Kakvi su danas ljudi

[vilhelmina]

Htela sam prvo da stavim naslov "kakvi smo to ljudi", ali mi zvucalo pomalo besno, a ne bih htela da topic bude po bilo cemu negativan. Vise me zanima kako vi gledate na ponasanje ljudi koji vas okruzuju, ukljucujuci i vas same, u obicnim svakodnevnim situacijama, pa i u onim malo manje svakodnevnim. Ustvari, u svim onim situacijama u kojima dolazi do izrazaja kombinacija urodjenog i naucenog, na svet donesenog karakterom i temperamentom s jedne, i onog pokupljenog iskustvom i zivotom medju ljudima s druge strane. Da li mislite da se krajnji rezultat vremenom menja, ili to vidite kao ravnu liniju gde su ljudi uvek ljudi, pa samim tim nisu ni zanimljivi za posmatranje ili vredni neke diskusije.

 

Ja, naravno, mislim da smo mi ljudi beskrajno zanimljivi; zato i otvaram topic. Ali postoji i konkretan povod, a to je nesto sto mi se danas dogodilo.

Krenem ja tako jutros na posao u tankoj bluzi, jer sam naivno poverovala prognozi koja rece da ce biti lepo vreme. I taman kad pocinje najlepsi deo vikenda, petak popodne, pocinje i kisa. Ne dam se omesti, pruzim korak do busa i stignem prerano, ali taman da se uguram pod nadstresnicu, gde se vec skupilo dosta kao ja prevarenog sveta, u letnjoj odeci i bez kisobrana. Nadje se i poneki pametnjakovic u jakni, ali i par kretena s mokrim kisobranima, koji se cede ostalima za vrat. Posto definitivno nema uslova za cackanje po mobilnom i citanje foruma, gledam oko sebe. U jednom trenutku vidim ciku koji sedi nasred ulice, dvadesetak metara od mene, bas tamo gde treba da prodje autobus. Pored njega stoji devojcica i drzi mu cegere. U prvi trenutak mi nije jasno da li su zajedno i sta se uopste desilo. Vec sledeceg uocavam da je devojcica crna, a cika beo, dakle tesko da su u srodstvu. Mala se tu zatekla kad je covek pao, podigla mu torbe, ali njega ne moze, i sad ne zna sta dalje da radi. Covek pokusao kao da se digne, ali se prevrne na ledja. Onda se nekako ispravi, ali ostane da sedi na sred ulice, na kisi. Vidim ja da to nece moci da se resi bez mene i krenem prema njima. Mala jedva doceka da mi uvali cegere i nestane. Ja ih spustim na ivicnjak, dva komada, i vidim da su puni limenki piva. Pridjem coveku, pitam ga da li je pio i tog trena se pokajem. Mislila sam da ce se uvrediti, jer covek izgleda skroz pristojno, uredan, ne bazdi, rekla bih u ranim sedamdesetim. Ali on mi iskreno prizna da jeste popio dva piva, ali kaze da nije samo to, nego ga bole ledja i prosto mu otkazale noge. Kako god, kazem mu da se mi prvo sklonimo s ulice, pa cemo onda videti sta cemo. On kaze da ne moze da ustane, hoce tu da ostane. Osvrnem se oko sebe, niko nam ne prilazi i rekoh coveku, znas sta, nema nam druge, mi odavde moramo da se sklonimo. Ravno je i pregledno, i tim delom prolaze samo autobusi, pa ce nas videti, nece nas zgaziti. Ali ne mozemo doveka tako da ostanemo, dakle ciko, na noge junacke!

Probamo nekoliko puta, ne ide. I dalje svi bleje, niko ne prilazi. Povuci, potegni, uspemo nekako da ga prebacimo u drugi polozaj i on se, uz moju pomoc, cetvoronoske dovuce do ivicnjaka i tu sedne. Dobro, ostvarili smo napredak, ali sta sad? Pitam ga hoce li da pozovem nekog, ima li hemtjänst? To je pomoc u kuci za stare, cesto ih i vode kuci kad ovako zaglave, a ja radim s njima i imam im sve brojeve u sluzbenom telefonu. Eh, ali on nema hemtjänst. Ima zenu kuci, ali nece da je zove jer ionako ne moze da dodje da ga pokupi, bolesna je, i samo bi se uznemirila. Pitam ga onda ima li pare za taksi, da mu pozovem, stoje tamo malo dalje parkirani, a mogu i da platim ako nema. Vec mi je rekao da ne zivi daleko. Kaze on da ih je vec pitao, ali nece da ga voze zato sto je pijan. Rekoh, hajde da probam ja, pitam ih jednog po jednog, da li bi ga povezli ako plati unapred. Jok, ni da cuju! Pitam moze li ako ja idem s njim. Ne moze ni to.

U tom trenutku prilazi jedna devojka, onako tipicno hipsterskog izgleda, i prilicno nadrndana. Ima kisobran, ali ne nudi mi da se pod njega sklonim, nego stoji podalje i pita ove imaju li dusu. Oni je samo osinu pogledom, ocigledno se nisu potresli. Ja probam opet na sarm, ali ni ta taktika ne pali. Vratim se do coveka i krenem da ga ubedjujem da se nekako odvucemo dvadesetak metara do ulaza u metro, da ne kisnemo, a i mozemo da vidimo ima li onih cuvara. I oni bi odvezli starijeg coveka kuci, samo da ih nekako nadjem. I dok se mi tako ubedjujemo, sada vec pod budnim okom one nadrndane koja samo tu stoji na suvom, pod svojim kisobranom, a nista ne preduzima, niti ista govori, nailazi kombi nekakve firme i iz njega izlaze dvojica grmalja u onim drecavo zutim, svim i svacim umrljanim radnickim odelima. Onaj koji ostaje unutra pita coveka da li je pao, iako je to ocigledno, ali valjda ne zna kako drugacije da zapocne konverzaciju. Ja pozurim pre nego sto im se on zahvali i kaze im da mu ne treba pomoc, i pitam mogu li da ga odvezu kuci, nije daleko. Mogu i hoce, ova dvojica ionako tu izlaze, super! I dok oni istovaruju nekakv alat, uspem ja ciku da pridignem i odvedem do kombija, posednem na suvozacko sediste i vezem mu pojas, upakujem ga kao bebu. On nista ne kaze, ali se i ne opire, vidim da mu je blam od svega. Ovaj za volanom se smeska, pita ga za adresu i sad treba da krenu. Ja se zahvalim tipu, kazem ciki da se cuva, pozelim im obojici prijatan vikend i krenem prema busu. Kisa i dalje ne prestaje, i ja vise i ne pokusavam da se odbranim, mokra sam kao mis. U trenutku kada krecem cujum ovu do tada cutecu hipsterku s kosobranom kojeg nikom ne nudi, kako prilicno neprijatnim glasom pita tipa za volanom moze li i ona s njima, jer hoce da bude sigurna da je covek bezbedno stigao kuci. Staaaa?!? Do tada je blejala kao i ostali, mada s manje udaljenosti, a sad je odjednom zabrinuta, valjda da ovaj iz kombija ne opljacka pijanog ciku, sta li? Nemam drugu ideju, jer stvarno nije izgledala kao neko ko bi se grebao za besplatnu voznju od par stotina metara, max kilometar. Zasto se utrpala u taj kombi, stvarno ne znam, ali drzanje joj je bilo sve samo ne prijateljsko i blagonaklono. Ni coveku, ni meni se nije do tada obratila ili nam ponudila ebeni kosobran, samo je sve streljala pogledom, a sad stupa u akciju sprecavanja zlocina. Dok sam vukla do kombija i coveka i ona njegova dva cegera s pivom, nije ni pokusala da pomogne, a vidi sada!  i dok se mimoilazimo u prolazu, ona u kombi, a ja nazad prema busu, kaze ona meni "pa valjda ga ne mozemo sada tako ostaviti". Auuu, na kraju ispadoh ja bezosecajna krava, a ona olicenje samilosti. Za tih desetak minuta koliko je cela scena trajala, proverila sam da nije povredjen, nasla mu prevoz, smestila ga da sedne i saznala da ga kuci ceka zena. Sta jos treba, da mu i dalje stajem na muku, a vidim da mu je neprijatno, hoce u zemlju da propadne.

 

Eto, to je moja danasnja opservacija ljudskih naravi. Bas mi je prijalo da je, ovako u detalje, podelim s vama. Mislim da sam za to kratko vreme videla citavu paletu razlicitih ljudi. Od vecine koja bleji, naravno slika mobilnim, i nista ne preduzima, preko coveka koji, iako pijan, premire od sramote i radije bi ostao tu na kisi do ujutro nego da bude izlozen svim nasim pogledima, pa zatim preko taksista koji nece da povezu ovog ciku jer je malo pijan, a znam da ce ceo vikend razvoziti mnogo pijanije, ali zato mladje i bolje obucene ljude, pa onda preko ove trojice prljavih i ocigledno umornih grmalja, za koje nikad ne bih pretpostavila da ce jedini ponuditi pomoc, sve do ove nadrndane hipsterke, koja se sigurno jos uvek zgraza nad bezosecajnoscu svih nas koliko nas ima i stvarno, sigurna sam najiskrenije, veruje da je danas ucinila nesto veliko.

[Kinik]

...

 

Ponudi ovo nekim swejskim novinama, da vidis reakciju.

 

...

[Mama_mia]

Klasican teatar apsurda, ono - imamo nekoliko nezavisnih ucesnika:

ovaj se smeska, onaj lezi, ona paradira, scena sa cegerima, ti pomazes...sve radnje i ponasanja deluju besmisleno. Ali takav je to teatar.

 

 

...Uostalom ti veruj da si danas ucinila nesto veliko i zaboravi na onu gospoju i to sta ona veruje...ne dozvoli da ti takva jedna

nametljivica pokvari dan

 

 

 

 

[vilhelmina]

On 7/12/2019 at 9:48 PM, Kinik said:

...

 

Ponudi ovo nekim swejskim novinama, da vidis reakciju.

 

...

 

Nemam nameru to da radim, jer jedva da i za ovaj forum imam vremena, kamoli da se rasipam na jos sto strana. Ali znam pouzdano da bi to bila samo jos jedna od tema u javnoj debati koja je ovde vrlo ziva, na sve moguce teme. Na balkanskim prostorima, medjutim, izgleda da je interesantno samo ono sto se moze na neki nacin politizovati, pripisati ovoj ili onoj politickoj opciji, ili nekom drugom mocnom pojedincu ili grupi. Obicna, svakodnevna dogadjanja, a ona su po definiciji rezultat vise-manje sponatanih ponasanja i reakcija ljudi u pojedinim situacijama, ostaju siroj javnosti totalno nezanimljiva, dok god ne izazovu neke vece posledice, koje se onda mogu pripisati aktualnim politicarima.

Licno mislim da se u srpskoj, ali i u drugim ex-yu javnostima ide predaleko u politizaciji svake drustvene pojave. I mislim da se time pokusava pojednostaviti stvari, jer ako je nesto rezultat politike, onda uvek postoji i relativno lako dostupno resenje za svaki moguci problem. Dobri politicari donesu dobre zakone, dobri zakoni regulisu sve zivo i nezivo, i onda vise nemamo nikakvih problema. Medjutim, nije tako. Mnoge od drustvenih pojava koje nas ljute, zbunjuju ili nam naprotiv prijaju, jesu rezultat nepisanih zakona, normi, a ne nesto sto se da instant resiti dobrim zakonima i njihovim striktnim postovanjem. To bi ustvari bila poenta ovog topica, pa ako krene rasprava, mogu i da ga preimenujem.

 

 

On 7/12/2019 at 11:32 PM, Mama_mia said:

Klasican teatar apsurda, ono - imamo nekoliko nezavisnih ucesnika:

ovaj se smeska, onaj lezi, ona paradira, scena sa cegerima, ti pomazes...sve radnje i ponasanja deluju besmisleno. Ali takav je to teatar.

 

 

...Uostalom ti veruj da si danas ucinila nesto veliko i zaboravi na onu gospoju i to sta ona veruje...ne dozvoli da ti takva jedna

nametljivica pokvari dan

 

 

 

 

 

Teatar u svakom slucaju, a apsurdan utoliko sto se dogadja u svakodnevnom zivotu odredjene skupine ljudi, koje je slucaj u jednom trenutku postavio na istu scenu (videti pod Erving Goffman ). Da nas sad sastavis i nateras da analiziramo sta smo i kako radili, ja bih, recimo, tada iznela i podatak da sam brojala do deset, sve u nadi da ce neko drugi prici, da ja necu morati. Reagovala sam tek kad sam se uverila da nece. "Nametljivica" bi, prilicno sam sigurna, rekla da nije bila sigurna da li covek uopste zeli pomoc, pa nije htela da mu narusava licni integritet. Jer cinjenica je da je u pocetku i on jasno stavljao do znanja da zeli da ga se ostavi na miru: Meni je to i rekao, a oni koji su bili dalje i nisu culi, mogli su to da zakljuce po govoru tela, okretanju od mene, odbijanju pruzene ruke (bukvalno) i sl. Tek kasnije je poceo da saradjuje, verovatno kad je video da nece moci sam da se izvuce iz situacije.

Ustvari, gornja prica je ispricana iz mog vrlo licnog ugla . Nijedan detalj nije izmisljen, ali su neki (ne)svesno izostavljeni. Iz ugla bilo kojeg od ucesnika i svedoka dogadjaja, verovatno bi prica zvucala potpuno drugacije. I nema sumnje da bih u mnogima od njih ja bila ta nametljivica, definitivno bez navodnika.

Edited July 14, 2019 by vilhelmina

[Darth Bane]

Zanimljiva scena. Inace, u anglosaksonskom svetu postoji ta solidarnost da se pomogne coveku u nevolji. 

To ide dotle da ako npr zaustavis auto pored puta , na otvorenom putu - neko ce ti prici i pitati : treba li ti pomoc? Jer prvo sto covek pomisli je da ti se pokvario auto ili da je neko povredjen i sl. 

I nacin na koji oni pruzaju pomoc je totalno nenametljiva , bez ikakve tendencije da se od toga izvuce neka korist ili napravi neki oblik "prijateljstva" i ts. Jednostavno kada ti pomoc vise nije potrebna - pozdrave se i svako ide svojim putem. 

Eto to je jedan od vrednosti tog drustva i sistema tamo: da se coveku pomogne u nevolji, ali bez neke prisnosti, bez zadiranja u njegov intiman zivot. 

Vracamo se na ovaj tvoj dozivljaj: Anglosaksonac bi pomogao tom coveku koliko bi bilo moguce u datom trenutku - i nakon toga vise ne bi razmisljao o tome! Pogotovo o tome sta drugi misle! Jer, on je svoju "nepisanu duznost" obavio i zivot ide dalje! 

[bljax]

...subota, vedar dan, rano jutro...zeljeznicka stanica stadelhofen...

...dan kad se ovdje ide na izlet a voz je najprakticniji...stojimo nas nekoliko, mala grupa...malo dalje dva mladica...ruksaci i slicno al‘ na glavi obojice plast onih „dredova“ (dread) od kose...tamam su onakvi  kakve ja ne mogu smislit & ocima vidit...rano je jutro i samo nas je nekoliko na peronu...nema guzve & buke, jedino onu dvojicu cujem kako glasno pricaju, schweizerdeutsch, zürcher varijanta, nema greske, 100% domorodci...na jedno 50 metara od nas voz tutnjeci izljece iz jednog tunela (ovaj samo prolazi kroz stadelhofen ka hauptbahnhof stanici)...odjednom zaleti se odnekud covjek, proleti pored one dvojice, skoci u onu rupu gdje su sine i leze na njih...neki vozovi ovdje imaju senzore i skanere na lokomotivama bas zbog „skakaca“ da automatski aktiviraju sve kocnice i spuste barijeru na lokomotivi...mnogi ipak ne, samo vozovodja sam sa svojim crvenim dugmetom...nasta jeziva skripa, covjek pored mene pade u nesvjest...ona dvojica dredera bacise ruksake, skocise medju sine, zgrabise onog jadnika i jednim nevjerovatnim skokom sva trojica „aterirase“ na peron...samo nekoliko centimetara ispred vristece lokomotive...vozu je trebalo jos bar stotinu metara da se zaustavi...doleti vozovodja, bljed ko‘ krpa, pritrcasmo i mi, jedan od dredera pokusava povratit onog jadnika...jadnik potpuno izgubljen, fino obucen stariji covjek sav sjed a u licu crven ko‘ bulka...usro se je i upiso i sve curi iz njega, sav se trese...stvori se u sekundi policija, schutz und rettung (jedna vrsta hitne)...stadelhofen je „popularno“ mjesto za skakace pa iako je stanica cjela pokrivena neprobojnim staklima, bodljikavim zicama, na svakom cosku kamere, 24h dezura opet skakaci nadju rupu...ovaj je skocio trceci preko perona i tu je nemoguce napraviti zastitu...skacu ovdje jer je stadelhofen smjesten izmedju dva tunela, velika je prolazna stanica, nalazi se usred grada i nemoguce je sve predvidjeti...a prolazni vozovi prolaze ogromnom brzinom...

Zato ja ovo pisem ovdje i sad?...zato sto zelim iskoristiti priliku da se najebem matere svima onima koji razne narode djele na hladne & „tople“, na emotivne & ne-emotivne, na sklone empatiji i sucuti & nesklone istom...i da dodam i ovo: poserem se (i petom zatisnem) na sve one (including myself!!!!) sto ljude djele a da ih i neznaju: po odjeci, po frizuri, po boji koze...postoje samo ljudi & neljudi a izmedju njih siva skala „neodredjenjih“...

   

[Darth Bane]

Pa i nije bas najbolji primer! Jer, jedno je pomoci coveku u nevolji, a drugo nepromisljeno rizikovati i vlastiti zivot! Sta da su ti spasioci bili samo malo sporiji - sva trojica bi poginuli! I kakva bi to onda pomoc bila? 

[bljax]

...bane, bane...ja uopste i nepricam (pisem) o funkcionalnoj/nefunkcionalnoj pomoci...pisem o "ljudima" sa jedne strane & amorfnoj masi sa druge...a da ti jos jednom procitas zadnji pasus?...mozda pomogne...

[Darth Bane]

12 minutes ago, bljax said:

...bane, bane...ja uopste i nepricam (pisem) o funkcionalnoj/nefunkcionalnoj pomoci...pisem o "ljudima" sa jedne strane & amorfnoj masi sa druge...a da ti jos jednom procitas zadnji pasus?...mozda pomogne...

Mislim da sam razumeo: da ne treba imati predrasude i stereotipe prema ljudima. 

S tim sto bih dodao da u slobodnim drustvima ljudi su skup individua a ne deo amorfne mase. 

 

[Džudi]

Razmišljam o Vilhemininom uvodnom postu, razmišljam sada i o postu koji je napisao @bljax...i prvo da se složim sa bljax da se ljudi dele na ljude i neljude..

 

I da sada ne bih prepričavala priču jednog ČOVEKA velikog srca, prenosim tekstove iz svima mrskog "Kurira"...nije ovo ništa izmišljeno, zaista se dogodilo i..nadam se da će biti pokrenuta neka šira akcija da se pomogne maloj porodici...

 

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3283417/trazimo-devojcicu-iz-price-koja-je-rasplakala-srbiju-ako-je-znate-javite-se-evo-i-sta-kaze-autor-tvita-koji-je-raznezio-sve

 

i nastavak

 

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3284987/ovo-je-vise-od-sudbine-ovo-je-prica-koja-je-usijala-drustvene-mreze-i-probudila-srbiju-upoznajte-banetovu-malu-bajkerku-i-njenu-superbaku-foto

[vilhelmina]

3 hours ago, Darth Bane said:

Zanimljiva scena. Inace, u anglosaksonskom svetu postoji ta solidarnost da se pomogne coveku u nevolji. 

To ide dotle da ako npr zaustavis auto pored puta , na otvorenom putu - neko ce ti prici i pitati : treba li ti pomoc? Jer prvo sto covek pomisli je da ti se pokvario auto ili da je neko povredjen i sl. 

I nacin na koji oni pruzaju pomoc je totalno nenametljiva , bez ikakve tendencije da se od toga izvuce neka korist ili napravi neki oblik "prijateljstva" i ts. Jednostavno kada ti pomoc vise nije potrebna - pozdrave se i svako ide svojim putem. 

Eto to je jedan od vrednosti tog drustva i sistema tamo: da se coveku pomogne u nevolji, ali bez neke prisnosti, bez zadiranja u njegov intiman zivot. 

Vracamo se na ovaj tvoj dozivljaj: Anglosaksonac bi pomogao tom coveku koliko bi bilo moguce u datom trenutku - i nakon toga vise ne bi razmisljao o tome! Pogotovo o tome sta drugi misle! Jer, on je svoju "nepisanu duznost" obavio i zivot ide dalje! 

 

Ja pamtim vreme kad je i na Balkanu vrvelo od anglosaksonaca . To se pomagalo na putu i pred njega, skupljali se autostoperi, solidarisalo se na sve strane. Da li se neko pri tome previse familijarizovao ili je pomogao i otisao svojim putem, ne secam se da se o tome uopste razmisljalo. Danasnji "skup slobodnih individua", bilo gde na svetu, drugacije funkcionise. Za to postoje razlozi, jer ne mozes znati ko je terorista, kriminalac, narkoman, psihotican... Doduse, nisi mogao ni onda, ali se valjda nije na to mislilo. Zato i ne znam da li je objasnjenje za danasnju suzdrzanost ujedno i opravdanje da se ne reaguje u situacijama kad je ranije prosto bilo sramota ne reagovati. Nemam odgovor, ali primecujem razliku u nekom opstem pristupu svemu tome.

No naravno, uvek je bilo skotova koje bas briga sto neko tamo lezi na ulici ili cak na sinama, kao sto i danas ima onih koji prvo priskoce u pomoc, pa tek onda razmisljaju sta je sve moglo da (im) se desi. Cini mi se ipak da se definicija onog sto je normalno i ocekivano ponasanje, znaci i onog sto ce vecina uraditi, pomerilo od (mozda ponekad i suludog) preuzimanja rizika da bi se nekom pomoglo, prema opreznosti i uzdrzanosti u prvu ruku, pa tek kad smo sigurni da radimo pravu stvar, tek onda se upustamo u akciju.

Nikako ne bih rekla da su ljudi danas u manjem procentu empaticni nego ranije, ali vidim da ima mnogo vise barijera koje cine da u kriznim situacijama vecinski ne reaguju kao sto bi pre par decenija.

 

Evo dole dobre ilustracije za ono o cemu bljax govori. Ne verujem da bih licno imala petlju da uradim ono sto je ova zena uradila i najiskrenije joj se divim (moja dogodovstina s pijanim cikom je naravno sasvim druga kategorija). Dogadjaj je od pre 2-3 godine kad je mladja zena s dva mala deteta sprecila lopova da otme tasnu starijoj zeni, i pri tome sama bila napadnuta. Dogadjaj je zabelezen zahvaljujuci sigurnosnim kamerama, a zahvaljujuci njima je mamlaz i uhapsen. Ali onda krece polemika u javnosti, gde je ipak manji deo (me included) bio impresioniran njenom hrabroscu, dok se vecina slozila da nije normalna, jer je i sebe i decu izlozila opasnosti.

 

 

[Pletilja]

Na 15 m od moje zgrade je porodična kuća, vlasnici imaju farmu kokošaka. Imaju i buljuk mačaka, vidim ih u nihovoj bašti. Mačke su užasno mršave, vidne su, ponekad, rane od uljeda pasa lutalica, oboljenja dlake.....i razmnožavaju se bar 2 puta godišnje. I sve to pred mojim očima. Kupujem im jeftinu hranu za mace i ostavljam im u maloj bašti izmedju nas, tu im ostavljam i dovoljno vode kada su velike vrućine. Pre nekoliko godina sam lečila njihovog mačka kojeg su psi skoro preklali. Veteinar je dolazio kod mene, odlazili smo kod njih i pred njima je vet davao injekcije i lečio rane. Oni ništa, gledaju sa terase, ne pitaju šta to radimo sa njihovom mačkom, ja im kažem da maca ne može sama sa svim tim povredama, da je vet neophodan....platila sam šta je koštalo.....spominjem tu farmu kokošaka jer bi bilo logično da odnesu mačke na farmu, tamo ima miševa a mogli bi ponekad i pileče nožice da im daju jer prodaju meso i jaja....a svi u toj kuči su nenormalno gojazni, deluju tupavo i muka mi je od njih....

 

Opet, komšinica u zgradi je imala mačku koja se macila u podrumima, i leti i zimi....lepa trobojka, divnih zelenih očiju, umiljata i pametna....pitala sam komšinicu što je ne steriliše, nema para....uz njenu dozvolu organizovala sam steilizaciju i donela joj macku nakon operacije....sledećeg dana je pitam ako je maca a ona kaže da je iste večeri skočila kroz prozor i pobegla....sa sve koncima na somaku.......malo, malo pa nam u zgradu ubace trudnu macu, valjda se pročulo....i onda moram da je nosim na adrese nekih koji saradjuju sa opštinom i prihvataju takve "slučajeve"...

 

......20 godina branim divno stablo platana ispred naše zgrade, bar 1 godišnje se neko sa testeom popne pa moram da ga skidam sa drveta.....sačekali su da odem na 18 dana u inostranstvo i isekli su sve grane do zgrade....drvo se iskrivilo jer je masa neravnomerna....

Ja više nemam ni mrvu, ni atom empatije za ljudsku vrstu, nije zaslužila i nije dostojna čuda života, lepote naše planete.....

Kakvi smo? Nikakvi! 

 

 

[Kinik]

...

 

Ja nemam vremena, a ni zelje da se bavim komsilukom.

Cesto mi se dogadja kad udjem u lif da pitam - a na koji cete vi sprat, dok neko glatko pritiska dugme za moj sprat - on zna!

To mi je padalo na pamet tokom one Ex_Yu nesrece, kada sam pomislio - hym, tako su valjda isli da 'trebe' i komsiluk.

 

Ako cu nesto da uradi, uradicu to zbog sebe, a ne zbog drugog. Priznajem, ponekad ljudi umeju i da iznenade, ali to vise smatram za neciju karakternu crtu, a ne 'zabrinutost za covecanstvo'.

 

Ljude posmatram poprilicno indiferentno, gledam samo njihov 'odraz' u nekom mom shvatanju (uopste ne mora da znaci da su takvi - mozda je samo slucajnost), ali se generalno drzim po strani.

A u cilju izbegavanja bilo kakvog sukoba, poprilicno sam ljubazan i nikada nista ne komentarisem.

Ima divnih primera, a ima i zastrasujucih.

 

Dok sam bio mladji, imao sam par dogodovstina pa reagujem na nekog nasilnika / barabu. Ili u prevozu, ili na ulici. Gde sam koristio jedan trik - uz nevini osmeh i smirujuce reci bih mu prisao i zestoko ga raspalio u 'solar pleksus', prekoracio bih dzak i otisao dalje. Takvome treba jedno 10-15 minuta da dodje sebi. Neko ko nije dobio udarac u 'solar pleksus' ne zna kakve su to muke - gusis se bez daha / umires. Klasicni TKO.

 

Postoje zemlje gde nestrucno ukazivanje 'prve pomoci' podleze sudskim sankcijama, pa i tuzbama oko naplate stete.

U komsiluku (drugi spratovi / bliska zgrada) tokom sankcija kada su se masovno izdavali stanovi - bilo je i vriske i dreke, svadja, tucnjava, zapomaganja i pretnji ubistvom. Nije mi padalo na pamet da zovem policiju i da se pteljam po sudovima / i suocavam se besnim likovima. Sami ste birali jedan drugog - sami to resavajte.

 

Hm, a ljudi? Pa to su samo ljudi.

Citam nekog lika na Net-u.

Pa kaze: kad sam video da komsija odvozi zenu kod lekara (a cuo sam ih) odmah sam izleteo u dvoriste da preparkiram auto.

 

...

[Jonnhy Clash]

28 minutes ago, Kinik said:

...

 

Ja nemam vremena, a ni zelje da se bavim komsilukom.

Cesto mi se dogadja kad udjem u lif da pitam - a na koji cete vi sprat, dok neko glatko pritiska dugme za moj sprat - on zna!

To mi je padalo na pamet tokom one Ex_Yu nesrece, kada sam pomislio - hym, tako su valjda isli da 'trebe' i komsiluk.

 

Ako cu nesto da uradi, uradicu to zbog sebe, a ne zbog drugog. Priznajem, ponekad ljudi umeju i da iznenade, ali to vise smatram za neciju karakternu crtu, a ne 'zabrinutost za covecanstvo'.

 

Ljude posmatram poprilicno indiferentno, gledam samo njihov 'odraz' u nekom mom shvatanju (uopste ne mora da znaci da su takvi - mozda je samo slucajnost), ali se generalno drzim po strani.

A u cilju izbegavanja bilo kakvog sukoba, poprilicno sam ljubazan i nikada nista ne komentarisem.

Ima divnih primera, a ima i zastrasujucih.

 

Dok sam bio mladji, imao sam par dogodovstina pa reagujem na nekog nasilnika / barabu. Ili u prevozu, ili na ulici. Gde sam koristio jedan trik - uz nevini osmeh i smirujuce reci bih mu prisao i zestoko ga raspalio u 'solar pleksus', prekoracio bih dzak i otisao dalje. Takvome treba jedno 10-15 minuta da dodje sebi. Neko ko nije dobio udarac u 'solar pleksus' ne zna kakve su to muke - gusis se bez daha / umires. Klasicni TKO.

 

Postoje zemlje gde nestrucno ukazivanje 'prve pomoci' podleze sudskim sankcijama, pa i tuzbama oko naplate stete.

U komsiluku (drugi spratovi / bliska zgrada) tokom sankcija kada su se masovno izdavali stanovi - bilo je i vriske i dreke, svadja, tucnjava, zapomaganja i pretnji ubistvom. Nije mi padalo na pamet da zovem policiju i da se pteljam po sudovima / i suocavam se besnim likovima. Sami ste birali jedan drugog - sami to resavajte.

 

Hm, a ljudi? Pa to su samo ljudi.

Citam nekog lika na Net-u.

Pa kaze: kad sam video da komsija odvozi zenu kod lekara (a cuo sam ih) odmah sam izleteo u dvoriste da preparkiram auto.

 

...

I ako si! I ja sam znao nekoliko puta istamburati agresivne barabe. Bilo da je u pitanju ulica ili prevoz. Ali bio sam mlađi. Sad se trudim da budem staložen u svakoj situaciji.  

[Lobotomija]

4 hours ago, bljax said:

ruksaci i slicno al‘ na glavi obojice plast onih „dredova“ (dread) od kose...tamam su onakvi  kakve ja ne mogu smislit & ocima vidit...

 

"Ovđe sam presta čitat..." 

 

edit: Imam i ja jedno skorašnje iskustvo, napisaću kasnije... Fin topić.

Edited July 14, 2019 by Barracuda

[Vjekoslav]

On 7/12/2019 at 8:11 PM, vilhelmina said:

 Vise me zanima kako vi gledate na ponasanje ljudi koji vas okruzuju, ukljucujuci i vas same, u obicnim svakodnevnim situacijama, pa i u onim malo manje svakodnevnim.

 

mijenja se to. prva, hmmm, prelomna tocka u mom zivotu, sto se tice ocijenjivanja ponasanja ljudi u obicnim i neobicnim situacijama, bio je rat u mom gradu, kad sam bio jos studos i dijelio ljude na dobre i zle. druga pak prije desetak godina, kad je moja majka obolila od Alzheimerove bolesti, i kad sam s njom, vrlo licno i emotivno, prozivljavao promjene njene licnosti / uloge u drustvu, te se neizostavno pitao da li onaj 

 

56 minutes ago, vilhelmina said:

skot

 

s druge strane ulice ima slicnih problema. 

 

...

 

tesko je, i nezahvalno, suditi o drugima. zato kad odlucim nekome pomoci u situacijama koje opisujes, ne obazirem se na reakcije drugih ljudi, i ne ocekujem od njih da uskoce. individualna prava / slobode svakako su vece danas nego je to bilo prije 30ak i vise godina, stoga je i oprez posve logican. Ameri tu imaju najvise / najduze  iskustvo. pitanje je, znas, sta se u biti  krije iza one scene kad nasi (nenaoruzani) jugovici gone / hvataju onog (naoruzanog) atentatora na ulici. ili koji je vec klinac to bio, sjetit ces se. koliko tu ima individualne odgovornosti, a koliko kolektivnog (palanackog) duha, koji bas i nije, sam po sebi, dobar.

 

[James Delaney]

4 hours ago, bljax said:

...zato sto zelim iskoristiti priliku da se najebem matere svima onima koji razne narode djele na hladne & „tople“, na emotivne & ne-emotivne, na sklone empatiji i sucuti & nesklone istom...i da dodam i ovo: poserem se (i petom zatisnem) na sve one (including myself!!!!) sto ljude djele a da ih i neznaju: po odjeci, po frizuri, po boji koze...postoje samo ljudi & neljudi a izmedju njih siva skala „neodredjenjih“...

 

Kako divno politicki korektno od tebe .

 

[Lobotomija]

1 hour ago, Kinik said:

Postoje zemlje gde nestrucno ukazivanje 'prve pomoci' podleze sudskim sankcijama, pa i tuzbama oko naplate stete.

 

Podsetio si me na dogodovštinu iz FR, kod ex darling, kad sam promenio gumicu na slavini jer me je nerviralo danima što voda kaplje. Tek kad se tog popodneva vratila kući, shvatio sam i o čemu se radi - postoje službe koje to rade a nama, civilima (pogotovo stranim), je zabranjeno da bilo šta čačkamo. Čak su određene i kazne, ja sam umesto "hvala" zaradio blažu grdnju i obećao da neću više pipati ništa mimo dogovorenog.

 

Ok, nemam ništa protiv, niti mi je u opisu karaktera da izigravam vodoinstalatera. Verovatno je bilo i zloupotreba, budženja, kradja vode & struje, pogotovo kad po stanovima žive bulumente od po 15 u 50m² pa se ispomažu^tm... 

Edited July 14, 2019 by Barracuda

[Jonnhy Clash]

2 minutes ago, Barracuda said:

 

Podsetio si me na dogodovštinu iz FR, kod ex darling, kad sam promenio gumicu na slavini jer me je nerviralo danima što kaplje. Tek kad se tog popodneva vratila kući, shvatio sam i o čemu se radi - postoje službe koje to rade a nama, civilima (pogotovo stranim), je zabranjeno da bilo šta čačkamo. Čak su određene i kazne, ja sam umesto "hvala" zaradio blažu grdnju i obećao da neću više pipati ništa mimo dogovorenog.

 

Ok, nemam ništa protiv, niti mi je u opisu karaktera da izigravam vodoinstalatera. Verovatno je bilo i zloupotreba, budženja, kradja vode & struje, pogotovo kad po stanovima žive bulumente od po 15 u 50m² pa se ispomažu^tm... 

Za nastrešnicu na terasi i kiseo kupus tamo bi žandarmerija došla na vrata sa sve oklopnim vozilima.

[Lobotomija]

Za kiseo kupus i ostavljanje cipela ispred vrata sam u potpunosti saglasan.

[Vjekoslav]

Quote

Postoje zemlje gde nestrucno ukazivanje 'prve pomoci' podleze sudskim sankcijama, pa i tuzbama oko naplate stete.

 

postoje i zemlje gdje je odbijanje pruzanja pomoci osobama koje se nalaze u izravnoj zivotnoj opasnosti kaznjivo.

 

...

 

postoji danas i ta famozna kuknjava nastavnika i profesora da se oni vise ne smiju mijesati i razdvajati klince kad se klinci u skoli ili ispred skole potuku. to je jedan poveci bullshit.

 

Edited July 14, 2019 by Vjekoslav

[DJ_Vasa]

38 minutes ago, Barracuda said:

 

Podsetio si me na dogodovštinu iz FR, kod ex darling, kad sam promenio gumicu na slavini jer me je nerviralo danima što voda kaplje. Tek kad se tog popodneva vratila kući, shvatio sam i o čemu se radi - postoje službe koje to rade a nama, civilima (pogotovo stranim), je zabranjeno da bilo šta čačkamo. Čak su određene i kazne, ja sam umesto "hvala" zaradio blažu grdnju i obećao da neću više pipati ništa mimo dogovorenog.

 

Ok, nemam ništa protiv, niti mi je u opisu karaktera da izigravam vodoinstalatera. Verovatno je bilo i zloupotreba, budženja, kradja vode & struje, pogotovo kad po stanovima žive bulumente od po 15 u 50m² pa se ispomažu^tm... 

 

Birokratija je u mnogim zemljama glupa, zadrta i previše rigidna. To je naviklo da sedi u kancelariji i stavlja na papir svoje sumanute ideje i da za to dobija masnu kintu, a zakoni i propisi koji nemaju veze s mozgom ili sa realnošću opstaju bez pardona.

[vilhelmina]

1 hour ago, Vjekoslav said:

 

 

tesko je, i nezahvalno, suditi o drugima. zato kad odlucim nekome pomoci u situacijama koje opisujes, ne obazirem se na reakcije drugih ljudi, i ne ocekujem od njih da uskoce. individualna prava / slobode svakako su vece danas nego je to bilo prije 30ak i vise godina, stoga je i oprez posve logican. Ameri tu imaju najvise / najduze  iskustvo. pitanje je, znas, sta se u biti  krije iza one scene kad nasi (nenaoruzani) jugovici gone / hvataju onog (naoruzanog) atentatora na ulici. ili koji je vec klinac to bio, sjetit ces se. koliko tu ima individualne odgovornosti, a koliko kolektivnog (palanackog) duha, koji bas i nije, sam po sebi, dobar.

 

 

Da, i samoj mi je pao na pamet taj dogadjaj kad su slucajni prolaznici jurili atentatore na turskog ambasadora po Beogradu, jedan je valjda i nastradao. Tesko je to iz danasnje perspektive objasniti, valjda neki osecaj moralne obaveze, pa i pozvanosti na herojska dela za opste dobro, ali i za upisivanje u istoriju. I jos svasta nesto. Bas kao sto kazes, ima ta medalja i onu tamnu stranu.

 

24 minutes ago, Vjekoslav said:

 

postoje i zemlje gdje je odbijanje pruzanja pomoci osobama koje se nalaze u izravnoj zivotnoj opasnosti kaznjivo.

 

 

U swe je bio takav predlog pre neku godinu, cak je uzet i ozbiljno u razmatranje. I kao sto se to u ozbiljnoj zemlji radi, prvo je angazovan tim strucnjaka (pravnika, sociloga, psihologa...) da istrazi moguce posledice donosenja takvog zakona, i dobre i lose. Zakljucak ovog tima je bio da kriminalizacija neiskazivanja gradjanske hrabrosti (upravo tako zvuci njihova formulacija, proverila sam na netu) ne bi pridonela da ljudi vise, cesce i bolje reaguju, ali bi mogla biti kontraproduktivna na vise nacina. Jedan od primera je bio da bi ljudi koji su bili svedoci zlocina, u tom slucaju bili manje skloni da prijavljuju i svedoce, jer bi se plasili da ne budu poznavi na odgovornost ako sami nisu preduzeli nesto sto je eventualno trebalo. Jos pametnih stvari je u tom istrazivanju bilo, ali pozaboravljala sam, a ne obnavlja mi se gradivo. Tako da je taj predlog odbijen, ali zato zakon o obaveznom pruzanju pomoci vazi u saobracaju. Kaznjivo je ne zaustaviti se i ne uciniti ono sto je u tvojoj moci, cak i ako si samo slucajno naisao, nisi ucestvovao u nesreci.

[DJ_Vasa]

Jeste da su domaći zakoni često loši, ali evo šta kaže aktuelni Zakon o bezbednosti o pružanju prve pomoći:

 

 

Quote

 

X DUŽNOSTI UČESNIKA U SAOBRAĆAJU U SLUČAJU SAOBRAĆAJNE NEZGODE

Član 167

Lice koje se zatekne ili naiđe na mesto saobraćajne nezgode u kojoj ima povređenih lica dužno je da odmah obavesti policiju i/ili službu hitne medicinske pomoći i da u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima, pruži pomoć licima povređenim u saobraćajnoj nezgodi i po potrebi ih preveze do najbliže zdravstvene ustanove i da preduzme sve što je u njegovoj moći da spreči uvećavanje postojećih, odnosno nastajanje novih posledica.

 

Član 168

Vozač, odnosno drugi učesnik saobraćajne nezgode u kojoj je neko lice zadobilo telesne povrede, odnosno poginulo, ili je nastala velika materijalna šteta dužan je da:

1) zaustavi vozilo, isključi motor, uključi sve pokazivače pravca, postavi sigurnosni trougao na bezbednom rastojanju, obavesti policiju i/ili službu hitne pomoći i preduzme druge raspoložive mere kako bi upozorio ostale učesnike u saobraćaju o postojanju nezgode,

2) upozori sva lica da se sklone sa kolovoza da ne bi bila povređena i da ne bi uništavala tragove nezgode,

3) obavesti policiju i ostane na mestu nezgode do dolaska policije i završetka uviđaja,

4) ukaže pomoć povređenima, odnosno prvu pomoć ili medicinsku pomoć u skladu sa svojim znanjima, sposobnostima i mogućnostima

...

 

 

Mislim da je suština u boldovanom i da je zakon ovde realističan. To što neko ima papir koji podrazumeva poznavanje prve pomoći, tj. vozačku dozvolu, ne znači ništa u praksi, jer mnoge stvari se zaborave, a nije ni svako lekar ili medicinski tehničar. Ima i ljudi kojima pripadne muka kada vide krv ili neku ozbiljniju povredu, koje uhvati panika, koji se ne sećaju kako se sanira određena povreda ili koji naprosto nisu ni imali na obuci šta se radi u slučaju nekih povreda, bolesti ili zdravstvenih stanja. Svakako da je i za unesrećenog bolje ukoliko ga neko drugi bar teši ili hrabri do dolaska lekara jer bi nestručnošću mogao samo da zakomplikuje povredu.

[Mama_mia]

Citam, u Pancevu, ne znam da li je pacijent ili `sjajan covek i dobar komsija` - zakolje zenu na autobuskoj stanici. Moram da priznam da nisam imala zeludac da procitam vest do kraja tako da ne bih mogla da kazem da li su ljudi okolo gledali svoja posla ili pritrcali.

Takodje ne znam ni da li je ta uslovna nezainteresovanost stvar aktuelnog doba ili su u neka ranija vremena ljudi bili drugaciji...neustrasiviji...jer moguce je da se ljudi plase da pomognu, zamisli krenes da spases zenu a ludak krene da kolje sve pred sobom...(primer)