Div

Ne daj se Zorane, sad kad smo u najboljim godinama, (nikad nećemo biti u boljim), valja uživati u životu, može i bez duvana i kave, a može i kava bez duvana, moj slučaj, teško je bez neke čašice, ali i to ide nekako. Uvek se nađe nešto za popiti, neka tableta, kapsula, sirup... Ka dođe unuče promeniće se redosled stvari po značaju.

Često čujem, uglavnom od političara, "kako i na koji način" i nešto ređe, "svuda i na svakom mestu".

E, to je bitna razlika, to i moja Honor 8 nemeju veze, taj mi deluje sasvim OK za predviđene namene. Lupio sam cenu misleći na nešto jeftino što vrši posao, razgovor, poruka, već FB, YT traži malo više, starija osoba i veći ekran, znam po sebi, bez 6,5 inča ništa.

Ne bih rekao da je to neka skorašnja pojava, mislim da se to koristi već decenijama i to u javnom govoru, najčešće političara a onda postane deo uobičajenog govora. JA sam imao profesora, pre pola veka, koji je govorio: Donesite pribor za crtanje, iz razloga, zato zašto ćemo raditi....

Odluka o kupovini zavisi, pre svega, od zahteva korisnika, za šta se koristi teefon, šta su prioriteti. Imao sam, odnosno imam i dalje ali ne koristin, Honor 8, nabavljen preko tadašnje firme ali sam imao mogućnost izbora, ne sećam se sada drugih modela iz ponude, ja sam gledao deklarisani kvalitet kamere, kapacitet baterije i količinu memorije, uz par recenzija odabrao sam Honor 8, bio zadovoljan sve do pre oko 2 godine, onda je baterija počela ad se prazni brzo, ne sastavi ni 24 sata u stanju mirovanja. Sad mi stoji, smišljam kako da mu nađem neku funkciju, imam još 5-6 isluženih aparata, ne znam šta s njima. Elem, i posle Honora 8 sam kupovao, ovaj put privatno, Honorov model, View 20, opet po karakteristikama kamere, količini memorije, 256 GB + 8GB RAM i kapacitetu baterije, ovaj put se pokazalo da je sve onako kako piše u deklaraciji. Sve u svemu, kad bih sabrao koliko sam para dao za telefone i čemu mi služe, mnogo racionalnije bi bilo da sam kupio neki kvalitetni fotoaparat i telefon po ceni od 80-100 eura koji bi mi služio za razgovore pa dokle traje. Kad sam već tu, da upitam, šta radite sa starim, isluženim aparatime, bacate, poklanjate, reciklirate, koristite kao nadzornu kameru, navigaciju, dečju igračku...?

Našao jednu: Xiaomi 11T Pro - 76.999 din APPLE iPhone 14 Plus - 160.690 din

Tu se radovi obavljaju već par godina, često se menja deo trake kojim se vozi, prebacuje saobraćaj na suprotnu traku, na novoizgrađenu pristupnu traku, u redu, radi se, ali to kao su radovi označeni je katastrofa. Kod svake promene se iscrtavaju nove linije a stare se ne brišu, ne zacrne nego ostaju gde su i bile, prolazio sam tuda i u vreme guste magle kad se jedva naziru linije, više me umore tih 1,5 kolometra nego 150 drugih, koji takođe nisu savršeni. Valjda spada u nekakav opis života u Srbiji i redovno stanje saobraćaja. Godinu-dve unazad ređe vozim, grad izbegavam koliko mogu, ali zadnjih dana više puta prelazim preko gazele i idem do blokova. Smislim mudar olan, poći ću posle 10 a vratiću se pre 3 da izbegnem saobraćajne špiceve, kad, gle, iznenaćena, nema više špiceva, gužve su ceo dan. Paradoks, toliko vozila u saobraćaju, uđem u blok 70 nema mesta za parkiranje, tako i po drugim delovima Novog Beograda, centra, užeg i šireg, ko to vozi i pravi gužve kad su svi parkinzi puni, ili ko to zauzima prkinge kad svi neprestano voze, možda ovi i voze po ceo dan tražeći mesto za parkiranje.

I ja se pitam, kako živim. Nekim čudom, valjda.

Svejedno da li očekuju procvat od kreča ili litijuma, ushićenje je jednako. Obećanje: Realizacija:

U ceni Coka-cole veće je učešće transpotr i skladištenje nego sama materija, a na cenu transpotra više utiče ambalaža nego, opet, materija, jednostavnije rečeno, skuplja dara nego mera. Staklena ambalaža je teže, kavastija, transportuje se do pogona za punjenje, osetljivija je na lomove tokom punjenja, pakovanja u gajbe, kartonske ili plastične, pa na palete, u kamion, istovar, slaganje u magacin, iznošenje u rafove. Duplo teži proizvod koji treba desetak puta prebaciti "preko ruke" pre prodaje a i posle, i put do reciklaže ili ponovne upotrebe je skuplji nego kod plastične ambalaže. Još jedna stavka je veća od proizvodne cene cole, ulaganje u marketing koji može da ubedi potrošača da pije nešto prijatnog ukusa, da je nekad bilo bolje pa se može naplatiti i dodatna cena za stakleno pakovanje. Nije isto kad se kupuje vino u staklenoj flaši, kupuje se nešto vredno, vredi platiti i dodatni užitak u vidu lepog pakovanja, elegantna flaša, jednostavna, okrugla, izdužena, jednostavna etiketa, sve spakovano u kertonsku ili drvenu kutiju koje se nekad čuvaju kao suveniri. Davno sam izgubio svaki interes za Coka-colu, ne zanam da li sam za zadnje tri decenije popio više od tri čaše.

S tim što se punoletstvo slavi rodno ravnopravno i momcima i devojkama dok su ispraćaji u armiju bili rezervisani za momke..

Dečji rođendani su, ili treba da budu, dani radosti za decu, pokloni isto, treba obradovati dete a ne roditelja ili kućni budžet. Slavili smo dečje rođendane u kući, skoro da nije bilo drugih mogućnosti, ali je to trajalo par dana pre, planiranje, nabavka, priprema, nekad i razmeštanje nameštaja i par dan posle, raspremanje, čišćenje fleka sa tepiha, stolnjaka, skupljanje polomljenih igračaka a bogami i escajga i drugih kućnih sitnica i krupnica, rešavanje dileme da li zvati molere da okreče ili pokušati sa uklanjanjem fleka sa zidova, ponekad i nekih rupa. Kad su došli u tinejdžerske godine, najveći problem je bio gde se evakuisati dok traje žurka, za nas, roditelje nije preporučljivo da sedimo u stanu dok nepogoda ne prođe, kad su došli na red kafići i klubovi to je bilo pravo olakšanje, dogovorimo se koliko mežemo da finansiramo, spram toga biraju mesto, vreme i goste, sutradan prespavaju dan i to je to. I ostali porodični eventi se sele polako u nemenske prostore, igraonice, klubove, kafane. Prisustvovao sam mnogim eventima i u kući i u kafani i pod šatorom, ugođaj mnogo više zavisi od gostiju nego od prostora, a izbor gostiju zavisi od domaćina. Čuo sam da se počelo i sa slavama u kafani, verujem da će se i to omasoviti, ako je cilj domaćina da skine obavezu sa glave, lakše je, ako je cilj druženje ništa ne ograničava ni kafana, ako je cilj molitva, ma, kome je do molitve kad je tolko jela i pića na stolu.

PA, dobro, ali ne vidim suštinsku raziku, nikakve bitne promene, smene značajnijih ličnosti sa funkcija, promena kursa u ekonomiji, spoljnoj politici, nije se mogla dogoditi bez Titovog amina, ali teško je poverovati da je on sam u osamdeset godina, toliko je imao kad su srpski liberali smenjeni, držao sve konce, pratio svačiji rad, sam pokretao inicijative sam ih realizovao. Niko tada nije javno govorio protiv generalne politike SKJ i Tita, razlike su izlazila na videlo tek posle smena i to iz izveštaja nekih komisija, radnih grupa, izlaganja nekog člana CK koje je predhodno odobreno u Titovom kabinetu od njega lično ili saradnika od poverenja u tom trenutku, zavisno od značaja "žrtve". Saglasnost draže Markovića i Tita oko smene Nikezića i Latinke je postojala, ko je prvi rekao smena me znam, nije ni bitno, moć se vraća u ruke boraca, stare garde mada nominalno šef partije postaje Tihomir Vlaškalić za koga niko pre nije čuo i koga su svi brzo zaboravili posle. U SKJ nisu dozvoljene frakcije, javno iznošenje različitih mišljenja, zna se čija je zadnja, ali monolitno jedinstvo nije postojalo, nešto zbog borbe za bolje pozicije, nešto zbog specifičnih interesa republika i pokrajina, više ili manje političkih sloboda, nacionalnih pitanja, kao što rekoh neslaganja se nisu videlja dok ne dođe do loma, smene, dok neko nije obezbedio podršku glavnog ili dok glavni nije odabrao kome če pokloniti poverenje ubuduće. Hoću da kažem, Tito nije mogao sam, pogotovo u poznim godinama života, da upravlja partijom, državom i vojskom (ipak je bila država u državi), ali ni bilo ko nije mogao da ostvari značajan uticaj na duže staze bez Titove podrške, Za zadnjih 5-6 godina mogu i da se pitam koliko je bio potpuno svestan u svakom momentu kome i za šta daje podršku. Moj predhodni post je bio komentar Tersovog posta u kojem se pita dokle bi SFRJ stigla da su Nikezič i Latinka uspeli u liberalizaciji Jugoslavije, mislim da se slažemo da nisu imali šanse, a ja kažem nisu ni pokušali da liberalizuju Jugoslaviju, njihov prostor je formalno ograničen na Srbiju a i tu bi veće ekonomske i političke slobode ugrozile monopol vlasti SKS i SKJ što se mnogima nebi dopalo. Sami Titovi politički manevri, da li je on učenik Staljina ili je autentični, samouki, majstor održavanja na vlasti je beskrajna tema, mogu o njoj beskrajno da diskutujem, a jedino što pouzdano zanam je da ne znam, zanimljivo je čitati i druge koji ne znaju, tako se mnogo nauči. Mi možemo naći dokumenta, zapisnike, govore sa sednica na kojima se glasalo, odluke su donošene pre sednica u užim krugovima, nešto je negde pribeleženo, mnogo toga nije, a šta se dešavalo u glavama, kako je ko razmišljao, kave planove imao, zašto se predomišljo ostaje u domenu špekulacija, sećanja i zapisi učesnika događaja mogu biti dobar izvor informacija ali su subjektivni, treba ih tako i prihvatati.

Teško je zamisliti da je to bilo moguće sa njihove pozicije , a u to vreme. Pozicija predsednika i sekretara CKSKS jeste značajna i moćna ali i ograničena na Srbiju a prostor za delovanje ograničen i zadiranjem u moć SKJ. Pišem po sećanju, možda negde i pogrešim, Marko je bio i na saveznim funkcijama, Latinka nije, a njihov pad je iniciran iz Srbije, tvrda linija komunista boraca je osetila da gubi noć, dolaze mlađi obrazovani, znanje i sposobnost mora da se dokazuje svaki dan, prvoborački status ne mora, malo pre pada liberala u Srbiji dogodila se čistka u Hrvatskoj, zaustavljen je maspok, došle su nove rukovodeće garniture koje su se više plašile da ne pogreše, da ne dožive sudbinu predhodnika nego da nešto značajno učine u pogledu razvoja ekonomije i demokratije. Marko i Latinka su imali manje šanse nego Ante Marković, a Ante Marković nije imao šanse.

Počeo sam da radim negde krajem sedamdesetih, kad neko iz kancelarije krene po doručak, pita šta ko hoće da mu kupi, uglavnom je bio odgovor: -"Uzmi mi dve uličarke". Tako smo (od milošte)zvali viršle sa kioska.

Rekao bih da 80% tema na Forumu govori o životu u Srbiji, politika, ekonomija, zdravstvo, obrazovanje, verujem i sport, malo zalazim tamo, pa i one hobi ili tražim pomoć teme. Kroz iznošenje stavova, navođenje primera iz sopstvenog života, potenciranja pojedinih tema i stavova svi mi govorimo o sebi, mislim ponekad i preko mere, mada je ta mera vrlo subjektivno postavljena. Mislim da je stepen privatnosti trenutno na ovom Forumu tu negde gde i treba da bude, ja tu ne bih ništa menjo, tojest, ne bih govorio više o svom životu i iznosio više činjenica i podataka nego što sam dosad. Nisam protiv otvaranja ovakve teme, i dosad smo pričali ko smo, gde živimo, čime se bavimo, šta volimo da jedemo i pijemo, da obučemo samo je sve to razbacano po temama, koga ne mrzi može za svakog od nas da napravi prilično precizan potret, nedostajao bi matični broj i broj tekućeg računa, za to bi već trebao da malo dublje čačka i van Foruma, ali našao bi. Dakle, ja ne bih ovde pravio neki svoj socijalno-ekonomski portret, ne znači da bih zameri bilo kome ko želi da piše detaljnije o sebi niti tebi @Amigo što si temu pokrenuo, niti znači da neću učestvovati na temi, ako ne želim da pričam o sebi ne znači da ne želim da turam nos u tuđ život, to je uostalom suština foruma, da kažemo kako bismo živeli tuđ život. Inače, sjajno je u Srbiji samo da poštari ne otvaraju pakete.😄

Od takvog režima se ne mogu očekivati postepeni ustupci koji bi doveli do ozbiljnih reformi. Pitanje je da li postoji kritična masa potrebna za promenu režima i da li postoji organizacija koja bi vodila promene, Kad je rušen šah, pored Homeinija postojale su još 2-3 ozbiljne grupacije, građanske orjentacije ali ih je Homeini brzo uklonio iz politike, neke i iz života. Sigurno nije uklonjena i želja za slobodom i za ljudskim životom, to se sada i vidi, no nužna je masovnost i organizovanost je na suprotnoj strani imaju fanatike sa razvijenom vojnom, policijskom i političkom strukturom spremnom na sve.

-Profesore, šta znači da skratim jednakost? -Uprosti izraz. -Koji kurac znači da skratim jednakost.

U suštini to i nije vest, pra neko razmišljanje direktorke, podaci o broju pacijenata se odnose na proteklo vreme, OK ima i trenutni broj pacijenata ali ne i podatak da li se pimaju novi, nije isključena mogućnost da bolnica radi sa zatečenim pacijentima, mada direktorka pominje i slanje zatečenih u druge bolnice, ne kaže da li na lečenje od Covida ili drugih bolesti. Obzirom na kapacitet bolnice možda i nije racionalno da radi i dalje sa, kako reče, 68 pacijenata koliko ih trenutno ima. Ministarka zdravlja je već govorila, posle teksta koji navodiš, da se planira da se Covid bolnice ubuduće prenamene u centre za palijativnu negu, ja zaključujem da se o zatvaranju razmišlja, da je moguće da ne primaju nove pacijente, ali da još nije vreme da se obelodani, kao i obično i najnormalnija aktivnost mora da bude pod velom tajne, vest je samo ono kad se glavni slika, još nisu počeli sa svečanim zatvaranjem pa nema potrebe ni da daju prave informacije. Naravno, ja ni jednu opciju oko daljeg statusa Covid bolnica ne smatram ni dobrom ni lošom, nemam dovoljno informacija ni znanja da ih procesuiram, eto dobijam povremeno kontradiktorne informacije iz izvora ojima verujem a Kovid već neko vreme nije vest za naše medije. Uzgred, može li se negde primiti ta nova, dvovalentna vakcina, ako sam dobro razumeo odobrena je za korišćenje, ne vidim nigde i da se daje?

Ne daje MMF kredite da bi se održali neki režimi već da bi kreditori naplatili svoja potraživanja. Ovde bi se, verovatno, u slučaju totalnog bankrota, što je prilično verovatno da će se desiti, Kinezi pojavili kao "spasioci", otkupljivali bi dugove upola cene, zauzvrat bi, kao novi poverioci, svoja ulaganja osigurali nekom vrstom hipoteke, kako se već zove u međudržavnim kreditnim odnosima, pa bi postali vlasnici još rudnika, elektroprivrede, železnice, puteva... Sva davanja u vidu pomoći vladi, ovoj ili predhodnim, od EU, USA, Norveške, JApana i drugih, koja nisu dobro kontrolisana su značajan izvor korupcije, para za kampanje, za bogaćenje članova i saradnika partije na vlasti, kineski krediti jesu gori od toga jer i od toga dobar deo ide u koriptivne poslove, njima se finansiraju poslovi koje nekvalitetno izvode, opet, kineske firme, u nekim slučajevima ostaje i tehnološka zavisnost, Telekom naprimer, dakle od milijardi kredita dobije se 20-300 miliona vredan objekat, ostalo ode u bunar, a dug ostaje, sa kamatama se i debelo uveća, posledice su iste kao i kod dugova zapadnim kreditorima, na kraju se sve pretvori u dug kineskoj državi. Ako je za utehu, bolje, odosno manje loše, je Kinezima nego Rusima. Možda,

Dileme, etičke i druge. Sjajan tekst sjajnog Marčela, izdvajam jedan pasus, ostalo na linku: Da li je boldovano štamparska greška? Oseća li Mitrović staDostrašće pored toliko vernih gledalaca. No, nije to dilema, dilema je ono što se Marčelo pita i odgovara, može li se prihvatiti poklon kupljen prljavim novcem, može li se besčašće umanjiti nekom sumom. Može li se zameriti mladima koji prihvataju poklone u vidu 5.000 ili koliko već, dinara i puta, koji im daje Vučić iz naših džepova. Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Ko iz etučkih razloga odbije da uzme ostaviće više onima koje etika ne ometa, ako se u prvom primeru ne prihvati poklon Mitrovića, više će ostati Mitroviću, a on će naći način kako da ga (zlo)upotrebi. Ima toga još, primera radi osnivači humanitarnih fondacija sa mnogo repova. Uplatim često skromni prilog fondaciji "Budi human" za lečenje teško obolelih, često dece, prvih par puta sa zadrškom, to je Šapićeva fondacija, preskočio sam to, uplaćujem za lečenje čoveka, deteta ne za promociju Šapića i njegovih. Otkupljuju li oni grehove, da nije negde duboko ostao trag ljudskosti, ulažu u samopromociju, sve to pomalo. Ili bolje pitanje, šta mi radimo ako prihvatimo, podržimo, učestvujemo sa najboljom namerom i verom da nekom pomažemo.

Jeste puška prazna ali od nje se dvojica plaše, onaj ko je drži i onaj u koga je uperena Petković: Beograd će razmotriti povratak naših bezbednosnih snaga na Kosovo Na stranu pismenost: Najavio je i da će Beograd, zbog svega, "razmotriti povratak do 1.000 naših bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, onako kako to predviđa Rezolucija 1244, posebno član 4 ove rezolucije, kao i član 6 aneksa 2."

Dobro, stoji da naprednjaci nastupaju agresivno, uporni su, beskrupulozno, nisam siguran da su ti iz rusko/crkvene/desnicarske koalicije gori, možda deluju tako jer ističu tu svoju ideologiju dok naprednjaci rade to isto ali u priči pokrivaju i druge poglede, oni su i nacionalisti i vernici i liberali i evropejci all in one iliti kao začin C, sve u svemu. NE mogu oni da mi budu prihvatljiviji ni od koga jer kakvogod zlo da bilo ko zastupa u nekom delu to zastupaju i oni, još uz to imaju i moć u rukama da svako moguće zlo primene , de ne ostane zlo na rečima nego i na delu. Nego, boldovao sam deo o, kako kažeš, komformistima, neaktivnima, jesu li to oni ili mi, ako su oni gde sam onda ja, poštenije je pričati u prvom licu jednine nego u trećem množine, jesam li i ja (ti) komformista, a ako, eventualno nisam, šta to činim, kako se borim i gde grešim, zašto ne uspevam. Znam za poznato opravdanje, ne valja narod, ali ga ne prihvatam, iako se čini da decenijama vladaju jedni te isti, partije su se menjale, možda i jesu uglavnom isti ljudi, i oni su govorili da ne valja narod kad su gubili na izborima, a rado vladali u ime tog naroda kad su dobili na izorima ili preleteli na stranu vlasti. Otud, pristup svi su isti, nije bez istine, naravno ne svi u glavu ali dovoljna većina da se zaključak uopšti, nema ubedljivih primera koji ga negiraju. Politika nije matematika pa da jedam kontraprimer ruši tezu.

2033 godine, ruski već 10 godina nije strani jezik, to je jezik materine Rusije.

Rodonačelnik se zamonaši pa postane i nadpatrijarh svih srpskih zemalja, nekadašnjih, sadašnjih i budućih, proglasi se za sveca još za života, da ne bi oni posle zaboravili, slava Sveti Aleksandar Svesrpski bi se slavila svaki dan u svim domovima i hramovima, navijačkim grupama i mafijaškim klanovima svih pravoslavnih i krivoslavnih srba celog sveta i šire.