Filmska revija

[Ne sam Safete]

[DameTime]

On 12/3/2024 at 10:14 AM, DameTime said:

Sinoć sam imala priliku da prisustvujem svečanoj premijeri rediteljskog prvenca svog druga iz osnovne i srednje škole. Stvarno sam nekako ponosna na njega  

 

Sunce nikad više je film koji je nastajao skoro 7 godina i mislim da je ujedno Davidov diplomski film na FDU. U filmu se pojavljuju svega dva profesionalna glumca - Svetozar Cvetković kao Bog i Nataša Marković kao Ada. Ostale uloge čine glumci trsteničkog pozorišta (npr. glavna muška uloga, Dušan Jović, koji je ovde sjajan, a ovo mu je prva glavna uloga na filmu) kao i meštani sela Krivelj pored Bora, gde je film sniman. Rastko, koji igra malog Duleta, je dete iz tog sela i kako David kaže za njega to nije bio igrani film već realnost koju živi. Međutim, nisam mogla da se otmem utisku da je dečak veoma talentovan, pa se nadam da će nastaviti da se bavi glumom.

 

 

 

Film je inspirisan surovim narativom Linčove „Balade o Holisu Braunu“, a pre svega podstaknut istinitom pričom iz života Davidove bake, koja je ceo svoj život provela pored rudnika. Film istražuje sudbine ljudi iz malih zajednica koje se suočavaju sa rušenjem domova, prisilnim iseljavanjima i devastacijom prirode, dok istovremeno prikazuje bogatstvo vlaške kulture i univerzalnu potrebu za pripadanjem.

 

Mislim da nam je ovakav film bio potreban, u svetlu svega što se dešava sa Rio Tintom. Pun je simbolike, metafore, sa primesama nadrealnih elemenata, dok se u Davidovom radu baš oseća inspiracija Linčom (mene su neki kadrovi, zajedno sa muzikom, podsetili na Dinu). Iako je radnja smeštena u Boru pa je samim tim prikazan deo vlaške kulture, u mentalitetu i ponašanju ljudi sam prepoznala naš kraj, koji je verujem bio delimična inspiracija za reditelja.

 

Fun fact, na premijeri je bio i čovek koji je ustupio svoju kuću za snimanje filma, a prošle godine je iseljen iz nje zbog rudnika.

 

Ocena 9/10 

 

Ukoliko želite da pogledate film, večeras od 18h i 10.12. takođe u 18h će biti projekcije u Dvorani kulturnog centra Beograda.

 

Svratila sam samo da kažem kako će ovo biti srpski kandidat za Oskara, u kategoriji za najbolji međunarodni film 2025! 

[Stiletto]

Kristofer Li je jednom rekao: "Svakom glumcu se desi da glumi u lošem filmu. Ali ne sme da mu se desi da glumi loše čak ni u takvom filmu."

 

Raul Hulija je umirao od raka. Ostalo mu je snage za možda još jedan film. Znao je da mu u studiju u komšiluku pripremaju snimanje filma po igrici Street Fighter. Znao je i da mu deca vole tu igricu. Zatražio je scenario i na prvo čitanje uvideo da će film biti sranje. Ipak je prihvatio ulogu glavnog negativca i vodio decu svaki dan na snimanje. Mogao je na bolest i na loš scenario samo da protrči kroz ulogu. Ali nije hteo. Znao je za savet Kristofera Lija.

 

 

 

[DameTime]

Podržimo Davida na putu do Oskara! 

 

 

Pokrenuta je i crowfunding kampanja. Neophodno mu je da prikupi novčana sredstva za promociju filma i ovo je minimum.

[Klotzen]

[Drug Crni]

Good Boy neće igrati u bioskopima kod nas?

[Drug Crni]

Pomenuh sinoć Kill Bill...pa evo mojih najboljih/omiljenih akcionih filmova po dekadama. Napomena: neću uvrstiti filmove koji su u jednakoj ili većoj meri u žanru naučne fantastike, pa stoga na listi nema T2, Aliens, Matrix itd. Takođe, isključujem super-hero filmove.

1980 - Die Hard
Policajac Džon Meklejn stiže u Los Anđeles u pokušaju da spasi brak, ali kada u Nakatomi Plazu upadne grupa terorista predvođenih harizmatičnim i elokventnim Hansom Gruberom, moraće da spasava svoj i živote talaca. Ubrzo će se pokazati da će film Džona Mektirnana prevazići okvire blokbastera i postati film koji je redefinisao žanr, akcionog junaka..odlična režija, izvanredan scenario, izuzetan odnos protagoniste i antagoniste i posebno genijalni Alan Rikman kome je ovo bio prvi igrani film u životu. Tempo je fenomenalan, akcija superiorna. Nastavci nisu tako dobri, ali kako su mogli i da budu?

1990 - Heat
Na prvi pogled tipična priča o uličnom ratu policije i kriminalaca, ali zapravo ništa nije tipično u trosatnom neo-noiru sineaste Majkla Mana. Vrelina nudi izvanredan balans dve strane priče, sve-do-jedna sporedna uloga je fenomenalna i veoma je doprinela celom kvalitetu filma. Akcione, posebno pucačke scene su nešto ponajbolje što smo ikada videli na filmu, a rivalitet između likova Roberta de Nira i Al Paćina je jednak tome. Film je doživeo podjednak uspeh i kod publike i kod kritike, njegov uticaj je postao veliki, a dobićemo i nastavak.

2000 - prva dekada - Kill Bill
Kada su se 2003. i 2004. godine pojavili The Matrix: Reloaded i The Matrix: Revolutions, malo ko je pomislio da neće osvojiti svako svetlo pozornice, ali jedna Nevesta je kročila na scenu. Kventin Tarantino je isporučio dva volumena pomenutog filma. Kill Bill su savršeni revenge filmovi, rediteljev omaž kung-fu filmovima i samurajskim klasicima. Filmovi pršte od izuzetne koreografije borilačkih veština, inteligentnog humora i povrh svega nasilja. I krvi. Mnogo krvi. Međutim, akcija sama ne bi bila dovoljna bez super protagonistkinje kakva je Beatriks Kido - publika je pomno pratila svaki njen korak koji ju je približavao njenom konačnom cilju. Sve od njenog legendarnog žutog kostima do njene priče je i dalje imitirano i omaž-ovano i nakon 20.godina.

(iako mi je Sin City omiljeniji, nisam uopšte siguran kojem žanru pripada..a honorable mention bi mi bio Pad Crnog Jastreba)

2010 - Mad Max: Fury Road
Realno, znali ste da ovo dolazi. Milerova post-apokaliptična saga postala je deo australisjke pop-kulture, a na pijedastalu serijala je ovaj dragulj. Tom Hardi je zamenio Mela Gibsona kao Maks Rohatinski, ali šou je ukrala Šarliz Teron kao imperatorka Furioza. Vizuelno, film je čista poezija..ceo film je zapravo jedna neprekidna akcija..i potera. Superiorna montaža je samo pojačala utisak..Specijalni efekti su teško ponovljivi,a CGI je korišten zaista samo gde je to moralo..Auto-put Besa je 2015.godine odjednom postao dark horse u sezoni filmskih nagrada..potpuno opravdano i zasluženo.

2020 - 
Gleda se i dalje...

Edited Tuesday at 09:15 PM by Drug Crni
slovo

[DameTime]

Dear Di,

 

I am feeling uncomfortably lonely more than I have in many, many moons. I don’t know why this is so. It’s perhaps being in a foreign country and not being able to speak the language; you could say that’s one of the reasons. But mainly it’s being away from you and what we have together. As I’m writing this letter I’m sitting in an outside café in Rome, it’s pouring rain. I’m looking onto a beautiful square with a church talking to myself. I’ve got my hands folded as if in prayer. But in the middle of my hands is a little tape recorder. So it looks like I’m talking to my fingers. That’s the way it looks. If only I could dictate this letter without moving my lips. Just trying to tell you I miss you, ‘darlin’. In a sort of roundabout way it seems. I will get back to you.

 

Love, Al.

 

Al Pacino’s handwritten love letter to Diane Keaton in 1989.