Jump to content
Vox92.net Forum
A sad

POLJOPRIVREDA

Recommended Posts

Ja juce pricam sa jednim kanadskim seljakom. Kaze on da mesecno posalje u klanicu 20 goveda, junadi. To je oko 50 hiljada dolara. Znaci tu negde rekao bih 1000 pounds, 450 kilograma. Znaci 600 hiljada $ godisnje. Ja Kazem …. pa lepo se tu zaradi, znam da su troskovi veliki, ali kada je ta cifra u pitanju mora i da ostane. Podrazumeva se, ima tu posla za celu familiju, nije to lako, ne ide ni sve glatko, nekada je cena losa, mora da se ceka …….. eto, da se prikljucim 😊

  • Like 1
  • Thanks 2

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nikako da uhvatim vremenda da iskucam post od ovih praznika, o temi koja svakako treba da postoji i na ovom forumu. 

 

Smatram da je najsvrsishodnije samu poljoprivredu gledati i komentarisati kao deo šireg pojma: Agroindustrijski kompleks (Prema exSFRJ, istočnoj klasifikaciji) ili Agrobiznis sektor (zapadni termin).

 

Agrobiznis sektor se deli na 3 stuba:

 

1. Farmerski sektor, koga čini primarna poljoprivredna proizvodnja (biljna i stočna proizvodnja) i ribarstvo

2. Dofarmerski sektor, uključuje industrijske grane u kojima se proizvode poljoprivredni inputi: delovi mašinske industrije koji obezbeđuju traktore, delovi hemijske industrije za proizvodnju mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja i petrohemijskih proizvoda.

3. Postfarmerski sektor. Postfarmerski sektor je najsloženiji jer ga čine aktivnosti iz nekoliko delatnosti. To su industrijske grane za preradu poljoprivrednih proizvoda, kao i zanatska proizvodnja prehrambenih proizvoda. Agroindustrija predstvalja, prema klasifikaciji delatnosti, predsektor proizvodnje prehrambenih proizvoda, pića i duvana. U ovaj segment uključena je i trgovina, odnosno marketing i promet poljoprivrednih-prehrambenih proizvoda. 

 

Ovi sektori su međusobno veoma zavisni, jer zavise jedni od drugih, i tokovi obrtnih sredstava među njima ne idu samo kroz novčana sredstva, već kroz različite kompenzacije.

 

 

E sad, najbolji način početi temu o poljoprivredi u Srbiji, jesu podaci o popisu poljoprivrede. 

Najsvežiji popis koji je odrađen je 2012. godine. U nastavku je link sa interaktivnom mapu osnovnih pokazatelja, pa koga nešto konkretno zanima, može pogledati. Takođe na ovom sajtu su izložene publikacije o različitim poljoprivrednim delatnostima.

 

http://popispoljoprivrede.stat.rs/?page_id=4499

 

Ukratko:

630 hiljada poljoprivrednih gazdinstava i 3.3 miliona hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

 

Prosečna veličina gazdinstva je oko 5.5 ha, ali suštinska podela je na Vojvodinu, preko 11 ha i Centralnu Srbiju sa oko 3,6 ha.

Primera radi, jedna Nemačka ima oko 300 hiljada gazdinstava, na mnogo većoj površini, prosek EU je oko 16.6 ha. Najveće farme imaju Češka, Danska, Francuska i UK. Ono što je zanimljivo je da je češki prosek 130 ha po gazdinstvu, daleko iznad  UK (90ha), Danske (75ha) i Francuske (60ha). 

Nikada nisam istražio do kraja šta je uticalo na ove rezultate u Češkoj, ali verovatno se radi o sačuvanim većim kombinatima iz komunističke ere. 

 

 

Poljoprivreda je usko vezana za selo. Može se reći i prva asocijacija većini ljudi.

Prema Eurostatu, u Srbiji je srednji ekvivalentni neto dohodak u ruralnom području 1.973 eur (3.300 eur u velikim gradovima).

 


Prva pomisao na uzrok disproporcije u prihodima jeste upravo veličina gazdinstava. Može se reći da je to samo jedna od dimenzija nerazvijenosti seoskih domaćinstava. Ono što takođe utiče na uspešnost seoskih domaćinstava jeste raspored delatnosti i iskorišćenost resursa. 

Prosečno gazdinstvo u Centralnoj Srbiji ima 3.6 hektara, iscepkane parcele, jednu kravu, 5 svinja, 6 ovaca, 30 kokošaka. Obrće kukuruz i pšenicu, ima 50 ari voćnjaka i baštu za svoje potrebe.

Ovakva gazdinstva sebi obezbeđuju prehrambenu samodovoljnost i svakako su u boljoj poziciji u odnosu na stanovništvo koje je na minimalcu u gradovima. Ipak, ova gazdinstva, nikada ne mogu da stvore nikakvu veću dodatnu akumulaciju kapitala za unapređenje svog položaja, obnovu osnovnih sredstava, ne mogu da plaćaju školarinu deci, ulažu u slobodno vreme, kulturu itd...

Dok sam bio na fakultetu pisao sam jedan rad iz Ruralnog razvoja na primeru svoje opštine, odakle sam. Nažalost, vrisnuo mi je hard disk 2014, a nigde na mejlu nisam mogao da ga nađem.

 

Uglavnom, ja sam iz jedne male opštine u centralnoj Srbiji, poznatoj po voćarsko vinogradarskoj proizvodnji, koja godišnje samo u Rusiju izveze desetine miliona evra. 

U jednom delu opštine, koja ima dugoročnu tradiciju proizvodnje, 6-7 sela je od početka 2000ih dosta je ulagano u zasade, zaštitu, skladištenje itd. 

Drugi deo opštine karakteriše klasična svaštarska proizvodnja, navedena u pasusu iznad. Na tako maloj oblasti, socio ekonomski pokazatelji su u potpunosti suprotni. 

Prosečni prihodi, prosečna starost gazdinstva, broj mladih itd...

 

Shodno tome, efikasni ruralni razvoj, sa poljoprivredom kao njegovim centralnim delom mora ići u smeru korišćenja različitih komparativnih prednosti koje određena regija pruža.

 

Evropskoj Uniji je ovo značajno pitanje i najveći udeo zajedničkog budžeta, oko 37% odlazi na Zajedničku poljoprivrednu politiku, čiji je jedan od stubova i ruralni razvoj. 

 

Evropska Unija, što se tiče ruralnih krajeva podržava diversifikaciju, odnosno ulaže i u nepoljoprivredne delatnosti, koje mogu biti održive na dugi rok i stvoriti dodatnu vrednost u ruralnim krajevima. (Seoski turizam, zanatstvo, ili usluge i proizvodi koji uopšte nemaju veze sa poljoprivredom).

 

ZAP se stalno menja, tj na višegodišnjem nivo se strategije predefinišu u skladu sa uspešnosti prethodne.

 

Trenutno, za 2021 - 2027. 

The 9 objectives of the future CAP are

  • Quote

     

    • to ensure a fair income to farmers
    • to increase competiveness
    • to rebalance the power in the food chain
    • climate change action
    • environmental care
    • to preserve landscapes and biodiversity
    • to support generational renewal
    • vibrant rural areas
    • to protect food and health quality

     

     

cap-nine-objectives_en.png.17cac3e8ddcfae26a88e62a8c6cf0c03.png

 

 

Ovo je nešto uopšteno iz moje perspektive, pa dalje možemo da nastavimo konkretno. 

 

@A sad, gde je beše bila ona prepiska oko voća, pa da nastavimo diskusiju ovde?

 

 

 

 

  • Like 6
  • Thanks 1

Share this post


Link to post
Share on other sites
 
Ima. 
Moj stari je pcelar i prosle godine smo zajedno radili livadski med. Navukao sam se pa sad razmisljam i sam da pocnem u Holandiji.

Verstuurd vanaf mijn SM-G930F met Tapatalk

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

A Sad, AgroUrban (i ako ima jos koji znalac), vas kao strucnjake molim za pomoc/savet. Da ne ponavljam sve, okacio sam post na Bastovanstvu malo nize. Evo ga ovde: 

https://vox92.net/forum/index.php?/topic/82-baštovanstvo/&do=findComment&comment=13230

 

Moje pitanje je: ima li smisla te kupine koje rastu kao prizemna puzavica presadjivati i "koncentrisati" na manjem komadicu zemlje ili da ih ostavim? Ako ih ostavim, mogu li kosilicom preko njih, s tim da je podesim da kosi malo vise, tj. ostavi visu travu i hoce li onda preziveti?

Meni je sve ovo skroz novo, ne znam sta radim :classic_biggrin: i svaki savet je dobrodosao.

Hvala!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@zoran59

 

Ako sam dobro video, posto nesto ne mogu dobro da mi se ucitaju slike, to su divlje kupine. Razlika je u tome sto je ovo druga vrsta koja se razlikuje od onih koje su kod nas uobicajene. Ovo je americka uspravna kupina, tako je mi zovemo, mozda tamo ima drugaciji naziv, latinski naziv je Rubus Agritus.

Najbolje je da je ostavis tako ako vec neces da je unistis. Ti mozes i nju da pokosis i ona ce ponovo nici, sad zavisi od klime tamo gde si da li bi stigla da donese plod.   Mozes kositi travu iznad njih, neces napraviti neku stetu, ako ih i zakacis nije problem, to je korov, tera i dalje. Nije problem ni da je kultivises, ona je takva, gaji se i kultivisana, problem je sto je prevose trnovita, videces da ima sitno trnje bukvalno svuda. Trebalo bi da je u pitanju rana, bas dosta rana sorta. 

Ta sorta se dosta koristi prilikom selekcije i ukrstanja da bi se napravile nove sorte, zato i znam za nju. 

 

Ako sam dobro razumeo pitanje, to je ukratko to. 

  • Thanks 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala!

Rana sorta jeste, ove koje rastu u travi imaju dosta plodova. One druge, zbun, su jos male i zelene.

Da jos malo gnjavim: ako odlucim da je presadim, moze li bilo kad ili je bolje u neko doba godine?

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
33 minutes ago, zoran59 said:

Hvala!

Rana sorta jeste, ove koje rastu u travi imaju dosta plodova. One druge, zbun, su jos male i zelene.

Da jos malo gnjavim: ako odlucim da je presadim, moze li bilo kad ili je bolje u neko doba godine?

 

 

 

Nisam video sliku zbuna, samo ove u travi. One bi ipak trebale biti nesto vise nego sto su kod tebe, sad koji je razlog sto nisu ne znam, mozda si ih vec jednom ranije, dok su bile male pokosio, a mozda mi se i samo cini na slici.

 

Najbolje je presaditi ih kad se zavrsi vegetacija, u jesen. Ako ne onda rano prolece, ali u vecini slucajeva je jesenja sadnja bolja. 

 

Edit.

 

Ta zbunasta bi mogla biti Portor. Mala sansa je da je Bigelov, mislim da ta sorta ipak raste severnije, a to je najkvalitetnija sorta divlje kupine. 

Edited by A sad
  • Thanks 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je ova tema zamišljena kao mesto gde bi se o poljoprivredi govorilo kao o privrednoj grani, pravnom i ekonomskom položaju poljoprivrednika, stanju i mogućnostima. Verujem da je AgroUrban planirao da nastavi svoj, praktično uvodni, post, ali da nije, nije video interesovanja drugih forumaša.
Mene tema zanima ali nemam dovoljno ni uvida u realno stanje niti znanja da ga kompetentno komentarišem, ali sam ubeđen da je najveći problem nedovoljno stručnosti, mali broj školovanih poljoprivrednika, mada, u odnosu na neka ranija vremena, do pre 30-40 godina, čini mi se da se nešto ipak menja, da više ne važi priča, šta će mojoj deci škola, radiće zemlju kao i ja i moj otac, deda. Imam povremeno prilike da razgovaram, više da prisustvujem razgovorima, sa familijom koja se bavi poljoprivredom, živi od toga, jedva uhvatim o čemu pričaju, ja to poredim sa vremenom kad sam odrastao u selu, znalo se šta se i kako radi, nije se ništa menjalo generacijama, osim što su tada počeli da se masovnije kupuju traktori. Od tad se menja skoro sve, nove sotre, voćne, povrtarske, ratarske, nov način uzgoja, sredstva za zaštitu, način sdnje, obrade, proizvodi se za prodaju, ne za ambare, koševe, trapove.

Dakle, znanje. Najvažniji resurs.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma jurim nešto oko stana i ženim se za mesec dana tako da nemam vremena za duže i ozbiljnije postove, ali biće! 😄

  • Like 8

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ma jurim nešto oko stana i ženim se za mesec dana tako da nemam vremena za duže i ozbiljnije postove, ali biće!


RIP brate.
  • Like 2
  • Thanks 1
  • Haha 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije ti valjda važnija ženidba od Foruma. :classic_biggrin:

 

Nek ti je sa srećom. :thumbsup:

  • Like 1

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala vam braćo! 😄

Što bi rekao moj direktor, neće stati firma (forum) bez mene... 😄

Share this post


Link to post
Share on other sites

@AgroUrban

Šta misliš o okretanju voćarstvu u Vojvodini i kakva je budućnost voćarstva uopšte?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Referent

Pokušaću sa telefona da ispišem što bolji odgovor.

Do pre 2 meseca sam radio baš za firmu koja ima 400ha vocnjaka u Vojvodini, ali i A sad je proizvodjač voća iz Vojvodine tako da sigirno i on može da da svoje mišljenje.

Ukratko, pitanje treba podeliti na proizvodna i komercijalna pitanja.

Proizvodno, Vojvodina nije baš bogom dana za recimo jabuke i koštunjavo voće, (osim Fruske gore i oko Vršca ofc), kao što su to recimo Topola, Smederevo, Čačak, Blace itd, tako da je tu ključ dobar odabir sortimenta.

Vojvodina daje prednost u rasporedu parcela. Pošto je sve ravno, organizacija rada je mnogo lakša, radni učinci mašina su visoki, možeš da imaš 100 hektara u komadu, na jednom pravcu. Probaj da organizuješ 100 hektara između Umčara i Udovica. : /

Sa druge strane, ravnica je zeznuta kada treba da pogodiš obojenost. Crvenim sortama treba hladnoća u toku noći da bi se poprimila crvena boja što u Vojvodini može da bude problem, u odnosu na brdovito brežuljkaste predele. To dovodi do nižeg procenta prve klase, koja ti značajno utiče na profitabilnost.

U suštini, hektar voćnjaka u Vojvodini treba omogući viši profit od hektara kukuruza.

Komercijalno, pitanje je vezano za celu SRB, nevezano za Vojvodinu.

Obostrane sankcije EU - Rusija su dovele do toga da su  Poljaci, Grci, Italijani itd izginuli što se tiče njihovog roda, a Srbiji se otvorilo baš lepo, tako danas imamo situaciju da srpski ajdared ide do Moskve, a Poljski do Beograda. Ovo je praćeno i rastom površina pod zasadima, kako individualnih poljoprivrednika, ali i većih investitora. Sa druge strane, Rusija značajno ulaže u proizvodnju, skladišne kapacitete, iz SRB kupuje sadnice, ljudi koji su gradili hladnjače u SRB, sad tamo prave behemote od hladnjača. However, RF neće još pokriti svoje potrebe kvantitativno, a nikada neće kvalitativno.

Shodno tome, ko bude imao dobar zlatni i crveni delišes, galu, i ko može da je sačuva do februara, nema potrebe da brine. Ipak, neophodno je i diversifikovati tržište, pre svega kroz odabir sortimenta koji je primamljiv na zapadu i raditi na sertifikaciji kao što je Global Gap, sa kojim možeš mnogo dobro da prođeš na zapadu. Makedonija i BiH su zapravo jako ispred SRB po tom pitanju.

U EU od voćarskih vrsta može dobro da se prođe sa šljivom, borovnicom, smrznutim programom (višnja, šljiva, malina itd).

  • Like 3

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 5/27/2019 at 7:32 AM, Denis Jasharevic said:

Stocarstvo u Srbiji, zna li neko ...... Je li konacno crklo ili je jos na samrti?

Ma gde moze da crkne pored onoliko goveda.:classic_smile:

Share this post


Link to post
Share on other sites
5 hours ago, DJORDJE said:

Ma gde moze da crkne pored onoliko goveda.:classic_smile:

Pobegla i goveda, pa moramo da uvozimo,  makar i crkotinu - sve se obradi i proda na strani kao kvalitet.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 5/27/2019 at 8:32 PM, Denis Jasharevic said:

Stocarstvo u Srbiji, zna li neko ...... Je li konacno crklo ili je jos na samrti?

Elem, iskustvo iz druge ruke: jedan moj rodjak je dogurao do mini- farme od 10- ak krava, taman sam pomislio kako mu fino ide, kad me neprijatno iznenadio prosle godine- prodao je sve krave, kaze ne isplati se. Kaze, parafraziram, da je drzava uvela slobodan uvoz mleka iz EU, te on vise nije konkurentan. Inace, po njegovoj prici, prodavao je sve sto proizvede (mleko i sir) na lokalnom trzistu- dakle plasman robe i trziste nisu bili problem. Ipak, nije mu se isplatilo. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Primarna proizvodnja bez sekundarne nema sanse da opstane - dzaba i krave i organsko mleko kad nemas mlekare koje ce to da otkupe, plate ti odmah i proizvedu nesto od istog.

Isto je i sa proizvodnjom mesa.

Share this post


Link to post
Share on other sites
11 minutes ago, Kronostime said:

Primarna proizvodnja bez sekundarne nema sanse da opstane - dzaba i krave i organsko mleko kad nemas mlekare koje ce to da otkupe, plate ti odmah i proizvedu nesto od istog.

Isto je i sa proizvodnjom mesa.

Njemu nije bio problem da proda - prodavao je sve sto je proizveo. Ali ipak kad je podvukao crtu nije mu se isplatilo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...