Језичке појаве које вас нервирају

[Cyber]

20 hours ago, Baby said:

Kako cesto ne razmisljamo o recima koje izgovaramo. 

 

Ne znam sta je pravilno, ali ja bih rekla "ne mogu da se skoncentrisem" ili "nedostaje ni koncentracija" 

 

Kako uopste nepravilni izrazi dolaze u upotrebu? Da li je pitanju dijalekt? 

 

Primer ”skoncentrisati se” se u vremenu kad sam ja pohadjala skolu posmatrao kao odstupanje od standardnog jezika. Jezik je socijalna stvar i siri se - ako se neka promena dovoljno zakotrlja i prosiri onda se neki izraz ustali i postane mainstream. Skola i najblize okruzenje uticu na razvoj jezika. Nasa uciteljica je jos 70-ih neumorno pelcovala bas protiv ”skoncentrisati”. I ne samo ona, moje iskustvo je da su jezicki standardi bili na zavidnom nivou i taj filter je bio nemilosrdan. Treba reci i to da je tada preovladavao preskriptivni pristup, ili je pravilno ili nije – basta! Danas preovladava deskriptivni pristup, sto ilustruje i preporuka Klajna - ”obično [se] smatra da je bolje samo koncentrisati”. Fekete ide korak dalje i nijansira upotrebu, sto ja mogu da kupim => koncentrisati (radnja u toku) i skoncentrisati (radnja zavrsena). Dakle, ja se koncentrisem dok ovo pisem, tj. dok je radnja pisanja u toku. A eventualne jezicke greske ce biti znak da pri pisanju nisam bila dovoljno skoncentrisana. 

 

Kad se nesto u jeziku dugotrajno zapati - to se tesko menja, sto zilavi primeri poput ”skoncentrisati” dokazuju. Generalno, mi imamo razne takozvane ”kognitivne predrasude” koje nas sprecavaju da promenimo (ne)znanje, (ne)razumevanje i predstave koje imamo o svemu i svacemu pa tako i o jeziku. Zato se naucene jezicke greske (fosilizacija) kod odraslih ljudi tesko ispravljaju, potrebno je razumeti nepravilnu strukturu i uloziti svestan napor – trajno ucenje zahteva aktivan rad. Treba sam sebe uvek kognitivno izazivati i osporavati i to vazi za svaki intelektualni razvoj. Jezik je nasa licna karta ali se najcesce uzima zdravo za gotovo - teraj Lenka Ridju i Zelenka. I sama kazes da ”ne razmisljamo o recima koje izgovaramo”. Ne dovoljno. 

 

12 hours ago, Div said:

Mislim da najčešće nije u pitanju dijalekt, možda tek ponekad, kad neko reč koja ne postojiu dijalektu "podijalektuje", češće se reči koje dolaze iz stranih jezika preuzimaju i, kao u navedenom slučaju, kombinuju sa prefiksima, predlozima iz srpskog, bilo po analogiji sa sličnim rečima po značenju i obliku u srpskom, bilo tražeći preciznije značenje, nekad se i nepravilno preuzmu, bilo fonetski ili u drugačijem značenju od originalnog. 

 

Ne bi se moglo reci da je to "nepravilno preuzimanje", to je (prirodna) adaptacija pozajmice kakva je uobicajena u svim jezicima. To je fantastican primer kako je jezik socijalna stvar, vitalizujuci proces i dokaz da jezik zivi a sve sto zivi - menja se. Isto kao i znacenje reci koje moze da se menja cak i u okviru jednog te istog jezika, jer jezik se menja/prilagodjava nasim potrebama i tekucim stanjem nase stvarnosti. Ko je krstario po etimoloskim recnicima i pratio belosvetska ukrstanja jezickih puteva - taj se naputovao! 

Edited August 3, 2022 by Cyber

[Div]

 

Još jedan primer u naslovu:
Letovi za Beograd umesto iz Podgorice poleću iz Tivta
valjda poleću avioni, zvuči mi jednako logično kao:
skupe cene,
gole slike,

sniženje cipela,

da te pitam jedno pitanje,
 

Neke slične primere skoro i da ne primećujem, navikao se, recimo:

gori vatra,

...

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

9 hours ago, Div said:

 

gori vatra,

...

 

 

sad u namaaaaa

gori ljubavvvvv

puna plamaaaa

 

😁

[Cyber]

10 hours ago, Div said:

[...] gole slike [...]
 

 

Neke slične primere skoro i da ne primećujem, navikao se, recimo:

gori vatra,

 

Bice da se radi o (strukturalnoj) dvosmislenosti koja se manifestuje na razlicite nacine u razlicitim jezicima. Moze se reci i ”slike golotinje” ili nadugacko opisno ”slike koje/na kojima bla,bla,bla ...”, sto zna da bude smorno, jezik uvek tezi pojednostavljenju zbog funkcionalnosti. I na engelskom je nude pictures (gole slike).

 

Ali gle´ kako se morfoloske kockice funkcionalno slazu kod ovih:

• svedski: naken (go) + bilder (slike) = nakenbilder (gole slike / "goloslike"?)
• nemacki: nackt (go) + Bilder (slike) = Nacktbilder (gole slike / "goloslike"?)

Nemacki je nenadmasan kad su u pitanju reci sastavljene od vise reci (kompozicije).

Kuriozitet: najduze nemacke reci (od 47 do 79) slova u Duden-korpusu. 

Sreca te su ove reci iz pravnog i administrativnog domena, uglavnom slovo na papiru. 

 

A vatra? Hm, ako moze da se upali, tinja i/li ugasi onda valjda moze i da gori, ili?

 

Edited August 7, 2022 by Cyber

[Milenko Puzigaca]

Ne znam da li je bilo, nisam čitao celu temu, ali podsetilo me ovo sa vatrom na druge reči koje se završavaju sa "tra". Video sam da u nekim prevodima umesto "jetre" pišu "jetara". Ono, kao "tih jetara". Npr, "jetra su mu u tom i tom stanju". Ili "doniraće deo jetara". Odakle im to, niko ne zna.

[Div]

Koliko znam, u hrvatskom su jetra pluralija tantum. 

[DJ_Vasa]

1 hour ago, Milenko Puzigaca said:

Ne znam da li je bilo, nisam čitao celu temu, ali podsetilo me ovo sa vatrom na druge reči koje se završavaju sa "tra". Video sam da u nekim prevodima umesto "jetre" pišu "jetara". Ono, kao "tih jetara". Npr, "jetra su mu u tom i tom stanju". Ili "doniraće deo jetara". Odakle im to, niko ne zna.

Tačno kaže Div, koristi se u Hrvatskoj. Evo jednog teksta sa objašnjenjem: https://www.lektoriranje.org/jezicni-savjetnik/jetra-jednina-ili-mnozina

 

Ukratko, smatra se da je treba koristiti kao i kod nas, ali da ova varijanta, tj. pluralia tantum, potiče iz kajkavskog. Ako si čitao naš tekst, ili je neko ukrao prevod, ili ga je nevešto prilagodio. Primetio sam da se kod nas u medijima povremeno javljaju reči kao npr. tedan, tekom (tjedan, tijekom) koje ne postoje u našem standardu.

[Amigo]

Recite mi ljudi od kada je usao u upotrebu izraz "iz razloga".

Npr ja sam to uradio iz razloga... umjesto ja sam to uradio zbog ... ili ja sam to uradio jer ...

Tako se sigurno nije govorilo prije, a ovo mi je bas seljacki. Mozda grijesem iz razloga  tako da bih volio jedan strucan odgovor.

[Div]

9 hours ago, Amigo said:

Recite mi ljudi od kada je usao u upotrebu izraz "iz razloga".

Npr ja sam to uradio iz razloga... umjesto ja sam to uradio zbog ... ili ja sam to uradio jer ...

Tako se sigurno nije govorilo prije, a ovo mi je bas seljacki. Mozda grijesem iz razloga  tako da bih volio jedan strucan odgovor.

 

Ne bih rekao da je to neka skorašnja pojava, mislim da se to koristi već decenijama i to u javnom govoru, najčešće političara a onda postane deo uobičajenog govora.

JA sam imao profesora, pre pola veka, koji je govorio: Donesite pribor za crtanje, iz razloga, zato zašto ćemo raditi....

[Angelia]

9 hours ago, Amigo said:

Recite mi ljudi od kada je usao u upotrebu izraz "iz razloga".

Npr ja sam to uradio iz razloga... umjesto ja sam to uradio zbog ... ili ja sam to uradio jer ...

Tako se sigurno nije govorilo prije, a ovo mi je bas seljacki. Mozda grijesem iz razloga  tako da bih volio jedan strucan odgovor.

Mozda engleska varijanta? Because.... Ja cesto prevodim sa engleskog na srpski, pa bas lose zvucim gramaticki.

[DJ_Vasa]

22 hours ago, Amigo said:

Recite mi ljudi od kada je usao u upotrebu izraz "iz razloga".

Npr ja sam to uradio iz razloga... umjesto ja sam to uradio zbog ... ili ja sam to uradio jer ...

Tako se sigurno nije govorilo prije, a ovo mi je bas seljacki. Mozda grijesem iz razloga  tako da bih volio jedan strucan odgovor.

 

Ima ga već decenijama, a ušao je iz javnog govora, što je Div već rekao. Nezgrapni jezik administracije je počeo da ulazi u javni govor još za vreme YU, pa su se neki izrazi održali, a neki ne. Ovo što navodiš se može jednostavno zameniti rečima kao što su zato, zbog, jer, usled itd.

 

Ovakvih izraza ima na kilo, a favorit mi je kada čujem 'službenici MInistarstva unutrašnjih poslova' ili pripadnici pomenutog ministarstva. Hajde da razumem policiju, ali novinar koji napiše 'službenici Ministarstva unutrašnjih poslova lišili su slobode Peru Perića' je samo potrošio reči. Jednostavnije bi bilo i novinaru i čitaocu kada bi pisalo da je policija uhapsila Peru Perića.

[Amigo]

Podsjeca me na ono cirka oko, sto je bilo u SFRJ, samo sto zvuci mnogo ruznije.

 

 

[DJ_Vasa]

16 minutes ago, Amigo said:

Podsjeca me na ono cirka oko, sto je bilo u SFRJ, samo sto zvuci mnogo ruznije.

 

 

 

A, to je nešto drugo, to je pleonazam, tj. korišćenje suvišnih reči. Otprilike kao da kažeš podvarak od kupusa ili pomfrit od krompira.

[Amigo]

49 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

A, to je nešto drugo, to je pleonazam, tj. korišćenje suvišnih reči. Otprilike kao da kažeš podvarak od kupusa ili pomfrit od krompira.

 

Ti sto su to govorili su bili polupismeni ljudi koji isu nikada ni culi za pleonazam, ali su mislili ako kazu cirka da ce ispasti pametni. 😄

[DJ_Vasa]

1 hour ago, Amigo said:

 

Ti sto su to govorili su bili polupismeni ljudi koji isu nikada ni culi za pleonazam, ali su mislili ako kazu cirka da ce ispasti pametni. 😄

 

Jedan moj profesor je takve nazivao poluusmenim. Šteta što se taj termin nije primio.

[Div]

8 hours ago, DJ_Vasa said:

 

A, to je nešto drugo, to je pleonazam, tj. korišćenje suvišnih reči. Otprilike kao da kažeš podvarak od kupusa ili pomfrit od krompira.

 

Često čujem, uglavnom od političara, "kako i na koji način" i nešto ređe, "svuda i na svakom mestu".
 

[Eddard]

 
pomfrit od krompira.

Well... [emoji51]

https://www.foodrepublic.com/2016/03/31/7-non-potato-alternatives-to-traditional-french-fries/

[DJ_Vasa]

2 hours ago, Eddard said:

Well...

https://www.foodrepublic.com/2016/03/31/7-non-potato-alternatives-to-traditional-french-fries/

 

 

E, ovaj prženi patlidžan se lako pravi, a ako se iseče kako valja, zaista se teško razlikuje od pomfrita. Doduše, ja ga zovem 'prženi patlidžan'

 

Pravi se jednostavno - isečeš, pohuješ i staviš u tiganj, a izgleda bolje od onog sa slike u članku.

[Constantin]

Akcident......uvek strana reč na TV Beograd zvuči lepše od domaće. Doduše, u objašnjenju reči, a u skladu sa politikom vladajaće partije i ovo mi deluje relativizujuće...

[Constantin]

[DJ_Vasa]

51 minutes ago, Constantin said:

Akcident......uvek strana reč na TV Beograd zvuči lepše od domaće. Doduše, u objašnjenju reči, a u skladu sa politikom vladajaće partije i ovo mi deluje relativizujuće...

 

Mislim da je u pitanju stručna terminologija. Ako se dobro sećam, akcident podrazumeva kontaminaciju životne sredine, narušavanje zdravlja i sl. U Vinči je bio niklearni akcident pre više decenija, ima o tome ovde.

 

Da je u pitanju nešto bezopasno po zdravlje i okolinu, npr. da je ispala pšenica, balvani, betonske grede ili nešto slično, ne bi se nazivao akcident.

[Constantin]

11 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Mislim da je u pitanju stručna terminologija. Ako se dobro sećam, akcident podrazumeva kontaminaciju životne sredine, narušavanje zdravlja i sl. U Vinči je bio niklearni akcident pre više decenija, ima o tome ovde.

 

Da je u pitanju nešto bezopasno po zdravlje i okolinu, npr. da je ispala pšenica, balvani, betonske grede ili nešto slično, ne bi se nazivao akcident.

Čija je reč "akcident"....?

[DJ_Vasa]

13 minutes ago, Constantin said:

Čija je reč "akcident"....?

 

Latinska. Evo i kompletne etimologije: https://en.wiktionary.org/wiki/accidens

[Div]

34 minutes ago, DJ_Vasa said:

Mislim da je u pitanju stručna terminologija. Ako se dobro sećam, akcident podrazumeva kontaminaciju životne sredine, narušavanje zdravlja i sl. U Vinči je bio niklearni akcident pre više decenija, ima o tome ovde.

 

Nisam siguran ali mi se čini da je termin akcident ušao u javnu upotrebu posle Černobilja, da je se do tada govorilo o nesreći u Vinči.

 

[Constantin]

15 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Latinska. Evo i kompletne etimologije: https://en.wiktionary.org/wiki/accidens

Ok...i na srpskom znači nesreća. I to je to.....Da li bi pogrešili ako kažemo da se dogodila nesreća ? Ne verujem. 

Još se, vrlo često, meša termim kod "saobraćajke" pa se kaže, dogodila se saobraćajna nesreća i ustvari ispravno je saobraćajna nezgoda.