Barkley#34

Jedan od razloga uspeha serije je u tome što su njenu evoluciju uspešno sproveli, što jelte mnogo puta ne uspe. Deda je bio začin, u malim dozama, taman koliko je potrebno da se ne svede sve na ovu dvojicu. Epizodni lik ali opet poseban u odnosu na ostale prateće likove iz serije. Kad razmislim sa ove distance, sviđa mi se što nisu pravili zamenu ''pozicija za poziciju'' nego su davanjem veće uloge Albertu izmenili i dinamiku odnosa njih trojice. To je rizičan potez ali su ga svi zajedno maestralno odradili. Znaš kako, idiome je teško prevesti direktno ili nešto blizu originalu a da u drugoj kulturi bude shvaćen na isti način. Meni je i originalan naziv odličan, čak bolji od prevoda, koji je isto dobar. Nisam siguran da bi prevod bio tako dobro prihvaćen, ako bi se Mućke sad prvi put emitovale. Mnogo više raje sada govori ili razume engleski, verovatno bi mnogima zasmetao prevod koji tako odstupa od originala (bez obzira na to što dobro pogađa radnju).

Deda mi je na prvih par gledanja bio smor, nekako mi se nije uklapao u celu Troter priču. Albert je baš legao i kao što je napisano gore postao treći glavni lik. Međutim, posle sam počeo i da kapiram dedinu rolu. Ona ozbiljna scena kad u skloništu priča o događajima iz rata mi je jedna od najupečatljivijih u celoj seriji.

Realno bar pola fore u toj sceni otpada na Trigera. Genijalno. Mislim da nikada nisam imao veći transfer blama gledajući nešto na teveu od onog kad Del i Rodni preuređuju dvorac.

Nisam se precizno izrazio, više sam mislio da ga je to obeležilo tako da uvek negde u podsvesti ostane veza sa tim filmom, bar kod značajnog broja onih koji su Titanik gledali u vreme nastanka i histerije oko istog. Cenim da kad pitaš random likove srednjeg doba šta im je prva asocijacija na Lea, verujem da bi Titanik bio ubedljivo prvi.

U jednom trenutku počnu da bespotrebno razvlače, ponavljaju, posle se ok privede kraju. Sveukupno je za mene odlična.

Knjiga je čak i bolja.

Čekaj, pa posle Titanika je snimio i Krvavi dijamant, Vuka sa Vol Strita, Inception, Uhvati me ako možeš... da pomenem samo neke. Praktično, to mu je značajniji deo karijere. Naravno, onakav blokbaster bi obeležio svačiju karijeru i delom je zarobio.

Mene taj film uopšte ne radi. Neke legendarne scene naravno ali u totalu ne. Jbg, stvar doživljaja. Kao odgovor na pitanje... možda Šošenk. A tačno ću se setiti još nečeg kad kliknem Submit.

Pogledao. Simpatična, nepretenciozna priča o razvoju fudbala u periodu oko 1880. godine, klasnim razlikama koje su odlučivale u kom će pravcu krenuti igra. Priča se vrti oko fudbala ali daje i opšti prikaz društva u to vreme. Dosta je zašećereno, ali meni nije smetalo, malo mi je preko glave svih frikova, crnila i zla, podvučenih kroz izgovor realnosti. Nekako prija neka toplija, optimistična priča. Biće makar interesantna svim zaljubljenicima u fudbal, kao što sam i sam. Moglo je da bude duže, da se bolje razrade likovi, odnosi i okolnosti, malo više pažnje posveti samim mečevima, eventualno u priču uvedu još neki timovi i likovi, ali to traži mnogo više para. Lepi su kostimi, scene i predeli, kao i naglasci, uključujući i nerazumljive Škote. ................... Moja draga je gledala Bad banks https://www.imdb.com/title/tt6258718/?ref_=nv_sr_srsg_0, nemačko-luksemburšku seriju o svetu investicionog bankarstva. Ja sam pratio preko ramena, tu i tamo. Jebote, osim par epizodista nema lika u seriji a da nema ozbiljnu dijagnozu. Posle treće-četvrte epizode maltene sam bio spreman da spalim sve banke i dižem revoluciju.

U trećoj sezoni je između ostalog i čuveni Hamsterdam. Naravno, ukusi se razlikuju, to nije sporno, meni je recimo baš dobro to što koliko god da neki likovi kao nose priču nisu sve vreme u fokusu. To nije serija o odeljenju za ubistva ili onom wire odeljenju, oni su samo deo slagalice.

Kako nemaš uvid u privatan život? Meknalti, Kima, Deniels... Pritom, nisu samo oni glavni likovi niti se serija vrti samo oko njih. Ti vidiš privatan život krimosa, radnika sa dokova, gradonačelnika... Omar je specifičan lik, zato je mnogima omiljen. Ili recimo vidiš sve o Bablsu, istresu ga iz gaća kroz svih pet sezona. Daleko je Žica od uobičajene policijske priče ili klasične policija/krimosi/droga serije. edit: Gledao sam Homicide baš, baš davno, i to uključio se u jednom trenutku a na kraju se i isključio, 'bem li ga zbog čega. Odlična serija, baš se pitam zašto je nikad nisam pogledao celu ispočetka, iako mi se to vrzmalo po glavi. Da li je ima negde osim torenta, zna li neko?

Tako mamutska serija ne bi mogla da fercera bez dobrih epizoda i glumaca koji će ih nositi, a ovde su uradili baš dobar posao. Prosto ne znam da li je bio jedan slab lik u famoznom ''Balkan prometu''. Ili Kurčubić, jedan klasičan Vesić, koga ti maltene bude žao kad vidiš kako se raspada pred Snežanom Savić i shvataš koje muke ga vode. Simpatičan trik je napravljen dodeljivanjem neobičnih prezimena ili nadimaka većini sporednih likova, tako da je prepoznavanje i vezivanje bilo olakšano. Isto je primetan i efekat tada aktuelne inflacije. Stvarno je muka kada moraš o tim stvarima da razmišljaš, a oni ti samo otežavaju ionako složenu priču, ništa ti ne pomažu. Jbt, kakav raspon su imali, dotakli su čak i početak višestranačja i Kurčubića na plakatima.

Ajde, baš me zanima pa ću posle da se nadovežem na tebe. 🙂

Pa dobro, nije to baš sam kraj 80-ih, ipak je prvi serijal počeo u januaru '87. a to su još uvek osamdesete u punom jeku. Kao što Crni reče, problem je u promeni okruženja. Serija traje u periodu '87-91. a SFRJ i svet sa početka i kraja tog perioda su dupe i oko. Da je pokrila period npr. '83-87. bilo bi mnogo lakše ispričati priču (zbog okruženja ne zbog trendova u snimanju serija). Ovo posebno jer se ne radi o istorijskoj priči koja pokriva neke duže periode nego praviš seriju dok se sve menja oko tebe. Malo toga je moguće dodati na post Crnog (posle ću pogledati Tirnanića), ali pokušaću. Bolji život je apsolutno neuporediv sa onim što je Pavić pisao posle, a po meni nije ni lošiji od ranijih radova, posebno jer je najsveobuhvatniji. Nije lako napraviti presek celog društva, oblikovati i uklopiti desetine likova, pa još u turbulentnom periodu. Po meni je najveći kvalitet ta realnost - svaki od glavnih i epizodnih likova postoji, podseća nas na nekog, a i predstavljeni su skoro svi slojevi. Drugo, situacije su realne, sve što se dešava u porodicama, sa finansijama, u školi, po firmama... je bukvalno slika tog vremena. S vremena na vreme sam hvatao delove brojnih repriza i iznova se uveravao koliko je serija bila precizna i uverljiva. Valjda je to uspeh svakog igranog dela - da veruješ likovima i radnji. Humor u seriji je bukvalno ona voda sa kojom se lakše proguta tableta, tj. kritika društva. U stvari, reč kritika je možda preterana, bolje je reči slika. Stvaraoci serije daju sliku tog vremena i tih ljudi, ali uz neku pozitivnu emociju prema svemu, kao kada roditelji grde dete ali iz ljubavi. Svašta se vidi - odnosi u porodici kroz notu materijalnog, usponi i padovi preduzeća, odnosi u kolektivu, kriza srednjeg doba, prolazak dece glavnih likova kroz razne faze, ljubavni trouglovi, školstvo, vojska, početak preduzetništva... Možda bi kritička nota bila bolje izražena da je ukupna atmosfera manje vedrija i da su poruke oštrije ali pitanje je da li bi tada serija imala prođu i koliko bi se održala. Kroz celu seriju prolazi neki optimistički duh, koji jeste bio karakerističan za ono vreme, u fazonu ''izguraćemo mi ovo nekako'' (što jeste lažno i dođe na naplatu), ali kao što rekoh serija je tadašnji pogled na stvari a ne naknadni. Humor u seriji je kombinacija apsurda kao i onog prepoznavanja sličnosti, kada se nasmeješ kada prepoznaš nešto iz realnosti, posebno ako se tebi desilo. Pošto je apsurd tako karakterističan za ovo podneblje, to je još jedan plus. Naravno, serija ima i mane. Provlači se koketiranje sa onim ''ne može nam niko ništa'', pa kasnije i nacionalizam kroz stereotipe, zatim onaj klasičan problem kada se scenario piše usput - osluškuju se reakcije i baca akcenat na ono što se publici sviđa, kasniji deo serije je bespotrebno produžen itd. Meni lično je najveća falinka to što je u inače odličnoj karakterizaciji i višeslojnosti brojnih likova, čak i onih epizodnih, Emilija Popadić predstavljena dominantno jednostrano - negativno. Giga je ionako pokupio većinu simpatija, kao ''čovek iz naroda'', nije bilo potrebno toliko je ocrniti i insistirati na tome kroz celu seriju. Inače, jedna situacija koja mi je onako baš upečatljiva u kritičkom smislu je kada konačno neko smislen (Guza) dođe na čelo one raspale firme Balkan promet (morao sam da guglam ), postavlja stvari i ljude na svoje mesto i deluje da će se krenuti u ''bolju budućnost'', a onda pada zbog ljubavne afere i sve odlazi u propas'. Kako jedna sitnica i glupost sruše velike priče, baš brutalno je predstavljeno.

OK, pretpostavio sam da je tako nešto u pitanju. Slažem se sa obojicom. Rado ću se nadovezati ako napišeš nešto o Boljem životu na drugoj temi, ovde samo da primetim da ta serija ne samo da nije treš nego je izrazito ozbiljna. Rekao bih da je drugi deo popustio, ali to je snimano pred sam raspad svega pa nije ni čudo.

Zašto bi bio izviždan?

A mogu i spomenik da im podignu.

Gledao sam Cileta Ilića u pozorištu i razbio je. Jezdića isto gotivim kao glumca a posebno Bandovića. Sergej ima vanserijski dar samo je batalio razvoj.

Malo? Apsolutni užas.

Ne zezaj, Strugar je odličan u Senkama 2.

Jeste dosta spora radnja ali mislim da su na ok način prikazali ruralni deo Srbije i odnose u seoskim porodicama, bez nekih kretenizama kao u Selo gori (koje sam video samo usput, par epizoda i bacio peglu). Takvih likova kao Drakče baš ima i ne mislim da je užasno predstavljen. Tanasije igra Drakčetovog oca i baš je kraljina od glumca. Mislim, nije serija suvo zlato ali nije za poređenje sa Lađom i Babom. Proneo se glas da su iz Haga tražili da se prekine sa serijom jer Ćetković igra nekog bivšeg oficira (špijuna koji je između ostalog bio i upetljan u pribavljanje informacija o bombardovanju SRJ) a valjda se u jednoj epizodi pominje da nije hteo da svtedoči u Hagu protiv prijatelja. To sam našao na netu, ne sećam se da je tako nešto izjavljeno u seriji. Demantovano je da su iz Haga tražili tako nešto, ko zna šta je bilo. U jednoj epizodi je čak taj lik pomogao nemačkoj ambasadi u nekom poslu pa su ovi platili preko Hrvata, a kasnije je zbog toga upao u sukob sa krimi klanom, koji je uspešno rešio - dosta pipave stvari ali ne i antizapadno predstavljene.

Rođak je ipak drugačiji od druge dve iako se slažem da je ideja nabrojanih serija da obuhvate najširu moguću publiku.

Sve si rekao na kraju. Šojić iz Tesne kože je bio karikatura ondašnjih direktora a ovaj sad je karikatura sadašnjih. Pogledaš plejadu kadrovskih rešenja pa se upitaš da li je išta od njegovih odvala nerealno.

Da iskoristim post da se nadovežem. Mislim da sam jednom pomenuo na starom forumu, jedan reditelj (ne radi filmove i serije ali je u branši) mi je rekao da je problem novih naših glumaca to što su malo radili na filmu/televiziji, uglavnom su pozorišni glumci. Jednostavno, malo se snimalo. Otud i kasnije sazrevanje, pa ne bi trebalo biti prestrog u oceni dometa. Kad pogledate, Bjelogrlić, Kojo i ta generacija su do 20. godine imali dosta uloga, oni pre njih još i više, imali su prilike da uče i da se izbruse. Ovim novim glumcima je jednostavno potrebna kilometraža. Sad se snima mnogo više nego pre nekoliko godina, dosta tih filmova i serija će se brzo zaboraviti ali će taj kvantitet dati priliku da se izdvoji kvalitet. Eto, Strugar je prijatno iznenadio u Senkama 2, ekipa iz Jutro će promeniti sve takođe, potrebno je samo vremena. Drugo, Segej je pomenuo u nekoj raspravi na tviteru da je trenutni problem nedostatak dobrih scenarija. Jbš ga, i taj glumac mora da ima tekst da bi predstavio lik.

Više ljudi mi je reklo da Kostić briljira u Velikoj drami, u pozorištu. Nažalost, nikako da je pogledam.