quentin

Jbg, kako mrzim ovo eksperimentisanje sa uglovima i kadrovima TV prenosa, a to rade na svakom velikom takmičenju.

BTW, kako stojimo sa tekvondoom na ovim igrama? Ima li šanse za medalju?

Opet jedno pitanje u ime svih nas koji streljaštvo pratimo od igara do igara: u finalu se prenose rez iz kvala ili se ide od nule? Hvala.

Kako prži Yago. Jedva čekam ABA plejof.

Zapravo, trebalo bi da se širi ta priča i te kako, ali ne na ovom mjestu.

Jel on ono na prošlim OI isto došao kao nosilac/favorit pa baš ispao u prvom kolu? Valjda neće opet to da mu se desi.

Ma Boža Maljković je imao neku straobalnu izjavu tip nije srpski bežati, što znači da će se regularno takmičiti ako se susretnu sa predstavnicima Kosova.

Potpuno bizarna stvar je da u godini 2024. organizator ne obezbijedi prenose svih faza takmičenja, bar neki YouTube stream može da se odradi.

Ponedeljak, 29. jul 09:15 (STRELJAŠTVO): Zorana Arunović/Damir Mikec (miks pištolj), kvalifikacije 10:00 (DŽUDO): Marica Perišić (SRB) – Manita Šresta Pradan (Nepal), kat do 57 kg, prva runda 11:00 (PLIVANJE): Anja Crevar (400 m mešovito), kvalifikacije 11:16 (BOKS): Natalija Šadrina (SRB) – Dunija Helif (Alžir), kat do 60 kg, 1/8 finala ne pre 13:30 (TENIS): Novak Đoković (SRB) – Rafael Nadal (ŠPA), 2. kolo 21:00 (ODBOJKA Ž): Srbija – Francuska, 1. kolo

Ispali All Blacks. I neka su, mnogo grešaka su napravili. Novi Zeland uvijek favorit i skoro redovno ne ispune očekivanja.

Izbacio je SK pregled termina nastupa srpskih sportista: https://sportklub.n1info.rs/olimpijske-igre/raspored-rezultati-i-prenosi-srpski-sportisti-na-olimpijskim-igrama-2024-kosarkasi-odbojkasice-vaterpolisti-djokovic-spanovic-i-ostali/

Meni je ovo u odnosu na regularni ragbi kao 3x3 u odnosu na košarku.

Kako se igra, ja mislim da ćemo i mi i Englezi izgubiti od Slovenije.

Utakmica izgleda kao da Englezi igraju protiv Malte ili Moldavije, a ipak imamo mnogo bolje igrače od tih reprezentacija.

Eh, kad se sjetim... Prvi put sam za njega čuo negdje 99. kad sam naišao na Njujoršku trilogiju, i oduševio se. Kasnije sam redom čitao, pa sam ga jedno vrijeme zanemario, pa mu se vraćao, sve do ove posljednje knjige od prošle godine. Svakako mi je jedan od omiljenih pisaca, iako sam s vremenom postao svjestan i nekih nedostataka. A zanimljivo kako mu se s godinama i reputacija srozala. Spominjao se nekad i za Nobelovu nagradu, a onda ispao iz svih ozbiljnih priča. Kako bilo, napisao je šta je trebalo da napiše, možda i malo više od toga. Inače, prije neku godinu prošao je kroz užasnu situaciju sa sinom narkomanom, sigurno mu je i to skratilo život.

Čitao sam Baumgartnera, Osterov starački roman. Naslovni lik, stari profesor, već neko vrijeme udovac, ali i dalje jednako pogođen ženinom smrću, pokušava tugu artikulisati kroz objavljivanje pjesama iz njene zaostavštine, dok i dalje ne odustaje od mogućnosti da u trećem dobu pokrene život i pronađe novu ljubav. Lucidan i pomalo burleskan početak romana je odličan i, mada taj talas kasnije splasne, i toliko je dovoljno da opravda čitanje za koje nije potrebno mnogo vremena i napora - dobro je da se Oster vratio svom standardnom formatu poslije onog sumnjivog i predimenzioniranog 4321. Knjiga sadrži većinu opštih mjesta i ideja koje se provlače kroz njegovu literaturu, ali meni je najviše smetalo što se Oster pod stare dane toliko ne može oteti od autobiografskog. Kao da nije dovoljno porijeklo i opšti background naslovnog lika, Oster je morao da ga u jednom trenutku pošalje u Ukrajinu u potragu za dalekim precima i tako ga direktno uključi u vlastito porodično stablo. Inače, taj dio sa putovanjem je naprosto umetnut i potpuno štrči u inače skladnoj strukturi romana. S obzirom na sve što mu se dešava, sve što Oster sad napiše može biti posljednje (od raka je obolio kada je već završavao ovaj roman, ali ranije je tragično ostao bez sina i unučeta), tako da ga ne treba previše kritikovati.

S druge strane, neki Japanci kažu da je Murakami za njih više zapadnjački pisac, nego japanski. Kad je počeo da piše svoj prvi roman, Murkami se mučio, a onda je prvu stranu napisao na engleskom, pa je preveo na japanski. Kaže da je tako pronašao svoj glas. Ali definitivno se kulturološke razlike osjete u njegovoj literaturi. Zbog te uzdržanosti u komunikaciji koju si spomenula, reakcije likova meni često djeluju neprirodno, a njihovo ponašanje nemotivisano.

Pa sad, Murakami je dosta čitan pisac i Geopoetika je sasvim sigurno prilično zaradila na njemu. Svi izdavači imaju komercijalnija i manje komercijalna izdanja, pa se krpe nekako. Nije njima baš toliko teško. Srpsko izadavaštvo je zapravo prilično dinamično i produktivno i u evropskim okvirima, samo što se zbog slabe kupovne moći krešu troškovi, pa je često loš prevod, lektura preskočena, oprema nekvalitetna..., ali zato Srbija ima možda i najjeftinije knjige u Evropi. Ko želi drugačije, može da kupuje raskošno opremljena i dobro prevedena hrvatska izdanja, od dvadesetak evra pa naviše.

To Šahinpašić izdanje je prevod sa engleskog, tako da ja to ne bih čitao. Nemam pojma zašto Geopoetika nije objavila tu knjigu, pošto je inače izdala mnogo njegovih knjiga, u prevdu sa japanskog. Znam da postoji neka kontroverza i sa engleskim izdanjem, izdavač je valjda skratio knjigu za par stotina strana, tako nešto.

Čitao sam i ja Ostatke dana, i ne dopada mi se. Iako je odlično napisana, što je obično dovoljno da mi se knjiga svidi, ovdje mi je toliko antipatična naklonost pisca za glavnog lika da mi je knjiga totalno odbojna i vjerovatno više nikad neću čitati Išigura.

Od Pinčona probaj Objavu broja 49, nije tako teška. Valjda i ova posljednja dva romana nisu u onom superzahtjevnom fazonu. Fosea sam jednom čitao. Kratka knjiga, ne znam sad naslov. Komplikovana, izazovna. Skinuo sam još nešto sa neta, ali ne znam kad će da dođe na red. Ako dobije nagradu, poguraću ga ka vrhu liste. 😄 Fosea Knausgora hvali u Mojoj borbi. Tako sam i čuo za njega.

Ove podebljane bih i ja stavio (Fokner je najveći američki pisac dvadesetog vijeka, možda ne samo američki). Što se ostalog tiče, prije deset godina Ostera bih sigurno stavio, sada više nisam siguran. Nekako, njegove knjige ne stare dobro. Stajnbeka ne bih uključio. Meni je on precijenjen pisac, posebno mislim da dva najpoznatija romana nisu toliko dobra. Čak mu je bolja kraća proza, kao Of Mice and Men, Tortilla Flat... Hemingveja bih stavio (Sunce se ponovo rađa). Iako mu knjige nisu bez mane, jednostavno ga volim. Obavezno bih stavio Kormaka Makartija. Mislim da je Blood Meridian veliki roman. Imam još neke lične favorite među Amerikancima, tipa Šervuda Andersona (Winesburg, Ohio) i Vilijama Volmana (Europe Central). Frenzena veoma volim, ali još nekako ne znam da li je Sloboda, koja mi je omiljena, zrela da bude među deset. Selindžera takođe volim, bar Lovca i Odličan dan za banana ribe, ali on mi je apartna pojava u književnosti. Ima još par pisaca koji plešu po nekom rubu ove selekcije, Karver, Pinčon, Delilo, čak Apdajk...

Možda City bude ima baš loš dan, pa nas dobiju recimo 4:0, tako nešto. Zračim optimizmom.

Meni je najzanimljiviji stav većine medija, a i nekih forumaša, kako je, eto, ta Italija baš nešto nezgodna, ušla nam je u glavu, ili kako se već kaže, ali inače smo odlična ekipa koja ima šansu i protiv Amera. To što nas opet Italijani de fakto izbacuju je slučajnost. Tako se namjesti. Kada smo mi posljednji put dobili neku jaku ekipu, pa da o sebi uopšte možemo da razmišljamo kao o ozbiljnoj reprezentaciji?

Uspio sam pogledati samo kraj, ali onaj posljednji napad je bio dovoljan da me bude sramota za koga navijam. Odbraniš se, imaš sedam sekundi i nikakva ideja bolja ne postoji nego Jović šutira sa deset metara. Katastrofa. Pa za takve situacije se akcije uvježbavaju, zna se kome lopti ide, šta je cilj, dva ili tri... Divim se onima koji još imaju optimizma. Ja mislim da gubimo i od Dominikane. Čak ako nekim čudom prođemo grupu, sigurno gubimo 1/4, nebitno da li sa Amerima igramo.