All Activity

Studenti će napraviti iskorak u sazrevanju kada postanu sposobni za terenski rad u kampanji i obezbeđenje kontrolora na biračkim mestima. Demokrate su, recimo, u SAD postavile istorijski standard sa preko 52,8 miliona poseta od vrata do vrata širom Amerike, od čega 42,6 miliona u sving državama, a samo u poslednjoj nedelji kampanje realizovali su više od 8 miliona takvih poseta. Pa iako su izgubili te izbore, svakako ih nisu izgubili zbog toga, nego su objasnili kako treba da izgleda aktivizam te vrste. I ako su studenti u praksi demonstrirali da im ne manjka ni energije ni entuzijazma, kada kucne čas samo treba da tu neupitnu energiju i entuzijazam usmere ka zadatom pravcu, čime bi pobedili sve te fantomske liste i predizborne pokvarenštine koje već znamo svi napamet.

Dobro je pjevao Offspring, "the Kids aren't alright" - a to je bilo u doba povoja interneta bez društvenih mreža. Naravno da se fenomen ovakve regresije fino uvezuje i sa problematikom o kojoj ste sad diskutovali. Roditelji nemaju vremena (kapitalizam) - kapaciteta - svijesti da kontrolišu ono što omladina upija po internetu, a nažalost upija kriminalne griftere. The rest is India & slična kulturološka podneblja, probably). Serija Adolescence je dobar uvod u temu.

Pejn 8 od 8 sinoc za 3. Kakva macka.

Pusten dodatni kontigent protiv Fenera u petak. A za Bayern bile skupe karte... Ocigledno navijaci biraju da dodju na utakmice u kojima smo mi underdogovi, a za ove "zicere" su u fazonu lako cemo.

Vidiš, po ko zna koji put se pokazuje da je ekstremizam u stvari dve strani iste gluposti. BBB i Delije su jednake budale, mantra im je ista, samo su jednima krivci Srbi a drugima Hrvati.

Au, znaci Chaos ispade klasican boomer, cita fejk vesti i misli da su prave. 😕

Ispada da ovako nekako razmišljaju i gen Z muškarci.

Ljudi su savršena bića da sami sebi useru život do krajnjih granica. Preporučujem pesmu Sloboda od Azre. To je svojevrstan recept za sreću.

Ma nisam ni ja tvoje "uspešno " povezao isključivo sa materijalnim i društvenim statusom kao takvim, već to može biti bilo šta što je nekoj ženi važno. Za mene u zajednici važi da smo MI na maximumu naših potreba i mogućnosti, a dolaskom podmladka, sve će se u manjoj ili većoj meri promeniti i traži kompromise i korekcije.

Zaboravljaš da postoji i opcija "it's complicated".

Неће ти много помоћи напредна, јер њих двојица играју ту са још неким играчима у петорци, зависиш и од других. Неће ти бројке ту ништа помоћи. Батлер је коректан дефанзивац на лопти, и уме да остане испред противничког играча. Од лопте је лошији, ротације су му упитне. Често на блокадама од лопте не преузме, остане у блоку, примимо зицер. Против Хапоела је у другом полувремену имао пар одбрана нпр. где је удавио Криса Џонса на лопти. Нвора је играч који никад у каријери није морао пипа одбрану, и он је једноставно онај лик који је од малих ногу био под протекцијом, и то види свако ко погледа његових пар утакмица... дај ти мени у нападу, у одбрани ћу те сакрити. То се види по његовим навикама, високом ставу и још неким стварима. Све више од тога да буде low tag дефанзивац, за њега је као за тебе и мене да нас пусте да играмо АБА лигу 20 минута. 🙂 На својих 204 ће нешто да улови и стигне, лупи неку рампу за рецку у статистици и то је то. Тешко је наместити играчу који игра ту минутажу да констнатно буде low tag. Мислио сам да је Огњен Добрић са својим цемент ногама тужан 1на1 дефанзивац кад га оставе ”на острву”, али Џордан је some next level shit.

Mahumotovic im je isto odličan, sad je imao mec sa 41p u aba 2, a dečko je 07g, Kroflic fino deluje u Megi ima odličan size za beka.

I znao se red.

Ma sve nam je to doneo prokleti feminizam. Ranije se znalo, imas posao i emocionalnu zrelost dvanaestogodisnjaka, odmah dobijes zenu i dvoje dece od drzave na poklon.

Dovoljno je jednom ali sam hteo da budem fer.

Zanimljivo je, iz te perspektive, koliko su Madurov režim i najbliža njegova okolina ipak na kraju shvatili da su promene nezaobilazne, dok se iranski režim koprca čak i u situaciji kad ne mogu da sprovedu ni sastanak kućnog saveta, a da im raketa ne prođe kroz dimnjak. Rodrígez je preuzela kormilo kao interim predsednica i čavisti su pokazali klasičan pragmatizam puštajući skoro 500 političkih zatvorenika i donošenjem zakona o amnestiji, jer je Madurov krug shvatio da je opstanak biologije i imovine važniji od opstanka dogme. Iranski režim je, s druge strane, u nemogućnost da bukvalno podigne glavu iznad nivoa podzemnih bunkera postao talac sopstvene metafizike otpora, a u toj mentalnoj ćeliji je tesno kao u prknu, pa se sudaraju kako god se okrenu ili sa vlastitim narodom, ili sa komšijama, ili sa Amerikancima i Izraelom. Diktatori širom sveta, od Mjanmara do podsaharske Afrike, plakali su kao kiša zbog Venecuele, koju su takođe gledali kao uzor, jer niko ne želi da preda vlast. Pa sad gledaju Iran. Pa ako iranski režim preživi totalnu degradaciju suvereniteta i ostane na nogama, to je svima njima nada da se država može voditi kao ćelija Al Kaide, a ne kao društvo.

Od svih stvari koje je Dame strovalila na kapitalizam, za ovu je kapitalizam verovatno najmanje kriv. Nikada u istoriji ljudske civilizacije nije bilo toliko dostupnih opcija i nikada nismo znali vise o podizanju dece. To sto je nesto skupo - jbg. To nije krivica kapitalizma. Kakve dece ima, ja bih rekao da je jeftino. Da radim sa decom u Srbiji na bilo koji nacin ne znam da li bi mi bila dovoljna plata od 5000 evra mesecno.

Pogađaj dva puta.

zato sto je EL jedna regularna liga 🙂 .

Jel ima partnera ta zena?

Nekako mislim da ta opcija više nije u ponudi.

Pisala sam o nečemu drugom - sposobnosti i snazi, da joj taj muškarac bude partnerska podrška. Ne mora nužno da ima definisanu poziciju u društvu i bogznakakvu materijalnu prednost. Evo osoba koja je sticajem okolnosti predsednik Srbije ispunjava obe stavke, pa sumnjam da ga mnogo žena vidi kao materijal za partnera. Postoji element da što su žene finansijski nezavisnije i uspešnije, sve više u partneru traže emocionalnu zrelost i podršku, što se kod dečaka nažalost slabo podstiče. Zbog toga sam u svojoj definiciji pobede nad patrijarhatom pisala upravo o odgajanju generacija dečaka kod kojih se emocionalna zrelost podstiče koliko i kod devojčica. Jedna poznanica je izjavila nešto sa čim se veoma slažem, parafraziram: ja sam toliko sposobna i samostalna da sam sama na 100%. Meni treba muškarac koji će da me digne na 105%, ne da me spusti na 90%. Pa čak i za onog koji me drži na 100%, nisam sigurna da to želim.

Zar nije išla priča da je kneževina Monako preuzela klub od onog Rusa i da se finansijska situacija stabilizovala?

Pa to sam i hteo da kazem.

Kad uporedimo ovo što Iran hoće da blokira moreuz i što gađa komšiluk okolo, mi stariji ne možemo a da se ne setimo pretnji Vojislava doktora Šešelja iz veselih 90-ih da će Srbija gađati sve redom NATO prestonice, do Londona. Pa ako ovo sada posmatramo kao prvi pravi postliberalni rat i posledicu suštine promene svetskog poretka koja nam se odvija ispred nosa, onda nam je jasno da više ne važi globalna utopija pravila i premisa da će globalna trgovina, međunarodno pravo i liberalne vrednosti polako omekšati autokratije dok ih potpuno ne integrišu ili ne uruše, kao što se režim kome je Šešelj onomad bio sluga pretvorio u paru od amonijaka. Iran ovde služi kao dokaz da ekonomski pritisak i diplomatska izolacija više nisu fatalni alati zapadne moći, jer je zvanični Teheran uspešno preživeo decenije sankcija i unutrašnjih nemira. Što nas dovodi do poruke u kojoj lepo stoji da ako Iran može da zadrži vlast uprkos direktnom sukobu sa hegemonom, onda liberalna kazna više nije neizbežna. Pa ako se fokusiramo na to kako drugi autoritarni lideri čitaju ovaj scenario, oni tu jasno vide osovinu Kinorusije, Irana i Severna Koreje kao brod gde diktatori jedni drugima pružaju ekonomski i vojni pojas za spasavanje kad god naiđe nekakva bura i brod im se nakrivi na jednu stranu. I ako se iranski model preživljavanja po svaku cenu pokaže uspešnim, to onda postaje održiva dugoročna strategija, a ne prelazna faza ka demokratiji... Što je upravo ono što one male autokrate širom sveta vide dok sa otvorenim ustima prate šta se dešava u Iranu. Zato rat u Iranu nije samo regionalni problem ili pitanje nuklearnog naoružavanja, to je grob globalnog liberalizma na kome će, izvuče li se iranski režim, zaigrati kolce sve autokrate sveta, od malih balkanskih satrapa do velikih igrača u Pekingu i Moskvi.