Cyber

Pa taj je prvi koji vec deset meseci uliva laznu sigurnost! Toj flegmi od zivog bica su naucnici sa renomirane Kraljevske visoke tehnicke skole jos pre mesec dana slali upozorenja da je koncentracija corone u otpadnim vodama u naglom porastu i da je drugi talas sasvim izvesan. On je oduvao tu najavu rekavsi da je to alarmantno preterivanje i da drugog talasa nece biti. Ipak, znao je vrlo dobro da projekat pracenja corone preko otpadnih voda traje od pocetka pandemije pre deset meseci i da se merenja sve vreme poklapaju sa stanjem na terenu. I sta on uradi svaki put kada mu se ukaze na njegove nonsalantne egzibicije? Slegne flegmaticno ramenima a PC novinarcici ne postavljaju kontrolna pitanja da ne talasaju. Tako od pocetka pandemije.

Topic: Covid-19 / SARS-Cov2 - naučne/medicinske informacije i analize ... u poslednjih 24h, u vezi Phizer vakcine su planule vesti na sve strane i tako dalje ...

Prilog na temu obeshrabrivanja pacijenata. Svedska, Geteborg, novembar 2020. Ko ima covid-simptome ne sme nigde da ide, nego moze da se konsultuje sa odredjenom nacionalnom sluzbom i moze sam da zakaze vreme za testiranje koje se vrsi samo na odredjenim mestima. Za sada, sve fajn. Zoves tu tzv. nacionalnu liniju za savetovanje (jer je situacija u konkretnom slucaju kompleksna). Tu te lepo doceka telefonski red u kome si broj 142. Dignes ruke. Odes na sajt doma zdravlja da zakazes test. Ne moze. Nema nijednog slobodnog vremena nedeljama unapred. Zoves telefonom ali te tu upute na chat na njihovom sajtu. Tu te doceka robot koji ti postavi hiljadu pitanja i tek nakon sto te ta vestacka inteligencija dobro izmrcvari, dobijes pristup chatu i napises poruku. Kazu, odgovorice kad budu mogli. Onda krenes dalje, trazis digitalno bilo gde dom zdravlja gde ima neko slobodno vreme za test. Obidjes 20-ak, nema nigde. Nakon nekoliko sati, stize chat poruka iz doma zdravlja. Kaze, moze da se desi da ce da objave neko slobodno vreme za testiranje ali ne zna se kada. Poruka se zavsava sa ohrabrenjem da drzis na oku sajt sa zakazivanjem i zeljom za brz oporavak. Znaci, covid-lutrija pa ko dobije. Digitalni sator pa drzi na nisanu sajt non-stop. Zanemis. Uto dodje sledeca poruka koja kaze da je dom zdravlja spreman da zatvori chat, ako imas jos pitanja treba da kliknes na obelezeno mesto u poruci. A sve ovo je tek pola muke, jer se zbog nemogucnosti testiranja storniraju drugi zivotno vazni pregledi onkoloskom pacijentu. Ovo nije samo obeshrabrivanje, ovo je ozbiljno pustanje pacijenata niz vodu. Svedska, anno 2020.

Sasvim logicno.

Reuters javlja.

Autofagija je fizioloski proces koji se (dozivotno) desava kod svih organizama sa celijskim jezgrom i jedan je od preduslova za zivot. Japanski naucnik je 2016 dobio Nobelovu nagradu jer je otkrio kako taj proces funkcionise. Proces se svodi na celijsku samoreciklazu - celije sagorevaju i recikliraju sopstvene delove (”jedu sebe same”, sto je i etimologija reci autofagija). Primera radi, ako neko ima 60 kg. njegovo telo svaki dan skartira 200-300 gr. proteina. Prosecna osoba pojede dnevno manje od 80 gr. proteina. Reklo bi se da smo stalnu u minusu. Ali nismo zahvaljujuci autofagiji, pa je tako vecina proteina u telu zapravo reciklirana.

Nema vise ni tog vremena. Ja sam odrastajuci medju frankofilima shvatila da je svaka [francuska] pesma doajena tog doba bila jedna citava prica, jedan mali svet. R.I.P. Juliette Gréco

Prvo Montblanc pero sam dobila kad sam naucila da citam i pisem. Donja polovina hromirana, gornja oranž, kao da ga gledam. Mastilo i upoznavanje sa njegovim ćudima. Nalaženje prave mere izmedju pera i papira. Spomenari, razglednice, pisma, eseji ... Rukopis moj. Rukopisi drugih. Prepoznatljivi. Danas mnogi ne (pre)poznaju ni sopstveni rukopis. Iz objašnjivih razloga, svojeručno pisanje postaje retkost. Taj ritual autentičnosti je zaista zaslužio omaž. I toplu preporuku za praktikovanje!

Podrazumeva se da smes, cak i kada to radis na potpuno pogresnim premisama kao u ovom slucaju.

Pa ona i nije bila tema posta, tako nema potrebe razvodnjavati i spekulisati o njenim ambicijama. Text o njoj - a to je vec nesto sasvim drugo - je posluzio samo kao primer diskursa (koji jeste bio tema posta). Oba texta su se pojavila ovih dana, te su se zbog aktuelnosti nasli u istom postu.

Rasisticka vrtoglavica kontinuirano eskalira. Ovaj korporativni pritisak je jedinstvena revolucija u kojoj se otimacina i preraspodela vrsi po receptu: preotimanje [drustveno-politicke] agende i napumpavanje jednog podrumskog, fantomskog -izma da bi ga se ozivelo i comme-il-fautizovalo velikodusnom predajom u ruke [kojekakvoj] sluzincadi koja sluzi [kojekvanim] idejama, ne znajuci da Ideje treba da sluze njima. O tome svedoci sledeca vest: Osim monohronog pogleda na issue, ima u ovom textu jos svakojakih retorickih malicija i zamki za neveste citaoce.

Cesto neka stara knjiga dozove iz police, pa taj ponovni susret zna da bude rewarding experience. Vecni osmeh (u originalu: Det eviga leendet; eng. The Eternal Smile, 1920), Pär Lagerqvist. Grupa mrtvaca sedi negde u nekom mraku i prica da im prodje vecnost. A onda se nakon hiljadugodisnjeg sedenja uzvrpolje pa rese da prosetaju i nadju boga kako bi dobili odgovor na pittanje zasto su uopste ziveli. Nakon svojevrsne avanture od putesestvija nadjose se u nekoj sumi, a potom ugledase boga kako sece drva ispred jedne kolibe. Pridju mu i pitaju ga da li moze da im da odgovor na pitanje zasto su ziveli. Bog nevoljno, a nije ni razmisljao o tome pa nema dobar odgovor - samo bi zapravo u miru sekao drva – promrmlja: ”Kad sam vam davao zivot samo sam mislio na to da se zadovoljite necim a ne nicim.”

To zavisi od adresata. Ako ostavimo po strani pitanje stila (retoricko fecesiranje adresanta) i pogledamo strogo lingvisticki, ”srpska politika prema BiH” je isto sto i ”politika Beograda prema” … bilo kome /u vezi bilo cega, gde bi Beograd (kao srediste politickog zivota u drzavi Srbiji) po logickoj vezi imao prenosno znacenje, tj. odnosio bi se [logicki] na i bio bi [logicki] povezan sa zvanicnom politikom drzave Srbije a ne sa svakim gradjaninom Srbije i/li Beogradjaninom/kom. Ako odes korak dalje pa kazes: Beograd/Bruxelles/Washington kaze/radi/ovo-ono, to je onda deo koji oznacava celinu, tj. produzena ruka gore objasnjene stilske figure a sto se cesto koristi u politickoj geografiji kada deo necega oznacava celinu (pars pro toto). Tu se radi o (cistoj i cestoj) stilskoj figuri metonimiji → srpska/beogradska/washingtonska/ina politika. Beograd = Srbija = politika Srbije Bruxelles = EU = politika EU Washington = USA = americka politika a moze i … Hollywood = filmska industrija Silicon Valley = high tech hleb nasusni = hrana >>> etc. Ali (!) Zoran = Zoran a ne cela USA. Ti to znas pa se, kao sto i sam kazes, ne odazivas na ”Washington/USA” Ovde imamo drugu lingvisticku situaciju: ”Zagrepcani su maltretirali sugradjane Srbe” = totum pro parte = svi u isti kos, implicitno znacenje = svi [Zagrepcani] su maltretirali sve [sugradjane Srbe]. Naravno, ko se oseti prozvanim /uvredjenim/maltretiranim je individualno.

Svrsishodno postizanje cilja par excellence. Zaista nesvakidasnje Nesvakidasnje.

Zapravo, najlegitimnije je da kada (iz druge ruke) procitas nesto sto apeluje na tvoju reakciju, prvo pokusas da odes na izvor informacije i proveris o cemu se tu zapravo radi. U konkretnom slucaju, Gates je dao intervju za Spiegel u svojstvu kljucne osobe The Bill and Melinda Gates Foundation. Pitanje je bilo ovo ... … a ne ovo, iako je i iz ovog traljavog prevoda semantika jasna.

On sebe `ladno ubraja u svetske lidere. Ne, iz tvog citata je vrlo jasno da se Gejts odaziva na rec "organizacija". Zna se iza koje organizacije Gejts stoji. Ne bas svako.

Na sta tacno mislis? Imas neku ideju kako bi se vise paznje posvetilo imunitetu?

Ups! AstraZeneca vaccine trial paused to investigate 'a potentially unexplained illness'

Nesto su mi se u poslednje vreme putevi ukrstali sa Dvořákom. Tako i otkrijem da je rodjen na danasnji dan 1841. Bio je veliki zaljubljenik u lokomotive. Neki kazu da se u njih razumeo isto tako maestralno kao u muziku. Ja sam danas izabrala Serenadu umesto lokomotive u ... moze biti Simfoniji novog sveta. Na danasnji dan 1770, je prema nekim izvorima rodjen i Beethoven (cesto se uzima datum njegovog krstenja u decembru kao datum rodjenja ).

”Period” [ti] je kljucna rec i potencijalno odlicna [pocetna] nit. Pitanje [tvog] sledeceg moguceg poteza je pitanje vremena. Ovo nje savet, samo opaska ...

Zvuci rasisticki.

Nista narocito osim generalnih preporuka koje vaze za sve ljude. Na lekarima je da pravilno procene situaciju i odrede najbolju mogucu terapiju ili kombinaciju terapija u (svakom) konkretnom slucaju. Puna kapa ako utrefe. Razumljivo. Onkoloska malicija je okean u kome svaki pacijent (mora da) nadje svoj stil plivanja/zivota i pliva sam za sebe jer je svaki slucaj unikatna kombinacija svakojakih faktora. Ono sto vazi za jednog, ne (mora da) vazi za drugog. Zato je nemoguce pronaci (jedan) lek za kancer (ima ih preko 100 vrsta + ko zna koliko permutacija) i to je vrlo vazno shvatiti. Zato je deljenje diletantskih saveta – uprskos neosporno najboljoj nameri - neodgovorno jer moze da zavara i ulije laznu nadu. Ako neko zeli da se uljuljkuje i samozavarava, bolje je da to radi sam na svoju odgovornost. Ljudi su razliciti i na razlicite nacine se nose sa zivotnim situacijama. U tome im se moze i treba pomoci. U lecenju im pomazu lekari. Svaka hronicna dijagnoza je jedna vrsta traume. To coveka zvekne kao fait accompli i tu nema biranja, samo suocavanje sa suvim cinjenicama (sve drugo je gubljenje vremena i snage). Tu pocinje jedan proces u kome covek nema kontrolu nad bolescu ali (!) moze da – kad malo dodje k´sebi i shvati sta ga je snaslo – preuzme kontrolu nad drugim stvarima i nastavi da zivi. To nije kontrola kontrole radi u smislu control freak. To je pitanje samoodrzanja; to je pitanje instinkta za prezivljavanjem; to je, u krajnjj liniji pitanje licnog dostojanstva i njegove odrzivosti a sto seodrazava i na kvalitet zivota. Jer, ma koliko apsurdno zvucalo, u svemu tome postoji /nastavlja se jedna svakodnevica, zivot se nastavlja … dokle god.. Osim ako covek sam ne odluci da odmah digne ruke. Postoje brojne empirijske studije koje ukazuju na to da je smrtnost veca kod vrlo deprimiranih kancer-pacijenata. To se ne moze sasvim pouzdano znati jer se ne moze izolovati i izmeriti taj jedan faktor od mase drugih koji uvek igraju u svakom kancer-kolu. Puno pacijenata kojima se situacija (privremeno?) poboljsa veruje (instiktivno) da mu je bas neka odredjena stvar pomogla. Razumljivo, to je nemoguce verifikovati. Ja verujem da je to glavni izvor svih rekla-kazala saveta koji se sire kao krugovi na vodi. To je tako elementarno ljudski, ljudi polaze od sebe pa misle da ce ono sto je ”pomoglo” njima pomoci i svim drugima. Logika je jasna - da je srece da je tako, kancer bi bilo lako iskoreniti. Kancer je cudljiva boljka, nikad se ne zna kakav ce (novi) tok da uzme i kada i – da li? A tek kad isto tako nepredvidljivo krene da salje svoje satelite (metastaze) – pravo minsko polje. Volela bih da mogu ono sto mi (jos uvek?) nije poslo za rukom: da pronadjem nacin da prenesem – ako je to uopste moguce nekom preneti – da je uprkos svemu (barem pre krajnje bitke, ako se ona ikada desi – ne treba ni sebe ni druge sahranjivati unapred) moguce imati vrlo dobar, vrlo ispunjen, vrlo kvalitetan, vrlo esencijalan zivot (kao nikad pre). Nije to sve za baciti. Smeh i radost ne moraju nuzno da nestanu. Kao sto rekoh ranije, to je sve jedan proces u kome moraju da se prodju razne grmljavine i faze (sve ima svoje). Ja licno imam veliko poverenje u taj proces bez obzira na njegov treskav karakter. Bice ipak da to mora svako sam nekako da spozna i osvoji kao svoju unikatnu iskustvenu teritoriju. To je jedno veliko i vazno iskustvo. Ima tu puno toga da se nauci. To vazi i za obololelog i za okolinu. Razume se, svako bi, da moze da bira, rado izbegao to iskustvo i takvo ucenje. Ali to ovde nije relevantno jer ta Nemezis ne dolazi po licnom izboru. Zato, od onoga sto se nametne i sto je na raspolaganju, treba napraviti najbolje moguce koliko god je to moguce … dok god je moguce. Nema druge. Demistifikovati! Ne preuzeti identitet pacijenta nego zadrzati svoj identitet (sto je vise/duze moguce). Ne treba rezignirati nego (nekako) nauciti ziveti sa tim, ne protiv toga jer onda covek zivi protiv sebe samog. Doduse, to je sve stvar licnog izbora i individualnih preduslova. Da nije tako citava ljudska egzistencija bi imala sasvim drugacije forme, drugacije manifestacije i drugacije ishode.

Citam pre neki dan vest da je socijalna sluzba u jednom svedskom gradu oduzela troje dece roditeljima koji su ih (bukvalno) zabarikadirali u stanu kad je ovde stigla pandemija. Deca su bila zakljucana, svako u svojoj sobi a tako izolovani jedni od drugih su jeli i svoje obroke. Roditelji kazu da su tako uradili iz straha.

Kada su suplementi u pitanju, doziranje treba uzeti sa zadrskom, narocito kada je kancer u pitanju. Suplement samo po sebi ne bi trebao da odmogne ali treba pod obavezno (!) imati u vidu mnoge vazne faktore u lecenju kancera od kojih su mnogi odlucujuci vrlo, vrlo individualni. O razlicitm vrstama kancera da ne govorim. Mnogi hvale i (suplement) beta-glucan i uzimaju ga na svoju ruku, ali o doziranju ni reci od nekog onkologa (samo ono sto stoji na pakovanju, najvecu dozu po tableti sam nasla u USA). Rauzmem i zasto, ne treba svakome ista doza. Individualnu dozu nece niko ozbiljan da ti "prepise". Drugo, postoje i hvaljene odredjene kombibnacije vise suplemenata, ali to je tek pravi lavirint. Ukazala bih na jednu madjarsku studiju (L. Olasz, T. Tornoczky, G. Kinczel, G. Kulcsar) o kombinaciji hemioterapije i Culevit-suplementa, na uzorku od 40 pacijenata kod odredjene vrste kancera.

WHO je objavio detaljnu listu sa svih 173 kandidata koji su u procesu iznalazenja vakcine protiv covid-19. U tabeli: od vrste vakcine do detalja u vezi dostignutog klinickog stadijuma (klick na fazu - svi detalji). DRAFT landscape of COVID-19 candidate vaccines – 28 August 2020 Orijentacije radi ... kako vakcina stize na trziste. Predklinicki razvoj → laboratorijske studije i zakljucci o eventualnom potencijalu razvoja. Dokumentacija. Klinicki razvoj: Faza I → Testiranje u manjoj grupi dobrovoljnih ucesnika studije (obicno ~20 – 100 osoba). Tu se prati koliko je vakcina sigurna za ljude i kako izaziva imuni sistem; prate se i nuspojave. Dokumentacija. Faza II → Ako su rezultati iz prethodne faze ohrabrujuci, dolazi se u ovu fazu gde se vakcina testira na ciljnoj grupi pacijenata. Imunitetska reakcija se prati i studira detaljno, broj doza se testira. Dokumentacija. Faza III → Tek u ovoj fazi se vakcina testira na znatno vecem broju ljudi (od nekoliko stotina do vise hiljada). Ako sve ispunjava ocekivanja i neophodne zahteve by the book, salje se zahtev za odobravanje vakcine. Dokumentacija. U EU se odobravanjem lekova za koriscenje bavi European Medicines Agency (EMA). Faza IV → Nakon odobenja za koriscenje nastavlja se evaluacija efekata i sigurnosti vakcine za ljude. Sa time se zapravo nikada ne prestaje, to se kontinuirano proverava. Dokumentacija. izvor >>>