zoran59

Amigo, mislim da je Mrd pisao o svojoj situaciji, a pisao je da radi u prosveti - dakle, nema skole, ima godisnjeg. U USA univerzalno pravilo ne postoji. Postoje neki standardi u velikim firmama, ali ni ti nisu svuda isti. Ako radis kod nekog malog obrtnika, npr. peres delove kod automehanicara, imas godisnji po dogovoru, koliko hoces - jer nemas placeni godisnji. Ako radis, placen si po satu, a kad te nema, nisi.

I sad, ako ne grijesim, onda bi taj putokaz trebalo postaviti umjesto crnog monolita u "2001: a Space Odissey" iz istog vremena...

Da li me pamcenje vara, ili je ovo scena iz prvog "The Planet of the Apes", krajem '60-ih? I onaj sto kleci bi valjda bio Charlton Heston?

Dakle, glup problem - a ja jos gluplji. Nesto za vas mehanicare, inzenjere i majstore. Vozim Ford F150. Sve super. I pojavi se cudna stvar - kad predjem preko zeleznicke pruge ili rupcage i kola se stresu, svi cajgeri padnu na nulu, sve lampice se ugase, masina posustane - a sve traje 1/2 ili max 1 sec, pa onda sve proradi normalno. Mojom logikom, negde je nekakav labavi kontakt. Zavirim pod haubu, proverim sve kontakte, pritegnem kleme, sve izgleda OK. Jbt, skinem pola komandne table oko volana, proverim sve kontakte - OK. Pogledam kutiju sa osiguracima, sve OK. I problem se desava i dalje. Sta bi vi uradili? Oteram tockove do pravog majstora. I taj ce cese po glavi, usteka ono cudo zvano "code reader", nije ni njemu jasno, proverava nesto - i otkrije kvar. Pukla je ona gumena djavolija, traka, kais ili kako se vec zove, koja drzi akumulator tamo gde mu je mesto. Kad bi se kola stresla, akumulator bi poskocio i + klema bi dotakla haubu, ode sve u "slus" na momenat. Napravio sam novu traku (sta ces, cicija) od stare gume od bicikla (ja nista ne bacam, imam citavo skladiste starog gvozdja, plastike i svacega) i sve opet radi k'o svajcarski casovnik. Evo fotke, zaokruzio sam mesto gde je aukumulator "slusovao" - mora da je bilo toliko varnica da je dobro sto se nije zavario za haubu ili sto se nista nije zapalilo:

Ko danas nije video trku, neka samo pogleda neverovatni foto-finis. Bice garant na Youtubetu za par minuta. Marquez je imao trku "u dzepu" a u poslednjoj krivini mu je motor mikronski zaplesao, na mali delic sec., i Rins ga je na cilju presao za pola duzine motora! Meni je u prenosu izgledalo kao da je straznji kraj, a Marquez je nakon trke rekao da je prednji - moracu ponovo pogledati nekoliko puta...

Ne znam za druge delove sveta, no u USA se "freeway" koristi za put sa vise traka u svakom pravcu, a pravci su odvojeni - dakle, tehnicki isto - ali u vecim gradovima, zaobilaznicama i slicno. "Highway" je kostrukciono ista stvar, ali se koristi za puteve van grada, na duze staze. Poreklo reci ne znam. Dakle, na znaku je upotreba reci "highway" zapravo ispravna...

1. Rossi 2. Marquez 3. Rins

Za mene je bio veliki tehnoloski napredak kad su se pojavila pera sa "bombicama" pa vise nije trebalo uvlaciti mastilo iz flasice... A komsiluk je navracao kad bi imali nesto hitno jer su moji imali jedan od 3 ili 4 telefona u ulici od 40-kuca. Ih, dial-up - pa to je fantazija!

Da.

Netocno i povrsno. Samo djelomicno tocno jer nisu osnovane nove bolnice i i izgradjene od kamena temeljca na gore. Prvo, najveca pojedicna zdravstvena institucija, KBC Zagreb (u SFRJ KBC Rebeo) je osnovana 1942., a sirila se puno puta i gradjene su nove zgrade i odjeli. Isto vrijedi i za Kajfes (valjda se danas zove sveti duh ili tako nekako) i Zajcevu. U Kajfesu su se gradili novi odjeli i zgrade na brijegu iza stare jezgre bolnice jos dok sam tamo bio kao student na praksi - debelo u SFRJ. Drugo, mnoge druge zgrade su preuredjene i prenamijenjene, pa se samo moze istinito reci da nisu "izgradjene". edit: pretekao me Atreid...

Ma, fotka je OK - no falU persun, beli luk i limun... I Slavisin ili H. Badgerov lebac.

Opet, razlicite stvari. U stvari, potvrdjujes moje stavove poslednjom recenicom - "nema veze sa uredjenjem". Najverovatnije bi stvari bile bolje i brze da Jalta ispala drugacije, tj. da je "zapad" dobio 80 ili 100% u Yu. Kao sto bi i bile losije da Staljin dobio 100%. Kada sam pisao o rodnom selu mojeg dede, i meni i njima je bila bitna struja. Niko nije nije pitao je li je to doveo Westinghouse ili neka socijalisticka institucija. Drugim recima, nema smisla obezvredjivati bas apsulutno sve, samo zato jer su neke (stavise, mnoge!) dobre stvati uradjene u tom periodu.

Mrde, kao gluh i nem, pricamo o razlicitim stvarima koje nemaju previse dodirnih tacki. Moj deda, rodjen 1911., je bio ratno siroce. Otac poginuo u WW1 a majka umrla os tuberkuloze. Vukao se po selima, kao sluga i kalfa/segrt, zavrsavao zanate i prezivljavao. Prvi auto je kupio 1964. - Skoda 1000MB, pocela ih je uvoziti Balkanija, firma iz Bg, deda je vozom isao tamo da uzme kola. Valjda je bio hohstapler, fica mu nije bio dosta. Onda smo tom Skodom posecivali familiju u selu gde je deda rodjen. Bio je glavni frajer - ej, kola sa cetvorim vratima! A u selo je uvedena struja negde '60-ih, ja se jos secam dana/noci tamo sa petrolejskim lampama. Vodovod je uveden ranih '70-ih, a kanalizaciju selo jos ni dan-danas nema. Telefoni su se pojavili tek nakon poslednjeg rata, u procesu obnove sela nakon Oluje. Strinina kuca (strika je umro '80-ih, pre rata) je tada "obnovljena" - tj. izgradjena jer je skroz unistena i opljackana pa spaljena pocetkom '90-ih. Tada je strina po prvi put u zivotu, vec u 70-im godinama zivota, imala ves-masinu, kupio joj moj cale. Siromasno selo u siromasnom kraju - opstina Glina je cak i prema tadasnjoj statistici bila najsiromasnija/najnerazvijenija opstina u R. Hrvatskoj. Ljudi su pekli vola i pravili slavlje kad se pojavio prvi traktor u selu, a deda je sa svojom limuzinom - Skodom - bio najvidjeniji covek u kraju, primer uspeha. Bilo kakav industrijski proizvod je bio napredak Uprkos ili zahvaljujuci SFRJ, nebitno. Dedi su suseljani zahvaljivali i ljubili dupe jer je zahvaljujuci svojim prvoborackim/partizanskim vezama sredio da se put kroz selo asfaltira vec krajem '60-ih. Struja, asfalt i voda su bili nevidjeni napredak i pomak na bolje. A sada me ovde neko zajebava tumaceci kako su samoupravni socijalizam i politika nesvrstanosti bile velike greske - mada u selu niko za te stvari nije cuo ili mario.

Umro je Denis Kuljis. Imao je covjek uspone i padove, svasta, bilo tko moze o njemu misliti bilo sto. No jedan njegov tekst, o "samostalnosti" Hrvatske, o "demokraciji" itd. mi se urezao u sjecanje, pa cu ga ovdje ponoviti.

Ne iz '70-ih. Proizvodnja fice je u Kragujevcu krenula 1955. Nije pitanje je li to bio dobar auto, u svetskim merilima. Cak ni onda nije bio medju boljima. U ovim raspravama fali kontekst. Yu je samo15-ak godina ranije, pre WW2, bila 90% seljacka/agrikulturalna zemlja, tehnoloski u 19. veku. Ovima iz Zastave su se cak u Beogradu, u Centralnom komitetu, smejali jer su hteli "megalomanski" da proizvode citavih 5000 fica godisnje! U siromasnoj zemlji gde je samo nekoliko hiljada ljudi uopste umelo da vozi... Jebiga, taj los i zastareo auto je ipak stavio primitivnu i siromasnu zemlju na tockove. Moj prvi auto, 1977., je bio polovni fica iz '61. - jos sa "kontra" vratima. Samo to sam mogao da kupim, kao student. Vezu me za njega lepe uspomene. A onda mi ovde i danas neki pisu o zlu samoupravnog socijalizma i neresenim nacionalnim pitanjima - na temi o industrijskim proizvodima. I objasnjavaju da fica od pre 50 godina nije bio dobar kao danasnja nova Toyota. Uh, bas su me osvestili - nisam to znao...

Jos jedan stih iz iste pjesme, ponekad mi izazove suze (sto cu, sentimentalac sam)... Mud can make you prisoner, and the plains can bake you dry Snow can burn your eyes, but only people make you cry

?

Ne moras me zamisljati, imam jos donekle (truli) glas a i i gitaru. Nisam je primio vise od 3 puta u 10 godina, no sada u penziji ce se naci vremena. I sledeci put u Srbiji, a imam i famliju i drustvo tamo, javiti cu ti se i gnjaviti te. Drzacu te za rec, 'ocu tu tvoju obecanu janjetinu! Glas mi popusta sa godinama i, jebiga, pusenjem. Imao sam relativno rano razvijen bas, pevao sam u gimnazijskim horovima a onda u "garaznim" bendovioma, pomalo i svirao. Pre par nedelja mi je najbolji prijatelj iz detinjstva slavio rodjendan, . 60 i kusur. Decko je nasledio kucu na Bracu, festa je bila tamo. Nisam mogao da budem tamo, jebu me na prvom mestu zdravlje a onda financije. Ali sam se prikljucio via Skype i pevao i zajebav'o se, video gomilu "starih" drugova. Nije sva ta nova tehnologija bez veze. Evo ti jedan nastup u SKUC-u (Studenski kulturni centar) u ZG, godina je circa 1980-a, ja sam se zajebavao "lingvistitikom" i napisao tekst, a i glas je moj (video kamere jos nismo imali): Jbg, bili smo najpijaniji, ludnica, hiljade ljudi a mi "predgrupa: ozzbiljnom austriskom bendu. Sta ces, sudbina...

Auh, prijatelju, gde ti ode... Skroz si me pogresno razumeo. Nisam se hvalio detetom ili "sopstvenim uspesima" nego sam izrazio zahvalnost drustvu koje je i nama prosecnima omogucilo prosperitet. Ako je novac nekakvo merilo uspeha, pa znam ljude koji su ostali na Balkanu i imaju neuporedivo vise nego ja. Valjda su oni sposobni a ja nisam, ko ce ga znati. Ali znam i meni drage ljude koji tamo muku muce da prezive, a nisu gluplji od mene. Stvar okoline i drustva. Ovo je vec pomalo uvredljivo. Molim te, ne trpaj me u grupe kojima ne pripadam. Nisam ja "vi" niti je taj "nas". Nisam glasao za njega, kupac sam i kineske i evropske robe, a igrom slucaja zivim u istoj drzavi. On je "moj" ili "nas" koliko i Slobo ili Tudjman - dakle, ni najmanje. Mel, najiskrenije, ovo me jako zanima i molim te da napises vise o tome, moze i na nekoj drugoj temi. Zato jer je meni cena nafte indirektno promenila citav zivot i izbor karijere. Pocetkom '80-ih sam ziveo na Aljasci, u gradicu zvanom Bethel, na obali reke Kuskokwim. Aljasci je onda dobro islo, velika nalazista nafte na severu, izgradjen naftovod do Valdeza - zato jer je to luka do koje dopite topla pacificka struja i ne smrzava se pa tankeri mogu pristajati citave godine. Tada, preko 80% budzeta Aljaske je dolazilo od nameta i taksi na naftu. Imao sam elektricarsku firmu, obrt. I, jbt, '84. je cena nafte pala sa $29/barel na $11.40/barel. Arkticka nafta je postala preskupa, izvlacenje je posustalo, a drzava ostala bez budzeta i investicija. U Bethelu je '83. izgradjeno oko 350 novih kuca, a '84. 4 - cetiri! Svi moji kolege i konkurenti su napustili grad, osiromasili su i restorani gde smo jeli i pumpe gde smo tankirali. Ja sam nekako preziveo samo zato sto sam imao ugovor o odrzavanju instalacija u gradskim skolama, a skole, naravno, nisu zatvorene. Usr'o sam se i zakljucio da je taj biznis previse nesiguran za moje nerve. Zato sam presao u zdravstvo, znajuci da su to sigurne pare cak i ako su manje. Postao sam, u sledecih nekoliko godina, [ime i prezime], MS, RT{ARRT) {CT} {MRI}. Jbg, americke kratice i akronimi. To mu dodje kao Master of Science, Radiologic Technologist, American Registry of Radiologic Technologists, specijalnost Computed Tomography i Magnetic Resonance Imaging. Puno slova i titula, bzvz. A samo par godina pre sam zaradjivao vise i bio obicni electrical contractor. Eto, tako je cena nafte uticala na mene. Zanima me tvoje iskustvo, opet te molim da negde napises vise o tome. Mel, rodjen i odrastao sam na Balkanu. Imam familiju i prijatelje. Bemu sunce, nasledio sam neku imovinu i zajebavaju me balkanski sudovi i birokratija. Necu valjda pominjati Tajvan i Nigeriju? Dobro je ovde u USA. Ne zato sto bih se qrtchio sopstvenim uspehom, nego zato sto i meni prosecnom ide manje-vise sve po crti i normalno.

Vjeko, izvanredan prilog! I dodatnih 1128 pluseva autoru videa u spaceku, za izbor muzike! To je Lee Marvin u legendarnom filmu Paint Your Wagon. Licno, meni najdrazi stih: wheels are made for rollin' mules are made to pack' I've never seen a sight that didn't look better lookin' back Cesto to pjevusim na pustijim dionicama svojih putesestvija. U principu, izbjegavam auto-puteve, preferiram sporije i puste ceste i volim upoznavati lokalce. Kao i Lee Marvin, I was Born under a Wanderin' Star, makar nisam u njegovoj, pa ni Chillijevoj kategoriji.

Mel, ja sam ovde kao Kinik. Hebe mi se. Moja cerka je najlepsa na svetu i obezbedjena. Kako ce proci cerke nekog Janka i Jovana, ne uzbudjuje me previse. A tu selektivnost (ako hoces - sebicnost) mi je omogucio zivot u USA. Samo ja sam zasluzan (ili kriv) za njene potencijale. U domaji, ne bih joj to mogao omoguciti, a ne bi ni ona sama, sem u ekstremnim primerima vrhunskih sportista ili sta ja znam koga. Kad si dete i zivot ti obezbedjuju roditelji, lako je biti komunista i brinuti za citav svet. Onda, kad treba da radis i konkurises drugima koji isto rade, vidis da to i nije bas tako lako. I to je u redu, to je normalan zivot. Razlika izmedju moje mladosti u SFRJ i danasnjeg zivota u USA je to sam sve to konkurisanje i uspehe postigao sam, a gde sam se zajebao - i tamo sam se zajebao sam. U domaji, za uspehe su trebali dede i stricevi, oni su i popravljali zajebe... sta ja znam sta. Meni je ovde bolje. Kako je u Norveskoj ili Svajcarskoj, ne znam. Znam samo da mi je dovoljno dobro da nemam zelje ili volje da istrazujem dalje. Ti si u mnogocemu u pravu. Vecinu tvojih misli o Trumpu bih mogao [potpisati. Medjutim, nece ni Trump ni Obama kopati po mojoj basti, a to mi je bitno. Moz' mislit' tamo negde neko piskara po Twitteru - a ja Twitter account nemam niti me interesuje. Na Balkanu je bitno - necija pobeda na izborima nekome znaci posao. Ali ovde, to je za radoznalost i zajebavanje uvece, uz pice. Zivot ide dalje. Ne mogu razgovarati, nisam u istom filmu, sa ljudima kojima je zivotni uspeh ili tragedija kad neko negde pobedi u kosarci ili tenisu. Gledam, ponekad i navijam, ali u pricipu hebe mi se i samo se pitam da li da sutra zalijem bastu ujutru ili uvece. Kad sam u domaji, a odlazim cesto, pitam se gde da parkiram i ko ce pobediti jer mi je stan u blizini Dinamovog stadiona. Zavisno o rezultatu, mozda ce mi razbiti kola a mozda i nece. Hvala, USA, za normalan zivot i manje stresa.

Ovo nije reakcija na prethodni ili bilo ciji post, nego na razvoj diskusije. Mislim da previse nas, Balkanaca i ovde i jos u domaji, misle na nacin "drzava nesto d'uradi!" A USA je ipak zemlja gde drzava bas i ne radi previse, ali daje mogucnost pojedincima da urade sve sta mogu za sebe i ne sprecava, ne ometa ih. Skola u koju je moja cerka krenula je verovatno bilo prosecna, nista posebno. Mama i ja smo je od cetvrte godine upisivali na sve i svasta. Plesno drustvo, balet, plivanje, fudbal, ko ce se svega setiti. Znali smo da nece u svemu uspeti , samo smo joj hteli dati mogucnost da proba i izabere sta joj se svidja. A na skolskim problemima i zadacima smo radili kod kuce. I jeste, clanarina u svim tim klubovima i drustvima je nesto kostala, ali uz ovdasnji standard, nista strasno. Jeftinije nego da smo zderali u nekim fancy restoranima. Dete se opredelilo za tenis, negde oko sedme ili osme godine. Postala je takmicarka. Nista preterano, nije materijal za profesionalku, ali je dovoljno dobra da su joj vise univerziteta ponudili skroz placenu skolarinu i sve troskove, samo da igra za univerziteski tim. Odbila je. Zato sto se opredelila za medicinu, a to je zahtevno i ne dozvoljava vreme za sport. Uz "athletic scholarship" mozes da studiras hemiju ili ekonomiju, ali medicinu ne. Al' nece niko Balkanca prehebati... Prijavili smo dete i u domaji, ima drzavljanstvo. Upisala je medEcinu tamo, ovde bi skolarina bila valjda $50 000 godisnje, iznad nasih mogucnosti. Plan je da da predje ovamo nazad pri kraju studija. Poslednjih godinu-dve cemo nekako podneti, i financijski, a imace americku diplomu. U medjuvremenu, u domaji je univerzitetska sampionka u tenisu vec par godina. Cak i da zahebe fakultet, vec i sa time moze dobiti pristojno placen posao kao trenerka u nekakvom sportskom klubu. Dakle, sve te lepe stvari nam je omogucio zivot u USA. Ko zna kakvih bi problrma imali u SFRJ pa tokom ratova pa tokom reizgradnje. Mozda je sbe ovo vremenska/generacijaka slucajnost. Ipak se ne osecam duzan da se bilo kome ispricavam. Losije sam prosao u zivotu od nekih, a bolje od nekih drugih. Gde god da sam se zaheb'o, zaheb'o sam se sam. A gde sam uspeo, uspeo sam sam. Za razliku od Balkana (SFRJ) gde su me pitali ko mi je cale, ko deda, i gde su bili u WW2. Moje iskustvo je ograniceno. Ne znam nista o Spaniji, Japanu ili Australiji. Mozda je tamo lakse i bolje. Ali ovde mi je dobro i kazem - go, USA!

Djordje, verujem ti. No ja zivim u svojem mikro-svetu i okruzenju, ne brine me statistika. To mi je uslo u glavu kad je moj cale umirao od raka. Bio je lekar, savrseno svestan sta se dogadja. A i ja sam relativno obrazovan zdravstveni radnik (MRI/CT specialist). I stari izabere terapiju, jednu od vise mogucih, za koju je odlucio da mu je primerena. Pitam ga, kakva je statistika, koliko je ta terapija uspesna, a otac mi kaze: "hebe mi se! Ako prezivim, uspeh je 100%, a ako umrem onda je 0!" Na zalost, umro je. Prosao sam skoro citavu USA. Ima jos 6 saveznih drzava u kojima nisam bio. U 4 sam dugorocno ziveo. Boraveci kod prijatelja na severozapadu, nisam primetio rasizam, koliko god ga mozda statisticki ima. A ovde u gradicu u Alabami, takodje nisam primetio nikakve incidente ili probleme (tek sam malo vise od godinu dana tu), ali postoje delovi grada koji su 95% crnacki ili belacki. Valjda je to neko nasledje, tradicija, sta ja znam. Ne smeta me, stavise ne tice me se. Uclanio sam se u lokalni teniski klub (igram rekreativno), tamo ima i crnih i belih clanova, svi se postuju i sve je normalno. Igram sa ljudima slicnog nivoa (ne)sposobnosti, a biram po vremenu kad njima i meni odgovara, rasa me ne zanima. Samo sam cuo od vrsnjaka (penzioner sam) koliko i kako je bilo drugacije pre 50 godina... Inace, u vise decenija u USA, najneprijatniji incident sam doziveo u Montani, ali nije imao veze sa rasom ili politikom, nego sto sam imao dugacku kosu i bradu i vozio motocikl... Smesna stvar je u tome sto, da je na mojem mestu bio bradati i cupavi motociklista a Crnac - odmah bi ispao rasni incident i usao u neku statistiku. A "nidje veze" i ovako niko nije primetio...

Amigo, ti i ja se u mnogocemu ne slazemo, a u drugim stvarima se slazemo. Sve OK i normalno. No ovde i ovim postom, gubis vreme i smaras tastaturu. Nece niko Kinika promeniti niti ga oterati. To je ogorcen starac kojemu je jedini nacin da mu bude dobro - da naglasi kako je drugima losije. Pa je, eto, on savrseno srecan jer je ideal zivota da sedis u sobi i drkas po internetu, a ti si glup jer cackas po basti. Kakav gubitak vremena i napora! - a mogao bi da kupis povrce u radnji... On ce ti to dokazati jer, imajuci vremena i nemajuci nista drugo, naci ce i okaciti video-klipove ili vec nesto sto pokazuje da gresis. Nemam nikoga na "ignore" listi, cak i taj izlapeli starac ponekad napise nesto zanimljivo. Samo, vec nakon par recenica odlucim da li da zaobidjem i preskocim post ili procitam do kraja. Covek je okacio izvanredne stvari na Kulinarstvu. A ovde, preskoci ga - sem gorcine, nema sta da pokaze.

Malo bih, kao relativno mator covek, skrenuo i udaljio se se od dnevne politike. Pokusacu da objasnim zasto je ovde lepo, uprkos Trumpu, rasizmu, kriminalu i svemu negativnom kojega nesumnjivo ima. Nisam ni odusljevnen americkom spoljasnom politikom - koju, kao platisa poreza, finansiram - al' jebiga. Nije me bas odusevljavala ni politika SFRJ, gde sam odrastao. Jesam filantrop, brine me politika, klimatske promene, razne nepravde, nesrece i njihove zrtve, svasta - ali, priznajem, ipak me na prvom mestu brine sopstveno dupe. Ogromna razlika izmedju zivota ovde i na Balkanu je sto mogu da brinem za svoje dupe bez da izneverim svoje ideoloske principe. Niko me nikada nije pitao za pripadnost partiji (nisam ni u kojoj), za ideologiju i teoriju. Jesam o tome pricao sa prijateljima, u slobodno vreme, ali mi to nije uticalo na posao ili zaradu. Radio sam u bolnici koje je vlasnik neka hriscanska organizacija, cak se se i zove Christus Spohn Health System. A jebiga, sefica smene je bila neka Muslimanka i nikada joj nisam video kosu - nosila je neku onu maramu oko glave, ne znam kako se zove. Bila je super sposobna, hebes veru. Samo efikasnost se racuna. Prvo sam dosao na Aljasku. U vreme kad su su svi dolazili od kojekuda, bio prihvacen, ostao 11 godina. Onda otisao u Kansas, u rupetinu, jer im je neko mojeg znanja trebao a niko drugi nije hteo da tamo ide. OK plata i uslovi za napredovanje. Politike nigde, sem u slobodno vreme i kod kuce. Odatle, dobio neke nagrade i priznanja na simpozijumima, otisao u Texas. Mogao sam da biram. A izabrao zato sto je bolnica u kojoj sam radio imala nenadmasan program - obdaniste i vrtic za decu zaposlenih, 24/7/365. Pre dve godine me je rasturio hurricane Harvey (uragan). Lose, naravno, ali me je oslobodio "sidra". Tako sam prosle godine preselio u Alabamu. Imam ovde nesto familije, zgodno je. Uz to, penzionisao sam se a ovde je jeftinije nego negde na severoistoku ili na zapadnoj obali. Primitivizma i rasizma sigurno ima, vise nego negde u npr. Oregonu, ali ga licno nisam primetio. Samo na vestima. Komsije su nenadjebivi. Uselim, a komsinica drugi dan dodje sa kolacem i kaze "dobrodosao u komsiluk" bez da me pita za nacionalnost ili politicku partiju. Poredjujem to sa Yu (ex-Yu). Odrastao u Zagrebu. Komsinica me je volela i mazila od malena. A onda me je '90-ih pitala hocu li se razvesti, znajuci da sem ozenjen Srpkinjom! Hvala na pitanju, u braku sam 35+ godina, ne pada mi na pamet. Drustven sam covek, imam srecu da lako stvaram poznanstva i prijateljstva. Druzim se i sa Crncima i Albancima i juznjacima i severnjacima i Kanadjanima i Francuzima. Sa sahistima, pricam o sahu a sa motoristima o motorima. Ne zajebavamo se religijama i nacionalnostima. I zato je ovo najbolje mesto na svetu. Ko zna za bolje - samo napred, uzivajte.