Div

Nemam ni ja ništa protiv, ali povremeno treba splitovati temu, odrediti novi smer diskusije, a mi ćemo već istrolovati i novi topic.

Zašto ne bi bila zanimljiva, tačno je da se neke teme brzo ugase, ali isto tako sena nekim topicima piše o svemu i svačemu iako ima jasan naslov, određenu temu, prosto, priča odvuče, Mnogo zavisi i od uvodnog posta, ako se dobro definiše i usmeri diskusija svaka tema može da bude zanimljiva, a i ako ne bude stotine stranica nije bitno, par stranica nekad više kažu nego drugih 100. Može u nekom momentu da nam bude tema i kako započeti temu i kako održati diskusiju, to mi je palo na pamet posle nekih postova, na primer, @Pletilja na Društvu, posle kojih , mislim da se nema šta reći, imam utisak da je sve rečeno, da može samo da se pokvari utisak ako bi se nešto dodavalo.

Zlato ima vrednost koja, kao i kripto valutama, zavisi od ponude i potražnje. I druga roba isto. Bitna razlika je u tome što zlato postoji u fizičkom obliku, može da mu padne vrednost na nulu, ono i dalje postoji, digitalna valuta može da se izbriše.Nigde ne piše, da je blokčejn tehnologija apsolutno sigurna, samo je jako teško da se provali u sistem, znači, kad-tad će neko i uspeti. Istom tehnilogijom može da se vrši platni promet i dolara, evra, suština je, zasad, da je promet kripto valuta van kontrole države, poreskih vlasti, suština je u zasad. Najsavremenijom i veoma vrednom tehnologijom može da se stvori proizvod visoke vrednosti, ali i bezvredan proizvod. To što je nekome primamljivo da ima neku fiktivnu vrednost koju država ne vidi ali je vidi neko potpuno anoniman, nevidljiv, ne znači da će tako i ostati.

Kokiška i pepiška. 😊

Žao mi je. Moje saučešće.

Cela stranka, ako misliš na ukupno članstvo, nije vidljiva biračima, vidljivo je rukovodstvo, pojedinci na pozicijama, predsednik, premijer, ministri, poslanici, predsednici opština, gradonačelnici, direktori, ako birači među njima vide problem, naravno da će kazniti stranku, svo to "problematični" prvo su prošli kroz filter stranačkih izbora. Bez SPSa, DS nije mogla da formira vladu, normalno je da svaka stranka teži da bude u vladi, ne mora po svaku cenu, ali, seti se da se DS još tada delila, da je malo-malo pa neko pokušavao da se uzdigne u stranačkoj hijerarhiji i da su posle svakog takvog pokušaja dolazile čistke, još u vreme Đinđića. Uvek i borba za pozicije nije prestajala, Tadić je čak i postao predsednik na talasu priznanja greške, glasanje iz Bodruma, ali je brzo pokazao na ne trpi neistomišljenika, Liberalna frakcija, a i Čeda je pokazao da ne prihvata stranačku disciplinu koja je neophodna da bi se vršila vlast. Zamerano je Tadiću i na kohabitaciji u vreme Koštiničinog mandata kao premijera, dakle da izbegne kohabitaciju mogao je ili da uđe u koaliciju i ima i većinu u vladi ili da podnese ostavku, u oba slučaja bi SPS ušla u vladu, sa SRS i SPS, svejedno, i imali bismo 2008 ono što smo dobili 2012. Uostalom, posle gubita vlasti, DS je promenila 5-6 predsednika i podelila se na desetak stranaka, plus više pojedinaca je prišlo vladajućoj stranci ili ušlo u vladu ili prišlo vladi kao "nestranačke", ja bih rekao "svetranačke" ličnosti. Kako sada da očekujem od istih ljudiz, oslabljenih, koji nisu mogli da očuvaju stranku, da se udruže da obore trenutnu vlast i sutra formiraju novu vladu, da imaju prihvatljiv program, da im se može verovati? Na osnovu čega? Svi su pali na lakšem ispitu, nisu uspešni na lakšem poslu, zašto im poveriti teži, odgovorniji?

Jedva sam ukapirao šta si hteo boldovanim da kažeš, (mogao si to malo drugačije da kažeš) tražim u Kočinom postu šta je to drugo, znam otprilike tvoje stavove o deci, odgoju, roditeljskim obavezama, tek na drugo-treće čitanje mi je postalo jasno, treba umeti i ostaviti decu na miru, neka nešto sami nauče, odluče, naprave grešku, možemo mi da pomognemo i posle, ne moramo svaku grešku sprečiti, a i ne možemo. Kako ptice rade, hrane male dok im ne narastu krila, onda ih puste neka lete, prate taj prvi let, tu su negde u blizini, čim se mlada ptica vine visoko, dalje leti svojim putem.

Nek su živi i zdravi svi, i sinovi i unukice i neka ih bude još, a ti, Kočo, da dočekaš i praunučiće. Ljubavi uvek ima dovoljno za sve, ne oduzima se od jednog deteta da bi je bilo i za drugo, niti od dece da bi je bilo za unučiće. Koliko volim sinove je više od običnog zbira koliko volim jednog i koliko drugog, nemam kantar za merenje te ljubavi nego jednostavno, uživam i u njihovom međusobnom odnosu, volim što se dobro slažu, konsultuju, dogovaraju, sad je uživanje ne samo što imam i unuka, nego kad vidim koliko i sin uživa u svom očinszvu, a i stric u svojoj ulozi. Zapravo, jedan nepresušni izvor ljubavi i ponosa, nešto kao reka koja izvire iz jednog malog izvora, postaje potočić, pa potok, pa reka, nezaustavljiva i večna, bar u razmerama ljudskog života. Započeli smo i priču, a "čemu to služi"m legitimno razmišljanje ali nikad ga sebi nisam postavljao na takav način, želim li decu, samo kada, koliko, pa i kako treba sa njima. Kao dete sam sebe zamišlja kao budućeg roditelja, možda i da bih se razlikovao od svojih roditelja, znam da su i oni nas voleli, mnogo i žrtvovali, rasli smo u teškim vremenima, znam kako su naporno obezbeđivali čak i osnovne stvari, hranu, odeću, ali nisu morali da vaspitavaju batinama, strah nije vaspitno sredstvo, jedina korist od toga je što sam to shvatio još kao dete, jesam kao roditelj nekoliko puta i udario starijeg, ali sam tada definitivno shvatio da je to moj neuspeh, moja greška, odustao ood tog metoda zauvek, mlađi nije nikada dobio batine. Nadam se, skoro sam siguran da ni unučići neće nikada biti vaspitavani uz batinu.

Lepo iskazana neka razmišljanja, pre svega o potrebi da deca imaju svoju slobodu, da roditelji ne budu sebični...ali... Ja sm sebičan, deca su krenula svojim putem, viđamo se, što reče Vili, uglavnom preko ekrana, ali one godine njihovog odrastanja, ono zadovoljstvo svakog osmeha, gugutanja, prvog koraka, prvih reči i dalje sve do odlaska, započinjanja svojih samostalnih života, ta sećanja su moja i ne može mi ih niko oduzeti, moje zasluge su tu negde, ne umem da ih merim i iskažem, ali sam dobio najveće moguće priznanje, najviššu titulu, unapređen sam u dedu, kakvi kraljevi i carevi, deda je najviša titula.

Pa ne može se treći da je nepostojeći termin, postoji kao termin, koristi se, može se čak reći i da ima svoje značenje, ono koje mu se daje, jer nijedna reč nema značenje sama po sebi, znači ono što joj se prida. Druga je stvar da li ima osnova u tvrdnjama da je neko autošovinista, da postoji autošovinizam kao ideologija, pokret, da ima nekakav značaj na političkoj sceni. U jednom istorijskom periodu svet se podelio, grubo, na dve strane, mislim na WWII, kad je nastao i termin antifašizam, kolikogod bio neprecizan termin, obuhvatao široku koaliciju i po stavovima i po interesima i bez obzira što se kasnije taj blok razdvojio na dva suprotstavljena, i niz manjih, svi su nastavili da se nazivaju antišašistima, došlo se dotle da se zadnjih godina antifašizam izjednačava sa komunizmom, i to njegovim najekstremnijem oblikom, boljševizmom i staljinizmom, pa čak i terorizmom. I nije to potpuno bez osnova, ali je preterivanje, služi nekome u dnevnopolitičke svrhe, bile one desničarske, revizionističke, anarhističke... Stvorio se antiantifašizam, niko se tako ne naziva, nije institucionalno organizovan, ne koristi se ni kao termin često, ali se tu i tamo pojavljivao po nekim tekstovima i komentarima, dakle, termin postoji ali nema jasnu definiciju. I taj autošovinizam kao izraz se obično koristi za diskvalifikaciju sagovornika ili nečijeg stava ili delovanja, obočno u nedostatku stvarnih argumenata, jasnih i istinitih.

Pa i sada, ako ideš, kao što reče, u Španiju na odmor, moći će svaki pogranični policajac ili carinik da vidi tvoje podatke, aviokompanija, takođe, osiguravajuće društvo, hotel u kojem odsedaš, lokalna vlast, tvoja banka će znati koliko i gde si potrošila i još kojegde ostaju podaci. Sad, kao, niko ne sme da prikuplja podatke bez tvog znanja i pristanka, zato se pterpostavlja da pristaješ kad kupuješ kartu, daješ pasoš na recepciji, kupuješ osiguranje, s tim što oni negde napišu izjavu da će podatke koristiti samo u svrhe za koje su i uzeti, neće se ustupai trećim licima bez tvog pristanka, sve će to biti zapisano i za podatke iz potvrde o vakcinaciji, tzv pasoša, a koliko to možemo da proverimo to je i sada pitanje. Uvek podatke dajemo dobrovoljno, pristajemo na uslove, ne možemo da ih postavljamo. Hvalio se naš predsednik, izletelo mu, valjda, početkom pandemije, kako za sve, bilo je reči o gastarbajterima, u svakom momentu znamo gde su, hteo je da kaže kako smo opremljeni savremenim tehnologijama, ne i da ih zloupotrebljavamo, a mi, razumno, znamo da sve što može da se zloupotrebi, biće zloupotrebljeno, negde i nekad onako fino, da i ne primetimo, nekad osiono, buzdovanski. Ja se tešim, imam zaštitu, štiti me moja bezznačajnost za neke službe, boli njih šta ja radim i gde idem, šta mislim i šta sam rekao, ako postanem interesantan mogu da pobacam sve paire, lične karte, pasoše, uređaje sa čipom, gps-om, da stavim masku preko lica da me kamere ne prepoznaju, poslaće čiku u mantilu i sa crnim šeširom, pratiće me u korak, slušaće šta sam rekao i kome. To bi možda bilo i dobro, da i mene neko čuje.

Ne znam kakvo iskustvo je u pitanju, da li si razmišljala o tome da strah prevaziđeš upravo nabavkom neke kuce, dobre naravi i pogodne za kuću. Mene su kuce četiri puta ujedale, ali nisam stekao nikakve trajnije strahove, naprotiv, razumem ih.

Biće neki koncert uskoro, u znak pobede.

Voleo bih da čujem nekog stručnijeg, da kaže šta i kako se može bez hemije, kakva se sredstva koriste za zaštitu i povećanje prinosa, koliko je opasno za čoveka. Kao laik, a opet kao neko ko živi ovde, u jednom malom voćarsko-jagodarskom kraju, vidim da se olako poseže za hemijom, da se karenca ne poštuje baš striktno, a da bez hemije ne može da se zasnuje komercijalno isplativa proizvodnja. Upravo ovih dana gledam, jagode su u punom rodu, kiša skoro svaki dan pada, bez zaštite od truleži, koliko znam, nekog fungicida, ne bi iostalo ništa da se ubere. Jabuke, breskve, grožđe se prskaju i po desetak puta. Ne znam ni šta od tih otrova, i u kojoj količini, ostaje na površini i može se oprati a šta biljke apsorbuju i ostaje trajno u plodovima. Vertikalna sadnja u plastenicima, znači u kontrolisanim uslovima, zatvorenim, jagode se sade u saksije na nekim policama umesto u zemlju, tu je neophodno imati sistem za zalivanje, provertavanje, obezbediti dovoljno svetla, nešto sam čuo da se može sa manje pesticida što baš ne znam zašto, a i ne znam kakav je ukus plodova iz plastenika, možda ću znati narednih godina.

E, sad ja treba da napišem, ne, ne slažem se da sva deca ne vole kad se nešto pokvari, ima i onih koja uživaju i raduju se kad nešto polome, razvale, bace. Neću, shvatio sam grešku, nisam trebao da pričam da nije čika u kasetofonu, da je negde daleko, samo čujemo njegov glas, i svašta što se još u toj priči pomenulo, pitalo, objašnjavalo jer svako zato ima hiljadu zašto. Gubio sam vreme, dete bi samo shvatilo da se kasetofon pokvario, možda bi malo plakalo, u svakom slučaju, nestalo bi mleka, moralo bi da prestane da sipa.

Ne znam o kom psihologu se radi i šta još kaže, ovaj deo sam razumeo kao tvoju interpretaciju njegovih reči, moguće i nepreciznu, svakako izdvojeno od ostatka teksta, knjige ili rada. Vidim po komentarima da se, kao i svaka izrečena misao ili tvrdnja može tumačiti na mnogo načina, hvatati za jedan deo, davati pogrešna značenja rečenom. Ajde da cepidlačimo malo, da izanaliziramo neke delove iskaza. Ja ne volim da kažem da sam dete učinio ovakvim ili onakvim ili da mi je cilj da ga učinim nekakvim, možda je bolje da mu pomognem da postane, u rečenom slučaju, socijalno poželjna ličnost. Evo, i sebe i svoju decu smatram socijalno poželjnim, to ne znači da nam se, bukvalno, svako raduje, niti da oni koji "se raduju" to pokazuju ovacijama i skandiranjem kad nas vide, ne, ne znači čak ni da uvek žele da nas vide, nelkad nisu raspoloženi za druženje, ali od nas očekuju da vidimo njihovo raspoloženje, da ne insistiramo na druženju kad im nije do toga, jednostavno, da poštujemo mi njih, njihovu posebnost, njihova pravila u njihovoj kući. Kreativnost i socijalizacija se ne isključujuc, može i radoznalo dete, puno kreativnih ideja da nauči da kad mi dođe sa roditeljima ili babom i dedom u posetu svoju kreativnost ne izražava otvaranjem svih fioka, vađenjem stvari iz njih, uključivanjem ili isključivanjem, nasumice, svih aparata, skakanjem sa stolice ili penjanjem na sto. bolje je da dete, kad vidi u parku grupu druge dece koja se igraju, ume da priđe, da pita jel može da se priključi nego da utrči i razbaca im igračke ili pogazi građevine od peska, otme mesto na ljuljašci. Prirodno, dete želi da se dopadne, svako dete želi da uradi nešto što će obradovati mamu i taku, kasnije i tetke i komšinice i vršnjake u parku, obdaništu, školi, kako se bude izgrađivalo kao ličnost, sticalo sigurnost, manje će gledati da se dopadne drugima, biraće prema kome će se ponašati prijateljski a koga će izbegavati. Da le treba da detetu damo podršku, pomognemo da razvije samopouzdanje kada prospe kafu po stolu i tepihu, po,možda, dosadnoj komšinici ili po sebi. Ka ima godinu dana sklonićemo kafu da ne može da dohvati, sa 3-4 već može da zna da ne treba da hvata za šolju sa kafom, ako je ipak dohvati, prospe, neće dete postati nepoželjno nego nepažnja, fleka na stolu ili opekotina na ruci. Kad je moje dete sipalo mleko u kasetofon, nije postalo nepoželjno, naprotiv, bili je jako simpatično što je hteo da da čiki da pije mleko, nije trebalo ni grdnje, zabrane prilaaska kasetofonu, nekako smo objasnili da ne može čika tako da pije mleko, a i kasetofon je, posle 2-3 dana proradio.

Da, otprilike tako, s tim što, kad pređeš igricu, klikneš New Game, opet isti nivoi, ali ništa nije isto na njima, uvek igraš novu, različitu, igru, isti zadatak - drugačije rešenje.

Možda lupam, jel to kos?

Definitivno je ovo godina perunike, imam ih oduvek u bašti ali nikada nije bilo ovoliko cvetova kao ove godine:

🙂 Decu dobijemo bez uputstva za upotrebu i bez garancije. 😀

Gospođa i ja nismo imali neki program vaspitavanja, striktna pravila, zabrane obaveze, ni nas dvoje nismo uvek mislili isto, pokušavali da se usaglasimo, nekad uspevali nekad ne. Iz ove perspektive, kad vidim kakvi su ljudi postali, pokušavam da zaključim šta smo to radili dobro, gde smo grešili, kakvi smo uopšte bili kao roditelji, nismo nikad zaključili da smo bili sjajni u svakom pogledu, trudili smo se, ja ponekad kažem, to je tako ispalo, nisam ja ti mnogo zaslužan, više sreće negi pameti, Deca se ne slažu, oni kažu da su imali srećno detinjstvo, svesni vremena u kom su odrastali, devedesete godine, oni više cene naš doprinos nego mi. Nisam hteo da budem otac koji sve zna, koji je uvek u pravu, koji ne greši, umeo sam da se izvinem, pogrešio sam sine, izgleda da si ipak ti u pravu, ne znam, razmisliću, pročitaću negde, pitaćut, šta ti misliš, uradi kako misliš da treba, videćemo kako ide pa ćemo ispravljati, bilo je i stvari u kojima imam jasan stav, kažem ga ali kad su malo poodrasli ne zahtevam da rade po mom, neka probaju. To je doprinelo, tako sada mislim, podizanju odgovornosti, sami odlučuju, sami će biti krivi za rezultat i zaslužni, naravno.Nisam pravio dramu ako urade nešto što mi se ne sviđe, dobro, to je vaša odluka, ja bih više voleo ovako, ali neka, probajte. Nisam mislio, a ni mogao, da im kupim sve što je bila neka moda ili što bi oni ili ja poželeli, rekoh, devedesete, ali jesam kupovao i stvari koje nisu baš neophodne, neke koje ja ne bisam ni želeo, ali oni jesu, prvi komp od oko 1500 maraka u vreme kad je plata 20 maraka, neka pojačala, zvučnici, nisu nikada zahtevali, bilo je ako može mi bi voleli, učestvovaće nekom svojom ušteđevinom, nikad nisam imao scrca da uzmem njihov deo, na kraju je uvek bilo, dobro, čuvajte to za nešto drugo, ovo ćemo mi da izguramo nekako. Ako im je to bila smišljena taktika, svaka čast, uspevala im je. Kasnije, kasd smo svi vozili a imali jedan auto, dešava se da svoj trojici treba baš tog dana, uvek smo se lako dogovarali, brzo procenimo kome je najbitnije, ko nema alternativu, a ko može i busom, taksijem, peške. Gorivo sam češće ja sipao, ja sam radio, ali nije bilo pravilo da ostave prazan rezervoar, kad imaju para sipaju ako treba. Sve u svemu, bio sa tu da se nađem, pomognem, podržim, ne da vodim za ruku, guram, usmeravam kuda ja želim. Srećan sam što su postali divni ljudi, a pored njih sam i ja postao bolji, učio sam i ja od njih, itekako.

@Pletilja zašto niste decu hranili, povijali, oblačili, kupovali im cipelice, igračke, učili ih da čitaju, pišu, nego s su vaša deca samo nameštala krevet, 24 sata dnevno, svaki dan, svake godine, sve dok se nisu spasli vaše torture. Sprečili ste ih da postanu vrhunski umetnici, kreativci, kako bi neko mogao da napiše pesmu ako je morao da namešta krevet, poznato je da je to nemoguće, nameštanje kreveta ubija kreativnost, guši umetnost, oduzima slobodu, vodi u militarizam, poznato je da vojska uči ljude da nameštaju krevet a onda ih šalje da ubijaju, pale, pljačkaju.

Zavisi od mesta do mesta, paketa i od operatera, aproksimativno, od 30-50 Eura. Inače, dobra tema su ovi zadnji postovi, dobro bi bilo da ih moderacija izdvoji u poseban topik. Voleo bih da se svi, kad govorimo o deci, prisetimo sebe u njihovim godinama. Ja ne mogu o sinovima da govorim kao o deci, odavno su odrasli ljudi, samostalni, a o njihom detinjstvu, odrastanju, adolescenciji mogu da pričam kao o periodu velikog zadovoljstva iako se dešavalo devedesetih, u doba raspada i rasula. Automobili, pa prvi su mi kupili roditelji, zadnji su mi kupili sinovi.

Pisao sam im pre više meseci, dobio odgovor, otprilike, oni imaju svoja pravila, korisnici mogu da se jebu. Evo dela odgovora: " Većina kanala iz (Vašeg paketa) dostupna je preko SBB mreže i mreže u okviru United Grupe u okviru koje posluje i SBB kompanija, dok su pojedini kanali ekskluzivno rezervisani za SBB mrežu i ne mogu raditi na drugim mrežama. Preko inostranih mreža dostupni su samo pojedini regionalni kanali i radio stanice. Lista dostupnih kanala u inostranstvu zavisi od definisanih autorskih prava (prava za emitovanje programa) na teritoriji na kojoj se privremeno nalazite. Isto pravilo važi i za rad aplikacije na drugim mrežama na teritoriji Srbije." Naravno, kad su zvali i nudili skuplji varijantu, onda je sve moglo, nisu pominjali nikakva ograničenja. Bitno je da se uspevaju somovi, posle će lako da objasne da nije baš tako kako su rekli.