Barkley#34

Šeširi za narednu Ligu Nacija, A divizija:

Nego da ćuti i trpi.

Taj haos u odbrani je viđen i kod gola Vojvodine. Trajao je njihov napad neko vreme a naši su haotično trčali bez ikakve postavke. Uopšte nisu iskoristili vreme da se postave u formaciju nego su ili išli dvojica ili niko na igrača. Nekvalitet se ogleda i u izgubljenosti u kritičnim situacijama. Veliki nam je problem odbrana prilikom iole brže tranzicije. Ostaje veliki prostor između linija i nekako bez problema protivnik dođe u zonu šuta ili poslednjeg pasa. Laički bih rekao da je jednim delom to posledica toga što Natho i Zahid budu lako zhaobiđeni a delom ispadne bar jedan od dvojca Belić-Kanute. Dalje, igramo dosta usko, posebno otkad nema Severine. Bokovi su nam problem u napadu a onda se to ponavlja u odbrani, jer pored toga što su nam bekovi uglavnom nikakvi, često budu ostavljeni na cedilu čim protivnik iole podupla jednu stranu. Dakle, čim neko u tranziciji krene po strani i uspe da veže par pasova eto nama veselja. Osim što u konkretnom slučaju pravi problem, dobro je da Ilić pokušava da igra hrabrije. Moraće i takve greške da se istrpe, koliko god da nam je svaki meč na nož. Meni smeta što je u odbrani počeo da prečesto greši i komplikuje. Lepo je što se uči da zagradi i primiri loptu pod pritiskom i da posle odigra smireno, ali ponekad treba da igra jednostavnije, makarmto značilo i ispucavanje na tribine. Ne mogu da ocenim u čemu je stvar, ali se već više puta dešava da žestoko štucamo nakon izlaska Kanutea. On je napredovao, manje ima taktičkih grešaka sa loptom u nogama, pa dolazi do izražaja njegova tehnika, a valjda nakon njegovog izlaska gubimo na trčanju, kao i jednu opciju u prenošenju igre preko polovine, plus što Natho (koji se tad uglavnom vraća) ne može trkački više to da pokrije, posebno na širem prostoru. Kad uđe Šćekić još je gore jer on uglavnom glumi trećeg štopera dok ispred duva promaja. Na stranu Baždarove igračke i fizičke karakteristike, on je pre svega bezobrazan. Ima stav kao da je veterančina koja je zadužila klub za tri decenije unapred. Zahid povremeno ume da se isključi i da bezveze trčkara kad je bez lopte ili kad se branimo (ne uvek, naravno), ali njegova tehnika, smirenost i rešenja koja bira su suvo zlato za ovaj tim. Da dodam, brat Kalulu ima limite koji se vide iz aviona, ali čovek toliko pretrči i uloži toliko snage u svaku utakmicu da ne mogu jednu lošu reč da mu kažem.

Samo još to fali pa da posle uđemo u diskusiju da li je Jokić goat.

Dolazio Ataman protiv CZ, dolazio Ljulj protiv nas razni preletači izmađu dva kluba igrali najnormalnije a nežna duša se boji prozivki.

Šta hoćeš da kažeš ovim?

To za porodicu je uvek no-no i nešto što mi je posebno gadno.

Iskusno sam se uključio na tridesetak razlike, dovoljno mi je trauma sa Partizanom danaske.

Mislim da ga retko ko mrzi, više je fazon sesti mu na kičmu i prozivati ga.

Grupe sa Nemačkom ili Belgijom bi bile super a crtala nam se ova mediteranska sa Hrvatskom i Albanijom. Ovako, što kaže Markos, ako uzmemo bod da pevamo.

Njegovi su zabrinuti za njegovo zdravlje...

Norveška, Pakistan...

Malo je bolje poslednjih nekoliko minuta. Par finih akcija. Kaboklo je na utakmici, jedva se odbranio od navijača.

Zato ako preguramo sledeću nedelju, da lepo izaberemo ko će na temi da napiše memento mori, a ostali tihovanje, post, samobičevanje i ostali oblici vozdizanja.

Na osnovu kojih si tačno postova to zaključila, ako može bliže objašnjenje?

Problem je u tome što se ne oduševljavamo tobom kao Ana svojim šefom ili šta? Još je na kraju i Nedović bacio asocijaciju na KKP, pravi primer onog da ovaj klub treba da baca svetla daleko i bude model svima.

Za uinija?

Za naš tim se ne zna kako će izgledati i igrati u prvom narednom poluvremenu a kamoli da razmišljamo o prelaznim rokovima. A klub je još grđi.

Da l' je realno da razmišljate o prelaznom roku i sledećoj sezoni?

Mislim da bi nam u savezu i fudbalu uopšte dobro došlo malo više toksičnog spartanstva.

Sviđa nam se da ti ne bude prijatno.

Pa nije partizanski samo dulevujoševićština. Ako gledamo uže, sinoć, partizanski je ona borba, odbijanje da se preda, buket u svakom skoku, kidanje u odbrani kad je dogorelo do nokata, itede. Ako gledamo šire, to je Željkova odluka da se spusti u Evrokup jer Partizan, da koliko god da smo skupi ili jaki izađemo na crtu i skupljima i jačima, a neretko ih i pobedimo, to je konekcija i spajanje stolova sa raznim likovima koji em polude em neretko odskoče dolaskom u KKP i posle ga stalno spominju...