zoran59

Vi u domaji najverovatnije spavate... A upravo je Vekic pobedila Sarapovu u dva seta. Bilo je nesto nervoze na obe strane i gore-dole igre i breakova. Ali 6:3, 6:4 nije lose.

To bi moglo biti zanimljivo. Nego, upravo mi je palo na pamet*, da li bi bilo dobro (ako se vec radi zaprska) grah prvo skuhati u malo vode dok ne omeksa i ispasirati (kao pire od graha)? * - na moj "generic equivalent" pameti...

Vjekoslave, nisam optimist. Bez obzira na SDP/HDZ nazovi-suparnistvo, to je sve ista bagra. Zalosno je (i bilo bi mi drago da grijesim), vidim drustvo u Hr kao vecinski nacionalisticko/etnocentricno i nedovoljno gradjansko. Ili, ako mogu skovati izraz, "retrospektivno". Oni bi se, vecinski, svadjali oko ustasa i partizana, Srba, Hrvata, a samo bi se mali broj bavio gradjanskim i ekonomskim aktivnostima. Kleptokracija je nevidjena. Prevalentne su mucke. Cak i ako jesu ponegdje legalne, eticne nisu. Par mojih prijatelja koji imaju privatne firme mi pricaju kako i zasto mute, jer bez toga ne bi mogli opstati. A (karakterno) nisu lopovi. Ne znam kada i kako ce se drustvo u Hr promijeniti na bolje. Jednom, nadam se, hoce, ali ja to necu dozivjeti. Mozda za par generacija? Nemam pojma. Milanovic ce mozda izgledati kulturniji i manje blesav nego Grabar-Kitarovic, ali nece nimalo utjecati na uslove u kojima posluje moj prijatelj i kolega s faksa, koji se bavi odrzavanjem kompjuterskih mreza i servera i necega (nisam u fahu) u nekakvim firmama i institucijama. Ja cu tokom boravaka u Zg i dalje u sirokom luku zaobilaziti maksimirski stadion ako se igra utakmica. Nisam vise toliko mlad da pokusavam promijeniti to plemensko primitivno drustvo. Jesam dovoljno da sam sposoban pomoci klincima svojih blznjih da pobjegnu od njega. To sto sam star i jednom nogom tamo, drugom ovdje - ne mijenja nista. Sad se odvija show oko ovog klinca koji je ubio trojicu u Splitu, valjda dilera droge, pa se postavlja pitanje je li dobar decko ili kriminalac. Istovremeno, vecinski (prema medijima), Glavas i Seks su dobri decki, makar su odgovorni za smrt vise ljudi - ne narkodilera nego Srba. Moj bratic (u drugom ili trecem koljenu, nisam siguran) je nakon Oluje "oslobodio" pun qrtz elektronike, bijele tehnike i poljoprivredne opreme - i nikome nista (odrekao sam ga se, ne zelim ga ikada vise vidjeti). Pa gdje su zlocinci, koji je veci? Dobar dio clanova raznih Vlada su ili pod istragom ili u zatvoru. Prema istrazivanju Institute of East European Studies na Columbia University (a nije jedino, ima toga koliko hoces), iz Hr je izmedju 1990. i 2000. kriminalno izneseno izmedju 12 i 20 milijardi $ - i nikome nista, ljudi se svadjaju oko partizana i ustasa. Ja ti mogu navesti niz neprocesuiranih zlocina i kriminala raznih vrsta - a ni ne zivim tamo full-time! Cak ni ne pricam o ratnim zlocinima, nego o muckama sa nekretninama i urbanistickim planovima. Ima ih kod mene u kvartu, znam imena, i nikome nista. I u jednom tako raspadnutom i pokvarenom drustvu, ti postavljas pitanje o politickoj koaliciji? Za mladje, mozda je dobar optimizam, mozda ce nesto promijeniti. Za mene starkelju, dobro osjecanje ce ce donijeti kad nekim klincima iz familije pomognem da se premjeste u civilizaciju. Jbt, covjek pijan izazove nesrecu i pobjegne, a ponovo bude izabran za gradonacelnika (Bandic). Novinari mu iskopaju da je sagradio vikendicu bez gradjevinske dozvole, a on je nabavi preko noci. To je ozbiljno drustvo? Problem je HDZ vs. SDP? O cemu ovdje ima smisla raspravljati?

Nisam uveren. Opozicija, istina, nema pristup drzavnim medijima ili sta ja znam sta. Ali, ako postoji, trebalo bi da ima aktiviste koji bi obilazili gradjane i delili letke, sta ja znam sta, da pokusa da dobije neke glasove. Bojkot mi izgleda detinjasto, kao "rekla mi mama da ne smem da se igram s tobom, pa necu". Ma, jeste cinjenica da je moj stav samo teoretski vredan, ako uopste jeste. To je zato sto je drustvo/biracko telo/stanovnistvo polupismeno, neobrazovano i podlozno manipulacijama. I nespremno za velike ili drasticne promene. Istine radi, ja sam mator i velike promene necu doziveti. Pesimista sam. A mladji optimisti mozda i uspeju. Kako, ne znam. Povukao bih veoma labavu i slucajnu paralelu sa USA. Rat u Vijetnamu je zavrsen kad je broj ljudi koji si protestrali protiv njega visestruki nadmasio broj vojnika. Pokret protiv segregacije je uspeo kad i broj belih ucesnika nadmasio broj crnih, pa je to postao drustveni a ne rasni pokret. U Srbiji, takav potencijal ne vidim. Broj pametnih je neuporedivo manji od broja zadojenih i zaglupljenih. Voleo bih da je drugacije. Nisam uspeo da pomognem svojim netjacima da emigriraju, mislili su "bice uskoro bolje i ovde". Danas, pomoci cu njihovoj deci (a i oni se vec slazu). Reci mi, mozda sam ja slep. Kako ti vidis, uz sav teoretski moguc uspeh bojkota izbora ili nekakve pobede opozicije, bolji zivot u Srbiji za 10 ili 20 godina? Bolju infrastrukturu, zdravstvo, pravosudje?

Hebemu vremenske razlike. Zivim u USA. Malopre odgledao McHale-Martic. Na stranu rezultat, nivo igre je bio kao neki studentski/univerzitetski mecevi ovde - ili tamo, svejedno. Sta qrtz grand slam? Pogledacu jos nesto, a cekam Djokovica. Mamu mu, trebalo bi poceti oko 3 ili 4 ujutru kod mene. Da li da kasno legnem ili da se rano probudim? Ne znam, popizdicu.

Opet, hvala, Kolbas. Prekinucu ovde jer sam stvarno istrolovao temu. Lovicemo ribe i divljac drugde, a ovde da se nastavi sa dobrim ku(h)(v)anjem...

Hvala ti za info! Ove industrijske stvari iz Evrope (istocne) mogu da nadjem i ovde. Nego, zainteresovalo me kad si pomenuo kobaje sa moose meat, a ovde gde sam ima samo sa deer meat. Moose mi je "zapeo za zub" kad sam ziveo na Aljasci. Pogledao sam link na brzinu, pisacu im da vidim da li bi hteli nesto da posalju - ako se FDA i carina i razne gluposti ne isprece... Jos jednom, hvala!

Isto i kod mene. Sa sagovornikom pricam na njegovom dijalektu, ako ga znam (znam nekoliko), a ... rabim tudi slovenscino ker sem tri leta zivel tam kot otrok, in se vedno se spomnem... Imaju li oni website i moze li se nesto naruciti? Znam za nekog Srbina iz Ohio koji takve stvari radi i prodaje preko neta, moracu ga opet potraziti jer su mi detalji propali kad mi se raspao stari komp...

Kako racunas te %? Jasno mi je da ako mijesas brasno pola-pola, da je 50% svakoga. Ali kako si dobio hidraciju 82% a ne, recimo, 77 ili 83? Fotke su super, sve mi se vrlo svidja, samo mi ovi % nisu bas jasni.

(crveni bold moj) Metal, ovde gresis. Simbol je bitan iskljucivo i znacenju koje ima za onoga prema kome je upucen. Ako je nesto bitno samo meni, onda to nosim u sebi ili praktikujem u svojoj kuci. Praktikovanje u javnosti je slanje poruke onome kome se upucije ili, vulgarnije receno, "nabija na nos". Mars na Drinu je meni licno draga i prijatna melodija. Imam singl-plocu iste koju je snimio Ansambl Urosevic a izdao, gle cuda, Jugoton u Zagrebu, circa 1965. Stavise, u tom istom Zagrebu sam krajem '70-ih bio jedan od disk-dzokeja u KSET-u (za neupucene, zagrebacki pandan beogradskom KST-u) i ponekad bih pustio tu svirku u klubu - i niko se nije bunio. Jos uvek je ponekad rado poslusam u svojoj kuci u USA. Da li bih je danas javno pustio? NE BIH! Da li bih je pustio u svojoj kuci ako mi je u poseti neki Bosanac ili Albanac? NE BIH! Radi obicne uvidjavnosti - jer nije bitno koliko je pesma meni prijatna nego koliko se moj gost prijatno oseca. Moze se raspravljati o istorijskim korenima MND, svastike ili ZDS - ali kad se tako nesto simbolicki upotrebi u javnosti, to nije uvod u raspravu o istoriji nego mahanje simbolom u onom znacenju koje ima za vecinu publike. Sta je mahanje sa tri prsta? Stari srpski pozdrav/simbol? Mozda, za neke danasnje omladince. A pogledaj ovo: Treci s leva je Ante Pavelic, a slika je sa polaganja zakletve ustaske vlade NDH. Medjutim, ako se nadjes opkoljen ustasoidnim navijacima na nekoj utakmici u Hrvatskoj i mahnes sa tri prsta, dobices batine. Uzalud ces im objasnjavati da si u stvari ustasa i slavis NDH. Dakle, za simbole koje koristimo uopste nije bitno sta privatno znace nama nego sta znace onima kojima su javno upuceni. A za javnost se ne moze reci da se sastoji od istoricara ili onih koji nas toliko dobro poznaju da odlicno znaju sta hocemo da kazemo. Ja sam Djokovicev navijac iz svojih razloga, a nisam Srbin niti me nacionalnost (bilo cija) ne interesuje. Za njega mislim da nije zadrti nacionalista, ali mislim da jeste neuvidjavan i nepromisljen. Sve zajedno, ovo nije rasprava u stvarnom ili jedinom mogucem tumacenju nekakve simbolike nego o tome koliko hocemo da budemo pristojni i uvidjavni. Ako necemo, "dzabe krecimo".

Sigurno, i to je faktor. Mada ne jedini - uostalom, delovi za zapadne i orijentalne motocikle nisu postali dostupni. Uz to, osiromasenje/inflacija, pa rat.

Pogledajte trailer, traje samo par min. Jbg, to je deo mojeg odrastanja. Negde od 10. ili 11. godine sa roditeljima, a od 14. samostalno, autobusom, barem 10-ak puta godisnje. Samo, nisam isao na Ponte Rosso nego (jos uvek se secam!!!) u Via Valdirivo, Via XXX Ottobre i Via Torre Bianca. Tamo su bili ducani Walmotor i Motomochion. Sa roditeljima sam isao po garderobu, cipele, kafu i deterdzent a samostalno po delove za mopede i, kasnije, motore... Najveci jugonostalgicari nismo mi Jugosloveni nego ducandzije u Trstu, Leibnizu i Gracu - sa raspadom Yu, propao im pos'o....

Kao ljubitelj hrena, cestitam i zelim uspjeh!

Sramoto jedna, uopste ne brines za zadravlje i decu... Tu si nas'o da skijas, a iznad tebe sami chemtrails...

Vjekoslave, lupio sam ti "smijuci se " smajli (smiley?) No, posto su forumski nesporazumi cesti, da objasnim: ne smijem se tebi nego si me nasmijao duhovitom parafrazom Cesarica. Da sam mogao lupiti dva smajlica, dao bih ti i smijeh i plus. Mozda je i ovo "jezicna pojava" - u smislu da pisani jezik nije uvijek jasan kao direktan razgovor, kad se vide i geste i izraz lica...

Stari moj, to ili jeste ili nije starost, a zavisi samo od toga kako se prema tome postavis. Biologija i vreme su neizbezni. Ja sam, kako kazes, "dramio" (u sebi) kad sam nakon 40-e poceo da gubim kosu, zube i vid. A danas to prihvatam kao neizbeznu cinjenicu i normalan deo zivota koji je ogranicen, kako god okrenes. Ne sekiram se vise zbog toga. Mislim da je strah od starosti u stvari strah od smrti, a to je glupo gubljenje vremena i emocija. Garantovano cemo umreti, kad-tad, a dotle treba da zivimo. I zivot, pa i taj kasni deo, ce biti lepsi ako uzivamo, svako u onome sta mu vec uzivanje znaci. Hoce li potrajati godinu-dve vise ili manje, nije bitno jer ce rezultat biti isti - niko jos nije preziveo zivot. Postoje ti neki bioloski nagoni, pa i "nastavak vrste" i slicno. Ja sam to vec zadovoljio, dete je odraslo, a sad mi ostaje da uzivam koliko mogu dok ne krepam. Ekonomski/socijalno, kako god se to definise, nisam nikome nista duzan. Da ne poverujes, pada mi na pamet da opet vozim mociklisticke trke "veterana". Sad bih mozda bio konkurentniji jer me nije briga ako se skrsim - necu nikoga zahebati ili opteretiti. Uzivaj u zivotu i radi sta god hoces, sve dok nije na teret nekome drugom. Dok smo bili mladi, nekakve nase gluposti i greske bi pale na teret nekome drugom, najcesce bliznjima. To je za*ebana odgovornost. Kad ostarimo, mozemo zahebati samo sami sebe - i tu je sloboda. Ja sam potpisani donator tela i organa. Organi u mojoj dobi i zdravlju ne vrede bog zna sta, al' nikad se ne zna. A telo neka bude za vezbu, da seciraju studenti i uce. Troskova sahrane nema, a ni glupe obaveze (i troska!) da potomstvo pravi i obilazi nekakav grob. Tzv. "reciklaza". Tvoje navedene godine su jos relativna mladost. A opet, i relativna starost, utoliko sto si uglavnom oslobodio tegova mladosti i srednje dobi. Uzivaj dok mozes, a godinu-dve vise ili manje nije bitno. Za sto godina, niko nece znati ili se secati, a Zemlja ce se i dalje obrtati kao i danas.

Ne znam, mozda je nekome previse privatno a drugome izgleda previse hvalisavo, a mozda je sve normalno. Izgleda, Yoyogijeva cerka (nesto mladja nego tvoja i moja) ima afiniteta za muziku, tvoja za atletiku, moja za tenis i skolu... a mi se ovde kao snebivamo i plasimo da okacimo fotke zbog neke "forumske privatnosti". Glupost. Fotke moje cerke su se pojavile na sajtovima teniskih saveza i u magazinima, verujem da je tako i za tvoju, videle su ih hiljade ili X ljudi, sta sad. Da ih cuvamo u podrumima? Ti samo kaci svoje/vase fotke sa skijanja ili atletike, ja cu iz tenisa i motociklizma, a koga smeta - sta mu ja mogu.

Sta god si uradio, dobro je! Sad vidim. Super fotke!

Ma, ne vidim ih. Imam onaj znak kao saobracajni "zabranjemi smer".

Alberto, sta je ovo? Nesto si okacio, nista se ne vidi. Ne mogu cak ni da te kvotujem. Mozda ovo spada na temu o funkcionalnosti foruma, gore...

Kao iskusni troller, Jopet cu trolovati. Iz pesme nezaboravne Janis Joplin... Freedom is another word for nothing left to lose... Dakle, kad ostaris i ne nadas se nekim velikim promenama - to je sloboda!

Mozda si mator? Ja jesam... Jezik je ziva stvar i menja se. Nas jezik iz detinjstva je prepun turcizama (komsija, avlija) i germanizama (sraf, anlaser). Danas, uz internet i globalizam, dolaze anglicizmi. To je OK, nece niko oboleti zbog toga. Kad sam dosao u USA, u struci za mnoge stvari nisam znao ni kako se zovu ni cemu sluze jer takve tehnologije u Yu nije bilo. Naucio sam, raspravljao sa kolegama u domaji koji su vec ionako pratili medjunarodnu strucnu literaturu, i sve nam je normalnije koristiti ili direktne engleske izraze ili anglicizme, prilagodjene. Mali (tj. malih plemena) jezici izumiru, to je normalno. I sama plemena. To je prirodno, nema tragike. Zelim potomstvu (za koje sam ocigledno emocionalno vezan) srecu onako kako to samo potomstvo definise, a ne da "govore nasim tradicionalnim jezikom".

Ne razumem bas, zasto bi tema o starosti bila ovako naslovljena. Meni je ova zivotna dob (preko 60) - oslobodjenje. Zbog cerke sam strepio i sekirao se, kako ce proci kroz kriticne godine i pubertet, a danas je to zrela i odgovorna zena, sama gradi svoj zivot, i vise nije moja briga nego moja najbolja prijateljica (nakon nje ide njena majka, sa kojom sam jos uvek u braku). U penziji, nemam ni pacijente ni klijente ni kako se vec to zove. Potpuno sam nezavisan, posao ne mogu izgubiti jer ga nemam, prihod mi ne zavisi ni o kome. Nekada sam se trudio da budem, mozda ne kao svi, ali barem socijalno prihvacen. Sad, slobodno odem u javnost (barem u ducan) odrpan ili kakav vec jesam ako nesto radim u basti ili oko kuce a nesto mi treba, bas me briga sta ce neko pomisliti. Vozim stari Ford kamionet, a komsija skoro novi Mercedes. A vidi vraga - on mene treba da mu nesto krupno prevezem jer ne moze sam, a ja svoje drustvo fino prevezem u Fordu i njega ne trebam. Prakticnost, a ne zelja da impresioniram tinejdzerice izborom prevoza. Zivotna, visedecenijska prijateljstva imam, izgradio vec davno. Jos uvek povremeno upoznavam nove ljude, ali se vise ne trudim da im se dopadnem - ako uspe bez truda, fino, drustvo se uvecalo, a ako ne - nikome nista. Usamljen nisam. Mogu da budem ja i da nikome ne podilazim. Moderna tehnologija je pouzdana i kvarovi su retki. A kad se dese, neki ljudi dolaze meni sa pitanjima, po savet - jer se u mojim formativnim godinama svasta kvarilo pa imam iskustva i znanja. Tako se zadovoljno osecam pametnijim nego stvarno jesam. Buducnost je sve kraca - normalna biologija. Zato ne brinem o zdravoj hrani nego jedem sta mi se hoce. Uzivam. Pusim dobre cigare. Umrecu za nekoliko godina (mozda i vise, ko zna). Bilo me stra' da ne umrem prerano i ostavim dete samo i nezrelo i nezbrinuto, ali sada se vise ne plasim. Ako dozivim unucad, pomoci cu i bice mi uzivanje. Ako ne, jbg - ni prvo ni poslednje dete koje ce odrasti bez dede. Starost i "horror" nikako ne spadaju na istu temu.

Iranski "odgovor" je bio namenjen pre svega domacoj publici. Inace, nikome ne odgovara sukob vecih razmera, tj. direktni rat. Tako da, jesu kao gadjali Amerikance, ali su prvo javili (posredno, preko Iracana) sta ce gadjati pa su se ovi sklonili. Sada kod kuce objavljuju kako su pobili gomilu mrskih neprijatelja, a prema americkim izvorima niko nije cak ni ranjen. Tako su Iranci pred svojom publikom sacuvali obraz i pokazali da ce "zestoko" odgovoriti ako ih neko pipne, a u stvari izbegli vecu eskalaciju sukoba do koje bi sigurno doslo da je stvarno izginulo dosta vojnika.

Zanimljivo je ovo sa muzikom. Za neke bendove koje pominjete sam cuo, drugi su mi skroz nepoznati. Valjda sam iselio pre nego su mnogi forumasi uopste rodjeni. A muzika mi puno znaci, imam "uvo" - samo, ne toliko za novotarije. Za Kerber sam mozda cuo, za Galiju nisam. Postoje neke pesme koje su mi bas "urezale" u secanje, valjda zbog snaznih emocija i asocijacija. Elem, zgoda. U Zagrebu su u Medulicevoj ulici zgradu i prostorije delile 10. gimnazija i 1. ekonomska skola. Menjali smo turnuse - jedne nedelje ujutru, pa sledece poslepodne. Tako ja gimnazijalac jednom nacrckam nesto na klupi, a sledeceg dana mi osvane odgovor od devojke iz ekonmske skole. Razmenismo nekoliko bezveznih poruka i ja u petak ujutru ostavim poruku "cekam te sutra u 7 ispred Big Bena. Znak raspoznavanja: u prsnom dzepu imam Vecernji list otvoren na spoljnopoliticku rubriku!" Big Ben je bio klub/disko u Bogovicevoj ulici. Zgodna stvar je bila sto je bio na dve etaze/sprata. Dole su uzivo svirali bendovi a gore je bio klasicni disko-plesnjak. Tako cekam, ide vreme, i pojavi se cura i pita jesam li ja taj. Naravno, jesam. A ona kaze" "Ja sam ta, a ovo je moj decko!" Jebote, neki grmalj od 3 metra i 200 kila. Sta cu, podvijem rep, promrmljam nesto kao da mi je drago da smo se sreli, dovidjenja, pa u klub. Sav posran i jadan, propala mi potencijalna romanticna prica. Naravno, ne odem u plesni deo nego da slusam live svirku. Svirala je Grupa 220, vec bez Mlinarca. Bas kad sam usao, zgodan instrumental Covjek-bubanj. I urezalo mi se u secanje. Godina je bila 1974. Tek sada, nakon sveg tog vremena, potrazio sam na netu - i, bog te maz'o, postoji snimak! Ili sam ja stvarno lud, ili je muzika stvarno vremeplov. Zazmurio sam i slusao, svi prizori su mi bili pred ocima, osetio sam isto treprenje u prsima cekajuci nesudjenu dragu i razocaranje neuspehom romantike, a i isto uzivanje u muzici i pivu. Nece vam nista nista znaciti, ali ako neko hoce da saoseca, tu je snimak: