FK Crvena zvezda 2025/2026 - Nepredvidiva epoha

[Diogen]

Kome smeta lepi Mića Joksa u delegaciji FK Crvena Zvezda pored mladjanih Terzića - Nikše bezbednjaka i Kostadina krimosa? 🤔

 

Dve fudbalske priče koje samo naizgled nemaju veze jedna sa drugom, pa ko shvati - shvatiće…

Čaršav je pa ide u spoiler, ali kome ne smeta Joksa u loži svakako neće ni želeti da ovo čita.
 

Spoiler

FC Bøde Glimt je 2017. godinu završio na 1. mestu druge norveške lige, čime se izborio za povratak u “Elitnu seriju” norveške fudbalske lige. Povratničku sezonu je završio na 11. mestu, što je bio odličan napredak u prvoj sezoni. Ali, klub na mestu direktora nije imao lopova sa tompusom već Matsa Torisena koji je hteo mnogo više, i koji je napravio i sa najužim menadžmentom do detalja razradio plan kako da to i uradi. 

Te godine je na mesto prvog trenera postavljen domaći proizvod Ketil Knutsen koji je već radio kao asistent prethodnim trenerima, i to iz dva razloga: bio je najbolje upoznat sa igračima koji su ponikli u klubu a na koje se klub oslanjao, a kao drugo nije bilo velikih pojačanja ni u sastavu jer su sredstva bila limitirana a novca od UEFA nije bilo jer kluba nije bilo nigde na evropskoj sceni. Pojačanja su dovedena apsolutno i samo sa ciljem da podignu kvalitet gde nije bilo domaćih rešenja i da budu prospekti jer je klub morao da pronadje neka sredstva za sledeći iskorak pa su im trebali igrači kojima će vrednost sigurno porasti. Vremena nije bilo a još manje prostora za grešku, svaki promašen igrač je dovodio u pitanje ceo plan i svaki euro koji je bio na računu kluba se brojao. 
 

Te 2019. godine Bøde završava kao vicešampion Norveške, što mu otvara vrata evropskih takmičenja i posledično, novčanih sredstava za dalje ulaganje i rast. U prvom timu je bilo 3 stranca.
 

Već naredne sezone Bøde je postao šampion Norveške, prvi put u svojoj stogodišnjoj istoriji. Ni u jednom trenutku i ni jednim postupkom se nije odustalo od strpljivih principa rada, konstantnog ulaganja u sopstvenu školu i pogon, bez velikih ulaznih transfera, pametnog investiranja svakog evra dobijenog iz UEFA fondova. Od poslednjih 6 titula prvaka Norveške Bøde je osvojio 4.

 

Već u četvrtoj sezoni igranja evropskih takmičenja Bøde je napravio ogroman uspeh stigavši do polufinala Lige Evrope. Pobede protiv daleko većih i finansijski jačih klubova nisu postali incident koji se desi jednom u 10 godina, već redovna pojava, padali su te sezone do polufinala lige Evrope i Bešiktaš, Porto, Roma, Lazio, i Braga. 
 

Ogroman novac zaradjen u toj sezoni nije potrošen na kombinacije sa kriminogenim ekipama, na sumnjive igrače i promašene investicije već ponovo - na juniorske pogone, razvojni centar, jačanje stručnog kadra za rad sa omladinskom školom. Bøde je sezonu u kojoj je stigao do 4 najbolje ekipe Lige Evrope imao 4 stranca u timu. Ali je zato u medjuvremenu njegova omladinska škola postala produktivna i proizvodi talente koji stasaju u igrače u klubu i nose ga par godina koji metar dalje, i koju poziciju na UEFA listi više, pre nego se uopše razgovara o njihovim transferima. Ne radi se tu o nekim milionima avionima, već o konstantnosti, i sitnim, ali neprekidnim koracima napred. Korak po korak, ali stalni napredak. Tako se to radi tamo gde je uspeh kluba na prvom mestu, gde nema lopina sa tompusom i sinova krimosa po ložama, i tako se gradi uspeh koji će trajati, a ne srušiti kao kula od karat čim se zavrne slavina i lopine iznesu i escajg iz kantine.

Od drugoligaša pre 7 godina do kluba koji je nedavno pobedio Manchester City, ne kao incident, sada već kao normalnu pojavu u kojoj padaju evropski klupski velikani. Od autsajdera Lige Evrope do polufinalista iste za 4 godine. Od kluba za koji niko nije znao, do 38. mesta na UEFA listi za 7 godina. Sa ogromnim potencijalom, domaćom osnovom, omldinskim pogonom koji daje 80% prvotimaca i danas. Održivi razvoj što se kaže. Udareni ozbiljni temelji uspeha, i projekt koji se neće srušiti na prvu sezonu krize ili neigranja Evrope. Iz svega toga dolazi i stabilnost i ozbiljnost, menadžmenta i ekipe, uprave i struke, sve radi po automatizmu, a iz svake sezone igranja Evrope se nauči nešto novo, izvuče novo iskustvo, da bi se sledeće bio još bolji. Ovde je bila neka reportaža prošle godine, milina je bila pogledati priču o klubu koji potiče iz grada od 50-ak hiljada, što znači da bi ceo grad mogao da se smesti i to komotno na Etihad, ali to nije smetalo da Bøde potuče i Manchester City nedavno. To je priča koja zaista znači nešto, i priča koja danas ima, i koja će i sutra imati srećan završetak. 

A ima i jedna druga priča, ona o nama, priča o FK CZ u novijoj istoriji, uporedivoj u vremenskom kontekstu sa ovom o Bøde Glimtu, pa ćemo se fokusirati na isti vremenski period.

FK CZ je periodu od 2016-2021 sa 209. mesta na UEFA listi skočio na 36. mesto, nakon što je takodje godinama odsustvovao iz evropskih takmičenja, potpuno devalviran u jednom periodu čak i politički ciljano, zbog čega je dospeo u očajnu finansijsku situaciju, organizaciono i logistički prepušten sam sebi, stigavši do nivoa da mora da se finansira sms porukama navijača a da trener kupuje kafu za kuhinju. Pominjem sve to kao podsećanje, jer bi slike toga svega kao i onaj dres sa brojem 2344 trebali da stoje uramljeni po hodnicima i sobama na Marakani, da sve podseća kako se završi kad ne radiš šta treba, i kako treba. To sve treba da je opomena da od Šampiona Evrope do isključene struje ne treba više od 15-20 godina nedgovornosti, nemara, bahatosti…

 

Elem, znamo svi kako i zašto smo dobili drugu šansu, kome imamo da zahvalimo što je novac za naše ožijavljanje i prolaske kojekakvih UEFA skenera uvek stizao onda kad je trebalo, a nekima u komšiluku stiže i dan-danas, i svi mi znamo kako uopšte Beograd ima dva eurologaša danas, odakle im budžeti, i zašto ima trenutno igara, osim što ima i hleba.

 

Sve to navodim kao podsetnik i opomenu, da ova državna hajdučija i rasipanje narodnih miliona u neke klubove koji realno nikakvih opipljivih uspeha nemaju osim što uveseljavaju plebs i leče poneki kompleks, će jednom, skorije pre nego kasnije, prestati i da će slavine presušiti. Kad se to desi, jedino pitanje je kako će ko dočekati sve to, u kom stanju, organizacionom i logističkom, da li će moći uopšte dalje da se takmiči, sa kojim ciljevima, i od kojih sredstava.

 

I tu dolazim do poente, do uzroka mojih kritika, rezigniranosti, nezadovoljstvom, kritičkim stavom prema ovome što se radi sa klubom, i prema totalnom idiotluku ovoga što danas upravlja klubom. Propuštamo istorijsku priliku da silne izlazne transfere, ogroman novac koji dobijamo od UEFA u zadnjih 5-6 godina, iskoristimo na daleko bolji, smisleniji, održiviji način od ovoga, da postanemo održiv klub, koji ina svoj temelj i krov, glavu i rep, osnovu koju dobija iz ojačane, na max profesionalizovane omladinske škole, umesto što se prosipaju desetine miliona na promašene transfere, pogubljene igrače, i što nam očigledno ne nedostaje talenta pa svake godine imamo neko dete za uvaljivanje čim prohoda, umesto da prvo kod nas stasaju, pruže svoje najbolje i donesu rezultat, pa ih posle prodamo uz mnogo bolje uslove i nama i njima. Kritikujem ne zato što mrzim ovaj klub, već zato što ga previše volim da bih i u snu mogao da ponovo gledam da mu se opet dešava isključenje struje, i što ništa nismo naučili iz naše istorije. Što nismo iskoristili ove godine i stotine milione da uradimo ono što bi klubu donelo bezbednost i stabilnost na duži rok, što nismo udarili temelj održivog uspeha, jednostavno što nismo bili pametni kao Bøde.

 

Gde smo to mi danas? Pa, nakon te 2022. mi padamo osim na UEFA ranking listi i kvalitetom (to je valjda uzročno-posledično), organizaciono smo smeh, struka nam je Mitar Mrkela i uspavani Marin koji potrefi svakog 5. igrača da išta vredi, a svaki košta k’o suvo zlato, ulažemo u omladinsku školu mnogo manje nego što je trebalo i mnogo manje nego što je Bøde to uradio, i vidimo gde je naš igrački kadar danas. Mi ne prodajemo igrače već belo roblje, mi ne kupujemo igrače već robu sa greškom. 
 

U klub je u zadnjih 10 godina ušlo cirka pola milijarde €. Kako sam na netu mogao da dodjem do informacija, mi smo u tom periodu zaradili 8 puta više od njih, a oni su uložili te pare jedno 80 puta pametnije od nas. Mada, kod njih ne puše tompuse po loži, ne cirkaju Moet nakon pobeda, i sigurno ne kupuju džipove deci, sve na račun kluba koji inače toliko vole…

 

Mi smo od tog 36. mesta za 5 godina skliznuli na trenutno 56. na UEFA listi. Pominje se Liverpul koji jeste bio skalp, ali to je bio incident koji se više nije ponovio. Danas smo u kvalifikacijama lak plen i jednom Pafosu, iako se to desi u sezoni kad je klub ostvario rekordnu zaradu u jednoj sezoni uglavnom prodajući decu iz omladinske škole. Umesto igranja grupe Lige Šampiona, nama se danas baci koska igranja Lige Evrope, što je opet u redu, možda čak nam i nije mesto nigde dalje ni bolje. Ali se onda postavlja pitanje ko je kriv što se obećanja nisu ispunila, što se toliki novac protraćio da bi nam krilo igrao Katai, i zašto je jedan Bøde, jedan Pafos, ili jedan Kairat u Ligi Šampiona, a mi nismo?

 

Takva pitanja očigledno su nepoželjna i mnogima smetaju ali ja ne živim za glavom u pesku jbg i gledam na sve otvorenih očiju a ne kroz roze naočare. Možda je neko srećan što igramo Ligu Evrope, ja se pitam zašto nakon 50 mil mi nismo u Ligi Šampiona, možda je nekome super što mi pobedimo mučeni Debrecin i Malme, ja se pitam zašto gubimo od Pafosa. Možda je nekome super kao legenda i mit za prepričavanje unucima incident ono kad smo povedili Liverpul, ja pitam zašto nakon 8 puta više love, toliko iskustva igranja evropskih takmičenja, pa i dosta srećnih okolnosti koje su nas pratile svih tih godina, mi danas ne pobedjujemo Romu, Lazio, Porto, i ostale evropske sile poput Cityja u seriji, već to radi taj Bøde koji igra na stadionu koji prima 8000 ljudi.

 

A mi smo bili prvak Evrope, ne oni.

 

Da paradoks bude veći, mi smo taj Bøde izbacili 2024. u kvalifikacijama za Ligu šampiona, da bi oni kao poraženi odatle završili sledeće sezone u 4 najboljih ekipa Lige Evrope. Ali, kao i do tad, nastavili su gde su stali - korak po korak, stalni napredak, dugoročni plan a ne od dana do sutra, održivost a ne stihija. Čak i iz svojih poraza oni uče i sutra budu bolji, mi ništa ni iz naših pobeda.

 

Od tad, oni su se katapultirali nagore, tik iza Ajaksa na 38. mesto koje sada drže. Mi smo se od tad isto katapultirali, ali nadole, pa smo sad tik ispred Karabaga na 56. mestu. Oni liče organizaciono na klubove lige petice, mi organizaciono ličimo na TSC, ako smo i takvi. Oni imaju struku koja im proizvodi igrače, mi imamo struku da pije šampanjce u loži. Oni su i igrački dostigli nivo lige petice, mi nikad nismo odmakli dalje od onoga što smo igrali protiv Krasnodara. Oni imaju automatizam u upravi, struci, i igri, mi imamo lopove u upravi, nesposbnjakoviće u struci, i batadjorizam i jajarenje u igri. 

 

I sve to ne bi bio problem da ne sledi ono što će uslediti. Umesto da smo postavili osnove za održivost tako da nikad više ne nosimo dresove sa sms brojem za poruku, mi smo jednu ili max sve sezone neigranja Evrope od novog gašenje struje na stadionu. I zato su oni dresovi trebali da stoje uramljeni po Marakani, kao opomena. Od krova Evrope do mraka na stadionu trebalo nam je 20 godina. Videli smo kako to izgleda. I opet ništa nismo naučili. 
 

I to je moj problem. Ja na svojim greškama uvek učim, i ne pravim istu dva puta. A čak mi ni struju nikad nisu isključili. Ovi optimisti po forumu kojima ne smeta Joksa u loži, ako vam je dobro onda ništa. Otvorite i vi Moet pivdžana, smestite se pred TV-om i ispratite Ligu Šampiona, Bøde uskoro gostuje Atletiko Madridu.

 

Ako me razumete… 🤷‍♂️

 

[holden c.]

11 hours ago, dzoneee said:

Што просек из 9 а не 10 последњих сеозна?  Мислим није као да је нешто значајније бољи просек и ово, опет је испод 50%. 

 

Баш сам питао "мог друга" Копилота рецимо колико је Салцбург имао ЛШ у последњих 9 година... одговор је 5. Док Динамо Загреб има идентичан евро просек као Звезда са тим што Динамо има и четвртфинале ЛЕ. Опет не капирам што нису вадили 10 година уместо 9? И ок правила су таква каква су и треба користити све што ти се пружа, али када се праве ове статистике, које некоме могу фино изгледати на око, опет треба имати на уму да је питање колико пута би се српски клубови пласирали у ту ЛШ да Платини није променио правило о пласирању у исту? Не кажем то сада као омаловажавање за успех ових сада генерација, него више да се имају на уму оне прошле које нису успеле да се пласирају против неких тежих ривала као Рома, ПСВ или онај Динамо Кијев. 

Нормално је да ће Терзић и његова новинарска екипа користити све да се представи као најбољи вођа Звезде у овом веку можда, као што његов кум жели себе да презентује на нивоу државе, али чињенице су да су се правила променила па је реално лакше до циља сада. Опет кажем није због никаквог омаловажавања успеха ових данашњих генерација него више због онаквих постера као што су горе и излазе по штампи и медијима. Јер....

 

Прво правила нису иста некада и сада.

Друго реално није неки просек с обзиром на све околности.

Треће све ово ако се већ прича о неком генералном напретку које се често потенцира да би се оправдала трошења.

Terza moze da prica sta zeli, ali za ovaj moderni "vaskrs" FKCZ su primarno zasluzni Vladan Milojevic, pokojni Kosanovic i ostatak tog prvobitnog strucnog stozera. Naravno, uz faktore koje si naveo + povremeno cacijevsko upumpavanje resursa^tm. 

 

I to mu dodje to, jbg, Terza ce ostati upamcen kao covek za cijeg je vakta ovaj klub izuzetno napredovao, ali isto tako, mnogima od nas koji su tu bili prisutni, on ce ostati kao jedna od neizbrisivih mrlja njegove istorije

Edited 1 hour ago by holden c.