Div

Biće: Prođoše šest meseci za dva dana. Brzinom svetlosti kroz vreme.

Nemoj da te zavara to što deluje priglup, on je stvarno glup.

Vuk Jeremić rešio da konačno reši pitanje Kosova. Pre koju godinu je tražio i dobio mišljenje nekog međunarodnog suda oko proglašenja nezavisnosti, sud rekao da nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, sada prikuplja potpise za referendum o prihvatanju evropskog plana, kad i referendum prođe, većina glasa ZA, hoće li čestitati Kosovu na dobijenom priznanju? Vuk je loš političar ali je zato nikakav pravnik.

Amateri, sto respiratora. I još javne neabavke. Kod nas se to radi u četiri oka ili na telefonski poziv, niko ne zna koliko se plati ni koliko vredi, Autoput košta 500.000.000 plus-minus 100.000.000, samo ne volimo minus.

Ako je, prvi si počeo.

NA drugoj temi vidim da si iz IT struke, onda zaista ne vidim razloga da sediš negde gde ne vidiš perspektivu, razumem da nastavnik geografije u PŠ ne može tek tako da ode, ali verujem, da ti možeš da nađeš drugi posao i da onda digneš sidro. Promena firmr je dobra i sama po sebi, više naučiš ako za dvadeset godina radiš u 5 firmi nego u samo jednoj, možda ima izuzetaka ali najčešće je tako. Zato, traži posao i srećno. Nije greška ni krivica ako si pogrešio u proceni, greška je ako ne radiš na promeni stanja u kom si a kojim nisi zadovoljan.

To je najsimpatičniji Lala, Raša Popov, komentarisao: Lale su samo iz banata, ali da se razumemo, dobro je biti Lala ali nije loše ne biti Lala. Raša je legenda SFRJ.

Moj unuk govor dva ipo jezika, a ima nepune dve godine. U kući srpski, u vrtiću primarno češki, povremeno engleski. Vremena, rodove, padeže koristi po analogiji, čuje, upoređuje, primenjuje. U jednom periodu je vokativ koristio sa O na kraju, tato, mamo, dedo... Dođe iz vrtiće, učili su ih na engleskom da kažu "thank you", u jednom momentu mu otac nešto doda i on kaže: "thank you, tato".

Oni samo pomažu diktatorima da traju što duže.

Ja ne znam za tu FB stranu, ne sećam se da se pričalo o tome, ne mogu ništa da vidim, da li je strana zatvorena ili zato što ja nemam nalog na FB. Kako je to zamišljeno i kako je funkcionisalo?

Svakodnevno se u medijima pominju humanitarne akcije, propusti službi, primeri teškog siromaštva, bolesti, nemoći, pokušaji da se pomogne, prikupljanje sredstava, donacije pojedinaca, firmi… Imam utisak da nikada nije bilo više ogganizacija koje pružaju pomoć, opet nikada više ljudi kojima je pomoć potrebna a teško dolaze do nje. Kad nečija priča dospe u medije, na televiziju posebno, dobre su šanse da pomoć stigne, da se nađu donatori koji samostalno ili preko neke fondacije upute pomoć, ali koliko priča i sudbina nikada ne dospe u javnost, koliko puta pomoć ne stigne, ili stigne prekasno. Često šaljem SMS na one brojeve gde se prikuplja pomoć za lečenje dece, sitno je to, ali ponekad se čuje i povratna informacija, prikupljene desetine pa i stotine hiljada evra, znači funkcioniše to nekako, ali malo je primera da se vidi neko, pojedinac ili porodica, ko je uspeo da se izvuče iz siromaštva, neko kome je omogućeno da radom izađe iz zone siromaštva, a znamo onu izreku, nije sevap siromahu kupiti ribu da pojede nego je sevap naučiti ga da peca kako bi uvek imao šta da jede. Koliko se može imati poverenja u sve te organizacije, šta se može učiniti lično, ima li primera, iskustava, ideja… Možemo li mi sa Foruma zajedno da učinimo nešta da bi pomogli ugroženima? Bolje je pitanje da li hoćemo i kako možemo.

Bolje reći: Posao se mora započeti i pobedom na parlamentarnim izborima...

Ako ste u Norveškoj, treba da se preselte u Grčku ili Kipar.

Rekao bih da se radi o dva odvojena događaja, pre par godina se radilo o otplati kredita koji su dospeli na naplatu kineskim kompanijama za poslove koje nisu dobile hrvatske firme i pored lobiranja Jadranke Kosor. Dakle neko se zadužio kod Kineza pre desetak i više godina, a pomenuti ministri su bili na funkcijama kada su radili na reprogramiranju dugova.

Mislim da, ako firma ima organizacionu jedinicu registrovanu u APR, ta jedinica mregistruje vozila na opštinu na kojoj je registrovana.

Kad sam krenuo u školu standardan lepak je bio u četvrtastoj bočici, gumarabika, ne mogu da nađem sliku nigde. Proizvodio je Balkan Beograd, vrhunac je bio kad se bočica otvori ili razbije u torbi. Karbofix je došao kasnije, a OHO još kasnije. Rukopis mi je takav da ni sam ne mogu da pročitam posle 3-4 dana, dojk se sećam šta sam pisao i nekako, posle, nikako. Imao sam koleginicu koja je mogla da čita moj rukopis i posle godinu dana, profesionalna deformacija, daktilograf, navikla se da čita svakakve škrabotine. Dešavalo se nađem neki papir, ne mogu da ga pročitam, pitam koleginicu šta je, da ne bih bacio nešto što je značajno.

Da li si, možda, pronašla još neku informaciju, kontakt? Uradio sam malo pretrage, ništa nisam našao osim e-maila redakcije BIRNa. I ja bih voleo da nešto više saznam i pomognem koliko mogu. A, da će neko odgovarati, sumnjam, da će se postideti, nikad.

A, bogami, i duvan, javna preduzeća, političke partije, verske organizacije, fudbalske klubove, forume...

Kažu da je veliki broj kladionica iz Albanije registrovao svoj online biznis na Kosovu, to je najlakše, najbliže, svakako se može registrovati na mnogim lokacijama, kontrola pristupa tim hotelima sa 5 zvezdica je upitna, verujem i da je to protivzakonito jer vrši diskriminaciju građana, a svaki biznis koji donosi dobar prihod, ako se zabrani prelazi u ilegalu, kriminalizuje se kao u svoje vreme zabrana točenja alkohola u Americi, bio je to veliki generator kriminala čiji se repovi i dalje vuku. Ja nikada nisam ušao u kladionicu, nekad sam igrao loto i SP, malo se kockao sa društvom, ni blizu zavisnosti, i ne bih žalio da kladionice nestanu, ali već su spomenuti fudbalski klubovi kao legla kriminala, meni ne bi ni oni nedostajali ako se ukinu, i ne samo fudbalski, ukinuti navijačke grupe, pa i političke partije. Ništa od toh zala ne bi nestalo, samo bi se presvuklo, prilagodilo. Za drastične mere je potrebna besprekorna vlast, a taj uslov nemamo ni blizu.

Nisam taj koji je glasao za "NE", ali, u principu, nisam za "laka rešenja", zabraniš nešto i to više ne postoji. Ne ide to tako, zabraniš, prelazi u ilegalu, strogo kontrolisani uslovi poslovanja, da, ali ko kontroliše, kocka izaziva zavisnost, ne znam da li postoji neki podatak, barem realna procena, koliko ima zavisnika od kocke, znam da sam nailazio na procene o broju zavisnika od alkohola, droge, duvana, droga je zabranjena, alkohol i duvan imaju se prodaju sa nekim ograničenjima, zabanjeno reklamiranje, prodaja maloletnicima, ni zabrana ni ograničenje nisu dali baš neke epohalne rezultate. Treba li nabrajati šta je sve zabranjeno a postaje sve masovnije, u koje sve oblasti je ušao kriminal. Pominjano je i na ovom Forumu, koliko ima kladionica pored škola i šta kaže zakon o tome, kolika mora biti minimalna udaljenost kladionice od škole, pre ćemo zatvarati škole jer su previše blizi kladionice, zatim reklamiranje, zapaža li iko kad gleda reklame onu naznaku, nije za mlađe od 18 godina, i ako zapazi nasmeje se i ide dalje, a mlađe od 18 baš intrigira šta je to što nije za njega.

Jedan deo cene stana čini materijal, on približno jednako košta, neki prosečan kvalitet, u Beogradau i u Rimu i Berlinu. Isto kao što sama gradnja u Beogradu i u Bebušnici košt isto, U Babušnici nema kupaca pa niko neće da ulaže u gradnju za tržište, gradiće kad i ako bude kupaca. U Beogradu su cene bile najniže devedesetih, nije se mnogo gradilo ali su mnogi prodavali da bi preživeli, prodavalo se i ispod cene gradnje jer nema kupaca. Mene bi radovalo da bude sve više kupaca, da sve više ljudi ima pare za kupovinu pa makar to značilo i rast cena stanova jer bi predhodno porasla cena rada, znači i da bi bilo posla. Kažeš da je hrana kod nas skuplja nego u EU, tačno, to je dobrim delom posledica pokušaja da se administrativno držr niske cene, niko neće da proizvodi sa unapred sigurnim gubitkom.

😄 Mislim da su ovo preliminarni razgovori o pripremi finalizacije implementacije aneksa načelnog sporazuma o normalizaciji

Kako se cene nekretnina odražavaju na ukupno stanje ekonomije jedne drževe i obratno, kako se stanje ekonomije odražava na cenu nekretnina. Video sam tu i tamo i čuo, političari najavljuju gradnju, uređenje, unapređenje uslova života i obećavaju građanima da će im cena nekretnina porasti, što bi značilo da većina ima interes da cene porastu. Mladi ljudi, siromašniji, sz najčešće bez stana, sigurno im ne odgovara da nekretnine poskupe, poskupeće i najam. S druge strane, ko kupi stan, narednih barem par godina povećava promet i drugih usluga i proizvoda, stan se često adaptira, menjaju se instalacije, prilagođavaju novom vlasniku, kupuje se nameštaj i oprema, dakle veći promet a to je dobro za privredu. Da li je na dobitku neko ko je kupio stan pre 3 godine za 100.000 a sad taj stan vredi 150.000? Jeste ako je plaćao stanarinu jer su i one srazmerno porasle, sada bi plaćao više, jeste i ako je stan kupio kao investiciju za dalju prodaju, mada nije baš sigurno, neizvesno je da li će i kada cene početi da padaju, pa i da njegova investicija proizvede gubitak. U Beogradu, ja ne vidim nikakvo opšte poboljšanje od povećanog prometa nekretnina, naravno, svakom ko kupi stan, ako je obezbedio sigurnu ozplatu bez trauma, život se jeste promenio na bolje, to je velika prekretnica u životu. Čitam ponegde, mislim da je i na ovom forumu tako nešto pominjano, da su stanovi u Bgd skuplji nego u znatno razvijenijim gradovima Evrope, ne znam koliko ima istine u tome, pre mislim da se upoređuje najskuplja lokacija u Bgd sa najjeftinijom u X-burgu, a ne prosečne cene. Zna li neko pouzdanije podatke?

Ako pomodri biće rolovana juneća šnicla. Poteraće nas moderatori odavde, mogu i batine da dobijem, ne mogu brzo da bežim.

Dobar je Edard, samo je stipsa, ni flašu piva da "prepiše". Prosto neverovatno, da neko i pomisli na amputaciju, a da je moguče izlečenje, Laički, to mogu da zamislim samo u slučaju potpuno smrskanog stopala, ili koji deo je već guma "napala". Dobio sam jedan savet za jedan "bapski" lek, nezvanično od lekara, u slučaju da pomodri da stavljam juneću šniclu na modru oblast. Kao dete. bokvica mi je bila najkorišćeniji lek, sve modrice, ogrebotine, posekotine, a bilo ihje vazda, lečio sa, i lečili su mi, bokvicom, obloge od sirćeta i od komovice za temoeraturu, znam da se previjaju režnjevi crnog luka i listovi kupusa na bolna mesta. Jednom prilikom sam stavljao i obloge od kiselog mleka na glavu, nekoliko dana, na savet lekara zbog sunčanice. Pomoglo je, posle pola sata držanja obloge, bol u glavi se smanjila a otok počeo da splašnjava.