Vox Left - Vox Right - Cancel, Retry?

[DameTime]

5 minutes ago, 40Wins said:

Jel moze quote tvog objasnjenja zasto kumunizam nije opstao?

 

Ne može, pošto sam bukvalno citirala samu sebe - postoji razlog (ili razlozi) zašto nije opstao. Ne vidim i šta će ti, kako ti i ja možemo da konstruktivno diskutujemo na ovu temu? Sorry, gubljenje vremena.

[40Wins]

16 minutes ago, DameTime said:

 

Ne može, pošto sam bukvalno citirala samu sebe - postoji razlog (ili razlozi) zašto nije opstao. Ne vidim i šta će ti, kako ti i ja možemo da konstruktivno diskutujemo na ovu temu? Sorry, gubljenje vremena.

 

Jbg bas sam se nadao da cu procitati nesto drugo u odnosu na standardni levatorski odgovor: "Zato sto to nije bio pravi komunizam."

[DameTime]

[40Wins]

Znaci ipak jeste to bio odgovor, thanks.

[Malkolm Brogdon]

1 hour ago, 40Wins said:

===>

 

What the hell?

Sta bi tacno ovde bio problem?

 

Mislim da je skroz ok smatrati da trenutni sistem kreira gomilu problema, i da sama kritika trenutnog sistema moze da ima vrednost, bez da smatras da je odredjeno ponudjeno resenje ispravno resenje tih problema (u ovom slucaju komunizam).

[Darko]

2 hours ago, DameTime said:

Više puta sam i napisala ovde - postoji razlog što komunizam nije opstao (nešto i sam spominješ, konkretno death toll). Što se tiče Marksa, poštujem ga i podržavam deo njegove teorije koji stoji direktno nasuprot kapitalizmu, koji je za mene lično jedna od najgorih razvojnih pojava. 

Kapitalizam podrazumeva slobodu izbora na tržištu što često (ne uvek, videti u knjigi "Nudge") rezultira u win win scenariju za proizvođače, kupce, a i same radnike. Za efekat, dovoljno je uporediti Zapadnu Nemačku sa Istočnom pre pada Berlinskog zida i ujedinjenja. Isti narod, dva sistema, totalno različit rezultat. Da ne pričamo o ostalim slučajevima. I sama Kina se digla iz siromaštva kada je otvorila svoj market prema svetu, iako se vlada i dalje upliće preko subvencija i raznih zavrzlama. Njihova vlada nije komunistička, iako tako sami sebe zovu - ali svakako jesu autoritarna i totalistička.

 

Marks je teško govno od čoveka, po onome što znam. Kada je video kako radnička klasa jača i kako su najsiromašniji članovi društva počeli masovno da izlaze iz bede u Engleskoj, umesto da prizna da mu teorija ne valja, i dalje je postulirao kako će kraj kapitalizma da dođe svakog trenutka. Epilog njegovog naravoučenija znamo. Kakademik i demagog. 

[Div]

3 hours ago, Darko said:

Kapitalizam podrazumeva slobodu izbora na tržištu što često (ne uvek, videti u knjigi "Nudge") rezultira u win win scenariju za proizvođače, kupce, a i same radnike. Za efekat, dovoljno je uporediti Zapadnu Nemačku sa Istočnom pre pada Berlinskog zida i ujedinjenja. Isti narod, dva sistema, totalno različit rezultat. Da ne pričamo o ostalim slučajevima. I sama Kina se digla iz siromaštva kada je otvorila svoj market prema svetu, iako se vlada i dalje upliće preko subvencija i raznih zavrzlama. Njihova vlada nije komunistička, iako tako sami sebe zovu - ali svakako jesu autoritarna i totalistička.

 

Marks je teško govno od čoveka, po onome što znam. Kada je video kako radnička klasa jača i kako su najsiromašniji članovi društva počeli masovno da izlaze iz bede u Engleskoj, umesto da prizna da mu teorija ne valja, i dalje je postulirao kako će kraj kapitalizma da dođe svakog trenutka. Epilog njegovog naravoučenija znamo. Kakademik i demagog. 

 

Marks nije bio praktičar, nije vodio revoluciju, nije mogao da primeni svoje učenje u praksi, a oni koji su vodili države i nazivali se marksistima, su u praksi primenjivali manje znanja iz Marksovih analiza nego oni koji su išli do zabranjivanja marksizma i komunizma.

Pobeda revolucije u Rusijiu dobroj meri primenjuje učenje koje nije u skladu sa Marksovim učenjem, samim tim što se dogodila u siromašnoj zemlji, gde radnička klas nije postojala kao značajan faktor, umesto jednog, u suštini, feudalnog sistema stvorena je jedna diktatura vlasti, saka promena vođe značila je i reviziju ideologije, prilagođavanje sistema novom vođi a ne realnim odnosima u državi i svetu, sve je podređeno očuvanju vlasti vođe i klike oko njega. Po Matksovom učenju revolucija je trebalo da se dogodi u najrazvijenijim, najbogatijim zemljama, gde ta neka nova vlast ne bi rešavala problem golog preživljavanja, ne bi joj glavni neprijatelj bila glad.

Uostalom, komunizam, po marksovom učenju, nije nigde ni postojao, on je trebao da dođe posle socijalizma kao prelaznog perioda, neki modeli socijalizma, mogu i treba da se proučavaju, ako ništa drugo de bi se dokazalo zašto niszu dali rezultat koji su obećavali. Ja bih rekao jednom rečenicom, nisu se prilagodili, ignorisali su realnost. Kina je u tom smislu izuzetak, dokazuje nešto što nisam verovao da je moguće, tehnološki i ekonomski razvoj do nivoa svetske sile u finansijskoj moći i trazvoju tehnologije u komercijalnoj primeni. Ne znam dokle je to moguće, očekivao sam da će doći do demokratizacije kineskog društva čim izađu iz faze borbe protiv gladi, međutim demokratizacije, berem u političkom smislu nema, ekonomska postoji, ako se može nazvati demokratizacijom, svakako postoji nekakva disperzija ekonomske moći, i neki neprirodni, neočekivani sklad između političke i ekonomske moći.

Kakav je Marks čovek bio, nije bitno, ne verujem da ima podataka o tome da bi se išta zaključilo, uostalom Marks je značajan onoliko koliko je njegovo učenje prihvaćeno ili se dokazalo kao tačno ili ne. Bolji uslovi života radnika u matici jedne imperijalističke sile nisu nikakav osnov za odbacivanje analize o odnosima i stanju u kapitalističkom društvu 19. veka, u tu ocenu bi valjalo uključiti i kvalitet života u kolonijama ako je cilj da se pokaže kako sistem utiče na životni standard društva. 

Na standard i politički i ekonomski položaj radnika u razvijenim kapitalističkim, pretežno zapadnim zemljama, velikim delom je uticala revolucija na istoku, strah od širenja iste je doveo do popuštanja pred zahtevima sindikata, a onda i do pojave moćnih političkih stranaka koje su, na svoj način, zastupale interese radnika, i razviola se svest o neophodnosti kompromisa, da su rad i kapitak komplementarni da ne mogu jedno bez drugog. Takođe, narasla proizvodnja treba i kupce, jedam multimilijarder neće kupiti milion pari cipela a milion radnika sa skromnom nadnicom hoće, tek stotine miliona sa pristojnim zaradama, kupiće sve što se ponudi, kapitalu su potrebni kupci akrupni kapital ne može da apsporbuje svu proizvodnju.

Pre raspada SSSRa, zemlje zapadne Evrope su bile bliže nekom prelaznom sistemu o kom je Marks pisao nego zemlje varšavskog bloka.