Cyber

Zvuci rasisticki.

Nista narocito osim generalnih preporuka koje vaze za sve ljude. Na lekarima je da pravilno procene situaciju i odrede najbolju mogucu terapiju ili kombinaciju terapija u (svakom) konkretnom slucaju. Puna kapa ako utrefe. Razumljivo. Onkoloska malicija je okean u kome svaki pacijent (mora da) nadje svoj stil plivanja/zivota i pliva sam za sebe jer je svaki slucaj unikatna kombinacija svakojakih faktora. Ono sto vazi za jednog, ne (mora da) vazi za drugog. Zato je nemoguce pronaci (jedan) lek za kancer (ima ih preko 100 vrsta + ko zna koliko permutacija) i to je vrlo vazno shvatiti. Zato je deljenje diletantskih saveta – uprskos neosporno najboljoj nameri - neodgovorno jer moze da zavara i ulije laznu nadu. Ako neko zeli da se uljuljkuje i samozavarava, bolje je da to radi sam na svoju odgovornost. Ljudi su razliciti i na razlicite nacine se nose sa zivotnim situacijama. U tome im se moze i treba pomoci. U lecenju im pomazu lekari. Svaka hronicna dijagnoza je jedna vrsta traume. To coveka zvekne kao fait accompli i tu nema biranja, samo suocavanje sa suvim cinjenicama (sve drugo je gubljenje vremena i snage). Tu pocinje jedan proces u kome covek nema kontrolu nad bolescu ali (!) moze da – kad malo dodje k´sebi i shvati sta ga je snaslo – preuzme kontrolu nad drugim stvarima i nastavi da zivi. To nije kontrola kontrole radi u smislu control freak. To je pitanje samoodrzanja; to je pitanje instinkta za prezivljavanjem; to je, u krajnjj liniji pitanje licnog dostojanstva i njegove odrzivosti a sto seodrazava i na kvalitet zivota. Jer, ma koliko apsurdno zvucalo, u svemu tome postoji /nastavlja se jedna svakodnevica, zivot se nastavlja … dokle god.. Osim ako covek sam ne odluci da odmah digne ruke. Postoje brojne empirijske studije koje ukazuju na to da je smrtnost veca kod vrlo deprimiranih kancer-pacijenata. To se ne moze sasvim pouzdano znati jer se ne moze izolovati i izmeriti taj jedan faktor od mase drugih koji uvek igraju u svakom kancer-kolu. Puno pacijenata kojima se situacija (privremeno?) poboljsa veruje (instiktivno) da mu je bas neka odredjena stvar pomogla. Razumljivo, to je nemoguce verifikovati. Ja verujem da je to glavni izvor svih rekla-kazala saveta koji se sire kao krugovi na vodi. To je tako elementarno ljudski, ljudi polaze od sebe pa misle da ce ono sto je ”pomoglo” njima pomoci i svim drugima. Logika je jasna - da je srece da je tako, kancer bi bilo lako iskoreniti. Kancer je cudljiva boljka, nikad se ne zna kakav ce (novi) tok da uzme i kada i – da li? A tek kad isto tako nepredvidljivo krene da salje svoje satelite (metastaze) – pravo minsko polje. Volela bih da mogu ono sto mi (jos uvek?) nije poslo za rukom: da pronadjem nacin da prenesem – ako je to uopste moguce nekom preneti – da je uprkos svemu (barem pre krajnje bitke, ako se ona ikada desi – ne treba ni sebe ni druge sahranjivati unapred) moguce imati vrlo dobar, vrlo ispunjen, vrlo kvalitetan, vrlo esencijalan zivot (kao nikad pre). Nije to sve za baciti. Smeh i radost ne moraju nuzno da nestanu. Kao sto rekoh ranije, to je sve jedan proces u kome moraju da se prodju razne grmljavine i faze (sve ima svoje). Ja licno imam veliko poverenje u taj proces bez obzira na njegov treskav karakter. Bice ipak da to mora svako sam nekako da spozna i osvoji kao svoju unikatnu iskustvenu teritoriju. To je jedno veliko i vazno iskustvo. Ima tu puno toga da se nauci. To vazi i za obololelog i za okolinu. Razume se, svako bi, da moze da bira, rado izbegao to iskustvo i takvo ucenje. Ali to ovde nije relevantno jer ta Nemezis ne dolazi po licnom izboru. Zato, od onoga sto se nametne i sto je na raspolaganju, treba napraviti najbolje moguce koliko god je to moguce … dok god je moguce. Nema druge. Demistifikovati! Ne preuzeti identitet pacijenta nego zadrzati svoj identitet (sto je vise/duze moguce). Ne treba rezignirati nego (nekako) nauciti ziveti sa tim, ne protiv toga jer onda covek zivi protiv sebe samog. Doduse, to je sve stvar licnog izbora i individualnih preduslova. Da nije tako citava ljudska egzistencija bi imala sasvim drugacije forme, drugacije manifestacije i drugacije ishode.

Citam pre neki dan vest da je socijalna sluzba u jednom svedskom gradu oduzela troje dece roditeljima koji su ih (bukvalno) zabarikadirali u stanu kad je ovde stigla pandemija. Deca su bila zakljucana, svako u svojoj sobi a tako izolovani jedni od drugih su jeli i svoje obroke. Roditelji kazu da su tako uradili iz straha.

Kada su suplementi u pitanju, doziranje treba uzeti sa zadrskom, narocito kada je kancer u pitanju. Suplement samo po sebi ne bi trebao da odmogne ali treba pod obavezno (!) imati u vidu mnoge vazne faktore u lecenju kancera od kojih su mnogi odlucujuci vrlo, vrlo individualni. O razlicitm vrstama kancera da ne govorim. Mnogi hvale i (suplement) beta-glucan i uzimaju ga na svoju ruku, ali o doziranju ni reci od nekog onkologa (samo ono sto stoji na pakovanju, najvecu dozu po tableti sam nasla u USA). Rauzmem i zasto, ne treba svakome ista doza. Individualnu dozu nece niko ozbiljan da ti "prepise". Drugo, postoje i hvaljene odredjene kombibnacije vise suplemenata, ali to je tek pravi lavirint. Ukazala bih na jednu madjarsku studiju (L. Olasz, T. Tornoczky, G. Kinczel, G. Kulcsar) o kombinaciji hemioterapije i Culevit-suplementa, na uzorku od 40 pacijenata kod odredjene vrste kancera.

WHO je objavio detaljnu listu sa svih 173 kandidata koji su u procesu iznalazenja vakcine protiv covid-19. U tabeli: od vrste vakcine do detalja u vezi dostignutog klinickog stadijuma (klick na fazu - svi detalji). DRAFT landscape of COVID-19 candidate vaccines – 28 August 2020 Orijentacije radi ... kako vakcina stize na trziste. Predklinicki razvoj → laboratorijske studije i zakljucci o eventualnom potencijalu razvoja. Dokumentacija. Klinicki razvoj: Faza I → Testiranje u manjoj grupi dobrovoljnih ucesnika studije (obicno ~20 – 100 osoba). Tu se prati koliko je vakcina sigurna za ljude i kako izaziva imuni sistem; prate se i nuspojave. Dokumentacija. Faza II → Ako su rezultati iz prethodne faze ohrabrujuci, dolazi se u ovu fazu gde se vakcina testira na ciljnoj grupi pacijenata. Imunitetska reakcija se prati i studira detaljno, broj doza se testira. Dokumentacija. Faza III → Tek u ovoj fazi se vakcina testira na znatno vecem broju ljudi (od nekoliko stotina do vise hiljada). Ako sve ispunjava ocekivanja i neophodne zahteve by the book, salje se zahtev za odobravanje vakcine. Dokumentacija. U EU se odobravanjem lekova za koriscenje bavi European Medicines Agency (EMA). Faza IV → Nakon odobenja za koriscenje nastavlja se evaluacija efekata i sigurnosti vakcine za ljude. Sa time se zapravo nikada ne prestaje, to se kontinuirano proverava. Dokumentacija. izvor >>>

Odlicne su. Samo, strucna lica su mirekla da se se ne bi smele nositi duze od 120 sati. Kad pogledas, nije to malo ako ih visekratno i naizmenicno nosis i nakon svakog nosenja dezinfikujes & luftiras

Nuzda zakon menja.

Ja mnogo volim da jedem kestenje. Mi jestivi kesten nemamo u blizini. Imamo tzv. konjski kesten (divlji) koji je dobio ime po tome sto ga samo konji mogu variti a da se ne otruju. Estetski je divan pogled [3 komada kroz prozor], impozantan je kao nekakav hrast. Kao nacrtani su kad popadaju i osuse se (padaju pre susenja) sa bojom kao sa razglednice. Konjski kesten je takodje zastitini znak jedne svedske pokrajine.

+ ispskati alkoholom nakon svake upotrebe.

To uglavnom zavisi od toga da li utemeljenje ulazi kroz glavu ili stomak. Kako kome. To se vrlo jasno vidi u ovoj situaciji. U pravu si, nije. Logicno. Ocigledno je da je jedina dovoljna mera (konacno) nalazenje efikasne vakcine. Maska je jedna od mera zastite, sto nije sinonim za [kompletnu] zastitu. Isto tako, jedno je disciplina u nosenju maske a drugo je kako se ona nosi (pomenuo si i sam ranije) + kako se kombinuje sa ostalim merama zastite. Jedan od relevantnih faktora koji se frekventno pominje u poslednje vreme je to da su se ljudi generalno opustili pa zapustili [mere]. Primera radi, na pocetku su strahu bile velike oci pa su se ruke minuciozno prale sve do ekcema; sada je oprez verovatno splasnulo, to se desava neosetno. Juce lokalne vesti, 86% ispitanika misli da su se drugi opustili sa merama zastite ali tek ~65% misli da su se i oni sami opustili. Deja vu, "oni drugi"-faktor.

Da ne ispadne nesporazum zasto sam se nasmejala – vizualizovala sam nekriticnog citaoca novinskog clanka u kome pise ”ubija virus” bez bilo kakvih objasnjenja u cemu se ta ubitacnost sastoji. A u sledecoj sceni sam videla tog istog citaoca kako ne zali energiju i vreme da se dokopa maske o cijim svojstvima nema pojma, jer mu nije ni palo na pamet da sazna poblize o tome. Taj bi se nakon "plenidbe" maske verovatno uljuljkao i spustio gard (to, doduse, nije smesno). Ti, naravno, nisi taj citalac. Hvala ti sto si kvotovao ISO, mnogi ne vole da kliknu na link.

Ja kad, silom prilika, moram - koristim tesku artiljeriju.

Cetiri sloja je odlicna zastita.

To je vrlo dobra 4-slojna hirurska maska sa sertifikatom ISO 22609:2004. Ali, ne nalazim kredibilan izvor da ”ubija [corona] virus”. Neko uspeo?

Ovo je vrlo razumno i u granicama realnog, opravdanog, neophodnog i moguceg. Samo da dodam → ljudi su i deo resenja i deo problema.

Dete staro 4 godine izdaje knjigu poezije. Po meni, ovo nije samo nesvakidasnje, nego je nesvakidasnje zabrinjavajuce. Gledala sam ga u nekom tv-gostovanju, slatko dete, kao vecina njegovih vrsnjaka, jos uvek zaplice jezikom i ne drzi ga mesto. Ali mama je agilna, ne zaplice nimalo. Four-year-old lands book deal for his 'astonishing' poetry >>>

Iz konverzacije je vrlo jasno da tema nije svedski zdravstveni sistem. A jasno je i da si oponentkinji dala pogresnu informaciju o svedskom zdravstvenom sistemu: "Svedska vec odavno funkcionise na taj nacin", tj. da odlazak lekaru bez prethodnog odobrenja sestre "nije moguc". Posto je tema covid-19, ja sam dala i infomaciju o trenutnoj covid-19 ambulantnoj praksi u jednom konkretnom slucaju, koja, da podvucem jos jednom, nije neki usamljeni unikat i/li statisticka greska, nego je deo sarolike ponude na svedskom zdravstvenom trzistu. To je korektna informacija za one koji to ne znaju i to je relevanto za ovu temu. Tim pre sto puno ljudi cita ovaj tred i informise se o nekim stvarima.

1. Ova informacija o odlasku lekaru nije tacna, ali ti verovatno mislis da jeste. Jasno je da nisi mislila na odlazak kod lekara specijaliste, jer se do njih ne dolazi preko telefonskog ”odobravanja” sestre nego preko uputa. Dakle, ostaje primarna nega, t j. domovi zdravlja. Od one reforme pre ~15-ak godina, koja je omogucila da sam biras svoj dom zdravlja, u mom domu zdravlja postoji drop-in od 8:00 do 16:00 svakim radnim danom i to vrlo efikasno funkcionise, najcesce isti dan. Mozes i da zoves oblasnu medicinsku sestru pa da preko nje saznas/zakazujes sta treba. Mozes da chatujes sa sestrom pa da te usmeri gde treba sto pre. A mozes i online sa doktorom opste prakse bez problema da se konsultujes, dostupnost odlicna. Jedina promena od pocetka pandemije je ta da te ne pustaju da udjes u dom zdravlja ukoliko imas temperaturu. Sve druge procedure i usluge su iste kao ranije. Iskustveno znam da moj dom zdravlja nije usamljen slucaj. No to ne znaci da (cela) ”Svedska vec odavno funkcionise na taj nacin.” 2. Za staracke domove stoji sto si rekla. Skandalozna nonsalancija koja jos uvek nije sasvim eliminisana.

Eto jos jedan dokaz koliko su strucna misljenja jos uvek klimava; zato i rekoh da "neki epidemiolozi" kazu. Sve to treba bezbedno merkati i uzimati cum grano salis, jer situacija nije zrelija od toga.

Citam, kazu neki epidemiolozi da je taj blazi recidiv ohrabrujuci ali i da je jos uvek usamljen slucaj da bi se izvodili relevantni zakljucci.

O direktnoj vezi izmedju fizickog i psihickog zdravlja se puno toga zna i o toj uzrocno-posledicnoj spregi postoje nebrojena istrazivanja do kojih je vrlo lako doci. Basic je ne zapostavljati fizicku aktivnost, narocito u psihicki zahtevnim periodima (a tada to bas zna da bude najteze). To nije celo resenje ali je dobra osnova i nezamenjiv tas na vagi opsteg zdravlja. Telo u (bilo kakvom) pokretu je potencijalno cudo i katalizator (na individualnom nivou). Ponekad to nije dovoljno. Zivot nosi sa sobom to da covek ponekad ne moze sam da se zastiti od svakojake egzistencijalne, fizicke, psihicke, kakve god indisponiranosti. Drugi ljudi ga, uslovno receno, ne mogu zastiti od njega samog, ali mu mogu dati prostor da zastiti svoje dostojanstvo i licni integritet; ja to vidim kao esencijalnu pomoc. Svako slaze svoje kockice na svoj nacin, u svom taktu, na svom nekom mestu, u svojoj nekoj fazi. To je, po meni, polazna tacka za eventualnu prijemcivost indisponiranog na eksternu pomoc. A propos eksterne pomoci, tu je stari dobri Kirkegaard o umetnosti pomaganja rekao – parafraziram - da ako nekoga zelimo da prevedemo na bolju stranu, moramo da mu pruzimo ruku upravo na mestu na kome se on u datom trenutku nalazi i pocnemo da mu pomazemo odatle. I tu se krug zatvara, tu se vracamo na onog ko je indisponiran i ko, spreman ili nespreman, ima dve alternative: da se prepusti talasu ili da (is)pliva. Tu odluku moze samo on da iznedri nalazeci svoj motiv. Motivi dolaze iznutra, inspiracija moze naici spolja. Podrska drugih je bonus.

Da, ali ja nisam ulazila u sitna crevca u vezi definisanja restriktivnih mera. Nema ni potrebe, moj se komentar odnosio na ravnanje krive i uticaj toga na duge staze. Jer, ti nisi bio siguran u vezi sa uticajem [citat] "na duži rok".

Postoji razlog za to, ne znam koliko opsteprihvaceno, uverenje. Na stranu restriktivne mere, ma sta one znacile, to je drugi par cipela. Ravnanje krive je itekako zgodan scenario jer se tako (nekako) izbegava brzo sirenje virusa en masse u kratkom roku, jer to onda moze da bude izazov za zdravstveni kapacitet. Dalje, to onda zahteva preusmeravanje zdravstvenih resursa na covid-19 pacijente, a to zatvara vrata ostalim, narocito hronicnim bolesnicima. U Svedskoj je, primera radi, od pocetka pandemije otkazano oko 60-70% ranije planiranih operacija*. Mnoge citava situacija odvraca od trazenja lekarske pomoci o cemu postoje neke zabrinjavajuce cifre (narocito o srcanim problemima). To sve, dakle, implicira uticaj na duze staze.

Kako zivot (nesvakidasnje) slaze kockice … kad se neko rodi zivotno pozvan. 11 Year Old Nigerian Ballet Dancer Gets RARE Scholarship to NYC Dance School

Treba mi malo vremena. Poslacu Vam sadrzajnu poruku čim pre.