Rusija - zemlja cuda

[DJ_Vasa]

10 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Memorisano gradivo uglavnom se svodi na "карандаш" i "дай мне спичку, я хочу закурить".

 

Možda zvuči kao zezanje, ali se otprilike svodi na to. I ja sam u školi gubio vreme tim jezikom učeći ga kao drugi, čak mogu i da ga donekle koristim, ali mi se nije pokazao naročito korisnim, pa sam učio i druge jezike. Pošto sam iz branše, čuo sam od kolega da nisu zadovoljni opštim znanjem ruskog, a čak su i bila neka istraživanja o tome. Nisam ih čitao i ne umem da navedem rezultate, ali tako je. Doduše, pošto uglavnom ne umeju da predaju i drndaju gramatiku, plus je izloženost jeziku mala, ništa bolje se ne može ni očekivati.

 

Ako pogledam koliko mi je koristio u životu, nije baš mnogo. Imao sam prilike i da skoknem tamo, ali ako sam se kao turista snašao i u drugim zemljama, ne verujem da bih crk'o i bez njega. U ostalim prilikama sam ga koristio veoma retko, npr. kada me još pre rata neki turista pitao gde je prodavnica, u inostranstvu slično, dakle kada mi se turista obratio ne znajući da sam i ja turista, ukupno nekoliko puta u životu. Mogu da pročitam i neke opšte vesti, ali mi nisu nešto potrebne.

 

Jedino mi je bilo korisno kada sam čitao neke tekstove o jeziku, prvenstveno iz hobija, pa sam mogao da napravim neke paralele.

[Kronostime]

5 minutes ago, djura.net said:

Pre cetvrt veka i vise.

 

1 minute ago, fancy said:

Tačnije, pre pola veka i više.

Do `90 i neke se ucio barem u beogradskim skolama.

Po negde i u unutrasnjosti.

[DJ_Vasa]

2 minutes ago, fancy said:

Tačnije, pre pola veka i više.

 

Ima ga podosta i sada, ali ga uglavnom menja nemački, bar tamo gde ima uslova. Bilo bi ga manje da ne moraju da drže one koji su ranije zaposleni. Naravno da kmeče zbog toga, ali čak i budale koje vode prosvetu shvataju da je nepotreban u školama.

[djura.net]

4 minutes ago, Kronostime said:

Do `90 i neke se ucio barem u beogradskim skolama.

Po negde i u unutrasnjosti.

Tu i tamo, po neko odeljenje, ali od neke 2000, vise nije ni ravnopravan sa nemackim, ima ga otprilike koliko i francuskog.

 

Ja sam, inace, ucio ruski 10.5 godina, kroz osnovnu, srednju i na fakultetu. Prilicno besmisleno utroseno vreme u zivotu. Osim sto mi je po nekad komicno/zabavno da slusam one koji misle da znaju Ili bi zeleli da znaju taj jezik.

[Smrtokapa]

7 minutes ago, DJ_Vasa said:

Ima ga podosta i sada, ali ga uglavnom menja nemački, bar tamo gde ima uslova.

 

U osnovnoj školi u koju sam ja išao su zamenili ruski nemačkim pre nekoliko godina. Ja sam deset godina imao ruski kao drugi jezik, ali je od toga malo šta ostalo jer jednostavno nema mnogo prilika da se koristi, a ni ti časovi nisu bili preterano ozbiljni, čak ni u gimnaziji (ili, bolje da kažem, pogotovo u gimnaziji).

 

13 minutes ago, DJ_Vasa said:

Ako pogledam koliko mi je koristio u životu, nije baš mnogo.

 

Meni je poslužio nekoliko puta da se sporazumem sa Rusima koji ne znaju engleski, od tih slučajeva većina je u Beogradu u poslednjih par godina. Sem toga, eventualno da prevarim nekoga ko taj jezik pojma nema kako sam poliglota.

[fancy]

22 minutes ago, Kronostime said:

 

Do `90 i neke se ucio barem u beogradskim skolama.

Po negde i u unutrasnjosti.

 

21 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Ima ga podosta i sada, ali ga uglavnom menja nemački, bar tamo gde ima uslova.

 

Ima ga i danas, znam, ali moj odgovor je bio na početnu tezu:

 

30 minutes ago, djura.net said:

Ruski jezik je bio najzastupljeniji strani jezik u skolama posle engleskog

 

Krajem 70ih i početkom 80ih već nisam nikog poznavao ko je učio u školi Ruski... uglavnom je bila kombinacija Engleski / Francuski.  Ranije je ruski bio uobičajen.

Ali jasno mi je da je talibanizacije Srbije zadnjih 30ak godina dovela do ponovnog procvata ruskog.

[Kronostime]

11 minutes ago, fancy said:

 

 

Ima ga i danas, znam, ali moj odgovor je bio na početnu tezu:

 

 

Krajem 70ih i početkom 80ih već nisam nikog poznavao ko je učio u školi Ruski... uglavnom je bila kombinacija Engleski / Francuski.  Ranije je ruski bio uobičajen.

Ali jasno mi je da je talibanizacije Srbije zadnjih 30ak godina dovela do ponovnog procvata ruskog.

U Beogradu se, pored engleskog koji se ucio obavezno u svim skolama, ucio jos i nemacki, ruski ili francuski jezik, zavisno od skole u koju se islo. Prvi strani jezik se ucio od III razreda, a drugi od V i taj od V  razreda se nastavljao i u srednjoj skoli (govorim o periodu s` kraja `80ih).

Talibanizacija Srbije je dovela do nepoznavanja pre svega maternjeg jezika, da ne govorimo o stranim jezicima  i ostalim znanjima zahvaljujuci drasticno degradiranom obrazovnom sistemu.

Koliko dece je dobrovoljno procitalo neku knjigu, makar iz lektire?

I onda se cudimo sto se sve vise mladih okrece nacionalizmu, sovinizmu i religijskom fundamentalizmu?

 

[DJ_Vasa]

9 minutes ago, fancy said:

Krajem 70ih i početkom 80ih već nisam nikog poznavao ko je učio u školi Ruski... uglavnom je bila kombinacija Engleski / Francuski.  Ranije je ruski bio uobičajen.

Ali jasno mi je da je talibanizacije Srbije zadnjih 30ak godina dovela do ponovnog procvata ruskog.

 

Imaš prilike da razgovaraš sa jednim takvim baksuzom. Čak je i posle osnovne u odeljenju bilo najviše onih koji su učili ruski kao drugi strani jezik, i to u Beogradu.

 

Ipak, u poslednjih 30 godina se broj škola koji ga nude smanjuje i sve ga manje studira, uprkos tome. Da su pametni u prosvetnim vlastima, mogli bi slobodno da ga izbace jer na tržištu nema toliko potražnje. Potražnja za rusistima je blago porasla, ali da predaju srpski onima koji su pobegli od rata, što ponekad i ne umeju da rade.

[DJ_Vasa]

38 minutes ago, Kronostime said:

Talibanizacija Srbije je dovela do nepoznavanja pre svega maternjeg jezika, da ne govorimo o stranim jezicima  i ostalim znanjima zahvaljujuci drasticno degradiranom obrazovnom sistemu.

 

Pa da vidiš, engleski zapravo i bolje znaju nego ranije. Imaju prilike da ga čuju i vide na svakom ćošku, brzo usvajaju nove izraze, a negde sam čitao da po znanju engleskog sasvim pristojno stojimo i na evropskom nivou. U vreme kada su jednojezični i dvojezični rečnici bili jedini resurs za traženje reči, a izvori vokabulara su se svodili na filmove, serije, eventualno na malobrojne knjige ili novine koje su mogle teško da se kupe ili si morao u Britanski savet ili američku biblioteku, ono što su mogli da usvoje je bilo ograničeno. Danas možeš lako da pitaš onoga ko je upotrebio neku reč šta ona znači ukoliko su u pitanju društvene mreže ili forumi, a značenje se lako može i izguglati.

 

Za ovo ostalo si 100% upravu, što sam video kada sam svojevremeno pomagao pri odabiru prevodilaca za zaposlenje. Uprkos tome što im je engleski bio zaista pristojan, bilo je brljotina tipa Džon Pol (za papu Jovana Pavla II), bay/gulf of Tršća (za Tršćanski zaliv).

Edited June 5 by DJ_Vasa

[fancy]

26 minutes ago, Kronostime said:

Talibanizacija Srbije je dovela do nepoznavanja pre svega maternjeg jezika, da ne govorimo o stranim jezicima  i ostalim znanjima zahvaljujuci drasticno degradiranom obrazovnom sistemu.

Koliko dece je dobrovoljno procitalo neku knjigu, makar iz lektire?

I onda se cudimo sto se sve vise mladih okrece nacionalizmu, sovinizmu i religijskom fundamentalizmu?

 

Čekaj, jel ti baš imaš potrebu da pišeš dugačke sastave na zadatu temu ili ne kapiraš da smo (OK, bar sam ja) govorili samo o jezicima. 

 

Nema šta da mi objašnjavaš o duhovnoj propasti, proveo sam 16 godina predajući na 2 fakulteta i sve da sam živo izolovan u kutiji zadnjih 40 godina vrlo dobro mogu da uporedim generacije dece rođene 1986/87 s onima 2002/03.

 

[Kronostime]

7 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Pa da vidiš, engleski zapravo i bolje znaju nego ranije. Imaju prilike da ga čuju i vide na svakom ćošku, brzo usvajaju nove izraze, a negde sam čitao da po znanju engleskog sasvim pristojno stojimo i na evropskom nivou. U vreme kada su jedini resursi bili jednojezični i dvojezični rečnici bili jedini resurs za traženje reči, a izvori vokabulara su se svodili na filmove, serije, eventualno na malobrojne knjige ili novine koje su mogle teško da se kupe ili si morao u Britanski savet ili američku biblioteku, ono što su mogli da usvoje je bilo ograničeno. Danas možeš lako da pitaš onoga ko je upotrebio neku reč šta ona znači ukoliko su u pitanju društvene mreže ili forumi, a značenje se lako može i izguglati.

 

Za ovo ostalo si 100% upravu, što sam video kada sam svojevremeno pomagao pri odabiru prevodilaca za zaposlenje. Uprkos tome što im je engleski bio zaista pristojan, bilo je brljotina tipa Džon Pol (za papu Jovana Pavla II), bay/gulf of Tršća (za Tršćanski zaliv).

Znanje engleskog nikada nije bio problem koliko je problem izgovor, koji je dosta bolje obradjivan `80ih nego sada.

Imam prilike da cesto slusam konverzaciju mladjih generacija na engleskom - solidan fond reci ali dikcija k`o da slusam Apua iz Simpsonovih.

 

[Dragan]

Mama je bila nastavnica ruskog 70-tih i 80-tih i vise puta je bila u Rusiji.

Posto sam isao u drugu skolu ja sam ucio engleski. Od ruskog sam, u prolazu, pokupio samo par recenica.

Posebno mi je ostala u secanju prica kada tata pokusava nauciti cerku slovo я (ja), a ona kaze vise puta to je slovo (ti),

dok se ne doseti pa joj kaze to je slovo ti, a ona kaze ja. :)

Iako ruski vecini njenih djaka nije bio koristan u zivotu, od mnogo njih sam cuo

da su im njene pedagoske vrednosti (posebno kao razredne staresine) veoma znacile u zivotu.

[DJ_Vasa]

3 hours ago, Kronostime said:

Znanje engleskog nikada nije bio problem koliko je problem izgovor, koji je dosta bolje obradjivan `80ih nego sada.

Imam prilike da cesto slusam konverzaciju mladjih generacija na engleskom - solidan fond reci ali dikcija k`o da slusam Apua iz Simpsonovih.

 

 

Ja imam drugačija iskustva. Tada se radio uglavnom britanski jer su mnogi tamo išli da uče jezik, nisu imali dovoljno dodira, a dosta starijih kolega je govorilo relativno tvrdo i izveštačeno. Čak ni profesionalci koji su se time bavili nisu imali znanje izgovora, pa su zato prihvaćeni čudni oblici imena, kao npr. Džems, Bekon (Frensis Bejkon), biheviorizam (bez j), Endrju (Andrew), mada je u međuvremenu uglavnom ispravljeno. I danas kažemo Elvis Prisli, iako je čovek zapravo Presley (sa e). Davno sam slušao i neki snimak usmenog prevođenja iz Titovog doba, na kome je naš prevodilac occur izgovarao kao okER. Ljudi sa kojima imam profesionalan kontakt obično imaju bolji izgovor ukoliko su mlađi.

[Div]

4 hours ago, fancy said:

predajući na 2 fakulteta

 

Jel si predao ili predavao? Predajući ili predavajući?

[fancy]

Predavao, jbg, brzo sam kucao.

[DJ_Vasa]

Ali nisi pogrešio. Oblik predavajući ne postoji, dok je predajući tačan. Evo na brzinu:

 

Глаголски прилог садашњи гради тако што се на облик трећег лица множине у презенту дода наставак -ћи. С обзиром на то да се не каже они предавају, већ они предају, јасно је да предају + ћи даје предајући, а не предавајући.

Дакле, наставник је ширио знање предајући о глаголима, а не предавајући о њима.

 

Izvor: https://www.pismenica.rs/predajuci-ili-predavajuci/

 

[ters]

Ruski je bio najrasprostranjeniji jezik u skolama u BiH, pogotovo u manjim mjestima - skoro 50% djaka ga je ucilo jos osamdesetih - a razlog je bio vrlo jednostavan - postojao je ogroman broij nastavnika ruskog koji jos nisu otisli u penziju, a nedovoljan broj nastavnika francuskog i njemackog (vecina onih koji su se tecno sluzili ovim jezicima nisu imali kvalifikaciju da predaju u skolama). Ni veliki broj nastavnika ruskog na pocetku nisu imali kvalifikacije za rad u skolama (pricam o 50-tim), ali su im omogucavana "doskolovavanja" kroz seminare sto kasnije nije bilo moguce i dostupno natavnicima drugih jezika.

Edited June 5 by ters

[ters]

2 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Ja imam drugačija iskustva. Tada se radio uglavnom britanski jer su mnogi tamo išli da uče jezik, nisu imali dovoljno dodira, a dosta starijih kolega je govorilo relativno tvrdo i izveštačeno. Čak ni profesionalci koji su se time bavili nisu imali znanje izgovora, pa su zato prihvaćeni čudni oblici imena, kao npr. Džems, Bekon (Frensis Bejkon), biheviorizam (bez j), Endrju (Andrew), mada je u međuvremenu uglavnom ispravljeno. I danas kažemo Elvis Prisli, iako je čovek zapravo Presley (sa e). Davno sam slušao i neki snimak usmenog prevođenja iz Titovog doba, na kome je naš prevodilac occur izgovarao kao okER. Ljudi sa kojima imam profesionalan kontakt obično imaju bolji izgovor ukoliko su mlađi.

 

Moje iskustvo je da je insistiranje na perfekciji izgovora u skladu sa jednim standardom tracenje vremena  - treba poznavati standard ali ne gubiti vrijeme na postizanje perfekcije- radim gotovo 30 godina sa ljudima iz raznih dijelova svijeta i izgovor nikada nije problem za komunikaciju - a svi pricamo sa navikama iz svojih jezika - i Srbi, i Indusi, i Kinezi i Juznoafrikanci i Filipinci i Francuzi ali i Britanci, Australci, Amerikanci...

Edited June 5 by ters

[DJ_Vasa]

7 minutes ago, ters said:

 

Moje iskustvo je da je insistiranje na perfekciji izgovora u skladu sa nekim standardom tracenje vremena - radim gotovo 30 godina sa ljudima iz raznih dijelova svijeta i izgovor nikada nije problem za komunikaciju - a svi pricamo sa navikama iz svojih jezika - i Srbi, i Indusi, i Kinezi i Juznoafrikanci i Filipinci i Francuzi ali i Britanci, Australci, Amerikanci...

 

To je odavno stav i u metodici nastave engleskog. Još na studijama sam učio da ne treba insistirati na izgovoru koji je identičan izgovoru Engleza ili Amerikanca, već da je najbitnija razumljivost. S druge strane, veliko prisustvo engleskog je olakšalo usvajanje izgovora koji se tome približava. Imao sam prilike i da čujem ljude koji izgovaraju reči gotovo identično kao prosečni Amerikanac, a da tamo nisu nikada bili.

[Div]

A, postoji li glagol predavati.
Ili je svejedno, predati i predavati. Zašto su oni koji predaju predavači a ne predači?

Nekad bolje zvuči i precijnije je ono što je nesporno u praksi nego po svaku cenu gurati u šablone.

Inače bi moglo, sledeći citirano pravilu da sam ja gledao talase jesući na moru, umesto bivajući na moru. Treće lice prezenta glasi jesu, glagolski prilog sadašnji - jesu-ći.

[Maharaja]

18 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

To je odavno stav i u metodici nastave engleskog. Još na studijama sam učio da ne treba insistirati na izgovoru koji je identičan izgovoru Engleza ili Amerikanca, već da je najbitnija razumljivost. S druge strane, veliko prisustvo engleskog je olakšalo usvajanje izgovora koji se tome približava. Imao sam prilike i da čujem ljude koji izgovaraju reči gotovo identično kao prosečni Amerikanac, a da tamo nisu nikada bili.

Ko god je živeo u Engleskoj zna da od Londona do Mančestera postoji jedno 30 različitih lokalnih akcenata. U samom Londonu ih ima jedno 5 lokalnih. Dakle ne računajući "strane" uticaje.

U Americi isto postoje ogromne razlike od države do države.

[DJ_Vasa]

22 minutes ago, Div said:

A, postoji li glagol predavati.
Ili je svejedno, predati i predavati. Zašto su oni koji predaju predavači a ne predači?

Nekad bolje zvuči i precijnije je ono što je nesporno u praksi nego po svaku cenu gurati u šablone.

Inače bi moglo, sledeći citirano pravilu da sam ja gledao talase jesući na moru, umesto bivajući na moru. Treće lice prezenta glasi jesu, glagolski prilog sadašnji - jesu-ći.

Postoje oba glagola, ali je treće lice množine prezenta, od koga se gradi glagolski prilog, takav kakav jeste.

 

Koliko vidim iz napisanog, hteo si da ubaciš u šablon ono što je napisao Fancy, a šablon kaže upravo ovako.

 

Sledeći citirano pravilo, rečenica koja spominje more je u potpunosti u skladu sa njim – biti i jesam su dva glagola, s tim da ovaj drugi nema infinitivni oblik. Prezent ovog prvog glagola je budem, budeš i tako dalje, ali se nikada ne koristi u egzistencijalnom značenju, tj. da kažemo da nešto postoji, već samo za stvaranje drugih oblika. Oba glagola spadaju u pomoćne glagole, a takvi u mnogim indevropskim jezicima imaju specifičnu upotrebu i značenje.

Edited June 5 by DJ_Vasa

[Dragan]

2 hours ago, DJ_Vasa said:

 

To je odavno stav i u metodici nastave engleskog. Još na studijama sam učio da ne treba insistirati na izgovoru koji je identičan izgovoru Engleza ili Amerikanca, već da je najbitnija razumljivost. S druge strane, veliko prisustvo engleskog je olakšalo usvajanje izgovora koji se tome približava. Imao sam prilike i da čujem ljude koji izgovaraju reči gotovo identično kao prosečni Amerikanac, a da tamo nisu nikada bili.

Ipak je i izgovor ponekad vazan. :)

 

 

 

[033zero330]

Nemam sumnje da će mAskovija spasti na ispod 100 miliona do kraja veka. Na kraju će ovaj morati da bira, čaj, stepenice, prozor...

 

 

 

Quote

Update: the man in the video is Igor Gundarov. He is a Doctor of Medicine, a professor, a member of the Russian Academy of Natural Sciences, and an expert of the Russian State Duma.

 

[ras kass]

Teski dani u Rusiji nakon sto su USA i UK uveli sankcije moskovskoj berzi, razlicitim firmama, bankama itd.... Rublja otisla na 200, banke blokirale sisteme da korisnici ne bi mogli da podizu novac, nema kupovine valute vise.

 

https://www.bbc.com/news/articles/ckvv1wydkwqo

 

https://www.ft.com/content/50d6bcd1-f1f6-41a1-bb26-a5482654883f