Cyber

Ovde je neizbezno pomenuti veoma dobro dokumentovan primer kakve konsekvence to moze imati. Cambridge Journal of Economics 2000, 24, 603–630: The 1947 Soviet famine and the entitlement approach to famines ”The selection of famine victims in the USSR in 1946–8 can be understood in terms of the entitlement approach. Those who died were those who in the Soviet system had no entitlement to food (such as rural dependants). Those who did have an entitlement to food (the beneficiaries—mostly urban state employees—of the rationing system) usually survived. The famine deaths were not a direct impact of a natural disaster, but were mediated both by Soviet economic policy and by the Soviet entitlement system.” >>> Holodomor. Bilo, ne ponovilo se. Venecuela je u toku.

Kako moze biti kad su te drugarice politicki podobne? Pise na sjatu Kominterne, World Socialist Web Site, published by the International Committee of the Fourth (Communist) International (ICFI). "A brief review of the political record and background of the leading candidates to become Biden’s running mate reveals that nearly every one of them is a “law and order” Democrat with a record of defending the police." >>> Klanje vola (Trumpa) za kilo mesa.

Opa bato (!), zvanično obznanjeno u kom grmu leži zec i ko koju mečku čačka. European Parliament condemns racism in the US and Europe Ne desava se svaki dan da parlamentarna grupacija ovako rezolutno pomiluje globalnu vanparlamentarnu decentalizovanu aktivisticku hobotnicu /”60 organizations affiliated with BLM”/. Ovakav politicki carte blanche je retkost. Sasvim je na mestu pitanje, kakve mogu biti konsekvence ove simbolicne i nista manje moralizatorske radnje? A debate on racism by an all-white group of European Commissioners would be "ridiculous", says a Somali-British former MEP A i ovaj svasta pita i trazi, kao da ne zna kako je u progresivnom osinjaku u kome je do juce bio.

U famoznoj Svedskoj se operacije otkazuju od pocetka epidemije. Otkazano je 44 000 operacija (60-80% zakazanih termina, zavisno od sreza). 157 000 ljudi stoji u redu za neku operaciju. Pre epidemije je u redu za operaciju bilo 113 000 ljudi. To je dugogodisnji problem. Taman da sutra nestane covid-19, sa ovim je nemoguce izaci na kraj u dogledno doba. Kapacitet za to ne postoji.

Konkretan odgovor si i dobio. Dobio si link sa relevantnim brojkama. Evo ti jos konkretnih brojeva, iz drugog izvora: Source List and Detailed Death Tolls for the Primary Megadeaths of the Twentieth Century Stalin (1924-53) => 20M Mao (1949-75) => 40M Evo ti i Hitler (1933-45) Ovde imas i Lenjinove zrtve: Russian Civil War (1917-22)

Razvodnjavanje. Relativizacija. Plauzibilno predstavljen broj zrtava

Ne razumem, zasto se meni obracas sa ovim stvarima?! Ja sam ti samo dala link gde bi mogao da pogledas ono sto si pitao oko brojeva. Dobio si stap, pecaj sam.

Znaci, srela se dva problematicna tipa sa (naizgled) ove i one strane zakona. Sprega i ishod su jasni. Expected probability da bi se susret izmedju 5 hapsenja i 20 prijava mogao drugacije zavrsiti je na, uslovno receno, embrinskom stadijumu. To je samo pitanje vremena i ... eto povoda da zavlada pravo glasnijeg.

U vezi sa nedoumicom oko broja zrtava komunizma na neadekvatnom topiku. @Amigo Pocni ovde: The Black Book of Communism: Crimes, Terror, Repression Les divisions d'une équipe d'historiens du communisme Comprendre la tragédie communiste

Hvala i tebi, sjajna asocijacija na >>>

Izgleda da je Prosper je zalutao u ovo drustvo.

Hannah Arendt je vrlo relevantna i u konktekstu razumevanja nastanka totalitarizma a i u kontekstu ovog sto pominjes o otvorenoj diskusiji u drustvu. Ona je glavom i bradom nagrabusila nakon objavljivanja Porekla totalitarizma (1951) a narocito nakon Banalnosti zla (1963). Ne da su je sputali nego su je intelektualno lincovali i obrisali gumicom. Po objavljivanju On the Origins of Totalitarianism se povela uzburkana debata, kako to da se izjednacavaju nacizam i staljinizam?! Hanna Arendt je zapravo analizirala mehanizame koji vode ka uspostavljanju totalitarne drzave i slicnosti u funkcionisanju totalitarnih drzava. Locirala je fenomene koji razlikuju totalitarnu drzavu od tiranije i diktature. Sto bi ti rekao, spojila je tacke i koncepte. To je validan metod. Totalitarna drzava, kaze Arendt, uvek stvara privid istorijske nuznosti svoje ”misije”, uvek neguje narativ spoljnih neprijatelja i domacih izdajnika sto, izmedju ostalog, u prvi plan stavlja pitanje poslusnosti, lojaliteta i sve sto uz to ide. Totalitarna drzava instrumentalizuje svoje gradjane. Iz ovoga logicno sledi da su Hitler i Staljin najmalignije primenili svoje ideologije. Ovo je vrlo vazno reci i to uopste ne bi trebalo da bude sporno. No, to postaje pseudosporno kad se na to nakalemi sve drugo sto je nije tema i zamesa u istu kashu. Da bi se utvrdilo sta nije tema, treba samo pogledati sta jeste tema. U ovom slucaju, tema su mehanizami koji vode ka uspostavljanju totalitarne drzave i slicnosti u funkcionisanju totalitarnih drzava. Broj zrtava i zlocinacke metode, Nemci i partizani itd. su druga tema. Kad kriticna masa ne moze da napravi tu razliku, dolazi do emotivnih reakcija i povika koji – kakva slucajnost! - vrlo podsecaju na totalitarni mindset. Po objavljivanju The Banality of Evil (1963) ne da se povela debata, nego se povela javna dreka i atmosfera lincha. Optuzili je ´ladno za sve ono sto su joj ucitali i na njoj projektovali. Razapeli je. Nju koja je otvorenog uma pratila sudjenje Eichmanu; nju koja usla u srz banalnosti Zla i kako ono postaje moguce, kako se (nevidljivo) razvija u svakodnevici negde oko nas i kako je jedan bezlicni, naizgled svakidasnji lik (Adolf Eichman) mogao postati izvrsitelj bestijalnih zlocina; nju koja je demistifikovala klasicnu zabludu o zlu da dobro i zlo razaznajemo po tome sta se nama svidja a sta ne. Arendt sve to akribicno obradi i sazvace a onda je optuze da je banalizovala Zlo. Oni koji su banalizovali njenu sasvim plauzibilnu argumentaciju i tim cinom dokazali njenu tezu. Vazda je bilo da um caruje a sirova snaga klade valja. I sada ta dijalektika logosa i profanum vulgusa samo eskalira zahvaljujuci novim (digitalnim) precicama za komunikaciju. To nasilje crno-belog uma je ad nauseam. Ima li dinamicnijeg intelektualnog izazova nego kad neko sa kim se ne slazes plauzibilno artikulise to sa cime se ne slazes pa ti onda isto tako odgovoris? Ili uopste kad nam se nesto nadje na putu a sto nas prene iz nase intelektualne utabanosti. A tek koliko se tako nauci, kako se svet sirom otvara. ”[...]pompezne maske za uboge glave, koje se gizdavo razmecu na karnevalu intelekta. Tamo ne odlazim. Zadatak koji mene okupira je sasvim jednostavan: razumevanje sveta i ljudi.” - Hannah Arendt (Joachim Fest, Begegnungen. Rowohlt, 2004. S. 194)

Probudio si mi radoznalost sa ovim ”hvala”. Prava poslastica. Za ”vece” je stvar jasna. Imenica ”vecer” je zenskog roda u hrvatskom: ta vecer. Pridev se, logicno, prema tome ravna, zato: dobra vecer! Ako ubacis glagol onda valjda: ”dobru vecer zelim!”. Ili, kako bi ti rekao? Imenica ”vece” je srednjeg roda u srpskom: to vece. Dakle, ”dobro vece!” Ako ubacis glagol: ”dobro vece zelim!” Ovo drugo me bas kopka. Moze biti da se ”hvala” percipira kao glagol (hvaliti, zahvaljivati) pa se zato ukorenilo ”hvala lijepo/lepo” i postalo norma. S druge strane, sta velis na ”hvala puno”? Meni bi cudno zvucalo ”hvala puna”. U jezicima koji su u mom domenu, ”hvala” moze biti imenica ili uzvik/rečca/partikula (sa imenickom funkcijom). Da je glagol bilo bi lakse jer uz glagol obicno ide prilog. Na primer: ”molim / zahvaljujem (glagol) lepo (prilog za nacin: Kako? Lepo.)” / ”prosim(?) / zahvaljujem lijepo” Kako god, uvek kad upotreba nekih sintagmi prevagne ... norma se etablira i ustali.

A mogao si prvo da procitas i razumes napisano jer se ja prilicno precizno izrazavam. Pisala sam o okupaciji. To je, znas, ono sto se otelo od pocetnih protesta pa pocelo da rusi, lomi i okupira zone. Cak i u Evropi "solidarno".

To koliko njih zna za njih nije nikakav argument. Mogu da za njih znaju samo mama i tata, pa da oni ipak eskaliraju i naprave neku stetu. Ocigledno je samo ono sto se da videti. Sve drugo je spekulacija. Vreme ce svakako pokazati ko je sta uradio ai oko reakcije. Ti sigurno znas da se fini svet ne muva po ulicama agresivno i u čoporu. Trebalo bi da znas i da se fini svet ne mačuje uličarskim twittovima sa svojim kontrahentima. Nije valjda da pravis razliku izmedju ovih i onih uličara? Jer zasto bi inace zamanula ovima kontrirajuci … kome god. Pogledas sta rade ovi ulični jadani i pogledas sta rade oni ulični jadani i ... … ako ipak izaberes jedne od njih kao kontraargument, onda si saučesnik. Okupacije ulica su samo disktrakcije koje skrecu paznju sa sustinskih problema drustva. To razulareno stado (koje god) samo ceka da radikalizuje neki povod (koji su vec i zaboravili) pa da projektuje svoje nistavilo eskalirajuci beyond all reason. Usred pamdemije. A onda sa takvim ”kredibilitetom” traze da neko drugi bude odgovoran za vicious circle koji razjareno potpiruju. I onda oni koji su inertno odabrali stranu i zauzeli busiju za tastaturom, sire vrlo uporno taj ulicni odour. Koja vajda od toga?

Ja bih rekla da su to neki amerikanski autonomashi. 😉

Samo sto pomenuh simbolicke radnje kad ono ... Simbolicke radnje ovog kalibra su deo problema, ne resenja. To je zauzimanje pc-busija putem toplovazdusne retorike i floskula. Tako se ozbiljni drustveni problemi ne resavaju. Tako se problemi produbljuju. Dokaz za to je cinjenica da se ulicni protesti sa rasnim predznacima ciklicno ponavljaju. Stetne / negativne pojave u drustvu se ne mogu tek tako crno-belo redukovati na rasizam. Ne zato sto toga nema, nego zato sto utvrdjivanje cinjenica ne ide tim redom i na takav nacin. Ali ako to vec neko tvrdi onda treba podsetiti da onaj koji tvrdi ima obavezu da potkrepi svoju tvrdnju cinjenicama a ne reprodukovanjem floskula. Ko ovde zapravo zauzima rasnu busiju i stigmatizuje razlicite boje?

Cemu ovaj galimatijas? Zasto mi odgovaras na ono sto nisam ni pomenula? Ako nisi razumela sta sam rekla, mogla si barem da razumes da spomenike/skulpture pomenula nisam. Ja sam se eksplicitno osvrnula na pojam konteksta. Dakle, objektivno nije uopste bilo povoda da ovako zamutis dva pojma koji nisu sinonimi: kontekst i period, niti da iz te kashe izvlacis lazne analogije i odgovaras na ono sto si mi ucitala. Nekoherentnost je los uslov za smislen dijalog. U slucaju da je sve ovo sto si pausalno naredjala neka simbolicka radnja - pisi propalo. Tako se ne resavaju ozbiljni drustveni problemi koji se kao crvena nit provlace na ovom tredu. Dapace, tako se problemi produbjuju.

Sreca te ponegde jos uvek postoji razlika izmedju kritike i napada.

Sve se desilo i sve se desava u nekom kontekstu. Istorijski kontext ne moze da se izgubi. Ali - istorijski gledano - moze da se izgubi / ne stekne epistemoloska potkovanost / spremnost da se taj kontext sagleda i da se sa tim nosi. O tome, izmedju ostalog, svedoci ova tvoja tvrdnja da se istorijski kontext ”izgubio”.

Hvala na receptu! Hvala na ovako plemenitom topiku! Hvala na trudu! Vaistinu dobrodoslo osvezenje i odraz kulturno-civilizacijskog nacela kulture.

Nema razloga za pravljenje fame, nije do inostrane nonsalancije. Srbije nema na mapi zato sto su na mapi obelezene samo EU clanice, V. B, Severna Irska i clanice Sengena na koje se odnosi federalna nemacka preporuka o karantinu. Karantin pri ulasku u Nemacku se preporucuje pri ulasku iz (tih) zemalja nakon visednevnog boravka ukoliko je neka od njih u protekloj nedelji imala vise od 50 zarazenih na 100 000 stanovnika. To je precizno naznaceno na sajtu sa koga potice fotka, ali vi to niste mogli znati jer fotka ne zna sama da kaze iz kog je izvora i sta predstavlja. U pitanju je RKI.

U Nemackoj vazi federalna preporuka pri ulasku u zemlju za karantin za gradjane zemalja koje u prethodnoj nedelji imaju vise od 50 zarazenih na 100 000 stanovnika. Ja pogledala mapu na RKI sajtu. Uopste me ne cudi koja je jedina zemlja - Achtung, Achtung! - crvena. To sto se sa strane - uz veliku rezervu! - na osnovu cifara moze videti je samo vrh ledenog brega iza koga se valjaju sve endemske slabosti ovog drustva sa kojima se nikada ne izlazi na kraj jer, poslovicno leva ruka ne zna sta desna radi i niko ne zna ko je za sta odgovoran. Swedisch way je zapravo jedan sramni laissez-faire.

Svi? Koji svi? Zabrinuti? Dobrobit dece? Izvinjavam ti se ukoliko si se osetila p(r)ozvanom, nije mi bila namera. Bila sam nekako skroz ubedjena da ona javno objavljena fotka nije tvoja licna imovina.

Bas slatko dete sa dragim decjim osmehom. Ali cui bono? Ova fotka je klasicna emotivna manipulacija. Koga reprezentuje ovo dete? Decu? Za odrasle (treba da) vazi moralni imperativ da ne zlokoriste decu u svojim marifetlucima. Narocito ne decu u formativnom dobu.