Da se ne zaboravi

[Jerotije Pantic]

Na današnji dan pre 28 godina, ubijene su srpske devojčice Milica Lalović i Nataša Učur u sarajevskom naselju Grbavica.

Snajperista sa zgrade "Lorisa" na tadašnjem Trgu Pere Kosorića, a sada Trgu heroja, ubio je 11. marta 1995. godine desetogodišnju Milicu i devetogodišnju Natašu koje su se igrale lastiša u Ulici Rave Janković, ispred zgrade na broju 59, u naselju koje je tada bilo pod srpskom kontrolom.

Prema navodima svedoka, devojčice je ubio S.P, pripadnik 101. brigade takozvane Armije BiH. Sarajka Fatima Bajramović svedočila je da je to učinio Sejo Piskić koji je rođen 1956. godine u Gračanici. Za taj zločin, kao i u mnogim drugim slučajevima ubistava srpskih civila, niko nikada nije odgovarao.

[Jezebel]

Na danasnji dan 12. marta 2003  ubili su Zorana Đinđića.

 

Pomen Zoranu Đinđiću, jednom od najboljih među nama ikada, večna slava mu i hvala, uz reči Koče Popovića.

 

„Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji”.

 

[Kronostime]

 

[Kronostime]

 

[Azazelkg]

https://www.google.com/amp/s/www.politika.rs/sr/articles/amp/544408

 

Da se ne zaboravi i nikad da se ne ponovi...

[Kronostime]

Sasa Stajic.

Secam se dobro tog decka rodjenog 1978. godine u naselju na Adi Ciganliji (onom koje Sapic hoce da raseli danas zbog izmestanja ZOO vrta). Otac Dusan i majka Milena su dosli u to tada vikend naselje da bi negde u Beogradu zaradili nesto za zivot. Imali su samo njega i on je bio ceo njihov zivot. Mi, deca vikendasa i malobrojnih stalnih zitelja tog naselja smo se druzili, igrali fudbal i kosarku, isli na plivanje na jezero i na pecanje na Savu i odrastali smo zajedno.

Onda su dosle devedesete....

1999. godine u Januaru ode Sasa na odsluzenje vojnog roka u Danilovgrad - roditelji ponosni sto im sin jedinac stasao za vojsku, jbg. drugacije se tada gledalo na to, drustvo se skupilo na ispracaju iako se osecala neka nervoza oko predstojecih dogadjaja.

Onda je dosao 24.Mart....

Poce bombardovanje uvece, ljudi unezvereni beze kud koji... malo ko zna sta da radi u toj situaciji.

Sutradan ujutro zacuo se vrisak u naselju - majci Mileni i ocu Dusku su javili da je Sasa poginuo u Danilovgradu u kasarni na strazi.

Idemo svi da izjavimo saucesce i ponudimo ako nesto mozemo da pomognemo mada, u tom trenutku, ni sami nismo znali sta cemo - jedan od nas je poginuo.

Par dana kasnije sahranise Sasu na Centralnom groblju, oficiri drze govor, a mi ih teramo u tri pizde materine jer nam taj njiihov govor nece vratiti druga s kojim smo odrastali.

Dusan i Milena su ostali narednih par godina u tom naselju, onako u crnini, sami, u tuzi za sinom i obilazeci svake godine na danasnji dan spomenik na mestu gde je poginuo... dok se neka od vlasti nije  smilovala da ih smesti u neki stancic  solidarnosti negde u Zemun Polju ili dalje.

Pocivaj u miru, Sasa, nisi zasluzio da budes samo fusnotica u vestima o danasnjoj godisnjici - za nas koji smo te znali bio si mnogo vise od toga.

[Milenko Puzigaca]

Ako se ponove uslovi koji su doveli do neke aktivnosti, ponovice se i ona. To je prirodni zakon.

[Azazelkg]

16 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

Ako se ponove uslovi koji su doveli do neke aktivnosti, ponovice se i ona. To je prirodni zakon.

Nimalo nemaš sažaljenja za žrtve i još ih priželjkuješ? Svašta

[Milenko Puzigaca]

Ne volim to svođenje na lično, ali stvarno nije lepo sto ovako podmeces. Ja samo konstatujem neprijatne činjenice, a ne bavim se emocijama niti seirim, niti priželjkujem ništa. Zašto bi uopste bilo ko prizeljkivao da ga neko bombarduje? To nije normalno. Čak i kad napisem nesto sto mozda zvuci tako, to nije stbarno, nego pisem samo da bih šokirao i nervirao razne koji se previse pale na "patos". Kako ih više ne mrzi. Mislim, lepo je to, ali kad neko napuni 17, 18 godina vreme je da se to sa patetisanjem prevaziđe.

[Milenko Puzigaca]

Drugo, ne razumem opsednutost prošlošću i naročito kult smrti. Ja se slazem sa Kristoferom Hilom i njegovim anglosaksonskim sunarodnicima generalno. Da li znate vi koliko je to 25 godina? Cela generacija skoro. 

 

Slusaj, vi imate vase ikone koje simbolizuju to u sta verujete, ne mislim samo na religiju, i ja se vama u njih ne mesam, ja imam moje ikone koje simbolizuju ono u sta ja verujem, i ne vidim u cemu je problem.

 

Koji postoji. I to je sto neki pokusavaju da svima nametnu svoje ikone, silom, ostrakovanjem, itd. Zasto to rade? Šta su im učinili ovi koji bi radije da sami biraju?

 

Znam, znam, počinili su najveći greh koji je u palanci moguće počiniti. Izneverili su očekivanja ostalih.

Edited March 24, 2023 by Milenko Puzigaca

[Constantin]

Quote

 

BEOGRAD – Ambasador SAD Kristofer Hil izjavio je, povodom godišnjice NATO bombardovanja, da zna da narod Srbije ne može i ne treba da zaboravi to strašno vreme, i da ne može da potisne svoju bol, ali da veruje da ima dovoljno snage da potisne svoje ogorčenje.

 

„Posvetio sam život diplomatiji - pronalaženju diplomatskih rešenja za naizgled nerešive probleme. Tokom svoje diplomatske karijere naučio sam da diplomatija ponekad doživi neuspeh. Kada se to dogodi, posledice mogu biti tragične. Želim da uputim iskreno saučešće porodicama poginulih u ratovima devedesetih, uključujući i poginule u NATO bombardovanju”, rekao je Hil u pisanoj izjavi medijima, prenosi Tanjug.

 

https://www.politika.rs/sr/clanak/544437/Hil-Verujem-da-narod-Srbije-ima-dovoljno-snage-da-potisne-svoje-ogorcenje

 

 

[VladimirB]

Da se ne zaboravi.

 

Edited March 24, 2023 by VladimirB

[DJORDJE]

The Krusha massacres (Albanian: Masakra e Krushës së Madhe dhe Krushës së Vogël, Serbian: Масакр у Великој и Малој Круши, romanized: Masakr u Velikoj i Maloj Kruši) near Orahovac, Kosovo,] were two massacres that took place during the Kosovo War on the afternoon of 25 March 1999, the day after the NATO bombing of Yugoslavia began.

At that time, witnesses reported that special police unit entered the village and separated the men and boys, and killed around 100 men and male teenagers over the age of  Human Right Watch reported that more than 90 men were killed.

[Constantin]

Tužno i otužno....na žalost.

[Arsenije Pesic]

On 3/24/2023 at 8:27 AM, Kronostime said:

Sasa Stajic.

Secam se dobro tog decka rodjenog 1978. godine u naselju na Adi Ciganliji (onom koje Sapic hoce da raseli danas zbog izmestanja ZOO vrta). Otac Dusan i majka Milena su dosli u to tada vikend naselje da bi negde u Beogradu zaradili nesto za zivot. Imali su samo njega i on je bio ceo njihov zivot. Mi, deca vikendasa i malobrojnih stalnih zitelja tog naselja smo se druzili, igrali fudbal i kosarku, isli na plivanje na jezero i na pecanje na Savu i odrastali smo zajedno.

Onda su dosle devedesete....

1999. godine u Januaru ode Sasa na odsluzenje vojnog roka u Danilovgrad - roditelji ponosni sto im sin jedinac stasao za vojsku, jbg. drugacije se tada gledalo na to, drustvo se skupilo na ispracaju iako se osecala neka nervoza oko predstojecih dogadjaja.

Onda je dosao 24.Mart....

Poce bombardovanje uvece, ljudi unezvereni beze kud koji... malo ko zna sta da radi u toj situaciji.

Sutradan ujutro zacuo se vrisak u naselju - majci Mileni i ocu Dusku su javili da je Sasa poginuo u Danilovgradu u kasarni na strazi.

Idemo svi da izjavimo saucesce i ponudimo ako nesto mozemo da pomognemo mada, u tom trenutku, ni sami nismo znali sta cemo - jedan od nas je poginuo.

Par dana kasnije sahranise Sasu na Centralnom groblju, oficiri drze govor, a mi ih teramo u tri pizde materine jer nam taj njiihov govor nece vratiti druga s kojim smo odrastali.

Dusan i Milena su ostali narednih par godina u tom naselju, onako u crnini, sami, u tuzi za sinom i obilazeci svake godine na danasnji dan spomenik na mestu gde je poginuo... dok se neka od vlasti nije  smilovala da ih smesti u neki stancic  solidarnosti negde u Zemun Polju ili dalje.

Pocivaj u miru, Sasa, nisi zasluzio da budes samo fusnotica u vestima o danasnjoj godisnjici - za nas koji smo te znali bio si mnogo vise od toga.

 

Sticajem okolnosti sam bio u kasarni u Danilovgradu od septembra '99., pa mogu da prenesem ono što sam čuo od vojnika i oficira.

 

Kasarna u Danilovgradu je u to vreme imala "plavce" (PVO), neku artiljeriju (topove i haubice) i nešto sitno ABHO. Vojska je pred bombardovanje izmeštena iz kasarne, a neki genijalac je smatrao da je dobra ideja da par dana pred početak bombardovanja iz hangara izvuku neke prastare šklopocije sa radarima i puste ih da se malo "izvrte". Radari su naravno bili potpuno neupotrebljivi protiv tadašnje avijacije, ali dovoljno je što su uključeni da budu "snimljeni" i tako su privuku prve bombe koje su bačene na teritoriju SRJ te večeri.

 

U čitavoj kasarni je bilo samo nekoliko vojnika koji su kao čuvali stražu, ide priča da im je rečeno gde da je bezbedno da se sakriju kada čuju sirene, ali nekako sumnjam da im je bilo ko jasno rekao ozbiljnost rizika kojem su izloženi. Saša Stajić je na žalost bio najbliži hangarima koji su gađani, nije bio u zaklonu i izgubio je život.

[deez nuts.]

Draskov never forget

ako vas neko pita, na slici je Bagdad

[freethrow]

Bagdad Beograd, kako se beše kaže pravilno, Irak ili Iran?

[Plavi Golub]

@deez nuts.

 

Je li ga bar neko opomenuo ili nije? 

[033zero330]

I Jeremić se ispalio, pa nikom ništa...

[Constantin]

27. Mart....

Dan kad smo rekli NE Trojnom paktu i "silazi dole" nevidljivom F-117....

[Kronostime]

05. April.....

 

Pocetak cetvorogodisnje opsade Sarajeva i divljanja idiota sa okolnih brda nad jednim od najlepsih i najtolerantnijih gradova u rahmetli zajednickoj drzavi.

 

[Drug Crni]

Aprila 1941,Pal Teleki,mađarski premijer izvršio je samoubistvo jer je Mađarska napala Jugoslaviju zajedno sa nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom.



Srbija ga se ovih dana (ponovo) nije setila. Mađarska veliča Mikloša Hortija,a Srbija ćuti.
Dupla sramota!

[Jezebel]

🌹

Novinarka lista "Duga" Radislava Dada Vujasinović umrla je na današnji dan, 8. aprila pre 29 godina, pod još nerazjašnjenim okolnostima. Prvobitna istraga govorila je da se novinarka ubila iz lovačke puške, međutim, holandski forenzički institut je pre sedam godina veštačenjem došao do zaključka da uzrok smrti mogu biti ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj. I od tada - ništa.

 

„U izveštaju je jasno napisano, što je ovde i zvanično bilo poznato, da su ključni dokazi uništeni (odeća), a neki su sakrivani. Ako je neko očekivao da će Hag ‘čarobnim štapićem’ dati rešenje, prevario se. Ovo je bilo samo pravo kupovanje vremena da ono i dalje čini svoje na putu ka zaboravu“, naveo je tada Dadin otac.

 

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić izjavio je ranije da je njen tragični kraj ožiljak na telu srpskog društva, a da je to ubistvo neizbrisiv žig koji svedoči o „zločinačkom karakteru naše države tokom devedesetih godina prošlog veka“ ali i izostanku pravde nakon promena 2000. godine.

Vujasinović je izveštavala sa ratišta i pisala o korupciji i organizovanom kriminalu. Pronađena je mrtva 8. aprila 1994. godine. Imala je 30 godina.

 

[Drug Crni]

Ne vidim razlog da se ne napiše da je ubijena. Ko ju je ubio? Pa,istina. Istina ubija u Srbiji. Dada je ubijena jer je pisala istinu.

[Drug Crni]

Da je na današnji dan pre 4.godine umrla Mira Marković