Leaderboard

Nije baš čest slučaj da neki film ispuni sva moja očekivanja. Ne samo u pogledu kvaliteta,već i radnje,njene linearnosti,strukture i same poruke. To se upravo dogodilo sa najnovijim ostvarenjem Kristofera Nolana Biografski,drama. Na samom početku želim da upozorim svakog potencijalnog gledaoca da ovo nije spektakl,tipični blokbaster film. Mada je Nolanov potpis jasno vidljiv, "Oppenheimer" je drugačiji film od njegovih akcionih uspeha poput "Teneta", "Dunkirka", "Interstellara" ili Batman trilogije. Ovo pišem jer sam jasno mogao da osetim reakcije publike tokom projekcije i čujem komentare nakon nje. Nemojte,dakle,u bioskop ako očekujete film napakovan akcijom. To nećete dobiti iako uzbuđenja i napetosti ne manjka. Fascinirala me činjenica koliko je dijaloga u filmu. Dijalozi skoro da i ne prestaju što iziskuje veću pažnju od gledaoca,ali i čini da film brzo protekne. Zaista,nisam imao utisak da gledam film dugačak čak tri sata. Imao sam više osećaj kao da su to dva i po Ono što takođe traži povećanu koncentraciju je i često preskakanje iz jednog perioda u drugi i tako u krug. A ima ih više. Ovo je izvedeno na maestralan način;montaža je superiorna. Kadrovi u boji predstavljaju delove filma iz perspektive samog glavnog lika,a crno-beli delovi iz perspektive drugih aktera,posebno Lewisa Straussa (Robert Downey Jr.). Film nisam pogledao u IMAX formatu,ali se i u običnom dalo primetiti koliko je IMAX kamera tehničko čudo. Na licima glumaca se vidi bukvalno svaka i najmanja bora, vlas kose ili neki detalj. Crno-beli delovi su takođe snimani sa crno-belom IMAX opremom. Cillian Murphy (J.Robert Oppenheimer) apsolutno nosi film i to na izuzetan način. Potpuno je dočarao lik kojeg je igrao: kao intelektualca,naučnika,filozofa,ali i političara. Više od toga kao čoveka punog zebnje,straha,brige i griže savesti. Plus je svakako i prilična fizička sličnost sa stvarnim Opijem.Sve ispod oskarovske nominacije za glavnu ulogu bilo bi iznenađenje. U filmovima ovog tipa,uloga emotivnog ili životnog saputnika/ce obično ostane u dubokoj senci glavnog aktera. Mada Emily Blunt (Kitty Oppenheimer) nije ni blizu značajna kao glavni glumac,nije ni upala u ovu zamku i njen lik predstavlja značajnu kariku filma,posebice u njegovoj poslednjoj trećini. Florence Pugh (Jean Tatlock) jako dobra u manjoj ulozi..kao začin koji dodaje oštrinu. Mnogo poznatih glumačkih lica je prodefilovalo filmom. Kao što to Nolan praktikuje,dosta njih sa kojima je već sarađivao na prethodnim projektima. Hoćete li prepoznati Gary Oldmana na prvu? Ja iskreno nisam. U zaista ogromnom castu,uz Cilliana Murphyja,svakako se mora izdvojiti Robert Downey Jr. Briljantna gluma. Najbolja njegova uloga još od "Kiss Kiss Bang Bang" filma. Downey je strahovito potcenjen glumac..deluje mi i njegovom krivicom. Sve ispod nagrade (Oskara) za najbolju sporednu ulogu bilo bi iznenađenje. Kao što sam očekivao - Nolan je žanr biografske drame sada podigao na jedan viši nivo. Ovo je,imeđu ostalog,uspeo time što ju je prezentovao skoro pa kao jedan napeti politički triler. Neizvesnot,napetost i isčekivanje su prisutni ne samo u delu oko konačne probe a-bombe,već jednako i u delovima koji se bave istražnim postupcima protiv glavnog aktera filma. I mada znamo konačni epilog testa ne možemo ni najmanje mirno da ga dočekamo. Tenzija,nelagoda pa i strah nas neprijatno obuzimaju dok odbrojavamo sekunde...čemu svakako doprinosi i izvanredna muzika Ludwiga Goranssona. Verovatno i najbolja muzika u nekom Nolanovom filmu još od "Inceptiona". Taj strah koji nas polako obuzima je i posledica Nolanove ideje da film koji snimi poveže sa aktuelnim trenutkom u kojem se nalazimo. Od "Mračnog viteza",preko "Početka" pa do "Dunkirka", Nolan je pravio svesne asocijacije i poveznice sa stvarnim vremenom i događajima,referišući na njih manje ili više skriveno u svojim filmovima. "Oppenheimer" ne da nije izuzetak,nego je film u kojem autor to i ne pokušava da prikrije. Od same početne scene fima i citata iz antičke mitologije,pa do samog kraja ta poveznica je jasna i sveprisutna. Poslednja sekvenca filma,osim što je vizuelno savršena, je i opominjuća,mračna i užasavajuća. Od filma sam očekivao poruku da smo mi,kao ljudska vrsta,u problemu i da zapravo koračamo po jako tankoj žici. Teško da će neko izaći sa prokecije i da neće makar na sekund staviti prst na čelo. Film će nastaviti da živi i raste kroz diskusije i razgovore o pitanjima koje je otvorio što je uvek sjajna stvar. Nije u filmu baš sve teško ili zabrinjavajuće. Ima tu i romanse,zabave,pa i nešto humora. Ja sam memorisao dijalog između Openhajmera i pukovnika Grovesa (Matt Damon) kada mu Opi,u pokušaju da dokaže da nije komunista,kaže da je on zapravo "new deal democrat",a Groves mu odgovara u stilu "kao da ima razlike" Ja jesam Nolanov groupie i nikad to nisam krio,ali mislim da neću preterati ako kažem da je ovaj put isporučio remek-delo. Očekujem da film dobije veliki broj nominacija za Oskara u najznačajnijim kategorijama: režije,najboljeg filma,scenarija,glumaca,ali i pojedinih tehničkih,jer je "Oppenheimer" definitivno podigao letvicu žanra. A gde se Openhajmer nalazi sa drugim Nolanovim ostvarenjima? Pa,za mene lično (postoji li ja/nelično?) sasvim u vrhu sa filmovima "Inception" i "The Dark Knight". Objektivno verovatno kvalitetniji od oba,subjektivno između njih. Od mene: 9/10 ocena

Samo da se Ham i Ver medjusobno izbace u prvoj krivini. Samo da se Ham i Ver medjusobno izbace u prvoj krivini. Samo da se Ham i Ver medjusobno izbace u prvoj krivini. (ofc, da sve prodje bezbedno) 🤞