Kosovo, priznati ili ne?

[DJ_Vasa]

3 hours ago, Kronostime said:

Ti nisi Srbijanac vec Palilulac precanin.

Nisam, već sam geografski gledano Sremac

 

1 hour ago, Stiletto said:

Povodom Kosovac / Kosovar...

 

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica:

https://svetgramatikeiknjizevnostiblog.files.wordpress.com/2017/02/ivan-klajn-recnik-jezickih-nedoumica.pdf

 

Strana 114 (PDF strana 59)

"Kosovo: Kosovac, Kosovka (ne Kosovar, što je albanski oblik); Kosovka devojka."

 

Po srpskoj gramatici Kosovac, u svakodnevnom govoru neka svako svakog zove kako hoće, dok god to onaj drugi ne smatra uvredom.

To je OK, znam da je tako u standardu, ali me zanimalo kako ostali gledaju na to.

 

3 hours ago, Bejbl said:

Nastavak -AR nije baš karakterističan za srpski jezik.

 

Ima ga, ali obično kada su u pitanju zanimanja kao npr. bankar, pekar, lekar, čuvar, ribar itd. Za geografske odrednice jeste radak.

[Perkos2]

59 minutes ago, berti said:

Kada se u Nisu pomene zaposljavanje u elektrodistribuciji, uvek se kaze da su tamo sve Kosovari. "Ne moses od Kosovara nigde, sve su zaposeli..." Dakle, uvek u nekom negativnom kontekstu.

U nekom normalnom razgovoru se obicno kaze Srbi sa Kosova. 

Samo treba da sagledaju pre nego opljunu da ti ljudi rade i dalje u firmama koje se zovu "Kosovo B" "Elektroistok" "kopovi Dobro selo" koje su izmeštene sa Kosova a rade i dalje za EPS, isto je i u Obrenovcu, Lazerevcu, Požarevcu   

Edited July 19, 2019 by perkos

[berti]

2 hours ago, perkos said:

Samo treba da sagledaju pre nego opljunu da ti ljudi rade i dalje u firmama koje se zovu "Kosovo B" "Elektroistok" "kopovi Dobro selo" koje su izmeštene sa Kosova a rade i dalje za EPS, isto je i u Obrenovcu, Lazerevcu, Požarevcu   

O tome sam govorio samo u smislu koji naziv koriste kada hoce pogrdno da zovu te ljude.

[Perkos2]

1 hour ago, berti said:

O tome sam govorio samo u smislu koji naziv koriste kada hoce pogrdno da zovu te ljude.

Nisam ni pomislio nešto drugo!

[Perkos2]

Haradinaj podneo ostavku !  Nešto se iza brda valja 

[Stiletto]

Kako objavljuje N1, pozvan u Hag kao osumnjičeni.

[Constantin]

Hu...svašta nešto.

Ja nisam desničar, kako reče Vasa, ali mi smeta kad me zovu srbijancem. Prvi put sam to čuo u tazbini, na Kosovu i to još pre 32 godine. Možda i jesam ranije, ali nisam obraćaoi pažnju.

Da malo izgeneralizujem, ali za sve ovo vreme provedenih u relacijama sa mojom tazbinom, tokom rada i boravka  na Kosovu, a pogotovu od 1989 do 1992 ja ne mogu da drugačije shvatim termin srbijanac drugačije nego namerno upotrebljavan pežorativ za Srbe iz "uže Srbije". Jednako kao upotreba termina 'kosovar' za Srbe sa Kosova.. Ima tui svega i svačega, svako od nas drugačiju percepciju ima, ali, eto...meni smeta. Smeta mi jednako, kao i pokušaj da mi se "objasni" kako to nije ništa strašno već se Srbi geografski definišu. U tom slučaju, dođe mu da je ispravno da su svi sa Kosova-Kosovari, ali su jedni Kosovci, a drugi Albanci, pa Egipćani, Aškalije, Mađupi itd....ali neće biti tako.

 

Neko je stavio u linku članak o upotrebi reči Kosovar-Kosovac. Ja sam to već čitao i povraćalo mi se od komentara. Pogotovu na relaciji Nišlije-Kosovci, gde se eto, mi Nišlije osim Bugara nazivamo i "ciganima" pa čak nam je i boja kože "zagasita"... da nam je grad ovakav, onakav...ali interesantno niko se od 15 000 provremeno raseljenih ne odseli iz Niša. Zašto bi, nisu bez kinte, bez posla...sve je OK, samo im mi "Bugari" smetamo. Ko zna možda nas jednog dana puste niz prugu za Sofiju, da hodamo po pragovima, jer je sve okolo minirano. Daju nam 5 minuta da napustimo Niš  i to mu je to 🙂

Spoiler

Naravno da se šalim, to se nikad nije desilo, niti će...

 

Perkos reče, čini mi se kao odgovor Bertiju, da zaposleni u ED Niš su ustvari u ElektroKosovu ili kako već. Pa to je opšte poznata kombinacija, a posebno vezana za plaćanje ? Platu daje Ministarstvo za KiM, ali su radna mesta u Nišu, a na prvi pogled to je vrlo isplativo za lokalne firme i institucije. Krajnji rezultat je taj što je nekoliko hiljada radnih mesta u Nišu trajno "rezervisano" na duži period za ljude čiji JMBG ne sadrži br. 73 u delu za mesto rođenja.  

 

Uglavnom, animozitet između ljubomonih Nišlija i nadobudnih Kosovaca-Nišlija je svakog dana sve veći i veći, i to nije dobro, ali da se vratimo na srbijance, odnosno Srbijance i Kosovce/Kosovare.....

 

Da li je ružna reč – Srbijanac ? 

Ona je nekada upotrebljavana da označi Srbina iz Srbije. Oko toga se slažu naši najveći jezikoslovci – od Vuka Karadžića do akademika Egona Feketea. Ali bavljenje etimologijom i radovima mudrih filologa nije od velike pomoći za razumevanje savremenog značenja ove reči.

Vremenom je reč Srbijanac prestala da bude neutralna i dobila je uvredljiv prizvuk. Srbijanac je tako Srbinu postao ono što je seljačina seljaku, Turčin (i Balija) Bošnjaku, Šiptar Albancu, ustaša Hrvatu, peder homoseksualcu, crnčuga crncu, arivista došljaku, palanka gradu ili, odnedavno, Šumljanin građaninu Republike Srpske. Ono što reč Srbijanac danas podrazumeva, njeno konotativno značenje, mnogo je važnije od onoga što ona formalno opisuje, njenog denotativnog značenja.

Naravno, to ne znači da nema pristojnog sveta koji kada kaže Srbijanac ne mislli na "primitivnu pravoslavnu stoku sa Ovčara i Kablara", kao što postoji i nemali broj Srba koji kada kažu Šiptar ne misle na "prljave muslimanske divljake koji su sišli sa Prokletija". Ali mislim da je to sasvim nevažno – čak i kada je naivna, upotreba ovih reči nije nevina. Srbijanac je, kao i Šiptar, Balija ili Gedža, postala pogrdna reč koju svi oni koji žele da iskažu elementarno poštovanje i budu shvaćeni kao dobronamerni i pristojni ljudi treba da izbegavaju.

Ovakva promena vrednosnog predznaka nikako nije redak slučaj. Tako je, na primer, reč crnčuga (nigger) nekada bila vrednosno neutralni izraz za američke crnce, a danas je jedna od najružnijih reči u engleskom jeziku. Praktično jedini koji se u SAD danas usuđuju da je javno izgovore su crni ljudi. Američki reperi je, međutim, obično upotrebljavaju u žargonskoj varijanti nigga, čime se izražava razlika između govora marginalizovanih crnačkih krajeva i privilegovanih gradskih četvrti sa dominantno belačkim stanovništvom.

Nije malo Srba koji upotrebljavaju izraz Srbijanac. Koriste ga neki od onih koji veruju da su Šumadinci marginalizovani i da zemljom vladaju "prečani", došljaci sa Dinarskog masiva i okolnih planina. Oni smatraju da su "srbijanska" politika, kultura i ekonomija danas okupirane od strane Srba koji govore ijekavicu i koji su rođeni zapadno od Drine ili južno od Lima. Pored njih, ovde na reči srbijanski insistra i jedan važan beogradski centar moći, sastavljen uglavnom od ljudi za koje je čak i najmanja "Srbijanica" prevelika.

Nažalost, Srbi još uvek nisu jedini koji javno "smeju" da kažu srbijanski. Štaviše, oni koji insistiraju na korišćenju ovog uvredljivog prideva tvrde da im nije jasno šta je tu uopšte sporno i sve one koji nastoje da ukažu na ružne konotacije ove reči optužuju za "velikosrpstvo", što je jedan od najvećih grehova u novokomponovanom "Svetom pismu" političke korektnosti i podobnosti.

Ne samo da su odrednice Srbijanac i srbijanski postale odomaćene u brojnim medijima širom bivše Jugoslavije, već počinju da se pojavljuju i u apsurdnim konstrukcijama koje, istini za volju, bar pomažu da ukažemo na njihov pravi smisao. Na primer, Radio Slobodna Evropa, američki državni medij koji "emitira program na južnoslavenskim jezicima", nedavno je počeo da govori "srbijanski patrijarh".

Na odrednici "srbijanski patrijarh" najdoslednije insistira Southeast European Times, glasilo čiji je "sponzor", kako je navedeno na sajtu, "Američka komanda u Evropi, združena vojna komanda odgovorna za operacije Sjedinjenih Država u 52 zemlje". Istini za volju, Glas Amerike, još jedan američki državni medij koji redovno objavljuje priloge na srpskom jeziku, bar u slučaju patrijarha nije sproveo lingvističko čišćenje.

Ako postoji nešto što zasigurno nije srbijansko, onda je to patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Ali, čak i ako se radi o nesporazumu ili grešci, ona je frojdovska a ne slučajna. Guranje Srba u sve manju Srbiju odavno nije samo verbalno. Štaviše, mnogi veruju da je ovaj proces zaslužen, pravedan i "dobar za ceo region". 

Ipak, ako želimo da razumemo šta nam stvarno govore kad nam kažu da smo Srbijanci, ili kad za srpskog patrijarha kažu da je srbijanski, smatram da je od ključnog značaja to što jezički inženjering ima rasističku pozadinu koja je vešto kamuflirana pozivanjem na geografiju i srpske zločine.

Po svemu sudeći, imenica Srbijanac je pežorativne konotacije stekla najpre u Vojvodini u prvim godinama jugoslovenske kraljevine. Pojedini habsburški Srbi su tako nazivali svoje osmanske sunarodnike koji su živeli južno od Dunava i Save kada su želeli da sugerišu da su to ne samo drugačiji ljudi, već inferiorni, primitivni, prljavi i zaostali podanici azijatskih varvara. Naime, kao suprotnost panonskim – navodno gospodskim, kulturnim i civilizovanim – Srbima i drugim podanicima bečkog dvora, izmišljeni su zatucani, šumsko-brđanski Srbijanci čija su obeležja bili, kako kaže pesma, "jelek, anterija i opanci".

Srbijanci tada bivaju predstavljeni kao jedan novi, pravoslavni avatar stare orijentalne opasnosti i zla. U reč sa neutralnim značenjem polako počinje da se učitava slika nehabsburških Srba kao, praktično, (ne)kulturnog nasleđa koje su Osmanlije ostavile severno od Bosfora. Reč Srbijanac ima sve manje veze sa lingvistikom i geografijom, a sve više sa jednim specifičnim rasizmom.

[Vjekoslav]

9 hours ago, perkos said:

Moguće da si neobavešten ali taj izraz se ne koristi isključivo za ljude koji žive na Kosovu vć uglavnom kao pogrdana naziv za sve koji su poreklom sa Kosova a žive u skraćenoj Srbiji.  Evo jednog ličnog primera iz moje firme. Pomognem ja nešto dvojici kolega privatno, jedan je sa Kosova a drugi rođeni Beograđanin, kad sam prvom završio svi bruje" vidi kosovari kako se pomažu" a kad sam završio ovom iz BG muk kao na Hajberiju  

Onaj komentator na SK pokššao da bude duhovit na račun devojke Albanke sa Kosova koristeći pogrdni izraz i zato sam reagovao na to.

 

neobavesten sam, u pravu si. ja sam pisao o (internacionalnom) izrazu koji se koristi za gradjane Kosova, a ne izrazima pomocu kojih neki ispoljavaju vlastite palanacke shovinizme. 

 

...

 

aj da probam ovako -> gradjani Republike Kosovo.

el to u redu?

 

[DJORDJE]

Povremeno pratim hrvatske medije u kojima se cesto koristi izraz,  Srbijanac za drzavljane Srbije, srbijanski predsednik. Ja ne vidim nista  uvredljivo u tome, kao sto mi nije uvredljivo da je drzavljanin Austrije - Austrijanac. Zasto bi neko sa drzavljanstvom Srbije morao da bude Srbin? Da neko u komsiluku koristi   istu logiku, odmah bi krenula prica o 41voj.  

[Amigo]

Izraz Srbijanac ne bi trebao da bude nista lose, ali se poslijednjih nekoliko decenija prvenstveno koristi da bi se kao pokazalo da Srbi iz Srbije i Srbi van Srbije nisu isti narod, jer je u pojedinim krugovima vazno da se Srbi iz Srbije distanciraju od Srba u ostatku bivse SFRJ. Otuda i na bivsem forumu toliko forsiranje pogrdnih naziva za Srbe iz Bosne.

[Perkos2]

1 hour ago, Vjekoslav said:

 

neobavesten sam, u pravu si. ja sam pisao o (internacionalnom) izrazu koji se koristi za gradjane Kosova, a ne izrazima pomocu kojih neki ispoljavaju vlastite palanacke shovinizme. 

 

...

 

aj da probam ovako -> gradjani Republike Kosovo.

el to u redu?

 

To je u redu!  

[Kinik]

...

 

Cudi me kako ljudi kojima jezik / lingvistika nisu profesija, i tesko da imaju neki autoritet u struci - ulaze u emotivno tumacenje nekih jezickih pojava, dajuci mu sopstvena, vise nego subjektivna tumacenja. 

 

Sad cu ja da slusam necije talambasanje o tome kako 'njega vredja upotreba neke reci! 

Zaista?

 

>> ...
Naš Jezik XIII/5 (199-209), 1978.
Dr Egon Fekete:
--------------------------

SEMANTIČKE RAZLIKE I UPOTREBNE VREDNOSTI PRIDEVA SRPSKI I SRBIJANSKI

 

     Pisac jedne monografije o turističkim odlikama Srbije upotrebio je u svom tekstu pridev srbijanski u ovakvim sintagmatskim spojevima: srbijanske pesme, srbijansko Podrinje, srbijansko-bosanska međurepublička granica, srbijanske banje, istočnosrbijanska banjska regija i sl. Jedan čitalac nam je s tim u vezi postavio pitanje – da li je pridev srbijanski dobro upotrebljen ili je, naprotiv, mesto njega valjalo uzeti pridev srpski (srpske pesme, srpske banje itd.)?

     Pitanje je, svakako, interesantno, ali odgovor zahteva razmatranje nekoliko relevantnih elemenata, vezanih pre svega za semantiku i tvorbu prideva, a i za izvesne hronološke i istorijske činjenice. Pitanje bi se moglo dovesti u vezu i sa drugim slučajevima dvovarijantskih ktetika (kao što su npr. austrijski/austrijanski, belgijski/belgijanski, američki/amerikanski i dr.) i određivati – da li se u ovim slučajevima radi samo o istoznačnim oblicima bez semantičke opozicije, čija distribucija zavisi od sistema tvorbe srpskohrvatskih ktetika (koliko koji od njih odgovara zakonima tvorbe) ili, pak, u postojanju varijantskih oblika treba videti i druge momente, od kojih bi zavisila i njihova ne samo normativna već i diferencijalna vrednost. Iako detaljnija ispitivanja na ovu temu nisu izvršena1, mislimo da se bez dvoumljenja može reći da varijanta srpski/srbijanski unekoliko izlazi iz okvira sličnih obrazovanja drugih srodnih prideva i da po mnogo čemu zaslužuje poseban tretman.

     U savremenom se srpskohrvatskom jeziku, naime, pridev ktetik gradi nastavkom -ski, -ska, -sko

     1) od imena mesta i zemalja (grada, države i sl.), tj. od toponima i horonima (isp. beogradski < Beograg + ski, austrijski < Austrija),
     2) od imena stanovnika dotičnog mesta (grada, države i sl.), tj. od etnika (isp. dalmatinski ← Dalmatin(-ac) + ski), ili
     3) od lekseme koja je u vezi sa nacionalnom ili etničkom pripadnošću, tj. od etionima (isp. arapski ← Arap + ski),
najčešće, dakako, od osnove tih reči (koje ponekad mogu biti i jednake među sobom). U praksi se, međutim, ktetik obrazuje najčešće samo od jedne osnove, obično od osnove toponima2, ili je bar pridev od te osnove običniji od drugih. Drugi – od osnove etnika ili etnonima, ukoliko se mogu obrazovati – predstavljaju obično samo latentna ili manje uhodana rešenja (isp. amerikanski, belgijanski i sl. nasuprot običnijoj formi američki, belgijski i sl.). Međutim, bilo da se ktetik obrazuje od toponimske osnove ili ima mogućnosti da se gradi i od osnove etnika ili etnonima – njegovo značenje ostaje najčešće uvek isto – istovremeno se odnosi i na etnik, i na toponim (horonim) i na etnonim3.

     To, u stvari, znači da se semantički potencijal imenice odn. njene osnove ne projektuje jednoznačno u semantički plan prideva, na ni značenje prideva ne biva direktno izvedeno od značenja osnove imenice; bilo da je izveden od toggonima ili etnika odn. etnonima, pridev se podjednako odnosi i na regiju kao god i na stanovništvo dotične regije i na sve ostalo što je s njima u vezi. Ovo je, međutim, i izvestan nedostatak semantike ktetika, jer, sa takvim svojstvima, često ni teren sintagme ili rečenice nije dovoljno sposoban za tačno identifikovanje njegove kvalifikacione sadržine. Otuda, recimo, spregu „srpski + + vladar" možemo razumeti višestruko, kao

     1) „vladar Srbin", tj. pridev determiniše imenicu nacionalno,
     2) „vladar (iz) Srbije", "vladar u Srbiji" i sl., dakle–kao regionalno-političku odredbu imenice,
     3) „vladar Srba" ili „vladar stanovništva Srbije", „gospodar države Srbije" i sl., dakle – bez izrazite nacionalne ili regionalne opozicije (može se odnositi na sve što je u vezi sa Srbima ili Srbijom).

     Prvo značenje (nacionalno) moguće je vezati, dakako, samo za one imeničke pojmove koji se po prirodi stvari i mogu nacionalno obeležiti (ljudi, stanovništvo, narod i dr.); drugo značenje (regionalno-političko, administrativno i sl.) takođe se može pripisati samo onim imeničkim pojmovima koji po prirodi stvari mogu biti teritorijalno opredeljeni (grad, brdo, reka i dr.), dok bez jasnih odlika ovoga tipa (nacionalno-regionalnog značenja) ostaju svi oni pojmovi koji i ne mogu imati nacionalnih ili teritorijalnih odlika (isp. npr. „srpski pasulj", „srpske novine" i dr.); pridev u ovom slučaju ukazuje samo na indirektnu vezu datih pojmova sa drugima, onima koji imaju dato nacionalno ili regionalno obeležje („srpski sir" nije, dakako, sir srpske nacionalnosti, ali ni samo ,,u Srbiji", „iz Srbije" i sl. već „koji je svojstven za Srbe, koji prave Srbi" ili „koji se pravi, proizvodi u Srbiji, na način kako to čine u Srbiji" i sl.

     U sklopu ovih opštih napomena o formi i značenjima prideva ktetika, moramo posmatrati i pitanje u vezi sa odnosom oblika i značenja prideva srpski: srbijanski. Da li su to forme identične sa varijantama tipa američki/amerikanski, austrijski/austrijanski i sl. ili, pak imaju kakvih svojih posebnosti, i po formi i po značenju?

      Što se samih oblika prideva tiče, stvari se i tvorbeno i istorijski unekoliko razlikuju od drugih sličnih varijanata. Iako spomenici formu srpski zasvedočavaju pre imenice Srbin ili Srbija4, jasno je da je gledano čisto morfološki, bez obziranja na hronološke momente, oblik srpski – ktetik prema etniku Srbin ili eventualno obliku Srb5 (isto kao tatarski : Tatar(in), jermenski : Jermen(in), arapski: Arap(in) itd.), a i prema toponimu Srbija) od osnove koja se dobija kada se od toponima odbije nastavak -ija, kao albanski : Alban(-ija) + ski i dr.), mada u nekim ređim slučajevima imamo mogućnosti da ktetik izvodimo preko osnove etnika, koja, opet, nastaje inkorporacijom toponima i nastavka za etnik (isp. indonežanski : Indonez(-ija) + jan(in) + ski).

     Budući, međutim, da je toponim Srbija novijeg datuma, uveden u normalnu upotrebu tek od XIX veka, posle oslobođenja od Turaka i formiranja srpske države, jasno je da stvarne veze između srpski i Srbija nastaju kao rezultat političkih kretanja, a ne gramatičkog sistema. ... <<

 

...

[Kronostime]

1 hour ago, Constantin said:

Hu...svašta nešto.

Ja nisam desničar, kako reče Vasa, ali mi smeta kad me zovu srbijancem. Prvi put sam to čuo u tazbini, na Kosovu i to još pre 32 godine. Možda i jesam ranije, ali nisam obraćaoi pažnju.

Da malo izgeneralizujem, ali za sve ovo vreme provedenih u relacijama sa mojom tazbinom, tokom rada i boravka  na Kosovu, a pogotovu od 1989 do 1992 ja ne mogu da drugačije shvatim termin srbijanac drugačije nego namerno upotrebljavan pežorativ za Srbe iz "uže Srbije". Jednako kao upotreba termina 'kosovar' za Srbe sa Kosova.. Ima tui svega i svačega, svako od nas drugačiju percepciju ima, ali, eto...meni smeta. Smeta mi jednako, kao i pokušaj da mi se "objasni" kako to nije ništa strašno već se Srbi geografski definišu. U tom slučaju, dođe mu da je ispravno da su svi sa Kosova-Kosovari, ali su jedni Kosovci, a drugi Albanci, pa Egipćani, Aškalije, Mađupi itd....ali neće biti tako.

 

Neko je stavio u linku članak o upotrebi reči Kosovar-Kosovac. Ja sam to već čitao i povraćalo mi se od komentara. Pogotovu na relaciji Nišlije-Kosovci, gde se eto, mi Nišlije osim Bugara nazivamo i "ciganima" pa čak nam je i boja kože "zagasita"... da nam je grad ovakav, onakav...ali interesantno niko se od 15 000 provremeno raseljenih ne odseli iz Niša. Zašto bi, nisu bez kinte, bez posla...sve je OK, samo im mi "Bugari" smetamo. Ko zna možda nas jednog dana puste niz prugu za Sofiju, da hodamo po pragovima, jer je sve okolo minirano. Daju nam 5 minuta da napustimo Niš  i to mu je to 🙂

  Reveal hidden contents

Naravno da se šalim, to se nikad nije desilo, niti će...

 

Perkos reče, čini mi se kao odgovor Bertiju, da zaposleni u ED Niš su ustvari u ElektroKosovu ili kako već. Pa to je opšte poznata kombinacija, a posebno vezana za plaćanje ? Platu daje Ministarstvo za KiM, ali su radna mesta u Nišu, a na prvi pogled to je vrlo isplativo za lokalne firme i institucije. Krajnji rezultat je taj što je nekoliko hiljada radnih mesta u Nišu trajno "rezervisano" na duži period za ljude čiji JMBG ne sadrži br. 73 u delu za mesto rođenja.  

 

Uglavnom, animozitet između ljubomonih Nišlija i nadobudnih Kosovaca-Nišlija je svakog dana sve veći i veći, i to nije dobro, ali da se vratimo na srbijance, odnosno Srbijance i Kosovce/Kosovare.....

 

Da li je ružna reč – Srbijanac ? 

Ona je nekada upotrebljavana da označi Srbina iz Srbije. Oko toga se slažu naši najveći jezikoslovci – od Vuka Karadžića do akademika Egona Feketea. Ali bavljenje etimologijom i radovima mudrih filologa nije od velike pomoći za razumevanje savremenog značenja ove reči.

Vremenom je reč Srbijanac prestala da bude neutralna i dobila je uvredljiv prizvuk. Srbijanac je tako Srbinu postao ono što je seljačina seljaku, Turčin (i Balija) Bošnjaku, Šiptar Albancu, ustaša Hrvatu, peder homoseksualcu, crnčuga crncu, arivista došljaku, palanka gradu ili, odnedavno, Šumljanin građaninu Republike Srpske. Ono što reč Srbijanac danas podrazumeva, njeno konotativno značenje, mnogo je važnije od onoga što ona formalno opisuje, njenog denotativnog značenja.

Naravno, to ne znači da nema pristojnog sveta koji kada kaže Srbijanac ne mislli na "primitivnu pravoslavnu stoku sa Ovčara i Kablara", kao što postoji i nemali broj Srba koji kada kažu Šiptar ne misle na "prljave muslimanske divljake koji su sišli sa Prokletija". Ali mislim da je to sasvim nevažno – čak i kada je naivna, upotreba ovih reči nije nevina. Srbijanac je, kao i Šiptar, Balija ili Gedža, postala pogrdna reč koju svi oni koji žele da iskažu elementarno poštovanje i budu shvaćeni kao dobronamerni i pristojni ljudi treba da izbegavaju.

Ovakva promena vrednosnog predznaka nikako nije redak slučaj. Tako je, na primer, reč crnčuga (nigger) nekada bila vrednosno neutralni izraz za američke crnce, a danas je jedna od najružnijih reči u engleskom jeziku. Praktično jedini koji se u SAD danas usuđuju da je javno izgovore su crni ljudi. Američki reperi je, međutim, obično upotrebljavaju u žargonskoj varijanti nigga, čime se izražava razlika između govora marginalizovanih crnačkih krajeva i privilegovanih gradskih četvrti sa dominantno belačkim stanovništvom.

Nije malo Srba koji upotrebljavaju izraz Srbijanac. Koriste ga neki od onih koji veruju da su Šumadinci marginalizovani i da zemljom vladaju "prečani", došljaci sa Dinarskog masiva i okolnih planina. Oni smatraju da su "srbijanska" politika, kultura i ekonomija danas okupirane od strane Srba koji govore ijekavicu i koji su rođeni zapadno od Drine ili južno od Lima. Pored njih, ovde na reči srbijanski insistra i jedan važan beogradski centar moći, sastavljen uglavnom od ljudi za koje je čak i najmanja "Srbijanica" prevelika.

Nažalost, Srbi još uvek nisu jedini koji javno "smeju" da kažu srbijanski. Štaviše, oni koji insistiraju na korišćenju ovog uvredljivog prideva tvrde da im nije jasno šta je tu uopšte sporno i sve one koji nastoje da ukažu na ružne konotacije ove reči optužuju za "velikosrpstvo", što je jedan od najvećih grehova u novokomponovanom "Svetom pismu" političke korektnosti i podobnosti.

Ne samo da su odrednice Srbijanac i srbijanski postale odomaćene u brojnim medijima širom bivše Jugoslavije, već počinju da se pojavljuju i u apsurdnim konstrukcijama koje, istini za volju, bar pomažu da ukažemo na njihov pravi smisao. Na primer, Radio Slobodna Evropa, američki državni medij koji "emitira program na južnoslavenskim jezicima", nedavno je počeo da govori "srbijanski patrijarh".

Na odrednici "srbijanski patrijarh" najdoslednije insistira Southeast European Times, glasilo čiji je "sponzor", kako je navedeno na sajtu, "Američka komanda u Evropi, združena vojna komanda odgovorna za operacije Sjedinjenih Država u 52 zemlje". Istini za volju, Glas Amerike, još jedan američki državni medij koji redovno objavljuje priloge na srpskom jeziku, bar u slučaju patrijarha nije sproveo lingvističko čišćenje.

Ako postoji nešto što zasigurno nije srbijansko, onda je to patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Ali, čak i ako se radi o nesporazumu ili grešci, ona je frojdovska a ne slučajna. Guranje Srba u sve manju Srbiju odavno nije samo verbalno. Štaviše, mnogi veruju da je ovaj proces zaslužen, pravedan i "dobar za ceo region". 

Ipak, ako želimo da razumemo šta nam stvarno govore kad nam kažu da smo Srbijanci, ili kad za srpskog patrijarha kažu da je srbijanski, smatram da je od ključnog značaja to što jezički inženjering ima rasističku pozadinu koja je vešto kamuflirana pozivanjem na geografiju i srpske zločine.

Po svemu sudeći, imenica Srbijanac je pežorativne konotacije stekla najpre u Vojvodini u prvim godinama jugoslovenske kraljevine. Pojedini habsburški Srbi su tako nazivali svoje osmanske sunarodnike koji su živeli južno od Dunava i Save kada su želeli da sugerišu da su to ne samo drugačiji ljudi, već inferiorni, primitivni, prljavi i zaostali podanici azijatskih varvara. Naime, kao suprotnost panonskim – navodno gospodskim, kulturnim i civilizovanim – Srbima i drugim podanicima bečkog dvora, izmišljeni su zatucani, šumsko-brđanski Srbijanci čija su obeležja bili, kako kaže pesma, "jelek, anterija i opanci".

Srbijanci tada bivaju predstavljeni kao jedan novi, pravoslavni avatar stare orijentalne opasnosti i zla. U reč sa neutralnim značenjem polako počinje da se učitava slika nehabsburških Srba kao, praktično, (ne)kulturnog nasleđa koje su Osmanlije ostavile severno od Bosfora. Reč Srbijanac ima sve manje veze sa lingvistikom i geografijom, a sve više sa jednim specifičnim rasizmom.

Ti si Juznosrbijanac, a to mu dodje grdje kod ovih cistunaca sa svih strana.

[Perkos2]

Constantina je tazbina nesto naljutila! Ali sve mu oprastamo pošto je on odavno "naš" iako se prilično uspešno opirao😆. Detalje ce raspravimo uz zaječarca i niški ćevap !

[Kronostime]

3 minutes ago, perkos said:

Constantina je tazbina nesto naljutila! Ali sve mu oprastamo pošto je on odavno "naš" iako se prilično uspešno opirao😆. Detalje ce raspravimo uz zaječarca i niški ćevap !

Dobro je prosao -  zamisli da su mu tazbina pravoverni Heregovci.?

[Constantin]

6 minutes ago, perkos said:

Constantina je tazbina nesto naljutila! Ali sve mu oprastamo pošto je on odavno "naš" iako se prilično uspešno opirao😆. Detalje ce raspravimo uz zaječarca i niški ćevap !

Pročitao si me.... ✔️

 

Kao što reče Kronos....ali 'ajde da ne budemo sami na to niško pivo i ćevape. Da damo "težinu skupu" i dodamo našem društvu jednog Hrvatijanca, Mekodinijanca, Kosovarijanca, Indonezijanca, Bosanijanca, Estonijanca.....među nama, nekima ateistima, ima mesta i za srbijanskog patrijarha, da osvešta ćevape...jebeš 50 €....

 

Sećam se, na samom početku forumašenja, pre više od 15-ak godina, začudjenih, kao ovaj Djoka, koji su se iz petnih žila trudili, da učesnike foruma albanskog porekla, ubede da nije pogrdno nazivati ih Šip....rima, jer i zaboga oni sami sebe tako zovu, a i Albanija je Šipnija.

 

A kad vidim ovog smora kako se pita nešto, što ga ustvari i ne interesuje nego svratio usput da opljune, i čudi se odakle ljudima pravo da nešto polemišu što nije iz njihove struke, a njegov opus od 30 iljada postova vezan za poljoprivredu, Ameriku, Rusiju, Srbiju, ekonomiju, politiku unutrašnju-spoljnu, on je i gitarista, motorista, biciklista, a od svega ima samo kurs za razvijanje slika u mračnoj komori....e pa što kažu Nišlije....do mojega. No, dobro, idemo dalje,,,,mišljenje je kao i doopem svako ga ima...pa ispoštujmo ga.

 

Još jednom, da podvučem (za one koji nisu čitali članak, ali su ga komentirali, ne):

 

Quote

 

 Štaviše, oni koji insistiraju na korišćenju ovog uvredljivog prideva tvrde da im nije jasno šta je tu uopšte sporno i sve one koji nastoje da ukažu na ružne konotacije ove reči optužuju za "velikosrpstvo", što je jedan od najvećih grehova u novokomponovanom "Svetom pismu" političke korektnosti i podobnosti.

Ne samo da su odrednice Srbijanac i srbijanski postale odomaćene u brojnim medijima širom bivše Jugoslavije, već počinju da se pojavljuju i u apsurdnim konstrukcijama koje, istini za volju, bar pomažu da ukažemo na njihov pravi smisao. Na primer, Radio Slobodna Evropa, američki državni medij koji "emitira program na južnoslavenskim jezicima", nedavno je počeo da govori "srbijanski patrijarh".

 

Reč Srbijanac ima sve manje veze sa lingvistikom i geografijom, a sve više sa jednim specifičnim rasizmom.

 

moj poDpis

 

 

 

 

 

[Kinik]

...

 

Ovo je samo necije subjektivno misljenje koje drugima nista ne mora da znaci.

Veciiti 'visak emocija' o vecito uterivanje u naZiJonski tor.

 

Pokojni deda (sa planine) koji je citav zivot proveo na selu, tu i tamo putovao kao neki mali trgovac - za sebe je govorio da je srbijanac. Nikada ga nisam cuo da je rekao srbin. Ni moj se Late_Father toga ne seca.

 

Cuj - 'specificni rasizam'?

A da takva izvala nije samo 'specificna glupost'?

 

...

[Perkos2]

9 minutes ago, Constantin said:

Pročitao si me.... ✔️

 

Kao što reče Kronos....ali 'ajde da ne budemo sami na to niško pivo i ćevape. Da damo "težinu skupu" i dodamo našem društvu jednog Hrvatijanca, Mekodinijanca, Kosovarijanca, Indonezijanca, Bosanijanca, Estonijanca.....među nama, nekima ateistima, ima mesta i za srbijanskog patrijarha, da osvešta ćevape...jebeš 50 

 

 

 

 

 

Što se.mene tiče sve može samo imam jedan uslov

Da ni slučajno ne idemo u neku kafanu koju drže 'kosovari"   Necemo valjda još i mi da im punimo dzepove. 

[Constantin]

Quote

 

@smorko

Ovo je samo necije subjektivno misljenje koje drugima nista ne mora da znaci.

Veciiti 'visak emocija' o vecito uterivanje u naZiJonski tor.

 

Pokojni deda (sa planine) koji je citav zivot proveo na selu, tu i tamo putovao kao neki mali trgovac - za sebe je govorio da je srbijanac. Nikada ga nisam cuo da je rekao srbin. Ni moj se Late_Father toga ne seca.

 

Cuj - 'specificni rasizam'?

A da takva izvala nije samo 'specificna glupost'?

 

 

Pazi sad, reče mi jedan čovek, na jednome mestu..... pa neki tamo je sam za sebe rekao da je srbijanac. Znaš li koliko sam ja čuo, za vreme provedenog na Kosovu, kako Albanci za sebe kažu "Mi Šip..ri..."   i , šta to znači ?   

 

P.S. Zaboravih da na ćevape pozovem Crnogorijanca....

Edited July 19, 2019 by Constantin

[Constantin]

2 minutes ago, perkos said:

Što se.mene tiče sve može samo imam jedan uslov

Da ni slučajno ne idemo u neku kafanu koju drže 'kosovari"   Necemo valjda još i mi da im punimo dzepove. 

Pa sad.....pola Čaglavice se preselilo u Niš, valjda će ubodemo neku koju drži neki Nišlija...npr. kod Mileta u Mrak. 

Mada, koliko se sećam, ti hteo poslednji put, kad si bio u Niš da vodiš kod onog "tvog" Rajka u Kazandžijsko...more, namazan si ti 

[Perkos2]

Tamo ni slučajno, moze kod Dagija ili kod Orača

[Constantin]

Just now, perkos said:

Tamo ni slučajno, moze kod Dagija ili kod Orača

To je II liga...Mile Mrak....prodato. Ti vodiš.

 

No, da batalimo to za vreme kad se nađemo....u kom svojstvu je Haradinaj pozvan u Hag ? Šta ima, što ne piše u Vučićevim novinama ?

[Vjekoslav]

53 minutes ago, perkos said:

To je u redu!  

 

A moze i gradjani Kosova. Ne mogu vjerovati da smo se, tako brzo, slozili. Svaka cast.

 

Gradjani RH (Hrvatske) i gradjani RS (Srbije) bi takodjer bilo jednostavno rjesenje. A i predsjednik RH, odnosno predsjednik RS. 

 

[40Wins]

Jel ga ovo neko spolja pritisao da da ostavku?

Ima li još kojeg svedoka da je preziveo da može da svedoči?

[Perkos2]

21 minutes ago, Constantin said:

To je II liga...Mile Mrak....prodato. Ti vodiš.

 

No, da batalimo to za vreme kad se nađemo....u kom svojstvu je Haradinaj pozvan u Hag ? Šta ima, što ne piše u Vučićevim novinama ?

To samo zna Kadri Veselji koji mu moze napakovati razne gadosti i prema Srbima a pogotovo prema Albancima nalon rata.