Žrtva nikad nije kriva za nasilje, nikad!   To što nisi dobro procenio osobu, ne znači da si kriv ako ona krene da te tuče ili na drugi način maltretira.   Ovo se narodski zove mlaćenje kopriva tuđim kurcem, iliti, pišeš o nasilju nad ženama iz pozicije nekog ko ga nikada nije iskusio, niti može da ga iskusi. Tvoj selfhelp peptalk nema nikakve veze sa stvarnim iskustvima nasilja.   Ljudi generalno različito reaguju na traume i potpuno je deplasirano na traumatska iskustva žena odgovoriti ovim Lujza Hej pričama - sad si pametnija za jedno iskustvo, izabraćeš boljeg partnera. Ona možda ne želi da ima partnera, nikad više.     Opet ti sa ovom pričom da su žene izazvale mizoginiju kod muškarca...   Mizoginija se usvaja, patrijarhalnim vaspitanjem koje nije vezano samo za primarnu porodicu, već je utkano u društvo svuda oko nas. Kada takav muškarac započne emotivno-seksualnu vezu sa nekom ženom, on je već duboko mizogin.   Da li žena može da prepozna takve obrasce? Pa može, ali često smo opijeni strašću i ljubavlju, pa se tako dešavaju greške u proceni. I dalje je apsolutna odgovornost nad onim ko zloupotrebi poverenje partnerke/a čineći nasilje.     Bukvalno je ceo društveni sistem patrijarhalan, od obrazovanja, preko različitih institucija, poslovnih okruženja... Barabar sa tim ide mizoginija koja je i dalje raširena u društvu.   Ne znam gde živiš pa nisi upoznat sa tim.     Ja o svojim iskustvima pričam na terapiji svake nedelje, tako da me ne podsećaš ni na šta o čemu i sama ne razmišljam. Na kraju krajeva, ti porodični obrasci su deo mene, oblikovali su me.   Da li mi je krivo što nisam imala "savršenu nuklearnu porodicu" (ono, mama, tata, bata ili seka, kuca ili maca)? Da. Da li je činjenica da sam odrasla bez očinske figure veći deo svog života ostavila posledice na mene? Apsolutno da, pogotovo na odnos sa muškarcima (partnerima), poteškoće u emocionalnom otvaranju itd. Da li sam zamerala svojoj majci što je za mog oca odabrala čoveka koji nije mogao da bude prisutan? Da, desi se da joj to i danas zamerim.    But, here's the twist... Čak i da su oni bili partneri, da su oboje bili konzistentni u mom životu, to nije garant da ja ne bih imala neke traume, samo drugog tipa.   Ne postoji sigurnosna mreža.   Slažem se da ne treba ignorisati traume koje su na nas ostavili odnosi između naših roditelja, ali se takođe slažem sa Mekom da te traume ne moraju da nas definišu. U nekom negativnom smislu jelte. Traume nisu smisao našeg postojanja.     Da se ponovim:    

Pobedice oni svuda na silu, u to nemojte da brinete, oni ce krvlju braniti svaki glas,a da li smo mi spremni da se bijemo, to vec nisam siguran. Za sada ne deluje da je narod ovde spreman da krvari. 

Konacno mojih 5 minuta ove sezone😄 , evo vcras cu, malo u guzvi

Ne moze da ne bude nikakvih problema kada su roditelji razvedeni. Moze da ih bude kod nekoga manje - kod nekoga vise, dodatno uzrokovanih razvodom. Ali bitno je i da i tada dvoje ljudi budu pametni, ako su vec odlucili da je to najbolje (najmanje lose) za oboje. A problema ima svuda i u najsrecnijim brakovima. Ne postoji covek kao individua ili drustvena zajednica koja nema probleme. Samo je problema raznih vrsta, neke vodis kao normalne, pa resavas, to je deo zivota. Do onih koji su ekstremi, za neke (vecinu) si sam ili dobrim delom sam kriv. Za los brak koji je osudjen na razvod nikada samo jedan nije kriv, bar malo je krivica i ovog drugog.   Svakako da u zivotu ne postoje standardni i pravila, to sam saglasan, ali da mi kazes: ,,Dete sam razvedenih roditelja ili izgubio sam roditelje (nedaj Bože nikome) kao vrlo mlad (ili nesto slicno) i to na mene nije ostavilo nikakve posledice",...Da si od kamena, to je nemoguce. Jer, ti si covek - nisi robot. I da te nikada nije zabolelo sto tvoja porodica nije na okupu? A ja tebe necu da ubedjujem u to, ne pada mi na pamet. Tvoji roditelji su to uradili na najmanje bolan nacin, nisu hteli da produbljuju agoniju i prave situaciju gorom od onoga sto jeste. Dali su maksimum da se to sto manje na tebe odrazi. Isto kao i ti sa tvojom bivsom suprugom. Ja nisam za razvod, ako ikako postoji mogucnost da se bracni zivot nastavi i rese problemi, ali ako je vec doslo do situacije da je nemogucnost zajednickog zivota, onda daj da to bude normalno i civilizovano, bez problema dodatnih, kojih ne mora da bude. Ako smo vec upropastili ono sto smo, daj da ne upropastimo jos. Posledice razvoda mogu maksimalno da se ublaze, da ih nema...Bar ja nisam upoznao razvedenog coveka ili dete razvedenih roditelja na koga to nije ostavilo trag. To sto je neko dete  iz takvog braka sportista, uspesan poslovni covek, prijatan za komunikaciju, stabilan, dobar kao covek,...Ne znaci da to na njega nije ostavilo posledice. To je suvise bolna stvar da ne ostavi posledice, kako god da se okoncalo, neka je na najcivilizovaniji moguci nacin i bivsi supruznici ostali zbog dece u maksimalno korektno mogucim odnosima.

Za komšije je ovo Rubi - La descarada zbog Zeljka