Kako citate?

[Pletilja]

Pitanje "Kako citate" podrazumeva ne samo pozu pri citanju mada je i to intrigantno, nego i kada citate, kako birate knjige za citanje, kako one dolaze do vas., kako vi odlazite od njih, sa kakvim i kojim osecanjem, i mozda, zasto citate, iz navike, potrebe......da li vas je neka knjiga promenila, obelezila....? 

 

Kada sam pre 4 godine dobila dijagnozu koja mi ozbiljno ugrozava vid, osetila sam ogroman strah, ne od dijagnoze nego od izvesnosti da jednog dana necu moci da citam knjige. 

Mogucnost da izgubim vid a i zivot ucinila mi se kao manja strahota od cinjenice da ce mi biti uskraceno nesto sto je jedna od retkih ako ne i jedina konstanta u mom zivotu. Biti izgnan iz carstva pisane reci ucinilo mi se strasnije od samog umiranja. Tesila sam se da ce mi ostati muzika, priroda, razgovor......i nije mi bilo bolje. 

Kako citam? Od kada znam za sebe, citam uvece, pred spavanje i zaspim sa knjigom sto nije dobro jer mi naocari zavrse ispod izvesnih delova tela na uzas moje opticarke koja ni posle toliko godina ne shvata kako uspevam da upropastim sve te ramove. Citam kad putujem ili cekam pred nekim salterom, ordinacijom....citam na terasi, rano ujutru, u drustvu vrabaca na obliznjem platanu...ako mi je  u rukama dobra knjiga, sada kada sam u penziji, u stanju sam da odlozim svaku obavezu tog dana i ceo dan provedem uz knjigu. Nemam dan bolovanja u radnoj knjizici ali sam slagala da imam grip i ostala kod kuce 2 dana samo zato sto nisam mogla da prestanem sa citanjem jedne sage u vise tomova.....davno, nas koker spanijel mi je oglodao knjigu Pabla  Nerude  "Priznajem da sam ziveo", blesavo kuce sa dobrim kriterijumom za literaturu....

Odavno verujem u to da knjige biraju mene a ne ja njih. Citam i po preporuci izdavaca, prijatelja, recenzija kojih jedva i da ima u stampi.....

Mama je citala biografije slavnih istorijskih icnosti  pa su mi  Katarina Velika i Greta Garbo  bile kao familija....tata je citao memoare vojskovodja i  prikaze velikih bitaka od antike do novije istorije pa sam i to citala kad ne bih stigla do biblioteke po moje naslove.

Ne citam best selere pre nego sto na njih padne debela prasina.....

Potrosicu pare na novu ili antikvarnu knjigu pre nego na dobre cipele.....

Svakoj bebi u okruzenju poklanjam "Malog princa" i skupljam izdanja te knjige.

Bezobrazno pravim spisak novih naslova uoci mog rodjendana i diskretno ih doturam kome treba bez grize savesti jer ce i onako da potrose novac na neke trivije a meni je najleposi poklon knjiga. Zato je i poklanjam, nek im se nadje. 

Sta imam vredno i vazno u kucnoj biblioteci? Imam sve albume Gastona, Asteriksa i Obeliksa, kupovali smo ih deci a bili prvi koji su se otimali o njih. Zbirka  klasika stripa, popularne i klasicne enciklopedije su u bivsjoj decijhoj sobi kao  i klasici decije literature. I dans volim da pomilujem knjige Karla Maja i secam se zimskih raspusta kada smo ih brat i ja citali, svako na svojoj strani kauca, u miru zimskog popodneva , uz kompot od jabuka...

Dostojevskog sam premestila daleko od mesta na kojem spavam jer ga krivim za nemiran san..

Kada su se komsije selile u drugi grad, poklonili su mi 20 tomova Srpske knjizevne kritike! Vidjeni su za gradsku biblioteku samo cekam prevoz...

Moj poslednji dobar "ulov"je lepo izdanje Mladinske knjige "Knjige koje su promenile istoriju" i nemacko izdanje Direrovih crteza. 

 

Mozda je malo tuzno da od svih vrednosti koje imamo priliku da odaberemo tokom zivota neko, ja, odabere knjigu ali tako je. Sa knjigom sam u velikom svetu, sa knjigom sam medju pametnijim od sebe, knjiga me navodi da preispitujem stvarnost u kojoj zivim, da odmerim snove koje sanjam, sa knjgom sa covek a ne ameba....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[...]

Kako mi je oslabio vid u zadnjih nekoliko godina, sve manje citam sa papira. Ranije je pomagalo da malo odmaknem stivo od lica ali otkako su mi ruke okracale, ne uspijeva mi ni na taj nacin. Imam neke naocale koje donekle pomognu ali ubrzo pocnu da smetaju i gubim koncentraciju.

 

Uglavnom buljim u laptop ili telefon i tako planiram dok skroz ne ocoravim, a kad se to desi, naucicu Brajovo pismo pa cu opet poceti citati knjige. Racunam da ce mi se sluh razviti da kompenzira vid, pa cu se moci snalaziti u prostoru eko-lokacijom kao sismis.

 

Sve u svemu, nizbrdo je.

 

 

 

 

 

 

[quentin]

2 hours ago, Pletilja said:

Pitanje "Kako citate" podrazumeva ne samo pozu pri citanju mada je i to intrigantno, nego i kada citate, kako birate knjige za citanje, kako one dolaze do vas., kako vi odlazite od njih, sa kakvim i kojim osecanjem, i mozda, zasto citate, iz navike, potrebe......da li vas je neka knjiga promenila, obelezila....? 

 

 

Najviše čitam vikendom i na godišnjem odmoru. Radnim danima obično sam u prevelikoj gužvi, srećan sam kad uspijem da pročitam 30 strana običnim danom. Ima to veze i s tim što ne mogu da čitam u svim uslovima. Treba da je mir, tišina, po mogućnosti da sjedim u svojoj fotelji. I ne volim da mi je vrijeme za čitanje iscjepkano, da me neko stalno prekida. Najviše volim kad se vikendom probudim u šest i čitam do devet ili deset, dok ostali u kući spavaju.

 

Kako biram knjige? Ima dosta pisaca koje volim da čitam, a pratim i preporuke na koje znam da mogu da se oslonim. Na internetu glavni resurs mi je Arts & Letters Daily. Tu uvijek može da se nađe kvalitetnih prikaza.

 

Čitam papirnate i elektronske knjige (na tabletu) ravnopravno, ali audio knjige ne mogu da slušam. Taj koncept mi je totalno odbojan

 

Uglavnom čitam beletristiku, vjerovatno oko 90%. Motivi za čitanje su više estetske, nego saznajne prirode. Volim dobre stiliste, majstore jezika i forme. Nije mi bitno da knjiga nosi neku krupnu ideju, poruku ili da iz nje naučim nešto novo.

 

Volim i da kupujem knjige, i još uvijek ih kupujem više nego što ih čitam, čak više nego što imam gdje da držim, ali volim kad je kuća puna knjiga.

 

Ni jedna knjiga pojedinačno nije me promijenila. Vjerovatno me mijenja čitavo iskustvo čitanja. Tačnije, predstavlja dio moje ličnosti.

[Džudi]

On 9/30/2019 at 12:24 PM, Pletilja said:

Pitanje "Kako citate" podrazumeva ne samo pozu pri citanju mada je i to intrigantno, nego i kada citate, kako birate knjige za citanje, kako one dolaze do vas., kako vi odlazite od njih, sa kakvim i kojim osecanjem, i mozda, zasto citate, iz navike, potrebe......da li vas je neka knjiga promenila, obelezila....? 

 

 

Čitam od ranog detinjstva i to više nije navika već i potreba. Čitanjem se obogaćuje rečnik, a poznato je i da čitanje pomaže kod kognitivnih sposobnosti, ne samo dece već i odraslih.

 

Knjige biram ili po preporuci, ili na osnovu onoga što piše na koricama. Uglavnom čitam romane sa istorijskom tematikom, ali i knjige domaćih autora. Njima dajem prednost 🙂

 

Član sam biblioteke i uzimam knjige iz biblioteke, razmenjujem knjige sa prijateljima a imam i svoju kućnu biblioteku. Volim da kupujem knjige i obično kupujem nova izdanja dva puta godišnje, u junu i u decembru kada je Lagunina "Noć knjiga". Redovno odlazim i na književne promocije dva domaća autora i obično  tu kupim njihove nove knjige.

 

Slobodno vreme radije provodim uz knjigu, ili pišem na blogu..ne gledam televiziju, i nisam filmofil. 

 

Postoje knjige koje pročitam i kasnije zaboravim, i ponovo čitam posle par godina, ali i one koje pamtim, i koje ostave snažan utisak na mene, i njih čitam još jednom, a desi se nekada i dva puta.

 

Ne mogu da izdvojim nijednu knjigu koja me je promenila, ostavila neki trag..napisala sam u drugoj temi spisak omiljenih knjiga i pisaca, a ima ih i više od 5-10.

 

Ne volim knjige u elektronskom izdanju, mada sam tako u pdf izdanju pročitala trilogiju "Blizanačka trilogija" Agote Kristof.

 

Više volim knjige u štampanom izdanju, i onaj miris novih knjiga..a mislim da se te knjige lakše čitaju od E knjiga. jer postoje bukmarkeri kojima obeležavamo gde smo stali- kad pravimo pauzu u čitanju.

 

I na kraju, pravim popis pročitanih knjiga na godišnjem nivou, i pišem prikaze na blogu-onih knjiga koje su ostavile jak utisak a do sada dva prikaza je preuzela i IK Laguna i postavila ih na svoj sajt. 

Edited October 2, 2019 by Devojka Luke Razića
slovna greškica

[Pletilja]

Da li te znali da je citanje STARIJE od pisanja? Tako tvrdi Alberto Mangel u "Istoriji citanja":

 

"Astronom cita mapu zvezda koje vise ne postoje, japanski arhitetkta cita zemljiste na kojem treba da bude izgradjena nova kuca zasticena od zlih sila, zoolog cita tragove zivotinja u sumi, igrac karata cita pokrete pertnera pre nego sto ce baciti pobednicku kartu, plesacica cita uputstva koreografa, gledaliste cita njene pokrete na sceni, tkalja cita zamrseni nacrt tepiha koji tka", ..."roditelj cita bebino lice trazeci znake radosti, straha ili cudjenja,  kineski gatalc cita  drevne oznake na kornjacinom oklopu"..."havajski ribar, uranjajuci ruku u more,  cita morske struje, zemljoradnik cita vremenske prilike na nebu  - svi oni sa citaocima knjiga dele umece odgonetanja i prevodjenje znakova". 

 

Najastariji kineski piktogrami, 12 i 13 vek pre nove ere. 

[Pletilja]

Od istog, gorepomenutog autora:

"Sveti Benedikt je, pisuci u vreme kada su knjige bile relativno retke i skupe, naredio svojim monasima da drze "ako je to moguce, knjige koje citaju "u levoj ruci, omotane u rukave svojih tunika  i na kolenima, desna ruka treba da im bude otkrivena kako bi mogli  njome da okrecu stranice"

"Toma Kempijski je ucio studente da uzimaju "knjigu u ruke isto kao sto je Simon Pravednik u narucje uzeo Dete Isusa kako bi ga nosio i poljubio. A kad zavrsite citanje, zatvorite knjigu i zahvalite svakoj reci koja je potekla iz Bozijih usta jer ste u polju Bozijem  pronasli skriveno blago".

Fra Angelico, St. Dominic

 

 

 

Edited June 29, 2020 by Pletilja

[Cyber]

1 hour ago, Pletilja said:

Da li te znali da je citanje STARIJE od pisanja? Tako tvrdi Alberto Mangel u "Istoriji citanja":

 

Vrlo prijatan podsetnik na knjigu koju vredi imati u kucnoj biblioteci jer to nije knjiga da se prelista i ide dalje.

Ova knjiga je prijatelj sa kojim se odrzava kontakt. Sa ovom knjigom se vodi razgovor, zato je treba gustirati bez zurbe. 

 

Verba volant, scripta manent!

 

 

[Mama_mia]

On 6/29/2020 at 8:26 PM, Pletilja said:

Da li te znali da je citanje STARIJE od pisanja? Tako tvrdi Alberto Mangel u "Istoriji citanja":

 

"Astronom cita mapu zvezda koje vise ne postoje, japanski arhitetkta cita zemljiste na kojem treba da bude izgradjena nova kuca zasticena od zlih sila, zoolog cita tragove zivotinja u sumi, igrac karata cita pokrete pertnera pre nego sto ce baciti pobednicku kartu, plesacica cita uputstva koreografa, gledaliste cita njene pokrete na sceni, tkalja cita zamrseni nacrt tepiha koji tka", ..."roditelj cita bebino lice trazeci znake radosti, straha ili cudjenja,  kineski gatalc cita  drevne oznake na kornjacinom oklopu"..."havajski ribar, uranjajuci ruku u more,  cita morske struje, zemljoradnik cita vremenske prilike na nebu  - svi oni sa citaocima knjiga dele umece odgonetanja i prevodjenja znakova

 

 

...prvo sam procitala samo prvi red ovog posta da je citanje starije od pisanja

pa kao svaki bukvalista kazem - sta li su to citali ako nista do tada nije ni napisano

 

posle vidim ostatak ...pa ja bih to nazvala proricanjem, nagadjanjem, tumacenjem ...

 

svako moze da ima drugaciji dozivljaj onoga sto vidi, to

cak i kada je jasno napisano poznatim slovima a kamoli kad nije i kada je u pitanju tumacenje pokreta, mimika, zvezda, vremenskih prilika i ostale nepisane stvari...

 

dokaz imamo koliko samo puta su takozvani citaci pogresili u tumacenju....i to uz svo potrebno predznanje.

 

 

[ironside]

Ja na razne knjige primjenjujem razne čitalačke metode: velike hrestomatije i enciklopedistiku čitam pomalo, uvijek im se uznova vraćam.

Fikciji takodjer pristupam na različite načine: ako me zaintrigira od prve - gutam. Već spomenutog Kureishija (Posljednja riječ, 275 strana) sam pročitao u jedan dan. Kako ne spavam (zapravo uopće ne spavam i nije mi problem spojiti 72 ili čak 96 sati bez minute sklopljenog oka) mogu čitati bez prekida, cijele noći, cijelih noći.

Imam veliku biblioteku u ZG, kao i supruga u drugom stanu, a u Briselu imamo biblioteku koja se proteže preko 6 m dnevnog boravka, u dva reda, na 3 kata i ima preko 3500 knjiga.

Da li je sve to pročitano?

Da navedem Anatole France koji na pitanje brojnih obožavatelja, koji se dolaze diviti njegovoj impresivnoj biblioteci, pa pitaju: "Da li ste sve to pročitali, gospodine France?"

"Ni desetinu. Da li vi svaki dan ručate iz vašeg sevreškog servisa?"

Tako i ja, nisam pročitao ni 10% naše biblioteke (tim više što se oslanjam na knjižnice), ali to je kao strast kolekcionara.

[Pletilja]

Delimo nesanicu i Kureishija, danas sam uzela njegov naslov "Nesto da ti kazem"...odmaram od cerkinog ljubimca Frenzena, zaglavila sam se sa "Pjuriti", koliko god da mi je "Sloboda"bila otkrice, sada nisam u stanju da se probijam kroz njegov stil i temu...

[ironside]

Kad sam odlučio nešto postati na ovoj temi, nije mi bila intencija pisati o knjigama, uostalom imamo temu 'Šta čitate'. Tamo ću, ako stignem, komentirati Franzena.

Ovdje sam mislio nešto napisati o samim knjigama koje čitam ili pišem, o mirisu papira, o fusnotama, podcrtanim retcima ili zapiscima na rubovima.

Kako sam prikovan za krevet, ne izlazim iz kuće, čitam ponovo (uz stručnu literaturu) knjige koje sam tek našao, iskopao.

 

Michael Shelden: Graham Green - the Man Within.

Ali to nije za ovu temu.

[Cyber]

Zasto citate? Ja u sustini citam zato sto su to vrata uvek otvorena.

[Pletilja]

14 hours ago, Cyber said:

Zasto citate? Ja u sustini citam zato sto su to vrata uvek otvorena.

Hvala na pitanju, nikad ga nisam postavila sebi jer se podrazumeva. Kao disanje, kao utoljavanje zedji, najblize je tome, jedna nasushna potreba. 

Za cim? Ne znam, prvi put, a to je ravno 5 minuta, razmishljam zasto imam tu potrebu jer je ocigledno da je nemaju svi ljudi. 

Zatecena sam vasim pitanjem, zasto citam? 

Zato sto sam sama sa sobom dok sam sa knjigom. Nema shumova drugih svetova. To je kao pogled u ogledalo. To je kao sloboda, kao dozvola da se bude to sto se jeste.

Svet knjiga je kao vasiona, kosmos, univerzum i tu sam ja argonaut u potrazi za zlatnim runom...

Jos jedna, ne tako srecna misao: citanje je za mene isto sto i stvaranje sveta, mog sveta u kojem imam pravo da ja odlucujem sta ce ciniti taj svet. To lici na oazu, lici na bekstvo od stvarnosti....

Ozbiljno pitanje: zasto citam? 

 

 

 

 

[Cyber]

11 hours ago, Pletilja said:

Jos jedna, ne tako srecna misao: citanje je za mene isto sto i stvaranje sveta, mog sveta u kojem imam pravo da ja odlucujem sta ce ciniti taj svet. To lici na oazu, lici na bekstvo od stvarnosti....

Ozbiljno pitanje: zasto citam? 

 

Ja bih rekla da to nije bekstvo od stvarnosti, nego bekstvo u bit citanja a ... zasto ne i bitisanja? Citanje je i kognitivna i emotivna radnja. Citalac u citanje unosi svoja znanja, iskustva, preferense itd. U susretu sa tekstom, citalac, svesno ili nesvesno, gradi tzv. svoje imaginarne svetove (envisionment) da bi stvorio kontekst i znacenje. Stvaranje tih svetova je stvaranje sebe. Ovi svetovi se razvijaju i menjaju tokom citanja i tako citanje dobija smisao. Roland Barthes to formulise kao ”strast za smislom” (”passion du sens”). To je jedan prirodan process koji je dobro ispitan i dokumentovan kod dece kad imaju svoja prva iskustva sa citanjem. Govori se o nekoliko neizmenicnih faza ulaska i islaska iz tih tzv. imaginarnih svetova. Generalno se moze reci da je citalac pre pocetka citanja izvan a pocevsi da cita, on ulazi se u svet knjige i pocinje da razvija imaginarne svetove na osnovu sopstvenih iskustava i znanja u zavisnosti od teksta. To je kao neka vrsta potrage za stvaranjem percepcije likova, radnje i okruzenja. Ova faza je prva od cetiri, na nju se vraccamo tokom citanja, kad god se jave nove percepcije. U drugoj fazi citalac je uronjen u svet teksta, i odmah koristi nove informacije, preispituje motive, emocije, uzroke, odnose i znacenja u tekstu. Smatra se da razumevanje radja razumevanje, citalac koristi svoje znanje o tekstu, sebi, zivotu i svetu kako bi povezao i zamenio percepcije i razmisljanja o radnji. U trecoj fazi se reflektuje sto doprinosi povecanju sopstvenog znanja i iskustva razmisljanjem o svetu teksta u kom se nalazimo. Ovde se moze naci razlog citanja iako o tome ne rzmisljamo svesno. Nakon citanja izlazimo iz imaginarnog sveta i distanciranje nam pomaze da se odmaknemo od subjektivnog i fokusiramo na delo kao takvo i knjizevni kvalitet procitanog, tj. analiticno objektivizuje svoje citalacko iskustvo. Mislim da je lako prepoznati se u tom procesu. Pitanje "zasto citamo" ide ruku pod ruku sa pitanjem "kako citamo".

Edited June 15, 2022 by Cyber

[Prijatelj Mitar]

On 6/14/2022 at 3:15 PM, Cyber said:

Zasto citate? Ja u sustini citam zato sto su to vrata uvek otvorena.

 

Lepo si to rekla, "vrata koja su uvek otvorena". Ja nikada nisam razmisljao o tome zasto citam. Citanje mi je isto sto i disanje - ne moram da znam kako tacno funkcionise, ali znam da bez njega ne mogu da zivim.

[bohumilo]

Jedan od mojih boljih kovidaških životnih hakova je čitanje tokom hodanja. To sam prvo provalio šetajući i čitajući na traci za trčanje kada mi vlasti nisu dale napolje. Onda sam do trake primakao i visoki sto na koji mogu da stavim laptop, te počeo i njega da koristim šetajući, kad mi se hoće. Tako sam primetio da je ljudski periferni vid vrlo dobar i pretpostavio da bi možda lepo funkcionisao i napolju - što se pokazalo kao tačna pretpostavka i prijatno otkrovenje, naročito u parkovima, šetalištima, širim bulevarima ili u otvorenoj prirodi. Za čitanje napolju najčešće koristim Kindl koji zbog malih dimenzija  - otprilike je veličine šake - ostavlja ne samo široko vidno polje nego i drugu ruku slobodnu, kojom mogu da guram dečja kolica, nosim namirnice ili šta takvo radim...

Edited July 14, 2022 by bohumilo

[Pletilja]

Bili smo mladi i imali prvu bebu....gradski park nam je bio kao vlastito dvoriste, do ulaza u park - ni 50 metara. Spakujem supruga i bebu u kolicima i poshaljem ih u park da bih obavila neke poslove u stanu. Nakon sat, dva, spremim im uzinu i krenem da ih obidjem, imali smo nasu klupu u mirnom delu parka, ispod ogromne lipe....nikad necu zaboraviti scenu koju sam zatekla: beba mirno spava, suprug u jednoj ruci drzi otvorenu knjigu Odavde do vecnosti a drugom rukom pomera kolica napred - nazad....tockovi kolica utonuli u pesak cca 10 cm....stajala sam i gledala ih tako spokojne i tada, kao retko kad u kasnijem zivotu, osetila  sam da imam temelj, da sam  tu gde treba da budem i da ce sve sto nam pretstoji imati smisla. 

Evo teme koja me zaokuplja dugo, neprocitane knjige, imam ih, slazem ih kao hrcak, uzivam dan dva u novom plenu, procitam po koje poglavlje i odlozim ih za kasnije i to kasnije ne dolazi, muci me to, osecam se kao prevarant, kao neko ko se kiti tudjim perjem, kao lopov...

Jutros naletim na ovaj klip, hvala bogu na Japancima, stvarno, da ih nema, trebalo bi ih izmisliti:

 

Edited May 3, 2023 by Pletilja

[quentin]

Danas naiđem na ovog lika.

 

https://tedgioia.substack.com/p/my-lifetime-reading-plan

 

Kod njega je čitanje prilično ekstreman sport, ali ima dosta toga s čim se slažem.

[Pletilja]

Hvala vam, zaista neobican ali vrlo konstrukttivan odnos prema citanju.

Daleko sam ja od ovako organizovanog citanja.

Mene nosi i vodi radoznalost, paznju mi privuce neka pojava, dogadjaj i onda, kao opsednuta, pocinjem da trazim knjige na tu temu. Pratim radio emisije u kojima gostuju izdavaci sa najavama novih izdanja i belezim preporucene naslove i autore. Sin i cerka su mi, takodje, vazan izvor preporuka za mlade autore.

Citam strahovito brzo, dogadjalo mi se da procitam i 250 - 300 strana za dan, dok ne obnevidim, pod uslovom da me delo "ponese".

Volim da ispratim sve iz opusa nekog autora. Pa sam se, ovih dana, razocarala "Drudom" D.Simonsa, nista nisam razumela, kao i u poslednjem naslovu O.Pamuka, "Noci kuge" mada su mi oba autora omiljena. 

ima i malo infantilnosti u mom odnosu prema knjigama: davno mi se javila misao da knjige pronalze mene, da sam ja tu samo izvodjac radova,  da su me, eto, odabrale da mi budu vodici, prijatelji, savetnici, vaspitaci....nesto kao andjeli cuvari. I zato osecam veliku zahvalnost i postovanje prema njima. 

I da, nemam lepo misljenje o ljudima u cijoj kuci ne postoji ni telefonski imenik, sta cu, takva sam.

[quentin]

I za mene je ovaj tip previše sistematičan i organizovan.

Mada se slažemo u par stvari. I ja volim da čitam rano ujutro, što zaista jeste kao neka vrsta meditacije.

Takođe mi nije strano sporo čitanje i čitanje izazovnih knjiga, onih koje važe za teške.

Uvijek se raspravljam sa ljudima koji za odmor biraju lakšu literaturu. Meni je to idealan period za teže stvari, kad imaš više vremena i odmorniji si.

[Pletilja]

Da, ima knjiga koje moraju polako da se citaju, trenutno "radim"  na knjizi dr Pitera Dzordana, "Mape znacenja".

Edited May 5, 2023 by Pletilja

[Pletilja]

Kako stojite s Dzojsom? 

Ja, nikako. 

Kao kamencic u cipeli, zulja me vec skoro 50 godina. Da sam mu bila savremenik, verovatno bih ga i ja kovala u zvezde. Da sam se ozbiljno bavila knjizevnoscu, da sam stakla  klasicno obrazovanje, verovatno da bih njegove romane drzala na posebnoj polici, pocasnoj. Posto sve to nisam, ne znam sta da radim sa Dzojsom i njegovim opusom. A spopao me bas ovih dana, spomenula ga je cerka u razgovoru preko Vibera, ne secam se kojim povodom, tek, ispostavilo se da u kuci imam primerak Uliksa koji je ona kupila 2015 u Americi, za 4 dolara, u maloj antikvarnici. Integralna verzija iz 1961, ako sam dobro razumela predgovor, prva necenzurisana u USA. Prakticno, tim izdanjem je ukinuta cenzura literarnih dela u Americi i pisci su mogli da pisu bez straha od zakona. Lepo. Evo kako je uredjen ovaj primerak:

Ima i ovo:

I ovo, verovatno prvi vlasnik knjige:

 

I sad onaj kamencic pocinje bas da zulja, da kopka.....pa sam resila da krenem iz pocetka, porucila sam "Dzojs od A do Z", Farnjoli i Gilespi, vec procitala ponovo Dablince, sad citam Portret umetnika u mladosti pa cu se uhvatiti u kostac i sa Uliksom... ko prezivi, pricace...

I sve to zato sto je proslo 100 godina od objavljivanja Uliksa, sto ni sam Dzojs nije mogao da zamisli da ce banalnost naseg vremena dostici ovolike razmere. A zna se, banalnost je odlika zla.....

 

 

 

 

 

Edited July 12, 2023 by Pletilja

[Selina]

On 7/12/2023 at 9:33 AM, Pletilja said:

Kako stojite s Dzojsom? 

Ja, nikako. 

Kao kamencic u cipeli, zulja me vec skoro 50 godina. Da sam mu bila savremenik, verovatno bih ga i ja kovala u zvezde. Da sam se ozbiljno bavila knjizevnoscu, da sam stakla  klasicno obrazovanje, verovatno da bih njegove romane drzala na posebnoj polici, pocasnoj. Posto sve to nisam, ne znam sta da radim sa Dzojsom i njegovim opusom. A spopao me bas ovih dana, spomenula ga je cerka u razgovoru preko Vibera, ne secam se kojim povodom, tek, ispostavilo se da u kuci imam primerak Uliksa koji je ona kupila 2015 u Americi, za 4 dolara, u maloj antikvarnici. Integralna verzija iz 1961, ako sam dobro razumela predgovor, prva necenzurisana u USA. Prakticno, tim izdanjem je ukinuta cenzura literarnih dela u Americi i pisci su mogli da pisu bez straha od zakona. Lepo. Evo kako je uredjen ovaj primerak:

 

Ima i ovo:

 

I ovo, verovatno prvi vlasnik knjige:

 

 

I sad onaj kamencic pocinje bas da zulja, da kopka.....pa sam resila da krenem iz pocetka, porucila sam "Dzojs od A do Z", Farnjoli i Gilespi, vec procitala ponovo Dablince, sad citam Portret umetnika u mladosti pa cu se uhvatiti u kostac i sa Uliksom... ko prezivi, pricace...

I sve to zato sto je proslo 100 godina od objavljivanja Uliksa, sto ni sam Dzojs nije mogao da zamisli da ce banalnost naseg vremena dostici ovolike razmere. A zna se, banalnost je odlika zla.....

 

 

 

 

 

Ja sam Uliksa citala odavno, ali to nije knjiga za moju dusu i srce, nije od onih tipa Aleksandrijski kvartet koje

uvek ispocetka citam. I ne, i da se bavila knjizevnoscu knjiga ne bi morala da te odusevi.

Mnogo knjizevnih kriticara kaze na primer da Prusta ne moze da cita, ili Dzojsa.

Ja Prusta volim, kad ne znam sta da citam otvorim neku stranicu njegove Potrage za izgubljenim vremenom7

i uzivam, ali ne dugo.

[Pletilja]

Aleksandrijski Kvartet, moja tiha patnja, svet meni stran jer sam vaspitavana kao puritanka. I dans, samo provirim tu i tamo, kada se zazelim ponora i tame, sa bezbedne udaljenosti, onako, kukavicki.

Prust, jos jedan treptaj u izgubljenom vremenu ali zlatan, moj...

I sad, Dzojs. Konacno. U osnovi, dohvatila sam se Dzojsa da bih pobegla (kukavicki, to sam ja!) od strahote kojoj prisustvujem, moja ljubimica, moja Aja, umire ovih dana, kopni mi pred ocima a ni veterinari ni ja ne mozemo nista da ucinima, Aja odlazi.

I zato Dzojs, iz sve preostale snage, iz ocaja pred umirucom lepotom i dobrotom.

Nocas sam zavrsila citanje Portret umetinka u mladosti, prevod Petra Curcije, dobar. Mnogo konotacija i  asocijacija na vlastito odrastanje i mladost, tako dobro i tako iskreno i sustinski.... Stigla mi je i svojevrsna enciklopedija o Dzojsu, Dzejms Dzojs od A do Z, ceka me Uliks i Fineganovo bdenje, volela bih da citanje ovih naslova potraje dok Aja lezi pored mene, spokojna i ziva. Avaj.....

[quentin]

Džojs... Ja sam priličan late starter kad je on u pitanju.

Pročitao sam Portret umjetnika u mladosti i dopao mi se. Sjećam se da mi je knjiga djelovala veoma moderno. Recimo jedno 50 godina modernije od Čarobnog brijega Manovog, iako je objavljena par godina prije nje.

Dablince uzmem, pročitam par priča, zaključim da su fenomenalne, i više ne dirnem knjigu. To se već nekoliko puta desilo.

Uliksa ću jednom pročitati, obećavam.

Fingenaovo bdijenje sam malo listao. Na tome će i ostati.