O ljubavi

[Dragan]

1. Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.

2. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.

3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.

4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se.

5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu.

6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini.

7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

8. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.

9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;

10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.

11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.

12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.

13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav

[Darko]

17 hours ago, Dragan said:

1. Ako jezike čovječije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.

2. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam.

3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.

4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se.

5. Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu.

6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini.

7. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

8. Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati.

9. Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;

10. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.

11. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko.

12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.

13. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav

Corinthians Chapter 13. Je si to bio na nekoj svadbi nedavno? 

 

Inače divan pasus.

[Dragan]

6 hours ago, Darko said:

Corinthians Chapter 13. Je si to bio na nekoj svadbi nedavno? 

 

Inače divan pasus.

Nisam. Odakle ti ta ideja ?

[Darko]

1 hour ago, Dragan said:

Nisam. Odakle ti ta ideja ?

Očigledno nisi bio na dovoljno svadbi niti gledao Wedding Crashers. Ovaj pasus se često koristi u govorima od strane popova i marriage celebrants.

[Dragan]

1 hour ago, Darko said:

Očigledno nisi bio na dovoljno svadbi niti gledao Wedding Crashers. Ovaj pasus se često koristi u govorima od strane popova i marriage celebrants.

Gledao sam Wedding Crashers, ali je tacno da nisam bio na svadbi na kojoj se to citalo.

Citat je bio vise indirektni odgovor na jednu tvrdnju @DameTime o ljubavi.

[zoran59]

Topla preporuka za knjigu The Art of Loving (Erich Fromm, 1956).

 

Dobro je procitati citavu kjigu (kao i ostale radove istog autora), a neke izvatke mozete procitati ovde:

https://www.google.com/books/edition/The_Art_of_Loving/m-8cEQAAQBAJ?hl=en&gbpv=1&pg=PA7&printsec=frontcover

 

[Dragan]

Ima je besplatno na netu, na srpskom.

 

Erich Fromm - Umece ljubavi

[DameTime]

10 hours ago, Dragan said:

Citat je bio vise indirektni odgovor na jednu tvrdnju @DameTime o ljubavi.

 

Čekaj bre, Dragane, deluje mi da govorimo istim jezikom, ali različitim dijalektima, pa se na kraju ne sporazumevamo 

 

Prvo pitanje je, šta je za tebe ljubav? 

 

Kad je moje mišljenje u pitanju, polazim od teorije Roberta Sternberga da postoji više vrsta ljubavi. Ljubav nije jedna, jedina i apsolutna, već ima mnogo oblika. Sternberg se inače bavio oblašću inteligencije (gde je zagovarao sličnu teoriju), a smatrao je i da moramo istražiti pojam ljubavi kako bismo razumeli čoveka. 

 

On govori o tri dimenzije ljubavi - privrženosti, strasti i intimnosti. Različitim kombinacijama ovih dimenzija "nastaju" i vrste ljubavi:

 

 

1. Ne-ljubav je jednostavno odsustvo sve tri komponente ljubavi i često je prisutna u površnim odnosima sa poznanicima.

2. Dopadanje nastaje kada je prisutna smo komponenta intimnost i najčešće odlikuje prijateljske veze.

3. Zaslepljujuća ljubav je ono što obično zovemo „ljubav na prvi pogled“ i nju čini strast, dok preostale dve komponente izostaju.

4. Prazna ljubav je ona vrsta ljubavi u kojoj postoji privrženost, ali izostaju intimnost i strast. U našoj kulturi je vezujemo za krajnje stadijume neke duže ljubavne veze, mada u nekim kulturama gde se brakovi unapred sklapaju, može postojati na samom početku veze.

5. Romantična ljubav proizilazi iz kombinacije intimnosti i strasti – ona je isto što i dopadanje, samo što je dodata komponenta seksualne privlačnosti.

6. Saosećajna ljubav je vrsta ljubavi u kojoj su prisutne komponente intimnosti i privrženosti i najčešće je prisutna kod dugih i dubokih prijateljstava, ili u brakovima u kojima je vremenom došlo do gašenja strasti.

7. Blesava ljubav proizilazi iz kombinacije strasti i privrženosti i može nam zaličiti na holivudske priče, prema kojima se par venča nakon mesec dana veze, a onda ubrzo i razvede jer ne postoji osećanje bliskosti i uzajamno razumevanje.

8. Potpuna ljubav je najzad ona vrsta ljubavi u kojoj su prisutne sve tri komponente i kojoj većina ljudi teži u intimnim, partnerskim odnosima.

 

Rekla bih da je ljubav koja se opeva u tužnim stihovima, za koju si se zapitao kako je moguće da se toliko vole a onda rastanu, zaslepljujuća, romantična ili blesava ljubav kod Sternberga. I one su takođe potpuno u redu.

 

U zavisnosti od životnog stadijuma, pogleda na partnerske odnose i potreba pojedinca, on može preferirati neku od ovih vrsta ljubavi. Takođe je vrlo bitno da partneri budu na istoj talasnoj dužini što se tiče potreba i očekivanja u ljubavnom odnosu. Tu je ključ komunikacija.

 

Potpuna ljubav je, naravno, ideal, za koji smatram da ga većina parova ne dostigne. Stvarno su retki partneri na koje sam naišla, a da su održali sve tri komponente u svom odnosu. 

 

Međutim, koja god vrsta ljubavi da nam je potrebna u datom trenutku, ona je naš izbor. Mi biramo da ostanemo u tom odnosu, kakav god on bio i koliko dobar ili loš bio po nas, opet iz svojih razloga. 

 

 

[Dragan]

Ljubav je ono sto vecno spaja nemanifestovanog Boga (Siva, cista svest) i njegovu manifestaciju (Shakti, energija-materija).

Jedna od tri odrednice boga/covekovog duha - postojanje, svest, blazenstvo (sat, chit, ananda).

U okviru ljudske pojavnosti ljubav je specificno zracenje srcanog (anahata) i ceonog (ajna) energetskog centra.

 

Ono sto ljudi obicno nazivaju ljubavlju je uobicajeno (nakon zaljubljenosti, u kojoj uz srcani i ceoni centar veliku ulogu igra seksualni centar) mesavina raznih ego osecanja i misli tri niza centra (ispod srcanog) i manje, ili vise nesebicnih osecanja iz srca.

 

Nakon raja zaljubljenosti, koji uobicajeno traje nekoliko meseci (ponajvise zbog neumerenosti u seksu) velika vecina pada u pakao nizih centara i svoj stari ego, jednostavno jer ne moze da drzi tu visoku vibraciju.

Tada pocinje kuknjava i optuzivanje drugog za izneverena ocekivanja.

Uobicajena je i pojava kriticizma, ljubomore, pozude, emotivnog, pa cak i fizickog nasilja, koje onda vodi rastanku/razvodu (ili se pojavi neka nova zrtva za zaljubljivanje/razmenu potreba).

 

Ako nije previse indiskretno - koliko dugo je trajala tvoja najduza veza ?

Moja - 28 godina i jos traje, sa istim zarom kao na pocetku (zapravo jos jace/dublje).

PS

Ljubav je u sustini teznja ka jedinstvu. Prvo se to ocituje kao zelja za fizickim sjedinjenjem, kako evolucija napreduje za emotivnim, misaonim, dusevnim... sa drugom osobom, pri cemu je ego fokus svesti najveca prepreka.

U krajnjoj liniji, posto je covekovo ustrojstvo samo preslikani makrokosmos - sjedinjenje duse i boga.

Tu se javlja jedan interesantan paradoks - iako sjedinjen, covek ostaje individua (znaci ne radi se o uobicajenoj konzumerskoj simbiozi i trampi koju opisuje i Fromm).

Edited Thursday at 10:02 PM by Dragan

[DameTime]

Okej, ne operišem u tim terminima koji se tiču energije, ali slažem se da većina posle faze zaljubljenosti ne mrdne dalje od svog ega. Kao i da ljubav jeste sjedinjenje sa drugom osobom, taj osećaj potpunosti jeste neki ideal.

 

Ali da bi se došlo dotle, treba se osloboditi stega u kojima nas ego drži, što je vrlo izazovno i podrazumeva da oba partnera rade na sebi. Nekako mi je i okej da se to ne postiže sa baš bilo kojom osobom, tako da na kraju proživimo više vrsta ljubavi. 

 

No, uvek mi je drago kad čujem da postoje ljubavi koje toliko dugo traju, ali ne samo da traju već imaju i jači intenzitet nego na početku. To mi vraća neku nadu:) 

[Div]

@Dragan
Čemu bog u opisu, same pojmove ljubavi, boga, da ne uvodim i druge pomenute i nepomenute, svako doživljava i objašnjava na svoj, različit od drugih, način.
Uvek sam razgovor na slične teme, video samo kao priliku da čujem kako neko drzgi razmišlja o datoj temi, pojmu, doživljaju, nikad kao povod za ubeđivanje, dokazivanje.

[Dragan]

1 hour ago, Div said:

@Dragan
Čemu bog u opisu, same pojmove ljubavi, boga, da ne uvodim i druge pomenute i nepomenute, svako doživljava i objašnjava na svoj, različit od drugih, način.
Uvek sam razgovor na slične teme, video samo kao priliku da čujem kako neko drzgi razmišlja o datoj temi, pojmu, doživljaju, nikad kao povod za ubeđivanje, dokazivanje.

Ne zelim ja nikog da ubedjujem, niti mislim da je radni koncept koji sam usvojio jedini ispravan, ili najbolji.

 

Taj koncept uostalom nije originalno moj vec joginsko-tantricki i za sada najbolje odgovara mojim dosadasnjim iskustvima.

 

Bog naravno nije neophodan za taj koncept (zato sam stavio pored "cista svest") i sebe dozivljavam ateistom, ali ponekom moze pomoci u razvoju.

Sam pojam je nazalost "uprljan" religijom, ali sto bi moja mila pokojna baba rekla "ima neka visa sila".

Iako, kao sto i sam kazes svako u taj pojam (a i druge poput ljubavi, slobode, istine...) ucitava razne stvari, mislim da nakon izvesnog razvoja dolazi do konvergencije njihovog znacenja (videti opise mistika raznih kultura i razdoblja).

 

Pri tome, jer uvek vidimo samo fragment stvarnosti, u zavisnosti s kojeg stanovistva gledamo, mogu biti istinite (i u datom trenutku oslobadjajuce) naizgled potpuno suprotne tvrdnje, kao na pr. - bog je stvorio coveka i covek je izmastao boga.

 

[Dragan]

1 hour ago, DameTime said:

Okej, ne operišem u tim terminima koji se tiču energije, ali slažem se da većina posle faze zaljubljenosti ne mrdne dalje od svog ega. Kao i da ljubav jeste sjedinjenje sa drugom osobom, taj osećaj potpunosti jeste neki ideal.

 

Ali da bi se došlo dotle, treba se osloboditi stega u kojima nas ego drži, što je vrlo izazovno i podrazumeva da oba partnera rade na sebi. Nekako mi je i okej da se to ne postiže sa baš bilo kojom osobom, tako da na kraju proživimo više vrsta ljubavi. 

 

No, uvek mi je drago kad čujem da postoje ljubavi koje toliko dugo traju, ali ne samo da traju već imaju i jači intenzitet nego na početku. To mi vraća neku nadu:) 

"Dijalekt" koji koristimo je nuzno razlicit iz najmanje dva razloga.

Pri tome kao sto sam napisao Divu sama terminologija i koncepti nisu toliko presudni.

 

Prvi razlog je o kom nivou naseg slojevitog bica pricamo.

Tvoj pristup je psiholoski i personalni, moj je malo vise ezotericki i impersonalni (na pr. grubo receno smatram da ljubav postoji nezavisno od ljudi, kao prirodna sila, gravitacija na pr. ili da se ljubav moze doziveti i bez druge osobe, unutar samog sebe).

 

Psiholoski pristup je vredan i cak mislim da je taj nacin introspekcije neophodan u odredjenoj fazi razvoja, mada moze biti i zbunjuci za mnoge ljude (u smislu da tu ne mogu naci resenje svojih problema).

Razlog je taj da se nuzno ostaje u vrtlogu misli-osecaja (vritti) dok je "resenje" u njihovoj transcedenciji (putem meditacije, molitve, nesebicnog delovanja...).

 

Drugi, opsti razlog, zbog koga se necemo u potpunosti razumeti lezi u specificnostima nase licne perspektive - razlicitost u genetici, starosnoj dobi, vaspitanju, licnoj istoriji i dozivljaju, polu (da ti ne kvarim temu o feminizmu - i muskarci i zene su ego-isti; stvarna revolucija ce tek biti promena toga; feminizam moze biti nacin oslobadjanja, ali veoma lako moze postati jos jedna ego zamka).

 

Kako god bilo, u istoj smo barci manje-vise i trebamo se truditi da razvijemo maksimum nama moguceg razumevanja i saosecaja.

[zoran59]

1 hour ago, Dragan said:

...

Tvoj pristup je psiholoski i personalni, moj je malo vise ezotericki i impersonalni (na pr. grubo receno smatram da ljubav postoji nezavisno od ljudi, kao prirodna sila, gravitacija na pr. ili da se ljubav moze doziveti i bez druge osobe, unutar samog sebe).

...

 

Dragane, malo bih se umesao i pokusao da ponudim drugaciji pristup.

 

Ne bih se slozio da ljubav postoji nezavisno od ljudi ili cak i visih vrsta sisara - mada je kod tih vrsta tesko razaznati sta je ljubav a sta prirodni nagon za ocuvanjem vrste...

Za postojanje ljubavi je nuzno da postoji subjekt, tj. neko ko oseca ljubav. Zivo bice. Ljubav izmedju elektromagnetskih talasa ne postoji (mada postoji interakcija!). Mozda na ovakvom primeru ti zamisljs ljubav kao prirodnu silu?

A onda treba da postoji i objekt - sta/koga volimo?

 

I onda sta cemo sa onim sto ne volimo (i onima koje ne volimo)? Je li dovoljan opis "indiferentnost" ili je potreban i "prezir" ili cak "mrznja?"

 

Ogranicio bih se na medjuljudske odnose, ne bih o drugim oblicima ljubavi - inace bih se doveo do toga da pisem da volEm pasulj a ne cenim cveklu...

 

Mislim da kod vecine ljudi postoji potencijal da razviju pravu i pozeljnu ljubav, koji se moze ili ne mora ostvariti. A kod manjine postoji "ljubav" prema samom sebi - sto se moze u nekoj teoriji definisati kao "ljubav," ali ja mislim da je to egocentrizam i nepozeljna karakteristika, jer ne pridonosi boljitku drustva, tj, u sirem smislu, opstanku vrste i nastavku zivota.

 

Ima ovde mesta za dodatnu raspravu, tj. da dodamo poglavlja na Frommovu knjigu...

[DameTime]

2 hours ago, Dragan said:

Prvi razlog je o kom nivou naseg slojevitog bica pricamo.

Tvoj pristup je psiholoski i personalni, moj je malo vise ezotericki i impersonalni (na pr. grubo receno smatram da ljubav postoji nezavisno od ljudi, kao prirodna sila, gravitacija na pr. ili da se ljubav moze doziveti i bez druge osobe, unutar samog sebe).

 

Pa da, smatram da se pojmu ljubavi mora pristupiti iz personalnog ugla i da nema toliko smisla baviti se njome izvan nas. Šta je ljubav bez nas ljudi? Energija? Ali energija je svuda oko nas. Kako možemo znati da je neka konkretna energija upravo ljubav? Kako je možemo meriti?

 

Ljubav se može doživeti i bez druge osobe, tj. zapravo mora, jer čovek treba prvo da zavoli sebe kako bi mogao zavoleti i drugu osobu.

 

2 hours ago, Dragan said:

Psiholoski pristup je vredan i cak mislim da je taj nacin introspekcije neophodan u odredjenoj fazi razvoja, mada moze biti i zbunjuci za mnoge ljude (u smislu da tu ne mogu naci resenje svojih problema).

Razlog je taj da se nuzno ostaje u vrtlogu misli-osecaja (vritti) dok je "resenje" u njihovoj transcedenciji (putem meditacije, molitve, nesebicnog delovanja...).

 

U vrtlogu misli i osećanja smo jer je to karakteristično za nas ljude  Priznajem da nisam upoznata sa pojmovima kojima ti barataš. Ta oblast me nikad nije previše zanimala, iako postoje empirijski dokazi da je meditacija ljudima pomogla u mnogo čemu. 

 

2 hours ago, Dragan said:

Drugi, opsti razlog, zbog koga se necemo u potpunosti razumeti lezi u specificnostima nase licne perspektive - razlicitost u genetici, starosnoj dobi, vaspitanju, licnoj istoriji i dozivljaju, polu (da ti ne kvarim temu o feminizmu - i muskarci i zene su ego-isti; stvarna revolucija ce tek biti promena toga; feminizam moze biti nacin oslobadjanja, ali veoma lako moze postati jos jedna ego zamka).

 

Nema to veze sa feminizmom, ego deluje kod oba pola, samo se manifestuje na različite načine, što je posledica običaja, navika, stavova, uverenja itd.

[Dragan]

Zoran59

Quote

A kod manjine postoji "ljubav" prema samom sebi - sto se moze u nekoj teoriji definisati kao "ljubav," ali ja mislim da je to egocentrizam i nepozeljna karakteristika, jer ne pridonosi boljitku drustva, tj, u sirem smislu, opstanku vrste i nastavku zivota.

Dame Time

Quote

Ljubav se može doživeti i bez druge osobe, tj. zapravo mora, jer čovek treba prvo da zavoli sebe kako bi mogao zavoleti i drugu osobu.

Dobar primer, kako je tesko spoznati istinu o nutarnjim pojavama.

Fizika i hemija su tu u prednosti - materija je svima ocigledna i eksperimenti u principu ponovljivi od svih.

Vec biologija ima problema sa jednoznacnim odredjenjem nekih uticaja na organizam.

Sociologija i psihologija su tu jos neprecizniji, a o nutarnjim svetovima ce uvek postojati razlicita gledista, u zavisnosti od iskustava.

 

Tema je siroka i naravno mozemo raspravljati o svemu, no verovatnoca je velika da ce svako ostati pri onome sto vec "zna".

 

"Ljubi svojega bliznjega kao samoga sebe".

Ocigledno je da "sebe" na koju se referirate vas dvoje nije isto, te je i zakljucak o "kvalitetu" i svrsishodnosti ljubavi prema sebi razlicit.

[DameTime]

Pošto je @zoran59 čitao Froma, onda verovatno zna kako upravo From referira na ljubav prema sebi, što razlikuje od samoljublja (egocentrizma, narcizma i sl). Samoljublje nije ljubav.

 

Čovek koji ne voli sebe, ne može voleti ni drugog, jer ljubav podrazumeva prihvatanje. A ako ne prihvataš sebe, sa svim manama i vrlinama, kako ćeš prihvatiti drugu osobu? Nebitno da li ti je prijatelj ili partner.

 

U psihologiji dosta toga zavisi od operacionalizacije pojma, tj. kako pokušavamo da ga izmerimo. Jasno je da to ne može biti na nivou egzaktnosti matematike, fizike ili hemije, ali to jeste nauka koja koristi empiriju da istraži i potkrepi fenomene koji nam inače deluju apstraktno. Dok nam svaka nova teorija otvara novu liniju promišljanja i istraživanja.

[Dragan]

3 hours ago, zoran59 said:

Ne bih se slozio da ljubav postoji nezavisno od ljudi ili cak i visih vrsta sisara - mada je kod tih vrsta tesko razaznati sta je ljubav a sta prirodni nagon za ocuvanjem vrste...

Malo blasfemije za sve ljubitelje kucnih zivotinja - zivotinje nemaju individualnu dusu i nisu sposobne za ljubav kao covek.

3 hours ago, zoran59 said:

Za postojanje ljubavi je nuzno da postoji subjekt, tj. neko ko oseca ljubav. Zivo bice. Ljubav izmedju elektromagnetskih talasa ne postoji (mada postoji interakcija!). Mozda na ovakvom primeru ti zamisljs ljubav kao prirodnu silu?

A onda treba da postoji i objekt - sta/koga volimo?

Ovde je opet pitanje perspektive.

Cista svest (za vernike Bog) je taj subjekt, a energija-materija (stvarstvo) je objekat.

Prvo je locirano na temenu, a ostatak u ostatku tela, sa osnovom kod anusa.

Odatle narodna preporuka da treba da nam dodje "iz dupeta u glavu".

U sustini mi smo bogovi koji igraju zmurke sa samim sobom, a ljubav je mamac koji nas mami da se vratimo domu.

3 hours ago, zoran59 said:

I onda sta cemo sa onim sto ne volimo (i onima koje ne volimo)? Je li dovoljan opis "indiferentnost" ili je potreban i "prezir" ili cak "mrznja?"

"Za ljubav, ne za mrznju, ja sam stvorena".

Antigona

 

"Ako se na mrznju mrznjom odgovara kako ce joj doci kraj"

Buda

 

~"Ne mrzi gresnika vec greh"

 

U principu je svako od nas, cak i najveci zlocinac, bozanska iskra vredna ljubavi.

Druga je stvar sto se neki usled neznanja o tome i nezrelosti (evolutivne nerazvijenosti) pogube u materiji i zloupotrebe svoje mogucnosti.

Joga predlaze stav neuslovljenosti tj. neprianjanja kako na neugodne, tako i na ugodne pojave.

Naravno, na nivou relativne svesti delovacemo tako da smanjimo zlo, a povecamo dobro (shvaceno kao podrska zivotu i smanjenje patnje), ali za to nije neophodno imati negativne emocije-misli.

Naprotiv, efikasno u tom smeru moze delovati samo onaj cija svest nije pomucena tim vrtlozima.

 

Edited Friday at 11:23 AM by Dragan

[zoran59]

12 hours ago, DameTime said:

Pošto je @zoran59 čitao Froma, onda verovatno zna kako upravo From referira na ljubav prema sebi, što razlikuje od samoljublja (egocentrizma, narcizma i sl). Samoljublje nije ljubav.

 

Čovek koji ne voli sebe, ne može voleti ni drugog, jer ljubav podrazumeva prihvatanje. A ako ne prihvataš sebe, sa svim manama i vrlinama, kako ćeš prihvatiti drugu osobu? Nebitno da li ti je prijatelj ili partner.

 

U psihologiji dosta toga zavisi od operacionalizacije pojma, tj. kako pokušavamo da ga izmerimo. Jasno je da to ne može biti na nivou egzaktnosti matematike, fizike ili hemije, ali to jeste nauka koja koristi empiriju da istraži i potkrepi fenomene koji nam inače deluju apstraktno. Dok nam svaka nova teorija otvara novu liniju promišljanja i istraživanja.

 

Majko mila, odakle da pocnem?

 

Jesam procitao Fromma,sva njegova dela,  i uglavnom se slazem. Ne uvek. Na primer, u ranije preporucenoj knjizi postoji i poglavlje (procitao sam vise puta ali poslednji put vec davno) Ljubav prema Bogu. To je potpuno iracionalno - meni, jer sam "nevernik." Kako neko moze voleti boga koji je (ako postoji) indiferentna budala.

Istovremeno, i ljubav (prava, postena) je iracionalna. Mozda sam nevernik, mislim da je ljubav bezuslovna i vecna. Mogu se ne sloziti sa necim - a i dalje volim coveka koji prica gluposti. Postoji li nesto "subliminalno?"

 

Ne postoji mera.

Nije moguce izmeriti koliko neko voli bracnog partnera  jer nemamo "referentni okvir."

Zato se ogranicavamo na crno-beli okvir. "Volim/ne volim."

 

Dobri ljudi vole puno toga.

Losi uglavnom prigovaraju i nalaze zamerke.