Div

Pretpostavljam da je većini nas bilo bitno da Novak igra AO, onda da dobije na sudu, sad je zaista težak odgovor na pitanje šta je pametno dalje činiti. Ako odluči da igra, nemoguće je da boravak u "pritvoru" nema uticaja na fizičku, a i psihičku, spremnost da odigra dobro turnir, posebno svest o tome da mu u svakom momentu mogu ukinuti vizu, koliko bi mogao da se koncentriše na igru. Ja nemam mišljenje šta bi trebao da uradi, šta god uradi iam svoje minuse i pluseve, njegovo je da ih izbroji. Naravno, kao navijač znam šta bih voleo, ali ne znam šta je najpametnije za njega i njegovu karijeru.

Možda bi trebalo na Nedoumice, ali moje uši nemaju dileme: Brzinski ručak; Brzinski recept; Brzinski urađeno. Pridev brzinski označava nešto što se odnosi na brzinu a pridev brzi nešto što jeste brzo. Aktuelno: Brzi test znači test čiji se rezultati dobiju brzo, brzinski tes je test brzine, nekog automobila, recimo.

Ne sporim, mada ne volim da proglašavan, u bilo kom sportu, najboljeg svih vremena, svaki prvak je najbolji u svoje vreme, to se da dokazati, ostalo su lični utisci. No, nije to tema, izvinjavam se.

Pa, neće biti tako, milioni šmrču koks, milioni su antisemite, a Maradona je jedan, Fišer je jedan. Ja sam nekada pomno pratio Fišerove mečeve, partije, čitao analize partija, trčao rano po novine da vidim partiju protiv Spaskog u Rejkjaviku, a evo, zam da je bio u sukobu sa administracijom, a nemam pojma zašto, zaboravio sam, ostalo je sećanje na genija iako šah već par decenija ne pratim, jedva da znam ko je aktuelni prvak.

to je sviranje kurcu. 😄😃😁 edit: morao sam

Dal' je snijeg il' su labudovi? Naizgled, jednostavno, prihatiš realnost, umesto samosažaljenja ideš dalje, nalaziš lepotu u onomešto imaš, što je dostupno, nekad su to labudovi, nekad knjiga, nekad.... Nekako sam odmalena imao tu osobinu, u početku je nisam bio svestan, tek kasnije sam postao, da istovremeno imam želje, imam cilj kome težim a da uživam u onom što imam, spoznao sam ili sam umislio da lepota nije nešto što se dobija, što nam neko daje, lešota se traži tu, oko nas. Jedne godine, pre oko deceniju, na prozoru stana gugutka napravila gnezdo, snela dva jajeta i ležala par nedelja na njma dok se nisu izlegli mali. Kakvo je to uživanje bilo gledati, gugutka je dozvoljavala da je dodirnem, prihvatala je zrna pšenice koja sam stavljao pored gnezda, kasnije jednog mališana vratio u gnezdo kad je ispao, gledao kako ima raste perje, kako prave prve korake, kao vežbaju krila i na kraju kako poleću. Mesec dana uživanja. Nijedan godišnji odmor mi nije tako urezan u sećanje kao ta slučajnost, privilegija koju sam ne znam čime zasluženo dobio.

Pokušavam i ja da razmišljam ali mi ne ide baš. Pitam se ponekad, kad razmišljam, vredi li, treba li sebi postavljati pitanja, tražiti odgovore, objašnjenja, opravdanja. Ili je bolje jednostavno živeti. Kakogod, poredim ponekad ono kako sam pre 20, 30, 40 godina zamišljao svoju starost, penzionerske dane,a šta sada živim, šta jednostavno tako mora a šta je rezultat drugačijih želja. Jeste, sada nema onih dosadnih, nekad opterećujućih svakodnevnih obaveza, slobodnog vremena ima na pretek, da je istina ono, vreme je novac, bio bih bogataš. No, i tada ne bih znao šta sa bogatstvom, morao bih opet da razmišljam. Neki dan, kaže žena, treba da namestimo na ulaznim vratima stana pločice, broj stana, prezime, već pra godina, od kad smo zamenili vrata nemamo te pločice, pa kaže, ajde da vidimo gde da ih zalepimo, ja kažem, kako ide, bolje je da zalepimo sa unutrašnje strane, da znamo gde je izlaz u hodnik, gde kuhinja, gde kupatilo, trebaće nam. U stvari, potrebno nam je da se nasmejemo svojoj starosti, da je prihvatimo, ima i ona kao i mladost, više strana, i lepu, i tešku i neizvesnu i smešnu, sve to treba prihvatiti uz minimalne korekcije i otpore. Prihvatiti i ograničenja koje same godine donose, zdravlje, ili bolje reći bolesti, a i promenu naših želja, motiva, ciljeva. Zamišljao sam kako bi bilo lepo da imam dovoljno vremena i para i da mogu da putujem, da svo vreme budem na putu, sad me baš i ne vuče nešto putovanje, neki izlet na dan ili par dana, dovoljno, druženje, okupljanje na sedeljkama mi nije više zadovoljstvo, delimično i zato što mi većina drugova sa kojima sam uživao u ćaskanju, pijuckanji pa i ćutanju već otišlo, druže se na nekom drugom mestu. To je tako, ne bih ja tu ništa menjao, bojim se da bih napravio gore. Restrikcije zbog korone mi lakše padaju jer i inače nisam za neke gužve, a i ovo piskaranje je nekakvo druženje. I dalje imam neka očekivanja, kad se završe neka lečenja, oporavim se, ako se završe i ako se oporave, onda ću ovo ili ono, da nešto posetim, nešto posadim, nešto popravim. Najvažnije mi je, ipak, da na najbolji način obavim svoju najodgovorniju funkciju, funkciju dede, sve je lepo kad mi se unuk nasmeši. Čuh ovoh dana neke stihove, ne znam ni čiji su: " Nisam doktor, al znam lek. umesto tablete, zagrlite dete"

Covid je bio i prošao, nisam imao jake simtome, osim temperature, izgleda da nema nikakvih posledica. Trebalo je da u decembru obavim još jednu neurohiruršku operaciju ali je odložena za januar. Prva operacija, u avgustu je prošla uglavnom dobro. Subjektivno, dobro se osećam, a trenutno mi je unuk u Beogradu, to je najbolji lek za sve probleme.

Iskustva govore otprilike ovako, valja bežati i od prizemlja i od zadnjeg sprata, ja ne bij ništa preko 4-5. Održavanje zgrade i otklanjanje kvarova je najveći problem, dogovor stanara često nemoguć, svađe obavezne. Stanare nižih spratova ne zanima popravka krova i liftova, stanare viših spratova ne uzbuđuje mnogo ako se zapušila kanalizaciona cev pa se izlivaju fekalije u suteren ili prizemlje. Zgrade sa manjim brojem stanova obično znače lakši dogovor ali i skuplje popravke, po stanu, gde ima više stanova pa se podele troškovi, suma je manja, ali dogovor teži. Za mene, jedino pravo rešenje, je kuća sa dvorištem, neka je i van grada, ne vidim više nikakvu prednost života u centru, naravno, svako ima svoj izbor, bitno je samo da sagleda sve rizike i prednosti svog izbora.

U Južnom Sudanu možeš za tri koze da kupiš ženu, ja ne verujem da će koza postati legalno sredstvo plaćanja u svetu.

Naravno, ne znam podatak, ne bih nagađao, znam desetak slučajeva, moje i deca nekih poznanika, imaju solidna primanja i kupuju stan u kom će živeti. Ne znam nikog da kupuje kao investiciju, nije ni čudo, nisam iz tog miljea. Razmišljam, hipotetički, kad bih imao 100.000 eura keša, šta bi bilo pametno, da kupim stan kao investiciju, da čuvam pare, da uđem u neki biznis. Sreća pa nemam te pare, bio bih u ozbiljnom problemu, ne mogu nikako da prelomim šta je bolje. Priča se da je čuveni Vlada Mitić, predratni vlasnik Robnih kuća u Beogradu živeo kao podstanar, na pitanje zašto ne kupi kuću, a ima poslovne zgrade, odgovarao da kuća nikad ne može da kupi radnju, a radnja može da kupi kuću. Opet, znam slučajeve, čovek proda kuću, ode u podstanare, uloži u posao, očekuje veliku zaradu. neki su uspei, posle par godina kupili ponovo stan i imali uspešan biznis, neki su ostali i bez stana i bez biznisa. Nema pravog recepta, za svakog je najbolje da radi ono što ume.

Možda ga je nezgrapno formulisao ali je OK tema. Naravno da nijedan način nije pogrešan, to je jednostavno tako, čisto jezički i mene bi zanimalo kada i kako je nastala ta razlika, svakako ne bih insistirao da se briše, naprotiv. Poznavao sam jednu Miku i JEdnu Peru, a takođe i jednog Radu i jednog Milu. Zabune koje mogu da nastanu obično izazivaju osmeh, ali bude ponekad i neprijatnosti. Dobar je ovaj prilog što je Prijatelj Mitar postavio, nije da bogznašta objašnjava ali ima lepih primera, oblika imena koja nisam čuo, ne koriste se više. Uvek ima šta novo da se sazna, npr, do pre par godina nisam znao da jedno od češćih imena zadnjih decenija kod nas, Aleksandar znači isto što i Branko, ima verovatno još imena koja potiču iz grčkog a da im ne znam značenje, kao i nekim biblijskim imenima. Možda bi ovo valjalo splitovati u novu temu, o imanima se ima šta pisati, a da nisu jezičke nedoumice.

Da, sad mi daje> ali sad mi i otvara podešavanja rutera na toj IP, šteta što nisam znao da proverim ovako dok me je zezao.

Ne znam gde bih našao taj podatak, pokušao sam Computer-Drvicr Manager-Network Adapters, prošetao kroz sve tabove i nisam našao Default gateway, nego, uradio sam nešto drugo, odjavio komp sa mreže, resetovao, ponovo se automatski prijavio i odmah mi je otvorio pristup modemu, Eset mi normalno prikazuje uređaje koje imam, zasad je problem rešen jer meni ustvari treba samo pristup modemu-ruteru. Hvala.

Da, video sam to, na desktopu imam Chrome i Mozzilu, ne mogu ni sa jednog da pristupim modemu koji je mrežnim kablom povezan sa računarom. Trenutno kuckam sa laptopa, tu imam i Edge, pa ne budem lenj, pokušam i sa njega da pristupim modemu, i gle, može i to bez kabla, preko Wi-fi veze. Da li da pozovem popa da okadi modem i komp?

Sve sam ovo dosad radio sa desktop računara koji je kablom povezan sa ruterom. Pretpostavljam da si na to mislio, da radim sa laptopa koji je povezan preko wi-fi veze, nemam na laptopu priključak za mrežni kabl. Pregledao sam šta ima od priključaka na laptopu i vidim jedan USB C priključak, povežem se preko njega na modem, isključim wi-fi, ukucam 192.168.0.1 i povežem se sa modemom, sve postavke stoje kako sam ih ostavio pre par meseci. Posle uklonim kabl, uključim wi-fi i opet imam vezu sa modemom. Vidi sve uređaje koji su povezani preko wi-fi veze. I dalje se na desktopu vide one gluposti od IP brojeva, ali mi je za zeru lakše, nije poludeo ruter. Hvala ti na pomoći, nisam našao odgovor za moje strahove, ali sam ih smanjio, igraću se dalje, možda nešto iščačkam i na desktopu.

Da, SBB. Piše na njemu Ubee.

Nema ničega, bar tako ja razumem ovaj spisak:

Ja ne uspevam ni preko 192.168.0.1 ni preko 46.240.176.1, I ovaj program što mi je @urosg3 preporučio iščitava 46.240.176... pa 177, 178, tako 5-6 puta po 255 stavki, sve dok ga nisam zaustavio. Mislim se da resetujem ruter na početna podešavanja, pa da krenem iz početka.

Jesam na SBB kablu. To mi zvuči realno. Dešava se još nešto, ne mogu da pristupim ruteru preko IP broja. 192 168 0 1, u onoj šemi uređaja i za ruter piše IP na 46 240 .... ali svejedno nemam pristup.

Upalim jutros komp, iskoči mi obaveštenje od Eset-a: "Otkriven je novi uređaj na mreži", startujem Eset, Mrežni inspektor i dobijem sliku: Ovako, laički, ispada da imam desetine povezanih uređaja, po IP broju ne mogu da pristupim ni ruteru, IP počinje sa 46.240.176..., ne mogu ni preko IP 192.168.... Eset mi izbacuje izveštaj da nije pronašao potencijalne opasnosti na mreži, meni ovo deluje, u najmanju ruku, zbunjujuće, jesu ti par Android uređaja, TV, Laptop, neki Sonoff uređaj, ali i desetine meni nepoznatih. Da li se to neko povezuje na moj ruter ili ...?

Ja bih rekao da je deo nekog broda, da li osmatračnica ili komandni punkt...

Ako on ima bilo kakve stavove to je samo njegova stvar, možda ih raspravlja u nekom užem krugu prijatelja i poznanika, do nas stižu prerađene informacije, prerađuju ih ipak malo pismeniji, novinari, urednici. Zašto je toliko važna vest šta NĐ misli o vakcinaciji? Isto kao kad bi pisali šta ja mislim kako treba igrati finale AO turnira. Neko je na ovom forumu napisao nešto u fazonu, kad mi se pokvari auto idem u auto servis a ne u biblioteku, kad procuri slavina zovem vodoinstalatera a ne violinistu. Malo pratim te intervjue posle mečeva ili pre turnira, ali čak ni po prepričanim informacijama ne videh nigde da Se NĐ izjasnio protiv vakcinisanja, a i da jeste, ko pridaje značaj taome da istakne umeđu važne vesti, ko svoje ponašanje prilagođava vestima iz žute štampe, decu vaspitavaju roditelji a ne sportske zvezde.

Može li se verovati zvaničnicima MOKa: Bezbedna u svom domu: Predstavnici MOK razgovarali sa Peng Sve dok se informacije plasiraju posredno, meni je sve sumnjivo.

@Amigo, vidim neke žešće poplave u Kanadi, kako je kod tebe, ima li problema?