DameTime

Blizu sam, mada ja sutra idem nazad za BG. Svakako možete i tu da svrnete 🤗 Haha zamisli Eddarda koji se vraća u Nemačku deklamujući Marinine tekstove. Sreća pa nisam tolika ljubiteljka lika i dela srpske majke 😂

Zvanično smo dotakli dno, kad se uzme u obzir kompletna istorija ovog slavnog kluba. Sramno.

Organiziram gledanje finala Evrovizije, Eddardica i beba su pozvane, ti možeš eventualno da im budeš +1 😛

Moja drugarica je prešla iz grada na selo, njene dogodovštine možete pratiti na ovom profilu: https://www.instagram.com/1906koraka/ Takođe je napravila zaseban profil za svoje "imanje" koje bi uskoro trebalo da bude dostupno i za booking: https://www.instagram.com/paunovo.gnezdo/ Selo se nalazi u okolini Valjeva.

Hebron... 🍉

Ja ne bulaznim, već ne dozvoljavam da mi se podmeće da me je neko učio kako nešto zvuči katolički ili hrvatski pa da treba da "zazirem" od toga. Sledeći put ne odgovaraj u moje ime.

Ovde se radi o mom upisu, između ostalog. Ne sećam se da sam ikad ispoljila (ni osetila) netrpeljivost prema katolicima ili Hrvatskoj, prema tome onakve insinuacije nisu dobrodošle. To šta znači Srbima in general nije ni bila tema.

Meni lično ne, samo sam uvek mislila da je Vaskrs "ispravno". Ali super su ti ove pretpostavke.

Da, uglavnom. Ja sam iz okoline Kruševca (Trstenik, preciznije).

Nisam znala, iskreno. Hvala.

Ja sam odmalena naučena na voskrese, pa neka svako govori/piše kako zna, ako mu je to bitno. Više se naježim na Uskrs umesto Vaskrs, tako da 😄 Svakako, neka je srećan praznik svima koji ga danas obeležavaju 🐣

Kakav fascinantan primer induktivnog zaključivanja.

Još samo da objasniš koji su to "ljudski otpadi i bednici" na forumu koji podržavaju iranski režim?

Da se dopunim, šta se još uvek nije promenilo. U školama se nastavlja tretiranje PePsi (pedagoško-psihološke) službe doslovno kao limenke Pepsija, samo se čeka bacanje na reciklažu. Otpuštaju se kao višak, a kada se "bira" između pedagoga i psihologa, češće će otpustiti psihologa. Ne znam da li treba da naglašavam koliko je to problematično jer pedagog (logično) nema iste veštine ni radne zadatke kao psiholog, pa je samim tim verovatnije da problematični oblici ponašanja ostanu neprepoznati. Nema šta, brže, jače i bolje, za našu decu.

Da, u tom smislu su dva različita slučaja, kod počinioca u Duboni i Malom Orašju su definitivno institucije zakazale. Međutim i kod K.K. je sigurno bilo znakova u ponašanju, koje možda nisu mogli primetiti poznanici iz McLeodovog upisa, ali roditelji jesu i mogli i morali. E sad, što se tiče K.K. tu je pitanje da li su institucije dovoljno uradile u smislu one mogućnosti da se nekako oduzme starateljstvo roditeljima, da bi onda mogli da ga smeste u odgovarajuću ustanovu. Jer njegova majka je pokazala nameru da ga "izvuče" iz svega i sl. Svakako bi obojica trebalo da budu izolovana iz društva upravo zbog mogućnosti recidiva.

Danas mi na pamet pada Lauševićev citat: Godina prođe, dan nikad. Navršava se prva godina od tragedije (iako prezirem tu reč koja sugeriše da je u pitanju nešto na šta niko nije mogao da utiče) koja je duboko prodrmala naše društvo. I dok gledam različite komemorativne emisije, jasno je da je budućnost otrgnuta od 9 mladih ljudi koji bi postigli velike stvari u životu i čoveka koji je savesno, posvećeno i s ljubavlju obavljao svoj posao. Onda slušam roditelje ubijene dece za koje je sve stalo 3.5.2023. godine; njihove sobe su ostale netaknute, sa stvarima kako su ih ostavili pre odlaska u školu, sa kalendarom koji je ostao na tom datumu... Tada se setim jednog slučaja u USA, gde je majka ubijene devojke govorila: ne mogu da izađem napolje jer želim da vrištim na ljude koji se smeju, šetaju, idu na posao. Moje dete je mrtvo, kako to da ceo svet nije stao? Volela bih da mogu da kažem kako je i za ovo društvo zaista sve stalo. Nažalost, godinu dana kasnije se ništa nije promenilo. Ta zgrada je i dalje škola, u koju su deca vraćena samo nedelju dana nakon ubistava. Imamo predsednika koji je fotošopirao sliku za društvene mreže, da je navodno bio u školi da se upiše u knjigu žalosti, a nije bio. Imamo političare na vlasti koji su iskoristili ubistva od 3. i 4.5. da prozivaju opoziciju kako "iskorišćava tragediju" da ruši vlast. Imali smo aferu sa roditeljima iz školskog saveta koji su opstruirali izgradnju Memorativnog centra. Imali smo nekoliko situacija donošenja oružja u školu koja takođe nisu ispravno adresirana. Imamo tabloidne i režimske medije lešinare koji su ubistva koristili za senzacionalizam, umesto novinarsko izveštavanje. Imamo buduće nastavnike i profesore koji još uvek kurseve sa katedre psihologije i one posebno osmišljene za nastavničku praksu prolaze tek reda radi, samo zato što se mora. I mogla bih da pišem još... Epilog je da ništa nismo naučili. Da li su ova ubistva, kao i ona u Duboni i Malom Orašju, mogla biti sprečena? Apsolutno da. Niko se ne probudi jednog jutra i tek tako reši da ubije. Obično postoje bihejvioralni znaci, šabloni, koji se mogu primetiti mnogo ranije. Zbog toga je važno da posmatramo ljude oko sebe, ali pažljivo, da adresiramo probleme ali i potražimo pomoć ako je ona nama potrebna. Da nam se zaista ne bi ponovio 3.5.2023.

Ne mora da ulazi, on je od političke scene napravio rijaliti. Achievement unlocked.

10 mitova o pornografiji Ceo tekst sa referencama na: https://zenskasolidarnost.org/10-mitova-o-pornografiji/

Baby reindeer (2024) I felt sorry for her. That was the first feeling I felt. Fantastično ispričana priča o iskustvu stalkinga, ali i o tome kako nas lične traume mogu navesti na to da pozitivno potkrepljujemo toksična ponašanja. Činjenica da je Richard Gadd sam napisao scenario (prilagodio monodramu), producirao mini-seriju i da u njoj igra glavnu ulogu, odnosno samog sebe jer je priča istinita, u meni izaziva samo duboko poštovanje. Čovek je ponovo proživeo sve te scene, lične traume, negativne emocije i ja mu skidam kapu. Njegova gluma i gluma Jessice Gunning zaslužuju sve nagrade ovog sveta. Baby reindeer je za mene najkvalitetnija serija u Netflix produkciji u poslednjih nekoliko godina. Prvi put posle ko zna koliko vremena osećam da je psihološka drama odrađena na pravi način, pre svega kad je karakterizacija likova u pitanju, kao i prikaz njihovih emocionalnih stanja. Ova serija je sirova, teška, emocionalni rolerkoster koji izlazi izvan odnosa stalkera i žrtve. Richard nas vodi kroz svoje nesigurnosti, traume, osećaj niže vrednosti, neuspehe, greške i iracionalna uverenja, loše odluke koje su dovele do još lošijih posledica po njega i ultimativno nam pokazuje kako ga je sve to učinilo vulnerabilnijim u odnosu sa svojom stalkerkom. Jedino čemu se nadam je da je dobio psihološku tj. terapeutsku podršku, jer ovako surovo suočavanje sa traumama bez toga ne bi vredelo mnogo. 10/10, mada ne postoji dovoljno visoka ocena za ovo

🤍

Uskoro će biti godinu dana...

Matorac, još malo pa (sedam) decenija...

Grkinja sabila probu, očekujem je jako visoko.