Poslednji Utisci iz Emigracije

[Yoyogi]

Google, Facebook, and Apple have donated billions to aid the California housing crisis that many suggest they helped spur, although critics contend it will not be enough to counter the state’s rapidly rising cost of living and homelessness epidemic. 

 

Konačno da vidimo neku korist od našeg blejanja na netu: bez nas, ove 3 fime ne bi imale tolikih para da poklone gradu koji se pretvorio u lumpen proletersku i beskućničku kloaku.

[Angelia]

7 hours ago, Kronostime said:

Blatina je vrhunsko hercegovacko vino (autohtona sorta i vrlo zeznuta za gajenje), tako da ako nije iz neke vinarije sa podrucja Mostara i okoline neko te zeznuo.

Zato sam i cula za vino, jer su ljudi tvrdili da je vrhunsko ....sad to je subjektivno, kao sto rekoh ok vino, dopalo mi se, samo sto bih ga isto tretirala kao neka kalifornijska u istom rangu.

[Kinik]

...

 

'Blatina' - pa to je lokalni laznjak!

Uvozni counterfeit iz lokalnih celicnih rezervoara!

Mislim, kupovati to pored kalifornijskih vina, to je cist blam! To je mozda nekada bilo vino - sada je to pishoka!

 

>> ... Ivo Andric / VINO ZVANO ZILAVKA

 

U velikoj i lepoj kuci na Bjelavama, koja je do neki dan pripadala Mujagi Telalovicu, odjekuje povazdan praznina od lupe cizama i cokula, od iskidanog oficirskog smeha i pijane galame, od trke i dozivanja seiza i posluge. Sadasnji domacin te kuce je artiljerijski pukovnik Arifbeg, zvani Topcibasa, najgostoljubiviji i najrasipniji Omerpasin oficir, covek koji nije srecan ni miran dok mu po kuci ne vrsljaju obesni gosti. ("Taj misli da bi se otrovao zalogajem koji bi pojeo sam, brez izelica i badavadzija oko sebe", govorio je Omerpasa kad bi se ljutio na Arifbega zbog njegove rasipnosti.) Taj Arifbeg u stvari je Sigismund Ering, izbeglica iz Poljske i vec nekoliko godina jedan od najboljih oficira u Omerpasinoj vojsci. Sin varsavskog graditelja, i sam je studirao tehniku. Kad je izbegao, nasao se, posle kraceg lutanja, u Carigradu. Tu je stupio u tursku vojsku, presao formalno na islam, i ubrzo postao artiljerijski oficir. Napredovao je brzo. Da nije bio odan picu i tako ravnodusan prema karijeri, mogao se ispeti i do najvisih cinova, ali on je vise voleo slobodu koju mu ostavlja sluzba u trupi i u operativnim jedinicama na pohodima po raznim zemljama Carevine. Odavno je nerazdvojno vezan za Omerpasu. Sva je tehnika ove vojske pod Arifbegovom komandom, a on je neposredno podredjen glavnom komandantu.

 

Visok, snazan, rano pognut, coskast i nepravilno graden, on je celim svojim izgledom i drzanjem odvajao od ostalih oficira. Na tom velikom telu sa dugim rukama mekih pokreta, sa tankim nogama i opustenim ramenima, zivela je svojim zivotom mala glava ostrog profila, koja je izgledala jos manja pod teskim, zguzvanim fesom visnjeve boje, ispod kojeg su virili pramenovi retke, ridje kose. Lice sitno, bez brade i brkova, ali na tom licu velike, neocekivano crne oci i u njima neki ziv, treperav i neuhvatljiv osmejak koji se i pali i gasi i suzava i siri, i koji, menjajuci se stalno, daje ocima svakog trena drugi izraz, pa su stoga i umne i podrugljive, i dobrocudne i hladne tvrde, i toplo covecne, i nemilosrdno prodorne, i decacki vesele, i opasno gnevne, i sanjalacki zamagljene. Imao je lenje pokrete i "hod rekonvalescenta", kako ga je zadirkivao njegov prijatelj pukovski lekar Fric. Govorio je dubokim iskrzanim basom, sporo vezujuci slogove, i kazujuci uvek vise pogledom svojih zivih i sjajnih ociju nego recima i pokretima. Ceo izgled odavao je coveka nehatnog i samovoljnog isto kao i njegova uniforma, nepropisna i cudljiva, sve od mekih, razgazenih civilskih cipela do fantasticne zute marame oko vrata. (Omerpasa, Eringov vrsnjak i istinski prijatelj, prekoravao ga je i grdio stalno zbog te aljkavosti i nevojnickog odevanja, i u ljutitoj sali govorio da ne razume kako covek moze biti "po svojoj unutrasnjosti darovit vojnik a po svojoj spoljasnjosti direktor cirkusa"). Samo u svecanim prilikama Arifbeg je cinio krajnji napor i saobrazavao svoju uniformu propisima sluzbe, ne uspevajuci ni tada da izmeni i popravi svoj stav i svoje drzanje.

 

Pio je kao i ostali, nekad manje a nekad i teze i vise od ostalih, ali i u njegovom picu i mamurluku bilo je uvek neceg svesnog, nadmocnog i, ako se tako moze reci, trezvenog. Pijanstvo se kod njega pokazivalo u pojacanoj recitosti, smelim paradoksima i fantasticnim zamislima pri svakoj terevenci. Patio je, kao i vecina njegovih drugova, od raznih bolesti. Ali tako nacet, zapusten i aljkav, on je bio savestan i strog komandant. Svaki oficir i vojnik znao je da sa njim nema sale i da topovi moraju biti cisti, uredni i uvek spremni kao "devojke udavace", municija obezbedjena, a svaka alatka svetla, svaki konj potkovan i istimaren, i svaka kara podmazana i pokovana. Bez uzbudenja i vike i psovke, kaznjavao je nemilosrdno za svaku gresku i nepaznju, a njegove kazne svako je primao sa punim osecanjem sopstvene krivice, isto kao sto kod njegovih naredaba nije moglo biti pogovora ni gundjanja ni pomisli na izvrdavanje. Bilo je opste poznato da je Topcibasina artiljerija bila glavna snaga Omerpasine vojske. Svoje pobede serasker je imao da zahvali, naravno, u prvom redu svojoj vestini i bezobzirnosti politicara i svom izuzetnom daru stratega i takticara, ali se isto tako znalo da je Arifbegova artiljerija bila njegovo najbolje oruzje i da mu je upravo ona omogucavala da sa vojskom od desetak hiljada ljudi pobeduje brojno mnogo jace ustanicke vojske po raznim zemljama Turske.

 

Ovih dana Arifbeg se odmara u Sarajevu, izmedu dva pohoda, sa svojim drustvom i na svoj nacin.

Odjekuje visoka Telalovica kuca i ovog letnjeg dana. Ocigledno je mnogo od stvari i prostirke izneseno iz nje i sklonjeno jos pre nego sto je pravi domacin ove kuce, Mujaga Telalovic, uhapsen zajedno sa vecim brojem sarajevskih "prvih ljudi", a porodica mu otisla na imanje u Sarajevskom polju. Ali to novi domacin i ne primecuje. I danas se tu iskupljaju oficiri, iako jos nije vreme rucku. Zbog vrucine sluzba pocinje rano, a svrsava vec oko 10 sati pre podne. Posle toga Arifbegove "zvanice" stizu jedan po jedan na pice i rucak, pri cemu je pice ono sto je glavno. On za koji dan polazi sa topovima u zapadnu Bosnu i sada izdaje adjutantu neka naredjenja izmedju dve casice bosanske "ljute", koja je za njegov ukus "meka", i to tako meka da od nje covek gubi volju da zivi. Iz mutvaka dolazi zadah pecenja i przenog luka. U ocekivanju rucka prazne se casice rakije i razgovor biva zivlji.

Neko prigovara sto nigde u Sarajevu nema piva. Jedan glas iz nevidljivih, punih usta kaze jedva razgovetno: "Pocrkacemo od ove bosanske rakije."

 

U neko doba unose vec zastrt sto, sa sahanima i tanjirima, i postavljaju ga pored minderluka na kom sedi Arifbeg sa desnom nogom podvijenom poda se, a zatim neke rasparene stolice raznog oblika i visine. Osmorica oficira, cetiri Poljaka, tri Madjara i Austrijanac doktor Fric, sedaju za sto.

 

U tom trenutku ulaze dva vojnika, jedan u beloj kelnerskoj bluzi, a drugi u mrkom vojnickom koparanu, zakopcanom do grla. Svaki od njih nosi po dva staklena bokala, rosna i uhladena, puna zelenkastozute tecnosti. Domacin, koji je vec ranije nagovestio, kao iznenadjenje toga dana, neko novo vino na dobrom glasu, objavljuje svecano:

- Mostarska zilavka! Da vidimo i to cudo!

 

Jede se malo i pije mnogo. Arifbeg sa minderluka dohvata svojom dugackom desnicom sitne zalogaje.

Mladi oficiri, malko ukruceni, na pozdrav dizu cutke svoje case prema domacinu. Stariji piju sabrano, oborenih ociju, sa znalackim i zanesenim izrazom na licu.

 

A ta zilavka visestruko placa paznju koju joj covek ukazuje. I to brzo i mocno, tako da uskoro ne primecujes nista drugo ni u sebi ni oko sebe do njene zlatne i zelene vidike, sa slutnjom plavog i velikog juznog neba u daljini i povorkom obecanja od kojih se blazen osmejak javlja na licu. Dragoceno vino tvrdog, suvog a blagoslovenog kraja, posle svih tupih i zlogukih pica kojima ovde napajaju stranca. Kao da covek pije smeh i pesmu, i posle trece case samo smehom i pesmom pozdravlja svet oko sebe. Osecajuci potrebu da to kazu, oficiri se vrpolje na svojim mestima i nadvikuju u govoru, slave novo vino i nadevaju mu od miloste imena na raznim jezicima. Doktor Fric se dize i stojeci, rasirenih ruku kao na molitvu, izgovara vojnicku devizu:

- Vita militum est male vivere et bene bibere!

 

Nastaje graja i aplauz. Dolazi poslednje jelo, prave palacinke. (Kuvar je doktorov zemljak, Beclija.) Jedni nalaze da su hladne a drugi da su zilave. Svi prave sale na racun austrijskog "melspajza". Nastupa trenutak kad doktor Fric mora obavezno da otpeva svoju dugacku studentsku pesmu koja pocinje:

 

Bibit hera bibit herus

bibit miles bibit clerus...

 

Dok on peva dubokim bezbojnim baritonom, svecano i ozbiljno kao da je na nekom komersu svoje studentske korporacije, dolaze jos tri mlada oficira, pozdravljaju i sedaju za sto. Arifbeg ih je pozvao da dodu odmah posle rucka, da probaju novinu i "pomognu podici bure mostarskog vina koje se zove zilavka". Medu njima je kapetan Jaroslav Kot, visok, bled, sa crnom dugom kosom kao u italijanskog muzikanta, koja pada u pravim bicevima. Romanticna lepota "fatalnog" muskarca, on je cutljiv i jedak filosof ovog drustva.

 

Doktorova mirna pesma odavno je zamenjena ritmom poljskih poskocica kod kojih se u dnu veselja i obesti uvek naslucuje i ohladnela suza. Oficiri su vec poustajali sa svojih mesta. Igra se krakovjak, a laki pod Mujagine kuce, koji nije graden za ove goste i ovakve pokrete,savija se pod cizmama i jeci tupo. Cardas koji zaneseno igraju dvojica Madjara, prateci se pesmom, izgleda neizdrzljiv za ovu vrstu arhitekture.

 

Na divanani i u susjednoj sobi stvaraju se grupice ponesene zivim i nejasnim razgovorima. Jedini je Arifbeg koji sedi nepomican, smeska se i ne govori ni mnogo vise ni glasnije nego obicno. Ali zato govore drugi. Dejstvo zilavke je munjevito. Dok ulazi u coveka ona je pitka, bezazlena i ljupka, a kad stane da se javlja iz njega, ona je gromoglasna, zloreka i nasrtljiva. Voli da prekopava stare racune i lako skace sabesedniku u oci. Vise niko i ne pokusava da igra, jer izgleda da ovo vino saplice noge i razvezuje jezike.

 

Sad svi pocinju da se prepiru i vicu. Razgara se cudna pijanka usred bela dana. Znojni, crveni ili bledi, zapenuseni od besa ili odusevljenja, raskopcani i gologlavi, oficiri se premecu iz sobe u sobu ili sede nepomicni, ispruzenih nogu, sa rukama u dzepovima konjickih pantalona, sa podbratkom na grudima, zagledani u vrhove svojih cizama, ili hodaju nervozno duzinom svetlog trema, granajuci rukama i govoreci.

 

Svi govore, i svi glasno, i svi nesto dokazuju i nekog ubeduju u nesto, i niko nikog ne slusa i ne cuje, a ukoliko mu odgovara, to je samo zato da bi mogao bolje i ostrije da kaze svoju pijanu, zarku i leprsavu misao. Govori se na nekoliko jezika. Kad je rec o proslosti (a o proslosti oni, kad su pijani, mnogo govore, jer o njoj, dok su trezni, uvek cute) onda Poljaci govore izmedu sebe poljski. Madjari madjarski, zajednicki jezik im je nemacki, a razgovori o sadasnjim stvarima, o sluzbi, zenama, picu i novcu, kao i sale i dobacivanja redovno su na turskom. I u svu tu vavilonsku mesavinu doktor Fric ubacuje s vremena na vreme neku od svojih mnogobrojnih latinskih sentencija u stihu ili u prozi. I sve se to mesa i gubi u graji i pesmi i lupi predmeta i udaranju pesnica o sto i cizama o pod.

Tako je uvek za svake pijanke, a pogotovo danas kada je proba novog Arifbegovog vina ispala ovako nepredvideno, zanela ih sve i otvorila terevenku kad joj nije vreme. Zilavka je uklonila sve brane u njima, odapela sve kocnice, razbuktala mastu, zamracila stvarnost, a izmedu maste i stvarnosti bacila nove, cudesne mostove. Svi su nagoni oslobodeni i svaka logika pokopana. I svaki sad seta, kao po svom privatnom vrtu, po beskrajnoj basti koja je sacinjena od onog sto jeste, sto nije, sto je bilo i nikad se nece vratiti, sto niti je bilo niti ce biti. I svak govori o onom sto tu vidi i oseca. A da bi rekao ono sto hoce, sto mora da kaze, nikom nije vise potreban ni opravdan povod ni odredjen oblik. Sve dolazi odnekud samo od sebe. Svakom se cini da ga svi nesto pitaju i svak ume da nadje odgovor na sve. Razgovori teku uporedo, preplicu se ili sudaraju, ne nadovezuju se jedan na drugi niti imaju veze u sebi. A onima koji govore izgleda, naprotiv, da sve izlazi cudesnom logikom jedno iz drugog, povezano kao pitanje i odgovor, i da od svega nastaju ti neobicni razgovori, skladni, umni, istiniti, bogati smislom i puni drazi. U njima ovi ozbiljni i nesrecni ljudi, kao deca u igri, izvode podvige, bivaju ono sto zazele, ostvaruju ono sto pomisle. A usred toga nemirnog mora od cuda i bajki javljaju se na mahove, poput tvrdih ostrva, ostroumna i tacna zapazanja iz suspendovane i prognane stvarnosti njihovog svakidasnjeg izbeglickog zivota.

 

(Odlomak) ... <<

 

...

[Kronostime]

Blatina i Zilavka su dva vrhunska vina vezana za Hercegovinu, s tim sto Blatina raste zapadno od Neretve (Ljubusko vinogorje) i vrlo je zahebana vrsta jer uz nju mora da se sadi jos neka vrsta loze, zato sto sto ima funkcionalne samo zenske cvetove. Ako u vreme oprasivanja  padaju kise - cesto ume ceo rod da podbaci.

[Doorn]

Da vas cujem..sta ovaj patuljak drzi u ruci 

 

[Angelia]

4 hours ago, Doorn said:

Da vas cujem..sta ovaj patuljak drzi u ruci 

 

Sheshir?

 

Jutros, Dayton, Ohio...

 

 

 

[Amigo]

Dejton izgleda terrible 

[Kronostime]

5 hours ago, Doorn said:

Da vas cujem..sta ovaj patuljak drzi u ruci 

 

 

2  nedelje bana minimum - zivopisna masta, jbg.

[Kolbas]

6 hours ago, Doorn said:

Da vas cujem..sta ovaj patuljak drzi u ruci 

Zvono u levoj, Sebastijana u desnoj?

[Sunshine State]

@Doorn nabasah na ovu vest:

 

https://www.euronews.com/2019/11/13/netherlands-to-reduce-national-speed-limit-to-combat-nitrogen-pollution

 

Nece se puno osetiti u voznji, jer se iovako vuku po putevima. A2 ka Amsterdamu je, ionako, skoro sve vreme 100 km/h. Ista prica A15 ka Rotterdamu

[Angelia]

8 hours ago, Amigo said:

Dejton izgleda terrible 

Losa strana pogleda, rekoh da sam los fotograf. Ali iskreno receno, mali gradic u sred nicega, iako oni tvrde da su sat vremena od svega.

Nije ruzan, samo mali.

 

Edit: nije u stvari koliko sam los fotograf, nego koliko nemam vremena ni zivaca da nesto tempiram sliku, pa onda slikam sta prvo naidje  Te slike su prvenstveno meni neko podsecanje na trenitke,  a ne umetnicko delo.

Edited November 15, 2019 by Angelia

[Doorn]

9 hours ago, Sunshine State said:

@Doorn nabasah na ovu vest:

 

https://www.euronews.com/2019/11/13/netherlands-to-reduce-national-speed-limit-to-combat-nitrogen-pollution

 

Nece se puno osetiti u voznji, jer se iovako vuku po putevima. A2 ka Amsterdamu je, ionako, skoro sve vreme 100 km/h. Ista prica A15 ka Rotterdamu

Ova drzava, vlada je totalno izgubljena. Vode je inkopetentni libtardi koji zbog stolice ispunjavaju zelje zelenasima. Ovo sa brzinom ima rezultat da ce CO2 da se smanji za 0.023%. Bice manje potrosnje goriva pa samim tim i manje poreza u drzavnu kasu i naravno na kraju poskupljenje goriva.

 

 

[Yoyogi]

6 hours ago, Angelia said:

Losa strana pogleda, rekoh da sam los fotograf. Ali iskreno receno, mali gradic u sred nicega, iako oni tvrde da su sat vremena od svega.

Nije ruzan, samo mali.

 

Edit: nije u stvari koliko sam los fotograf, nego koliko nemam vremena ni zivaca da nesto tempiram sliku, pa onda slikam sta prvo naidje  Te slike su prvenstveno meni neko podsecanje na trenitke,  a ne umetnicko delo.

 

To mora da si bila u hotelu koji nije na premium lokaciji. Ne čudi me pogled, meni se to isto dešavalo po Americi. U Bostonu, bio sam u Sheratonu (predgrađe) odakle sam video fabriku zvučnih uređaja, "Bose". Baš nekako kao što si ti videla. A znao sam da je Boston mnogo više, čak i vodeće mesto na planeti.

Dayton je mesto gde je baza "Wright Patterson", Patterson po osnivaču firme NCR koja je izmislila registar kase i ATM mašine, Wright po braći Wright koji su napravili prvi let motorom pogonjenim avionom, 1903.

U toj bazi je potpisan Dejtonski sporazum 1995.

 

Ne znam danas, dugo je Dayton bio uziman kao mesto gde su pronalazaštvo i inovacije dolazile endemski, kao da su baš tu bili ljudi koji imaju takve inklinacije. Mislim, nije mršavo mesto bez ičega kao što foto sugeriše.

[Angelia]

2 hours ago, Yoyogi said:

 

To mora da si bila u hotelu koji nije na premium lokaciji. Ne čudi me pogled, meni se to isto dešavalo po Americi. U Bostonu, bio sam u Sheratonu (predgrađe) odakle sam video fabriku zvučnih uređaja, "Bose". Baš nekako kao što si ti videla. A znao sam da je Boston mnogo više, čak i vodeće mesto na planeti.

Dayton je mesto gde je baza "Wright Patterson", Patterson po osnivaču firme NCR koja je izmislila registar kase i ATM mašine, Wright po braći Wright koji su napravili prvi let motorom pogonjenim avionom, 1903.

U toj bazi je potpisan Dejtonski sporazum 1995.

 

Ne znam danas, dugo je Dayton bio uziman kao mesto gde su pronalazaštvo i inovacije dolazile endemski, kao da su baš tu bili ljudi koji imaju takve inklinacije. Mislim, nije mršavo mesto bez ičega kao što foto sugeriše.

 Downtown, tacno pored Convention centra.  Nema veceg downtown ot toga. To sto je pogled sa te strane na predgradje, rekoh nisam ti ja nesto za cekanje da slikam ono sto ce se nekom dopasti.

[Yoyogi]

"Shiki sakura", cveta u novembru i martu. Obara, mesto koje pripada Toyota City je poznato po ovom parku.

Istovremeno se vidi drveće koje žuti/crveni u listu i ovo koje tek cveta.

 

Edited November 17, 2019 by Yoyogi
typo

[Angelia]

Oklahoma ovih dana:

 

 

Da ne bude da je neka pustinja, u stvari Oklahoma City i okolina su stvarno lep grad i razvijen, ali kad izadjes van - impresivni predeli, drugaciji.

 

[Yoyogi]

"Gde ste bile, gde ste išle?"
"U PKB da kupimo viršle."

 

Bila je ta reklama početkom 1980-ih, nikada je nisam video a čuo sam da se studenti zezaju, ponavljajući je nekim glasom koje valjda bio u toj reklami.

 

Išli smo u IKEA da kupimo viršle, ona je na 12km biciklističkoj stazi. Imaju radnju u kojoj ima skoro sve što ima u restoranu, zamrznuto, da se spremi kod kuće.
Peciva su sveže ispečena, ista kao gore u restoranu.

 

 

Zbog čega baš u IKEA? Viršle u supermarketima dolaze u nezamrznutim pakovanjima od 8 a jedu se jedna po jedna, traje mesec i po dana dok sve ne odu, načeto pakovanje rašri miris po celom frižideru. IKEA su zamrznute, 5 u pakovanju, izvadiš jednu, ostale stoje u zamrzivaču.

 

 

Uz to ide i pakovanje zemički, 10 komada

 

 

Nisam ni znao da ima ovaj popust kada kupiš komplet, 700 dinara za sve.

 

[Doorn]

On 9/25/2019 at 3:23 PM, Doorn said:

 

Nakon Izmira slijedi luka Elefsis u Grckoj gdje se opet tovare dijelovi za vjertenjace sa destinacijom Rouen. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sredozemno more na putu za Rouen

 

 

Aalborg

 

Gdynia

 

Vallvik, utovar za Djenovu, ali prije toga jos po tovar u Kemi i Vaasa koji ide za Uddevalla 

 

Kemi

 

 

 

Na putu za Uddevalla

 

 

 

 

Uddevalla

 

Ovo je od juce 19.11, life craft test na Sredozemnom moru. 

 

 

 

 

Slijedeca luka Genoa, a onda slijdi Turska, Egipat pa island. 

 

💪⚓

 

 

[Yoyogi]

Reče mi žena, kada si danas već u Toyota City, svrati (nije mi usput) u Korankei klisuru da vidiš kako stoji crveno lišće.

 

 

Malo sam zakačio od dana, sumrak, bila je i kiša

 

 

Top dani za jesenje boje

 

 

Slike odavde obilaze planetu (meni je danas bila kiša hendikep)

 

 

A kad padne noć, ja zovem u pomoć! Kao požar

 

 

 

 

Da se ode preko dana (subota 23. novembar), treba 5 sati saobraćajne gužve. Otići ćemo jedno jutro sledeće nedelje, pre navale turista.

[Yoyogi]

Jesenja idila u mom Moricoro parku, Nagoya.

 

 

Tottoro house, iz crtanog filma "My Neighbor Tottoro". Uz taj anime su odrasli svi rođeni posle 1982.

 

 

[Amigo]

Doslo vreme da se kupi lisce, koje se onda skuplja u papirne kese i komunalci to pokupe i od toga se valjda pravi humus.

Nije mi to mrsko, neka vrsta rekreacije na otvorenom.

 

 

Pomaze i macor 

 

 

[mrd]

Neko skuplja lišće, a neko dugu. [emoji14]


Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[mrd]

Zašlo.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[mrd]

Izlazi!

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Yoyogi]

Tokyo, Shibuya. Slike iz novina sa kamera niz ulicu. Policajac na biciklu se dao u poteru pa sve zanosi na krivinama

 

 

I stigao je onoga što ga je jurio iako je bila neravnopravna trka - vozač u Lambordžiniju a policajac "na točku". Objašnjava mu šta je zgrešio

 

 

I sada kreće pola sata kažnjavanja. 

 

 

Biti kažnjavan je uvek neprijatno a ovde je kraj još neprijatniji: treba da se potpiše formular. U Japanu ne postoji "svojeručni potpis" jer su imena kanji i to je crtež. Neko ko se preziva na primer Tanaka, kanji je 田中   a to može svako da nacrta, nije kao potpis rukom.

 

Umesto toga, svako ima svoj pečat. Ima ih 3 nivoa. Najviši nivo je ovaj koji je registrovan u Opštini i njime se potpisuje kupovina kuće, zemlje, automobila, svi važni dokumenti.

 

 

 

Ispod poklopca je cinober jastuče 

 

 

 

Šta je tu neprijatno: taj pečat se čuva na poverljivom mestu ili čak u sefu i niko ga ne nosi sa sobom. Sada, vozač Lambordžinija ima da omastiljavi kažiprst na jastučetu koje mu da policajac i da stavi, kao nepismen, otisak prsta na formular (policajac mu da vlažnu maramicu da skine mastilo sa prsta).