Jump to content

Rusija - zemlja cuda


dude

Recommended Posts

11 hours ago, Klotzen said:

Zar nisu prošle godine govorili da će preći na avione ruske proizvodnje za transport putnika. Čini mi se da je neko postovao i neke od modela. Izgleda da je nestalo rezervnih delova 🙂

 

 

4 hours ago, 033zero330 said:

Uh, ubij me sad, mislim da se sećam, jednog od turbo-elisnih putničkih aviona, koji nisu dobili upotrebnu dozvolu, zbog motora koji nisu dobili sertifikaciju. Zbog toga su na čekanju još par godina.

 

Priča sa njihovim avionima je malo duža. Naime, njihova avioindustrija je doživela pad ubzo nakon raspada SSSR-a, a i ono što su pravili od putničkih aviona se nije dobro prodavalo ni kod njih. Čak je i državni Aeroflot prešao na flotu koji sačinjavaju avioni zapadne proizvodnje, a ostale kompanije su se uglavnom rešile starih sovjetskih aviona. Ukratko, avioni su gubili trku i na domaćem tržištu, a nisu imali baš mnogo kupaca ni u inostranstvu. Stariji tipovi su bili manje bezbedni, mnogi su zahtevali i proširenu posadu koja uključuje i inženjera leta, a potrošnja goriva nije bila ekonomična. Neki od tih aviona i dalje lete u državnoj službi, tj. za funkcionerske letove, poštu i slično, a od komercijalnih verzija je ponešto ostalo u malobrojnim domačim kompanijama, na Kubi, u Severnoj Koreji i slično.

 

Što se tiče novih aviona, poslednji koji se našao u nešto široj upotrebi je Suhoj Superjet, koji takođe nije dobro prošao, a trenutno se razvija MC-21 (ili MS, u zavisnosti od izvora), koji bi trebalo da bude pandan A319 i A320. Oba aviona su mlazni, a njihov razvoj i proizvodnja su dugotrajan proces. Superjet se nije pokazao kao baš najbolji, dok se Irkut i dalje razvija.

 

U pokušajima da se vrate na scenu, proizvođači su shvatili da je pametnije raviti ili kupiti neke komponente od američkih ili evropskih proizvođača, ali tu su im problem napravile sankcije. Osim toga, proces razvoja jednog aviona i pratećih komponenti je dug, čak i kada su uslovi odlični. Pomenuti Irkut je i dalje u fazi testiranja, a to dugo traje. Na početku je trebalo da ima motore koje proizvodi Pratt & Whitney, ali to se izjalovilo i moraju da pređu na domaće motore.

 

Što se tiče same proizvodnje, onda dosta traje. Sve i da samo Aeroflot naruči 200 komada nekog aviona, to nisu tosteri pa da se mogu sklopiti uz pomoć šrafcigera, već moraju da imaju gotove motore, avioniku (avionsku elektroniku), gume i mnoge druge komponente koje takođe treba proizvesti, a zatim i ugraditi. Čak i ozbiljni proizvođači ponekad muku muče sa proizvodnjom svih naručenih aviona za neku godinu, a kod ovih je dodatni problem što moraju da višestruko uvećaju proizvodnju, a za to su potrebni dodatni kapaciteti.

 

Veliki rizik za proizvođače je šta će se dešavati u narednim godinama jer se do sada dešavalo da kupci jednostavno pređu na drugi tip aviona, što proizvođaču ne ide u prilog. Naime, čak i kada proizvodnja nekog tipa prestane, prodaju se rezervni delovi, a koji se menjaju ili kada se primeti problem, ili posle određenog broja sati. Ako prodaju manje rezervnih delova, samim tim i manje zarade. Tu su i servisne usluge, koje takođe donose zaradu.

 

Još jedan problem je prekvalifikacija pilota. Naime, kod komercijalnih aviona nije dovoljno da neko poseduje samo pilotsku dozvolu, već i dozvolu za određeni tip aviona, tzv. type rating. Iako je proces prekvalifikacije sasvim noramalan deo karijere, za njega je potrebno obezbediti dovoljno simulatora i instruktora. I simulator je potrebno razviti i proizvesti, a za školovanje instruktora je takođe potrebno vreme, s tim da je kod novog tipa malo nezgodno jer instruktor mora da stiče iskustva na nečem novom.

 

Kada je u pitanju prodaja, potencijalni problem su delovi, popravke i provere. Za to je potrebno školovati mehaničare i obezbediti delove. Kod aviona koji se već dugo koriste i ima ih u velikom broju, to je relativno lako. Npr. ako A320 leti iz Grčke za Španiju i ako se primeti u Španiji da postoji problem, mehaničari i delovi su tu i može se odmah popraviti. Ako bi neki Irkut ili Superjet sleteo na isti aerodrom i ako se ispostavi da je nešto u kvaru, morali bi da dovode mehaničare iz Moskve i da isporuče delove, što oduzima vreme i košta.

 

Ne verujem da će ideja prelaska na domaće avione moži da se ostvari brzo i jednostavno, a kod svakog leta van domaće teritorije biće pomenutih problema sa mehaničarima i delovima, zbog čega mnoge kompanije izbegavaju da kupuju 'egzotične' tipove aviona.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, 033zero330 said:

Uh, ubij me sad, mislim da se sećam, jednog od turbo-elisnih putničkih aviona, koji nisu dobili upotrebnu dozvolu, zbog motora koji nisu dobili sertifikaciju. Zbog toga su na čekanju još par godina.

 

Nije bio avion vec motor, Kuznjecov NK-93:

 

 

Tkz propfan, Kuznjetsov nije imao kintu da sertifikuje motor a zainteresovanih nije bilo npr Aeroflot jer oni su gledali da imaju zapadne motore zbog logistike samo im treba ruski potpuno razlicit motor i od starijih ruskih, mehosi u vasinom primeru bi verovatno se cesali po glavi sta je sad pa ovo.

 

A izgleda da je sam motor imao probleme, jer npr za potrebe ruske vojske logistika ne bi bila problem a benefiti koje je Kuznjecov obecavao tesko da ne bi bili interesantni vojsci.

 

Sto se tice 100% domacih modernih aviona, tu imaju samo mlazne avione u razvoju, vec pomenut MS-21, skoro je imao prvi let IL-96-400 bez strane opreme i verovatno imaju neki manji Tupoljev u razvoju. 

 

Elem Rusima se logicno isplatilo daleko vise da ugradjuju zapadnu opremu u svoje putnicke avione nego da otkrivaju toplu vodu iako para su imali i za to. Sad ih to debelo kosta jer nisu samo Airbus i Boeing problem, npr IL-96 ima takodje strane opreme. 

 

Superjet koji je pomenut cini mi se cak nema ni domace motore, doduse on je i nastao pre svega sa idejom izvoza i pored smesne cene i vrlo modernog u nekim stvarima najmodernijeg dizajna pukao je ko zvecka pre ovog rata jer je logistika bila nikakva, Suhoj nije shvatio da prvo mora istu da izgradi pa onda da proda avion, jer to nije vojni avion gde kupci mogu da cekaju da avion ode na remont u Rusiju.

Edited by MeanMachine
Link to comment
Share on other sites

26 minutes ago, MeanMachine said:

Superjet koji je pomenut cini mi se cak nema ni domace motore, doduse on je i nastao pre svega sa idejom izvoza i pored smesne cene i vrlo modernog u nekim stvarima najmodernijeg dizajna pukao je ko zvecka pre ovog rata jer je logistika bila nikakva, Suhoj nije shvatio da prvo mora istu da izgradi pa onda da proda avion, jer to nije vojni avion gde kupci mogu da cekaju da avion ode na remont u Rusiju.

 

Ima motore SaM146, koji su pravljeni kao rusko-francuska kooperacija. Postoje planovi za SSJ New, koji bi imao motore PD-14 razvijene na osnovu nekih starijih tipova.

 

Mnogi kupci SSJ-a iz inostranstva su se otarasili ovog tipa jer im je jasno da će na duge staze imati problema.

Edited by DJ_Vasa
Link to comment
Share on other sites

When Murderers Return Home as War Heroes

Satima je Vera Pehteleva vrištala za svojim životom.

Čovek koji je ubio je ponovo slobodan, kao desetine hiljada poslatih iz zatvora na ukrajinski front.

 

Spoiler

Hoda uskim hodnikom, prolazi pored mnogih vrata, svetlo treperi. Vladimir Pechtelev staje ispred sivih gvozdenih vrata. Savija se iz okvira na vrhu, ulubljen je na ivicama. Tu su komšije stavile polugu. Prekrsti se, ne želi dugo da ostane. Iza sivih vrata, njegova nećaka je umrla pre četiri godine.

Ubistvo Vere Pehteleve šokiralo je celu Rusiju u to vreme. Njen bivši dečko je zaključao učenicu u stanu, tukao je, zlostavljao, davio. Satima su je komšije čule kako noću vrišti za svojim životom i nekoliko puta su zvale policiju. Transkripti njihovih poziva i danas se mogu naći na internetu. "Kako da otvorim vrata?", pita komšija. "Ubiće tamo!" Policija će uskoro stići, policajac odgovara: "Nema potrebe psovati". Policija je stigla sat i po kasnije. Prekasno.

Skoro četiri godine kasnije, Vladimir Pehtelev se vratio u mračnu kuću u Kemerovu, u Sibiru.

Kada se vratio u lift, pokazuje istražne fotografije iz stana, noževe, unakaženi leš. Želi da pokaže koga je predsednik pomilovao. Vladislav Kanjaus, ubica svoje nećake, više nije iza rešetaka. On je samo u leto 2022. osuđen na 17 godina zatvora sa maksimalnim obezbeđenjem.

 

zašao je zbog rata Vladimira Putina, zajedno sa hiljadama drugih kriminalaca, uključujući i ubice. Oni koji su osuđeni mogu da se "iskupe za teške zločine krvlju na bojnom polju", rekao je nedavno Putinov portparol Dmitrij Peskov novinarima kada su ga pitali za Kanjasa. "Oni se iskupljuju krvlju u jurišnim brigadama, pod mecima, pod granatama."

Ujak mrtvih duboko udahne dok ponavlja Peskovove reči. On sada stoji na ulici, gleda u trošnu fasadu, sedmi sprat, četvrti prozor s desna na Lenjingrad prospektu. Njegova sestričina je bila trinaest godina mlađa od njega, skoro kao mlađa sestra. Studirala je u Kemerovu, gde ju je on izvadeo iz mrtvačnicu kada je imao 36 godina, a ona je preminula u 23. godini. On je pratio istragu, takođe da bi oslobodio roditelje. Niko mu nije platio dug, oseća se izdanim više nego ikad.

 

Ubice sada mogu da postanu heroji u Rusiji, jedan od prvih koji je to javno rekao je Jevgenij Prigožin. Šef plaćenika je regrutovao zatvorenike i snimao se u zatvorima. Na jednom od snimaka vidi se kako stoji ispred grupe muškaraca u sivim uniformama. Idealan kandidat za svoju plaćeniku, kaže on, odslužio je ili još uvek izdržava dugu zatvorsku kaznu, "po mogućstvu više puta za ubistvo, teške napade, pljačke, pljačke". I ako se neko posuиio sa policijom, to bolje. "Potrebni su nam vaši kriminalni talenti", kaže Prigožin muškarcima.

Prema sopstvenim izjavama, on tvrdi da je doveo skoro 50.000 prestupnika iz zatvora na liniju fronta u Ukrajini. Oni koji su još bili živi posle šest meseci su pomilovani, to je bilo njegovo obećanje. U junu, dva meseca pre nego što je Prigožin srušio svoj avion u smrt, govorio je o 32.000 bivših zatvorenika koji su otišli kući kao slobodni ljudi. On je u februaru već javno saopštio da on sam više ne regrutuje nove zatvorenike. U međuvremenu, Ministarstvo odbrane je preuzelo mobilizaciju u zatvorima. Međutim, za razliku od Prigožina, vlasti nisu voljne da govore o ubicama povratnicima. Pomilovanja se smatraju državnom tajnom.

 

Vladislav Kanjus, ubica Vere Pehteleve, upoznao je svoju žrtvu u Kiseljovsku, gradiću usred ogromnog regiona za iskopavanje uglja u Sibiru. Vladimir Pehtelev ne želi da razmišlja o činjenici da bi ubica sada mogao ponovo da naleti na njega. Porodica poginulih mesecima nije ni posumnjala da je slobodan, sve dok se ove fotografije iznenada nisu pojavile sredinom maja. Prijatelj ga je poslao majci Vere Pechtelewa. Ubica u vojnoj uniformi, ponekad sam, ponekad u grupi sa drugim borcima, uvek naoružan. Gde su snimljeni? Pechtelewsi bi voleli da znaju i to.

Pisao je svuda, kaže Vladimir Pehtelev sada za volanom svog džipa. Potrebna su dobra dva sata vožnje od Kemerova do Kiseljovska, pored polja prekrivenih snegom, breze i mina. Zatvorske vlasti treba da obaveste ožalošćene porodice o svakom potezu ubice, navodi se u presudi: Kanjus je u februaru prebačen u zatvorski logor u Novosibirsku, a potom ga je preuzela zatvorska služba u Rostov-on-Donu, u blizini ukrajinske granice. Posle toga, njegov trag je izgubljen za ožalošćene.

Pehtelev je napisao više od trideset pisama Vladimiru Putinu i Sergeju Šojguu, Ministarstvu odbrane, Zatvorskoj službi, istražnim komitetima i zatvorskim vlastima. "Molim vas, recite nam gde je Kanjus", izjasnio se on. Odgovori su bili izbegavajući i kontradiktorni.

 

Postalo je još apsurdnije kada je žalbeni proces trebalo da bude objavljen u septembru 2023. Porodica poginulih želela je veću kaznu, "imali su više od stotinu povreda", kaže ujak, modrice, slomljen nos, krvarenje u mozgu. Ali čak ni sudije nisu mogle da pronađu osuđenog ubicu. Suđenje je održano u njegovom odsustvu, presuda protiv njega ostala je nepromenjena.

"Sa pravne tačke gledišta, oni su vodili suđenje pomilovanju", kaže ujak. U novembru je konačno stiglo pismo sa odgovorima: Kanjus je pomilovan 27. aprila i pušten iz zatvora narednog dana, napisalo je tužilaštvo rostovskog regiona. I nemaju informacije o njegovom mestu boravka.

Aktivistkinja za ženska prava Alyona Popova objavila je pismo na Telegramu. Kanjusov oprost, koji je očigledno potpisan pre raspoređivanja, izvestio je u štampi. Aktivistkinja Popova se godinama bori protiv činjenice da je nasilje u porodici u Rusiji odbačeno kao trivijalan prekršaj i da počinioci idu nekažnjeno.

Sada bi sve moglo da se pogorša: posle svakog rata, kaže Popova u video pozivu, nasilje će rasti, samo zbog traumatizovanih ratnih povratnica. "Sistem ne nudi tim ljudima socijalnu rehabilitaciju, nema povratka društvu." Među žrtvama je bilo pre svega onih koji nisu mogli tako lako da se odbrane, stariji, deca, žene.

 

Ali traumatizovani vojnici su jedno, regrutovani kriminalci su drugo. Kada se postalo poznato da se kriminalci sada koriste i u Ukrajini, Ruskinje su odmah shvatile šta to znači. "Strah je ogroman. Brzo raste", kaže Popova, koja trenutno nije u Rusiji. Kako žrtve treba da se nose sa činjenicom da se počinioci iznenada vraćaju kući kao ratni heroji?

U gradu kiseljovskom, Oksana Pehteleva, majka ubijene žene, čeka svog zeta. Oksana Pechtelewa radi u rudarskoj kompaniji, kao i mnogi ovde. Popela se na zadnje sedište džipa i odmah počela da priča o svojoj ćerki, koja je tako lepo pevala, mogla je tako dobro da kuva, bila je tako uredna i skupljala je barbike i iznenadila figure jaja kao dete. Majka je stavila čokoladu ispod jastuka, čak i kada je njena ćerka već odrasla. Zahvalila mu se malim beleškama: "Mamočka, mnogo te volim". Dolazila je u posetu svakog vikenda.

Posle ćerkine smrti, morala je da se natera da ustane, kuva, jede uopšte. Vikendi su sada "težak posao", kaže Oksana Pehteleva, jer njena ćerka više ne dolazi. U jednom trenutku se iselila, iz stana, gde ju je sve podsećalo na njeno jedino dete. Čak i sada, ona ne želi da ide kući, više voli da vozi kroz grad. "U crkvu?", pita ujak, majka glavom, već se vide zlatne kupole. Stavlja naočare za sunce. "Ne plači", kaže majka.

Dugo nije mogla da uđe u crkvu jer je odmah videla ćerkin kovčeg. Pogrebnik joj je tražio posebno dugu haljinu zbog mnogih povreda. Čak i sada, njegova majka i ujak ostaju u kolima i pričaju o sahrani: svaka cvećara u gradu je ispražnjena, crkva je ispunjena do poslednje stajaće sobe. Skoro svi u Kiseljovskom znaju priču o Veri Pehtelevi, njenog ubicu bi prepoznali mnogi ovde na ulici. Oksana Pechtelewa se nada da se neće usuditi da se vrati samo iz tog razloga. Kada je videla njegove fotografije u uniformi, "udario ju je grom", kaže ona. Više nije razumela svet.

 

Poslednji put su videli Vladislava Kanjusa na sudu u leto 2022. Ruke su joj se tresle, noge su joj se tresle, kaže Oksana Pehteleva. Njih troje su u to vreme išli na sud, otac, majka, ujak. Čvrsto su se držali za ruke, ispred njih je sedeo ubica, "arogantan i drzak", kaže čika Vladimir Pehtelev, često odgovarajući na pitanja tužioca samo kezom.

Porodica je poznavala Veninog partnera kao hladnog i manipulativnog. Prijateljima njene ćerke se nije svideo, majka sada kaže u kafiću, bila je sa njim samo iz sažaljenja. Pretio je da će se ubiti ako ga ona napusti, kaže ujak. Kada je raskinula sa njim, on ju je ubio. "Još uvek se borimo za moje dete", kaže majka, "da ubica bude kažnjen." Sve dok je on slobodno šetao, ona nije mogla mirno da spava.

Ruski mediji sada sve češće izveštavaju o pomilovanim ubicama: Jedan iz Perma ponovo šeta slobodno, pre tri godine silovao je i pretukao medicinsku sestru na smrt. Umesto da provede dvadeset godina u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem, čovek je otišao u Ukrajinu šest meseci posle presude.

U Čiti, nedaleko od Mongolije, ubica osamnaestogodišnje devojčice je oslobođen. Raskomadao je devojku i bacio je u reku, pre četiri godine. Sada će ponovo biti optužen, ponovo pod sumnjom za ubistvo, piše lokalni list.

Čak je i kanibal iz Jaroslavlja regrutovan za rat, inače bi ostao u zatvoru do 2030. Putin je sada pomilovao najmanje sedamnaest ubica, piše nezavisni informativni sajt "Agentstvo". Zbog rata i njihove nekažnjivosti, kaže aktivistkinja za prava žena Popova, počinioci misle da su oni "bogovi koji mogu da rade šta god požele".

 

Nemoguće je reći koliko će pomilovanih prestupnika ponovo biti oslobođeno ili koliko vojnika će kasnije postati prestupnici. Zabranjeno je prikupljanje informacija o vojnom osoblju, svaka kritika učesnika rata može biti kažnjena kao "diskreditacija". Kremlj je naložio državnoj štampi da ne izveštava o zločinima vraćenih boraca, napisao je nedavno nezavisni informativni sajt Meduza. "Neizbežno" ograničenje, prenosi medij anonimni izvor iz predsedničke administracije, Rusi ne bi trebalo da "smatraju borce potencijalnim kriminalcima i da se ne plaše njihovog povratka".

Grupa advokata specijalizovanih za nasilje u porodici sada je analizirala podatke regionalnih pravosudnih organa: broj ubistava i pokušaja ubistava u Rusiji povećao se 2022. godine, prvi put posle dvadeset godina. Posebno su pogođeni regioni u blizini ukrajinske granice, kao što su Belgorod i Kursk. Novinari onlajn medijuma "Wjorstka" broje dvanaest ubistava samo do avgusta, koja su počinili pomilovani bivši zatvorenici regrutovani za rat.

Dva ovakva ubistva dogodila su se na mračnom autoputu u regionu Krasnodara, na jugu Rusije, 3.500 kilometara dok vrana leti sa mesta gde je Vera Pehteleva poginula. U aprilu se automobil Kirila Čabka (37) pokvario tamo sa probušenom gumom, padala je kiša. Pored njega u kolima je sedela njegova koleginica, devetnaestogodišnja studentkinja Tatjana Mostyko.

Njih dvoje su došli sa žurke, već je bilo kasno. Kiril Čabko je pored posla u porodičnoj gvožđari radio i kao zabavljač. On i njegov tim iznenadili su rođendansku decu, čestitali im, zaigrali i stvorili dobru atmosferu. Često su donosili tortu od njegove supruge Darje, poslastičara. Kiril Čabko je razgovarala sa njom telefonom nekoliko puta te noći, rekavši joj da ne brine. Bilo bi nekoliko ljudi da im pomognu. Mogla bi tiho da ode u krevet.

Kada se Darja Čabko probudila iz sna sledećeg jutra, njenog muža još uvek nigde nije bilo, njegov mobilni telefon je bio nedostižan. Odvezla se na žurku sa koleginicom i tražila muževljev beli Hjundai u svakoj prodavnici za popravku automobila. Stotine volontera danima je tragalo za nestalima, a petog dana policija je pronašla njihova zakopana tela.

Policija je uhapsila trojicu osumnjičenih pred kamerama. Na snimcima se vidi jedan od njih u policijskoj stanici: "Isekli smo muškarca i mladu ženu", kaže on, "Mogu da pokažem gde". Navodni počinioci odveli su svoje žrtve na razne bankomate, uzeli 250.000 rubalja, oko 2.600 franaka, na smrt ih izboli nožem, zakopali u žbunje i zapalili njihov automobil.

 

Šef istrage rekao je tada na TV-u da odmah posumnja ko stoji iza ovog čina: Demjan Kevorkjan je, kako se navodi, bio vođa bande, i on je jedini od trojice uhapšenih koji sve negiraju. 2016. je osuđen na osamnaest godina zatvora zbog sličnog krivičnog dela.

U normalnim vremenima, prevremeno puštanje na slobodu ne bi bilo moguće za njega do 2028. Posle dvostrukog ubistva u aprilu, u štampi su odmah kružile glasine da se borio za vagnerovu plaćeniku. Činjenica da je bio u Ukrajini nije zvanično potvrđena. "Ne postoji drugi razlog zašto bi mogao da bude oslobođen", rekla je u video intervjuu Darja Čabko, udovica ubijenog Kirila.

Vladimir Putin retko javno govori o pomilovanom regrutu. "Osoba se bori i država mora da učini sve što je u njenoj moći da ispuni svoje obaveze prema toj osobi", rekao je on takozvanim ratnim dopisnicima, koji se zatim pro-kremljski blogeri, u junu. Samo 0,4 odsto regrutovanih zatvorenika ponovo se ponizilo posle specijalne operacije, tvrdi predsednik, ne potkrepljujući to.

 

 

...

Ubice sada mogu da postanu heroji u Rusiji, jedan od prvih koji je to javno rekao je Jevgenij Prigožin. Šef plaćenika je regrutovao zatvorenike i snimao se u zatvorima. Na jednom od snimaka vidi se kako stoji ispred grupe muškaraca u sivim uniformama. Idealan kandidat za svoju plaćeniku, kaže on, odslužio je ili još uvek izdržava dugu zatvorsku kaznu, "po mogućstvu više puta za ubistvo, teške napade, pljačke, pljačke". I ako se neko posuиio sa policijom, to bolje. "Potrebni su nam vaši kriminalni talenti", kaže Prigožin muškarcima.

Prema sopstvenim izjavama, on tvrdi da je doveo skoro 50.000 prestupnika iz zatvora na liniju fronta u Ukrajini. Oni koji su još bili živi posle šest meseci su pomilovani, to je bilo njegovo obećanje. U junu, dva meseca pre nego što je Prigožin srušio svoj avion u smrt, govorio je o 32.000 bivših zatvorenika koji su otišli kući kao slobodni ljudi. On je u februaru već javno saopštio da on sam više ne regrutuje nove zatvorenike. U međuvremenu, Ministarstvo odbrane je preuzelo mobilizaciju u zatvorima. Međutim, za razliku od Prigožina, vlasti nisu voljne da govore o ubicama povratnicima. Pomilovanja se smatraju državnom tajnom.

 

Link to comment
Share on other sites

Iznenadjenje godine.

 

Putin seeking another term as Russia president

Russian President Vladimir Putin is seeking another term, announcing on Friday his candidacy in a race he is likely going to win.

Putin confirmed his intent to run in the 2024 presidential election at an event with Donetsk People’s Republic (DPR) Parliament Speaker Artyom Zhoga, Tass, a Russian news agency, reported. It is Putin’s fifth campaign to lead the country.

“I won’t hide it from you – I had various thoughts about it over time, but now, you’re right, it’s necessary to make a decision,”

Putin said in a video, The Associated Press reported. “I will run for president of the Russian Federation.”

Putin’s term is set to expire on May 7. If he were to win reelection on March 17, Putin would remain in office for another six years.

Putin still commands wide support despite starting a costly war in Ukraine that has killed thousands and provoked retaliatory attacks.

Independent pollster Levada Center told the AP about 80 percent of the population approve of Putin’s performance as president.

The news service noted that the support may come from the heart or may “reflect submission” to a leader who is strict in crackdowns on any opposition.

There has been some speculation that Putin launched the attack on Ukraine and began a war nearly two years ago because of his failing approval numbers. A small, easily won war would help with his reelection, some analysts said.

In the past, Putin, who is 71 years old, used his position to amend the constitution so he could potentially stay in power until he is in his mid-80s. He’s the Kremlin’s longest-serving leader since Josef Stalin, who died in 1953.

Putin stepped away from the presidency in 2008 to become prime minister due to a term limit. Term limits were then extended to six years instead of four and consecutive term limits renewed in 2024.

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Klotzen said:

Smrzavaju se Moskovljani i traže od Putina da im popravi grejanje 🙂

 

Putin vodoinstalater 🙂 Vidjeli kako im je pomogao da renoviraju klozete materijalom iz Ukrajine, pa misle da ce srediti i radijatore. 

U principu mi ih je zao - ovo su obicni ljudi koje Putin jase, ali mi se ponekada cini da u tom jahanju nastrano uzivaju.

Link to comment
Share on other sites

Istoricar i opozicionar Vladimir Roff 2004. na ruskoj TV (od 3:30 - 5:40), koji je jasno video buducnost !

Idiot solovyov je isto prisutan.

 

 

Ruska kultura je kontaminirana

Mihail Siskin je napustio Rusiju 1995. Živi u Švajcarskoj, odakle je 2013. godine objavio otvoreno pismo o situaciji u rodnoj zemlji – od tada ga tamo smatraju izdajnikom. Mihail Šiškin je jedini pisac koji je osvojio tri najznačajnije književne nagrade u Rusiji: rusku Bukerovu nagradu, Nacionalnu nagradu bestselera i nagradu Bolšaja Kniga.

 

Narod ćuti, reditelji i pesnici u zemlji su na gubitku zbog reči: Kakvu budućnost ima ruska kultura posle masovnog ubistva u Ukrajini?

 

Spoiler

Tokom mojih javnih nastupa u Evropi 2014. godine, sva pitanja i razgovori vrteli su se oko rata. Na sajmu knjiga u Rusiji ljudi su pričali o Bogu i svetu, ali ne i o ratu. Ja sam verovatno bio jedini na podijumu koji je komentarisao katastrofu koja se desila.

To je bila ponižavajuća tišina. Sa godinama rata, tišina je postala zaglušujuća, posle 24. februara 2022. postala je nepodnošljiva.

Lavina tišine, tihi refren. Jedan veliki tihi masterklas za rusku kulturu. Glasno govoriti o trivijalnim stvarima je ćutati punom snagom. Zaštitna tišina? Ruska književnost nije štitila od Gulaga, ali je pomogla da se preživi u zemlji Gulaga. Sada ponovo žuri u pomoć.

 

Vreme i istorijske okolnosti utiču na receptore ukusa. U mladosti, ruski klasicizam me je sprečio da se udavim u sovjetskoj laži. Pokuљavam da ponovo proиitam voljene pesnike Zlatnog doba, ali svi su ispunjeni patriotskom povraжkom.

Važno je shvatiti da i u 21. veku Rusija i dalje živi u skladu sa zakonom Zlatne horde: na vrhu piramide stoji Kan, na dnu njegovi robovi, bez prava glasa i imovine. Ovaj model društva ima samo jedno značenje i jednu ideologiju: samu moć i borbu za to. Njeno neophodno i dovoljno stanje postojanja je nasilje. Ovakav način života čitave velike zemlje ne može se ukinuti dekretom ništa više nego što se njen jezik može ukinuti.

 

Šta bi Tolstoj uradio, šta bi Rahmanjinov uradio?

Uslovi nalik zatvoru proizveli su odgovarajuće ponašanje tokom generacija. On ko je među vukovima mora da zavija sa njima. To je takođe izraženo na jeziku. Stavljen je na službu ruskog života kako bi ga podržao u trajnom, beskrajnom ratu protiv celog sveta i samog sebe.

Jezik kao oblik nepoštovanja ličnosti. Kao način da se uništi ljudsko dostojanstvo.

Brutalnim vulgarnim jezikom, koji izražava suštinu ruskog postojanja, državna moć i stanovništvo govore već hiljadu godina. Jezik ruske književnosti je, međutim, vanzemaljski otok na telu robovskog piramidalnog jezika. Formiran je u 18. veku, kada su doseljenici sa Zapada sa sobom doneli egzotične termine: Liberté, Égalité, Fraternité.

Ruska državna moć, kao što je dugo zabeleženo, podseća na drevnog kralja Midu: baš kao što se sve što je dotakao pretvorilo u zlato, tako se sve što ona dotakne pretvara u prljavštinu i krv. A oni na vlasti posežu svuda prstima.

 

Zele da iskoriste Tolstoja, Rahmanjinova i Brodskog za svoje ciljeve. Klanjaju se pokojniku, jer znaju da neće moći da odgovore, i veruju da će takav odraz klasika pasti na njih, na Putinov režim, na njihovu "specijalnu vojnu operaciju".

Siguran sam da bi Tolstoj zamolio ovog bandita pseudo-državu da pogreši. i zahteva da se njegove reči okačene iznad svih tabli umesto njegovog portreta na času književnosti: "Patriotizam je ropstvo". Rahmanjinov bi odmah održao dobrotvorne koncerte za ranjenu ukrajinsku decu. Brodski bi održao predavanja širom sveta kao pokajanje za svoju sramnu podsmešljivu pesmu "Nezavisnost Ukrajine" kako bi prikupio novac za ukrajinske oružane snage.

Dostojevski bi, s druge strane, sa svojom ruskom pravoslavnom "sveljudstvom", bio, bojim se, prezenter na patriotsko-verskom televizijskom kanalu Cargrad.

 

Rusija zna samo dve sezone: Red i previranja

Posle 24. februara 2022. samo su pojedinci javno protestovali. Gde su oni danas, ti očajni, divni ljudi koji su izašli na ulice da brane dostojanstvo svog naroda i svoje zemlje svojom osobom? Ili u zatvoru ili pobegao. Narod je ćutao. Tišina je generacijama bila strategija preživljavanja. Zapadni eksperti za Rusiju pripisali su to strahu.

Onda je usledila mobilizacija, a svet je u zaprepašćenju posmatrao kako stotine hiljada Rusa poslušno zarati kako bi ubili Ukrajince i ubili se. Ovo nema nikakve veze sa strategijom preživljavanja. Ide dublje i gore je.

Stanovništvo Rusije je zaraženo plemenskom svešću. Ova bolest čovečanstva u detinjstvu je izlečena prosvetljenjem. U savremenoj civilizaciji, pojedinac zauzima mesto plemena, ličnost je temelj društva.

Plemenska svest nema čak ni koncept lične odgovornosti za izbor između dobra i zla. Majka Domovina zove! Ruski režimi su se uvek trudili da u zemlji promovišu mentalitet plemena okruženog neprijateljima – od "autokratije, pravoslavlja, etničke pripadnosti" do "slave CPSU" do "Krim je naš".

Ruski politički život zna samo dve sezone: red i previranja. Generacijska narodna mudrost kaže: Ako postoji red, onda je Car stvaran, ako ima nemira, pa nije.

Na teritoriji Rusije istorijsko vreme je stalo. Zemlja ne pronalazi put od prošlosti do danas, a promena kalendara nije pomogla. Činjenica da Kijev nije oduzet, da se čeka pobeda u ratu u Ukrajini, jasan je znak: car nije stvaran.

 

U jednom trenutku, zemlja je zadržala dah

Kada su Prigožini tenkovi prvo bili 400, zatim 300, zatim 200 kilometara od Moskve, zemlja je zadržala dah. Vagnerovi plaćenici dočekani su u "oslobođenom" Rostovu sa cvećem i sladoledom. Prigožin je imao ono što je bilo potrebno da se proglasi novim carom: nasiljem kojem niko nije ni pokušao da se suprotstavi.

Bio je meso mesa Rusije: odiše zatvorskim mirisom na koji je ruski nos navikao, a iz usta mu je sipao poznati žargon. Iznad svega, međutim, on je bio jedini od Putinovih "generala" koji je imao bilo kakvu pobedu da pokaže za to, makar malu. Rusija je spremna za novog cara, ali još nema novog cara spremnog za Rusiju.

Istorijski, za Nemačku je bilo bolje da Stauffenberg ne digne Hitlera u vazduh. Denazifikaciju nisu izvršili oficiri Gestapoa, već okupaciona ovlašćenja. Ali Abrams tenkovi neжe uжi u Moskvu.

Post-Putini neće pasti na kolena u Buhi, Marijupolju, Pragu, Budimpešti, Viljnusu i Tbilisiju. Car to ne radi. Tako da neće biti Maršalovog plana. Umesto toga, rukovanje sa vladarom Kremlja, koji je prvi koji uverava Zapad u kontrolu nad zarđalim nuklearnim arsenalom.

 

Izdaja ne štiti ni sebe ni svoje pozorište

Što se kulture tiče, u doglednoj budućnosti, Ruska Federacija je postala radioaktivno kontaminirana zona.

Rektori univerziteta, direktori muzeja i biblioteka, pozorišni i filmski režiseri koji otvoreno podržavaju "specijalnu vojnu operaciju" pretvorili su se u ratne zločince. Ali nemaju čega da se plaše. Ali ako izdate sebe da biste zaštitili svoje pozorište, više ne možete da radite ono što vas zovu da radite kao reditelj u ovom pozorištu. Izdaja ne štiti ni sebe ni svoje pozorište.

Kultura je egzistencijalni oblik ljudskog dostojanstva.

Možeš da se očistiš od prljavštine i znoja, ali kako da se očistiš od tišine? Gde je linija razdvajanja između zaštitne tišine i zlobe?

Putinov rat protiv Ukrajine utiče i na Rusiju. Oni na vlasti uništavaju kulturu. Uništavaju zemlju. Narod ćuti, polaže glavu na blok pogubljenja iz stare navike i uzdiše što će Car već znati. Ćutanju se mogu suprotstaviti samo reči. Sloboda govora je već čin otpora. U Rusiji možete ili da pevate patriotske pesme ili da ćutite. Ili emigriraj. Emigracija je čin otpora.

Moja Rusija, ovo je zemlja koja je proglasila nezavisnost od иizmu vladara. Ne treba vam legalizacija ili pasoš za ovu zemlju. Disanje osobe koja živi kroz rusku kulturu je dovoljan legitimitet. Glavni grad ruske kulture je tu gde jesmo – njeni nosioci, njeni potrošači, njeni tvorci. Bilo gde u svetu.

 

Tekst iskupljenja iz rovova

Ali koliko dugo jezik moћe da ћivi u emigraciji? Imamo iskustvo egzodusa posle 1917: deca emigranata su i dalje govorila ruski, unuci više ne. Imamo sopstveno iskustvo: naša deca i dalje govore ruski sa nama, ali da li će unuci to uraditi?

Cirkulacija krvi jezika će se i dalje osvežati iz Rusije u budućnosti. Brodski, Saša Sokolov i Vladimir Šarov svi su došli iz sovjetskog đubriva. Jezik traži svoje pesnike, baš kao što reka traži svoj krevet.

Za šta je potrebna ruska kultura?

Samo tekst može da vrati rusku književnost u svoje dostojanstvo. Tekst iskupljenja. I nijedan emigré to ne može da napiše, već samo neko ko je sedeo u rovovima u Ukrajini i postavljao sebi pitanja. Ko sam ja? Šta ja radim ovde? Koja je poenta ovog rata? Zašto smo mi Rusi fašisti?

Da li će ovaj tekst ikada biti napisan? Bog zna.

 

 

 

Edited by Dragan
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ruska središnja banka povećava ključnu kamatnu stopu na 16%

Ruske monetarne vlasti nastavljaju niz povećanja kamatnih stopa.

Stručnjaci se ne slažu oko toga što će se dalje događati u pogledu monetarne politike.

 

Spoiler

Središnja banka Rusije ponovno je podigla ključnu kamatnu stopu prije početka godine i, prema vlastitim izjavama, pri kraju je faze pooštravanja. U petak je odlučio podići ključnu monetarnu stopu za cijeli bod na 16%. Stručnjaci s kojima je razgovarao Reuters očekivali su peto povećanje zaredom. Čelnica Središnje banke Elwira Nabiullina rekla je da se, na temelju osnovnog scenarija, približavamo kraju ciklusa povećanja kamatnih stopa: "Ali u mnogim aspektima sve će ovisiti o situaciji." Središnja banka je istovremeno signalizirala da će, s obzirom na postojeće rizike od inflacije, još dugo vremena biti potrebna čvrsta linija monetarne politike.

“Rizici od inflacije ostaju značajni u srednjem roku”, upozorile su monetarne vlasti. Od jula su već podigli ključnu kamatnu stopu za 8,5 postotnih bodova. Time se želi suzbiti visoka inflacija, koja je u novembru porasla na 7,5 posto. Središnja banka ima ciljanu inflaciju od četiri posto.

 

Stručnjaci se ne slažu oko daljnjeg tijeka

Stručnjaci su podijeljeni oko toga što će se sljedeće dogoditi u ruskoj monetarnoj politici: "Još uvijek pretpostavljamo da će doći do daljnjeg stezanja jer inflacijski pritisak nastavlja rasti", rekao je ekonomist Liam Peach iz konzultantske tvrtke Capital Economics. Očekuje daljnji porast ključne kamatne stope na 17 posto sljedeće godine.

Anatoliy Shal iz JP Morgana pak smatra da je faza stezanja već završena. Sadašnja monetarna politika dovoljno je, ako ne i pretjerano, restriktivna. Stručnjak pretpostavlja da će se ključna stopa do kraja 2024. smanjiti na oko deset posto.

Fleksibilnom kamatnom politikom moskovske monetarne vlasti dale su značajan doprinos ublažavanju ekonomskih učinaka ukrajinskog rata i zapadnih sankcija protiv Rusije. Pad rublje prisilio je središnju banku da drastično poveća kamatne stope na kriznom sastanku u avgustu.

 

 

Putinov veliki medijski show

Na svojoj godišnjoj medijskoj konferenciji u Kremlju, ruski je predsjednik saslušao odabrana pitanja građana i ostao pri svojim vojnim ciljevima. Obećao je riješiti sve probleme.

 

Spoiler

Vladimir Putin arrived on stage remarkably late, carrying a yellow cardboard folder under his arm. His big appearance should radiate hard work: "We'll solve this" was one of the main messages during the more than four-hour Putin show. One could view the appearance as the start of the election campaign if there were actually a real election campaign in Russia before Putin wants to be confirmed in office next March.

His goal in Gostiny Dvor, the congress hall very close to the Kremlin, on Thursday was still to score points with voters. In his usual father-of-the-country pose, Putin listened to carefully selected concerns: children in Crimea wanted a new gym, a woman living on the Volga wanted more stable water levels, a cancer hospital in Melitopol had more surgeons, a war correspondent asked about punctual payments to Russian fighters. Putin promised to solve all problems.

 

Competing for Putin's attention

For the first time, he merged two annual mandatory events, the press conference and the public consultation, into one major event under the heading “Results of the Year”. In fact, his press conference had not always been different from a fan question time: now journalists from the Russian regions competed for Putin's attention with soldiers, children and senior citizens who were present.

He visibly felt comfortable in his role, praised the Russian economy as usual, praised the Russian veterans, praised the Russian volunteers. “What can we be proud of?” one of the two moderators asked at the very beginning – practically as a guideline for the election event.

 

Open words about the “event in Ukraine”

It wasn't just the format that was new: Putin also discussed the war in more detail and openly than ever before, describing it only as a "special operation" or "event in Ukraine." According to the Kremlin, more than two million questions were submitted. Most of the questions revolved around the war, according to a survey by the independent Levada Center at the beginning of December, which also gave examples: When will there be peace? When do we win? What needs to be done to end the “special operation”?

“Peace will come when we have achieved our goal,” Putin said right at the beginning. He always presents it as if Moscow had to “demilitarize” Ukraine for self-protection. His message can be roughly summarized in two sentences: The West forced this war on Russia. And the Kremlin is doing everything it can to get the Russians through this difficult time.

 

No further mobilization – enough volunteers

On Thursday, Putin took the opportunity to paper over Russians' main concerns with promises, excuses and half-truths. Ukraine, he claimed right from the start, gets all of its weapons from the West, "but this free offer could end one day . " He then listed how many tanks Russia had already destroyed, as if the war was almost won.

Fear of a new wave of mobilization? Needless to say, Putin said, enough people volunteered and almost half a million signed contracts. Lack of equipment at the front? This front is at least 2,000 kilometers long, Putin replied, and not everything can always be delivered on time everywhere. The Defense Department and industry worked to improve the situation.

One of the more critical questions was why volunteers had to be collected to care for the soldiers and the state was not taking sufficient care. “99.9 percent of the effort lies with the state,” said Putin, adding that the volunteers were not needed at all. “But people do it from the heart, we won’t restrict it.” If you think about the reports of cold and starving soldiers, he makes it pretty easy for himself.

 

“The victory is already visible”

A video that was played was allegedly taken in a trench in Donbass and showed a troop with Putin's likeness on their uniforms. Every day brings progress, said the officer from Novosibirsk, “the victory is already visible.” When the fighting was over, he suggested, his men could train the younger generation, preparing them to replace them in the army. The video couldn't have been nicer for Putin if it had been ordered.

When he announced his candidacy last week, it became clear that “special operations” would be the dominant theme of the election. Putin was asked to run again by a decorated war hero from Donbass: “You are our president, we are your team. We need you, Russia needs you,” the nervous man said in front of the cameras in the Kremlin. The message: Russia can only win with Putin.

Prisoner exchange between Russia and the USA?

At his press conference he also emphasized how well everything was going economically, despite Western sanctions. What he didn't mention: The growth of 3.5 percent is largely driven by investments in the defense sector; the historically low unemployment is due to mobilization and a wave of emigration. This year, Putin answered more questions about everyday problems than about foreign policy, and listened in detail to the concerns of several pensioners who complained about rising prices.

A correspondent for the New York Times asked him at the end about the Wall Street Journal reporter Evan Gershkovich , who has been held since March on unfounded charges, presumably in order to force the USA to exchange prisoners. Putin said they wanted to reach an agreement with the Americans about the possibility of releasing the journalist, but Washington had to accommodate the Russian side.

Putin has ruled Russia for 24 years. The last question asked of him is what advice he gave his younger self in 2000. Putin's answer: not to trust international partners, but to believe in "the great Russian people." This sets the topic for 2024.

 

Link to comment
Share on other sites

Visoka kamatna stopa će udaviti ekonomiju na duže staze to ne može biti dugoročno rešenje. Ono što oni rade je eksperimentisanje. Na početku rata kada je Rublja pukla digli su stopu na 20% i uveli gomilu bespotrebnih stvari u panici. To je zaustavilo pad rublje i počelo veštački da je jača do te mere da je kurs pao na 50 i time poskupeo sve u Rusiji. Kada su naglo popustili te mere rublja je odma počela drastično da pada pa je par puta opet otišla preko 100. Sada idu postupno i dižu polako ograničenja da bi uspostavili neki privid stabilnosti rublje i inflacije . Čini mi se da ciljaju Rublju ispod 90 jer od prilike svaki put kada krene da ide preko 90 dižu kamatne stope. Pre par meseci kada su digli na 12% se pričalo da bi 14-15% bilo dovoljno no evo vidimo da idu preko toga. Visoke stopa poskupljuje novac što je rak rana za realni sekotr ekonomije koji neće moći da plaća tako visoke kamate i koji na duže staze propada ili beži iz takvih država. U SAD je trenutno 5,25-5,5 i svi kukaju i traže da se smanji.

 

Veliko je pitanje u kakvom je stvarnom stanju njihova ekonomija, teško je ekonomistima da predviđaju tačno šta će se tamo dešavati kada moraju da se oslanjaju na podatke koje Rusi izbacuju. A po tim podacima oni ne bi trebali da imaju nikakve probleme jer im je skoro sve u uzlaznoj liniji. No vidimo da nije baš sve tako.

 

Inače najsmešnije u svemu tome je da je dan ranije UKR spustila svoju stopu sa 16 na 15% a rusofili se nadaju da će UKR propasti 🙂

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Kljucna stvar je da jedino drzava ima para da investira (zapravo uskoro nece imati) i da deli pare zaposlenima.

Posto rat guta sve vise tih para, a ostatak ekonomije ce postati zanemariv, kuku njima.

Za sada jos uvek zive od rezervi. U sustini upropascavaju buducnost drzave i mladih.

Link to comment
Share on other sites

 

On 12/10/2023 at 10:20 PM, Klotzen said:

Ovo je dosta čudno jer na hranu nemaju sankcije. Ovo je verovatno više do loše organizacije.

 

Saratov, jugoistok Rusije, vrlo moguce da taj region jaja nabavlja iz Kazahstana pa moguce da se uvozilo manje jer je cena jaja u Rusiji solidno skocila pa manja potrosnja sto je dovelo do manjeg uvoza i eto nestasice. Inace Rusija proizvede i vise jaja nego sto se potrosi ali sobzirom na prostrastvo i "infrastrukturu" ne cudi da uvoze jaja od komsija u nekim regionima.

 

Npr slicno ko Ameri koji ne znaju sta ce sa energentima iz skriljaca u jednom delu Amerike a u drugom delu Amerike iste su uvozili iz Rusije.

Edited by MeanMachine
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Večeras sam u Pragu gledao Lejdi Magbet iz Mcenskog okruga. Kakvo delo Šostakoviča i kakva izvedba praških pevača. Milina.

 

Zanimljivo da je opera na ruskom jeziku i to izvedena gotovo bez akcenta. Prijatelj mi je pričao da je gledao Krcko Oraščić u Budimpešti i da je na nivou Petersburga i Marinski teatra. Eto, ko je ljubitelj ruskih dela može da se uputi do Budimpešte. 🙂

 

 

spacer.png

 

Edited by Мџе
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

 

 

Rusija je isključena iz Dunavske komisije. Dunavska komisija je međunarodna organizacija osnovana 1948. Njeni ciljevi su koordinacija plovidbe Dunavom, obezbeđivanje bezbednosti i slobode kretanja brodova, kao i održavanje ekološke održivosti u rečnom basenu.

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Dragan said:

Rusija je isključena iz Dunavske komisije. Dunavska komisija je međunarodna organizacija osnovana 1948. Njeni ciljevi su koordinacija plovidbe Dunavom, obezbeđivanje bezbednosti i slobode kretanja brodova, kao i održavanje ekološke održivosti u rečnom basenu.

 

Pa i nije nešto mnogo bitno pošto Dunav ionako ne protiče kroz RuZZiju.

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Pa i nije nešto mnogo bitno pošto Dunav ionako ne protiče kroz RuZZiju.

To otprilike znaci da nece biti nista od onih zeljenih ruZkih brodova koji bi preko Dunava doturali pomoc Srbiji i slicno o cemu ovdasnje mase mastaju. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...