Oskara dobija...And The Oscar Goes To...

[Boxy]

Nije njima bilo ispod casti da glume u serijama, nego tamo nisu bile tolika pare, a sad su i te produkcije ogromne i ozbiljne pare se daju, zato i oni glume.

[melankolic]

17 minutes ago, McLeod said:

 

Ne slazem se. Kreni unazad i vidi kakvi filmovi su se kreirali.

 

S tim sto ne treba da bude relevantan Oskar, vec imdb i rotten tomatoes jer to ostaje i godinama posle.

 

Dali man je u pravu oko jedne stvari ispod, danas su se stvari promenile u smislu da mnogi dobri glumci glume po serijama i imamo poplavu sadrzaja pa to prirodno ili bar naizgled razvodni kvalitet.

 

Nekad je bilo ispod casti etabliranom holivudskom glumcu da se bakce sa serijama jer je to bio televizijski format, vrlo mali broj izuzetaka je bio.

 

Ali na stranu to, ako se pogledaju najbolja ostvarenja po godinama, na primer, poslednjih 25 godina 20. veka i prvih 25 godina 21. veka u fajtu, razlika je drasticna.

 
Vrlo inspirativan post kojem se ima što-šta dodati.

Naime, sve te legendarne filmske zvezde iz prošlih dekada nisu nikakve primadone nego žene i muškarci koji su prodavali svoj status (ugled) raznim brendovima kroz reklame, gostovanja u idiotskim talk-showovima i emisijama tipa onih na MTV- u gde su predstavljali svoje gajbe i sl.

Pri tome treba uzeti u obzir i to što tih ‘60-00’-ih serije nisu ni približno bile u takvoj hiperprodukciji kao danas. Tada je bilo nezamislivo da serije koje ne prođu kritiku dobiju svoju 15. i 20. sezonu, da veliki glumci igraju u nekim besmislenim serija-realytiima a danas svaki krš koji ima svoju (brojnu) publiku - recimo na “Netflixu” - idu do svog potpunog besmisla da ti čak zaboraviš šta se desilo u 1. sezoni.

A “Oskar” je relevantan koliko i IMDB/RT jer je to sve deo jednog tržišta gde veliki studiji ulažu u svoje “projekte”, oni tu kao u laboratorijskim eksperimentima in vivo (publika) vršiš stalne modifikacije trendova iz godine u godinu. Zato sada Oskara dobija PTA za njegov film jer je to aktuelno, plus što je film refleksija parodije stvarnosti u kojoj svi živimo, sudar generacija (recimo, di Kaprio koji na kraju filma uči da uradi selfi dok mu ćerka odlazi na proteste), vampiri koji su uvek bili metafora društvene devijacije gde se manjina suprotstavlja linču gomile, pa čak i ona deca u onom filmu koja razjareno vijaju kreatora(-ku) sopstvenog uništenja (opet stari koji su stvorili monstrume koji su se pobunili protiv svojih kreatora)…

E sad, što se mene tiče, ja sam odavno odbacio ideju da će se pojaviti neki novi Felini, Bergman ili Kjubrik ali nije da autori poput Ari Astera, Kathryn Bigelow, Lantimosa i još nekolicine ne nude i neće ponuditi ono što ja očekujem od filma. Imena novih glumaca (sem par izuzetaka) sam prestao da pamtim ali kao da je to važnije od samog filma kao umetničkog dela.

 

 

 

[Drug Crni]

Mala zanimljivost: James Cameron, Paul Thomas Anderson i Martin Scorcese su dobili svoje prve rediteljske Oskare za filmove u kojima je glavnu ulogu igrao Leo DIcaprio. Nakon svih filmova koje su snimali, sa kojima su bili nominovani (PTA neverovatnih 14 puta), "morali su" su da snime jedan sa Leom da bi ga konačno osvojili.

Dakle, u bondovskom stilu - pozovi Dicapria zbog Oskara. 

[Klotzen]

 

Evo da vidite koliko je kvalitet glume opao u poređenju sa pre 50 godina.

 

🙂

 

[Drug Crni]

Dobro, Klotzene, ovo je neki žešći trešeraj 

[McLeod]

3 hours ago, Boxy said:

Nije njima bilo ispod casti da glume u serijama, nego tamo nisu bile tolika pare, a sad su i te produkcije ogromne i ozbiljne pare se daju, zato i oni glume.

 

Jeste to bio aspekt, ali nije bas potpuno tacno. Na primer, sredinom devedesetih je honorar bio 10ak miliona za glavne glumce, a u isto vreme je Sajnfeld zaradjivao milion po epizodi. 

 

3 hours ago, melankolic said:

 
Vrlo inspirativan post kojem se ima što-šta dodati.

Naime, sve te legendarne filmske zvezde iz prošlih dekada nisu nikakve primadone nego žene i muškarci koji su prodavali svoj status (ugled) raznim brendovima kroz reklame, gostovanja u idiotskim talk-showovima i emisijama tipa onih na MTV- u gde su predstavljali svoje gajbe i sl.

Pri tome treba uzeti u obzir i to što tih ‘60-00’-ih serije nisu ni približno bile u takvoj hiperprodukciji kao danas. Tada je bilo nezamislivo da serije koje ne prođu kritiku dobiju svoju 15. i 20. sezonu, da veliki glumci igraju u nekim besmislenim serija-realytiima a danas svaki krš koji ima svoju (brojnu) publiku - recimo na “Netflixu” - idu do svog potpunog besmisla da ti čak zaboraviš šta se desilo u 1. sezoni.

A “Oskar” je relevantan koliko i IMDB/RT jer je to sve deo jednog tržišta gde veliki studiji ulažu u svoje “projekte”, oni tu kao u laboratorijskim eksperimentima in vivo (publika) vršiš stalne modifikacije trendova iz godine u godinu. Zato sada Oskara dobija PTA za njegov film jer je to aktuelno, plus što je film refleksija parodije stvarnosti u kojoj svi živimo, sudar generacija (recimo, di Kaprio koji na kraju filma uči da uradi selfi dok mu ćerka odlazi na proteste), vampiri koji su uvek bili metafora društvene devijacije gde se manjina suprotstavlja linču gomile, pa čak i ona deca u onom filmu koja razjareno vijaju kreatora(-ku) sopstvenog uništenja (opet stari koji su stvorili monstrume koji su se pobunili protiv svojih kreatora)…

E sad, što se mene tiče, ja sam odavno odbacio ideju da će se pojaviti neki novi Felini, Bergman ili Kjubrik ali nije da autori poput Ari Astera, Kathryn Bigelow, Lantimosa i još nekolicine ne nude i neće ponuditi ono što ja očekujem od filma. Imena novih glumaca (sem par izuzetaka) sam prestao da pamtim ali kao da je to važnije od samog filma kao umetničkog dela.

 

 

 

 

Sa strane produkcije, marketinga i industrije si u pravu, ali nisam pricao o tome, vec o percipiranom kvalitetu od strane fanova. Ja mogu da se slazem ili ne slazem sa ocenama filmova, ali je jasno da kad prodjes kroz naslove koji su prodefilovali u poslednje dve decenije proslog veka, imas mnogo trajniji percipirani kvalitet nego danas.

Danas imas hajp koji mozda neki film izdigne trenutno, ali on vrlo brzo zamre. Naravno, ima i do toga da se danas snima mozda i 10 puta vise, da je ponuda samim tim mnogo sira i da ima dosta low budget filmova gde ces videti i dobru glumu i interesantnu pricu. Plus izdizanje kvaliteta u drugim delovima sveta, pa tako recimo skandinavski triler/krimi filmovi i serije imaju ozbiljnu fan bazu, da ne pricam o korejskim/japanskim serijama. Ali ako pricamo o globalu i Holivudu, filmovi se prave da bi napravili finansijski uspeh i u tom smislu jesu prosecno uspesniji nego ranije, ali kvalitet trpi.

Mozes cak i sa vestackom inteligencijom to da proveris ako te mrzi da ides rucno na imdb ili rotten tomatoes i izlistas top 3 filma iz svake godine po ocenama. Onda pogledas prosecnu ocenu i napravis top 50 u poslednjih 50 godina. Onda uporedis ko je bolji.

Garantujem da je najbolja godina 1994, i to debelo, kao i da u gornjoj polovini je odnos mozda cak i 2:1 u korist proslog veka. Znaci 17-8. Ali ako i razlika nije tolika, sigurno ima vise top godina iz proslog veka.

[robespierre]

16 hours ago, dali_man said:

Suma sumarum, zlatno doba Holivuda jesu bile '70 i '80. Samo sto danasnja hiperprodukcija, drustvene mreze i rijaliti kriticari prilicno otezavaju kvalitetnim filmovima da isplivaju na povrsini, a kamo li da steknu kultni status. A nije da nema, ni dobrih glumaca ni kvalitetnih filmova.

 

Kanonski gledano zlatno doba Holivuda je period od nastanka filma sa zvukom do 1960. Šezdesete se smatraju za vrlo lošu dekadu, sedamdesete za revival, osamdesetih se uglavnom snimalo smeće (dovoljno je videti koji filmovi su dobili oskara za najbolji film u ovoj dekadi, uglavnom za zaborav), pa je devedesetih opet došlo do revivala sa Tarantinom pre svega. Od 2000. naovamo se, kao i u muzici, uglavnom snima teško smeće. 

[Klotzen]

2 hours ago, Drug Crni said:

Dobro, Klotzene, ovo je neki žešći trešeraj 

 

Naravno, ali toga danas nema ni u treš filmovima, ovo bi bilo previše i u parodijama 🙂

 

Suština je da je standard u svemu porastao tako da filmovi nisu uporedivi po mom mišljenju. Pre 50 godina su standardi bili niži i filmovi kojima bi se danas smejali su tada dobijali oskare (osim kod Drama gde je i dalje glavna stvar scenario i gluma). Recimo Film Paton da je danas izašao bi bio od mene (koji sam bias prema istorijskom filmu) prvog ispljuvan kako zbog loše glume tako i efekata i scenaria koji samo glorifikuje Patona a nema skoro ništa od kritike. Danas neko da snimi film o nekoj poznatoj ličnosti iz istorije morao bi da se polomi od dobrog sceanrija da dobije Oskara. Recimo Napoleon (2023) je za klasu bolji film od Patona a nije dobio ništa osim par nominacija u kategorijama koje su manje bitne.

[Mina D. Harker]

Dobro, ovaj film djeluje kao da je snimljen za 50 $ 

Drugačije se nekad snimalo, baš sam sinoć gledala Bjekstvo iz Alka(t)raza, nije to nivo Papillon-a naravno, niti je ovjenčan Oskarima, ali sam pročitala da je te '79 bio među filmovima sa najvećom zaradom na blagajnama. Utisak mi je da postoji doza naivnosti, ili se svijet tako drastično promijenio da je i najstrožiji zatvor svoga vremena šetnja u parku za prosječno filmsko zatvorsko iskustvo našeg doba.

 

Elem, bez dobrog zaključka, osim konstatacije da za moj groš One Battle After Another nije materijal za Oskara, a nije bila ni Anora.

Tako da nije ni čudo što se 'vataju za tradicionalno necijenjene horore ne bi li popunili roster. 

 

[melankolic]

4 hours ago, McLeod said:

 

Jeste to bio aspekt, ali nije bas potpuno tacno. Na primer, sredinom devedesetih je honorar bio 10ak miliona za glavne glumce, a u isto vreme je Sajnfeld zaradjivao milion po epizodi. 

 

 

Sa strane produkcije, marketinga i industrije si u pravu, ali nisam pricao o tome, vec o percipiranom kvalitetu od strane fanova. Ja mogu da se slazem ili ne slazem sa ocenama filmova, ali je jasno da kad prodjes kroz naslove koji su prodefilovali u poslednje dve decenije proslog veka, imas mnogo trajniji percipirani kvalitet nego danas.

Danas imas hajp koji mozda neki film izdigne trenutno, ali on vrlo brzo zamre. Naravno, ima i do toga da se danas snima mozda i 10 puta vise, da je ponuda samim tim mnogo sira i da ima dosta low budget filmova gde ces videti i dobru glumu i interesantnu pricu. Plus izdizanje kvaliteta u drugim delovima sveta, pa tako recimo skandinavski triler/krimi filmovi i serije imaju ozbiljnu fan bazu, da ne pricam o korejskim/japanskim serijama. Ali ako pricamo o globalu i Holivudu, filmovi se prave da bi napravili finansijski uspeh i u tom smislu jesu prosecno uspesniji nego ranije, ali kvalitet trpi.

Mozes cak i sa vestackom inteligencijom to da proveris ako te mrzi da ides rucno na imdb ili rotten tomatoes i izlistas top 3 filma iz svake godine po ocenama. Onda pogledas prosecnu ocenu i napravis top 50 u poslednjih 50 godina. Onda uporedis ko je bolji.

Garantujem da je najbolja godina 1994, i to debelo, kao i da u gornjoj polovini je odnos mozda cak i 2:1 u korist proslog veka. Znaci 17-8. Ali ako i razlika nije tolika, sigurno ima vise top godina iz proslog veka.

Razumem šta hoćeš da kažeš - ti se ovde fokusiraš pre svega na bazu fan-ova i koliko se dugo percipira kvalitet nekog filmskog ostvarenja. 
Ja sam iz neke druge (ili treće) kategorije filmofila. Živim u skandinavskoj zemlji i mislio bi (možda) da sam pretplaćen na streaming servise koji emituju skandinavske krimiće (iako ih ima dovoljno for free na platformi / app-u javnog servisa) ali to nije moj fazon, kao što ni K-filmovi to nisu (izuzimajući neke klasike s početka 2000-ih). Ali to sam ja i razumem da se industrija vodi fanovima ovih navedenih žanrova + fanovima superheroja i akcionih franšiza. To je, priznajem, dosta uticalo na kvalitet današnje produkcije, međutim jedino čega se bojim jeste otkup intelektualne svojine glumaca jer kako čujem “Netflix” je angažovao AI- kompaniju Bena Afleka da za njih prave filmove “po narudžbini” tipa, malo Semuel L. Džeksona, malo Leonarda Di Kapria i onda to smućkaš a nemaš fizički prisutne glumce u filmu.

Nadam se da će se glumci odbraniti od ove najezde AI- haosa i da će nastaviti da glume za sve nas.

Do tada, ja sam pretplaćen na američki Criterion Channel i što se tiče mog filmskog “apetita” on je potpuno zadovoljen. Radi se o akademski obrazovanim filmašima koji svaki mesec biraju ciklus filmova, bilo po tematici, reditelju, bilo po dekadi. 
I kad već spominješ pik kvaliteta filmova ja ne bih otišao u ‘90-e već bih otišao još dalje do “Novog Holivuda” i ‘60-ih. Imam gomilu takvih filmova koje nisam odgledao, raritetnih i novo- digitalizovanih, zatim imaš filmove drugih svetskih kinematografija koje je bukvalno spasio od propadanja Martin Skorsese…

Poenta je da čovek mora puno truda da uloži da dođe do kvaliteta što je možda malo čudno da se toliko filmova snima svake godine a toliko malo kvaliteta.

I kada smo već na temi o Oskaru, ja bih postavio pitanje onima koji misle da “Sinners” i “One batle…” nisu zaslužili tolike Oskare s obzirom na broj filmova koji se snimio u ovih godinu dana, a koji to filmovi zavređuju ovu nagradu? Evo, ja sam spreman da pogledam i te filmove i da donesem sud o njima ali ne samo na osnovu umetničkih preferencija nego i aktuelnosti teme (recimo, ja bih pre dao “O Agente Secreto” Oskara za najbolji strani film nego norveškom «Affeksjonsverdi»; dosta mi je, vala, skandinavske depresije i disfunkcionalnih porodica) i atmosferi koju stvara film.

Edited 1 hour ago by melankolic

[alcesta]

27 minutes ago, melankolic said:

Nadam se da će se glumci odbraniti od ove najezde AI- haosa i da će nastaviti da glume za sve nas.

Počelo je već 

https://variety.com/2026/film/news/val-kilmer-ai-film-as-deep-as-the-grave-1236691042/