Jokić u reprezentaciji

[DameTime]

2 hours ago, uini said:

 

ti pises o trenutnoj konzumaciji, fritrou o uticaju koji ta konzumacija ima na drustvo tokom xy perioda (multiple decenija) & deo je nekog jbga konteksta u kojem se granice prihvatljivog menjaju

 

evo da se vratim na slikovitiji pajdo;

roknes se triput, bas ti je lepo. zivot ti je as usual, to je neki egzoticni thrill koji ne remeti cak ni tvoju percepciju zivota.

 

ortakinja je u fazonu, snezana, mojne tako, nece da izadje na dobro, ti kao, pali milena generacijo, imam svoj izbor.

 

onda nadjes ekipicu kojoj je to normalan zivot i logika se nacisto menja. nakon godinu dana utices i na zivote porodice / bliskih, osim na svoju psihu i organizam..i tako.

 

..tako je i nase a sto ne bi moglo, sve moze drustvo, dopustalo da se sve odvija po inerciji, da ono sto ljudima trenutno prija, omogucis, ponudis da se kupi & konzumira, iskusi, bez da postoji svest, tj formirano misljenje sta je vredno a sta banalno ili cak stetno.

 

kada je neka konzumacija sadrzaja ili iskustva dobra / losa -> samo zato sto je stvar ukusa o kojima ne treba raspravljati -> pri cemu mi drustvo nije pruzilo priliku da se edukujem na temu, nego sam prepusten svojim kapacitetima rasudjivanja u prostoru u kojem je sve jednako ali se forsira treshijana -> sanse da kriticko misljenje postoji i da ima realan temelj je jako malo, do nikakvo, za ogromnu vecinu individua.

 

i tako dobijes nase a sto ne bi moglo drustvo; drustvo na dopu, kojem je par sati mnogo lepo, 10h ne zna gde se nalazi a 10h trazi nacin da prezivi sve nedace i dokopa se opet do onih zlatnih par sati.

 

i to mu dodje rezultat te popustljivosti prema sundu, kao na prvi pogled benignoj zadovoljstini, u direktnoj korelaciji sa drugim popustljivostima, koje onda kreiraju realan okvir zivota.

o tome otprilike prica fritrou a ne o zelji da djubre ne postoji (vec da znamo kao drustvo gde mu je mesto, ne u dnevnoj sobi ili posred trga, jer onda svi stalno zivimo u djubretu : ))

 

Konzumacija loše muzike, filmova, knjiga (po nečijim standardima jel) nije sama po sebi dobra ili loša. Za nekog se može ispostaviti da je loše i biti u korelaciji sa nekim vrednosnim stvarima, za mnoge baš i ne. S druge strane, konzumacija droge je i te kako loša, stvara zavisnost, pokreće različite hemijske procese i generalno osoba sebi baš sjebe život u roku od odmah. Loš primer.

 

1 hour ago, fancy said:

 

E, ajde za početak nek pomenuti "vi mlađi" (očigledno, bez prepreka) proture kroz svoje uši par desetina kilometara ploča / CD-ova / traka muzike sadržanih u 2-3 decenije zaostatka u slušanju muzike, pa da mi drže lekcije o preprekama iskustva. Može?

Hvala.

 

 

 

Za početak, siđi sa Olimpa svog muzičkog ukusa sa kog nas gađaš generalizacijama i floskulama. Ekipa koja potegne 5. oktobar i kaže mi smo slušali dobru mjuzu i srušili Zlobu, zato je to extra i super, a i dan danas su (opet) radikali ft. socijalisti na vlasti, u startu maši poentu. Pritom ne kapira da to što su ovi opet na vlasti nema nikakve veze s muzikom, ili vrlo malo. 

 

Druga stvar, treba da znaš sa kim pričaš, ili se bar potrudiš. Redstar o muzici recimo zna da se smrzneš, dečko svira i s njim sam preturila dosta razgovora o muzici generalno. Smrtokapa isto ima široka interesovanja i preporučio mi je jako dobru stvar za slušanje. Što se mene pak tiče "proturila" sam kroz svoje uši dosta ploča, ono odrasla sa pločama ZZ Topa u kući. I onda fancy dođe i diskredituje nas jer smo rođeni posle 80ih.

Edited September 2, 2023 by DameTime
typo

[Darko]

Smetaju mi ove generalizacije zbog muzičkog ukusa. Ok, razumem da je turbo folk popuralizovan u doba SMrada, ali ne znači da svako ko sluša turbo folk neki nazadni radikal niti da je turbofolk uzrok trenutnog stanja u Srbiji. Posledica definitivno, uzrok - ne. Možda jedan od uzroka, ali i to - teško. 

[ćušpajz]

@DameTime, vidi, ako treba da ti dodatno pojašnjavam metaforu koju sam usput najavio kao metaforu a zatim i pojasnio, teško da je moguće svrsishodno diskutovati, pošto onda očigledno ne razumeš neke odrednice ili se praviš blesava. ko sam ja da sudim & samo bog može da mi sudi 🤪

[DameTime]

Najjače da poređenje ljudi koji slušaju XY muzički žanr porediš sa pucanjem pajdom i to pokušavaš da provučeš kao dobru metaforu (pre neki dan je bila analogija). Not today.

[Smrtokapa]

1 hour ago, fancy said:

 

E, ajde za početak nek pomenuti "vi mlađi" (očigledno, bez prepreka) proture kroz svoje uši par desetina kilometara ploča / CD-ova / traka muzike sadržanih u 2-3 decenije zaostatka u slušanju muzike, pa da mi drže lekcije o preprekama iskustva. Može?

Hvala.

 

Predlažem zatim i da lepo sednu u DeLoreana (hvala bogu, sad ima munja ima gromova kolko nećeš), ponesu te svoje Cece, jece, Lukase i sl. sa sobom, odaberu npr. 1981. parkiraju ga u školskom dvorištu npr. 3. (O.G.) Bg. gimnazije i pokušaju to što su poneli da "prodaju" ekipi...

Zatim neka ponove to i za par godina koje slede, kad su već tu...

 

Ajte vi polako, pa pričaćemo onda kad se vratite. 

Ne držim ti lekcije, ne sporim tvoju kilometražu, niti muzički ukus, već ukazujem na različite perspektive.

 

Za ovu specijalnu misiju koju nudiš nisam najbolji kandidat pošto nešto ne slušam ni Cecu ni Jecu ni Lukasa, ali nemam razloga da ti ne verujem da bih '81 dobio poprilično različite reakcije u odnosu na neku kasniju godinu. Ne znam što bi me to začudilo. I kada bih probao da '01 ekipi u dvorištu XIII prodam Rastu, poslali bi me u Hemijsku verovatno.

Edited September 2, 2023 by Smrtokapa

[ćušpajz]

taj xy muzički žanr nosi sa sobom neke kulturološke i životne stavove, načine ponašanja i razumevanja toga šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo.

kada bi taj set vrednosti koji ta kultura fura, bio prepušten sam sebi, odnosno, ne forsiran decenijama od strane države a usput država nudila i nekakav drugačiji pogled, taman da se ne opredeljuje (kao što se ozbiljne države opredeljuju), šta je okej a šta nije - onda bi to bio samo xy muzički žanr.

 

u našem konkretnom slučaju je pajdo.

 

edit @DameTime

Edited September 2, 2023 by uini

[DameTime]

Taj XY muzički žanr sa sobom može da nosi određene životne i kulturološke vrednosti. Pre baš dosta godina, mada ima nekih koji to i danas misle, hevi metal je bio simbol voršipovanja Satane. Pa da li su svi ljudi koji slušaju Megadeth, Mastodon, Rammstein satanisti? 

[Luchifer89]

Taj XY muzički žanr sa sobom može da nosi određene životne i kulturološke vrednosti. Pre baš dosta godina, mada ima nekih koji to i danas misle, hevi metal je bio simbol voršipovanja Satane. Pa da li su svi ljudi koji slušaju Megadeth, Mastodon, Rammstein satanisti? 

Rammstein - industrijski metal - worship Lucifera

[fancy]

Uvek mi je zanimljivo kad ljudi koji se generalno trude (ili pričaju da se trude) da izbegnu sve negativne karakteristike ovog podneblja vrlo lako upadnu u neko od tih "stanja" kad naiđe neka tema koja ih dirne, muzika u ovom slučaju. Pa se onda načitamo: generalizacije, površnih analiza zasnovanih na argumentima koji samo njima odgovaraju,
...

Za početak drago mi je da ti je zanimljivo i da se dobro zabavljaš na forumu čiji sam ja jedan skromni reprezent. [emoji846]
Samo nastavi, cenimo tvoj doprinos [emoji106]

Jbg, drugovi nešunderi, zbog svoje zaslepljenosti ne vidite da je dobrano širi krug od onih koji, šta znam, slušaju Koju glasao protiv Miloševića, kao i to da je jedan deo "urbanih" zbog svoje lenjosti, krađe, samozaljubljenosti ili uobraženosti poprilično doprineo uspehu ove presvučene radikalštine i ne smeta im što je tako.
...

Jbg. druže ne-nešunderu, neću govoriti u tuđe nego samo u svoje ime - toliko mi se jebe i ko je slušao ili nije Koju i ko je za koga glasao - pre 35 godina jasno mi je (kao nekome sa, ajde, 3 grama mozga a ne kao pankeru) bilo kuda sve ovo vodi, dao sam sve od sebe da to baš ne bude tako (sad ne pričam više o muzici), nije uspelo, OK, većina je dobila šta hoće, nek srećna uživa u tome ja bar mogu da pišam po tome koliko hoću, realno, no harm done to anyone.

I da, poštujem volju većine, nek "radikalština" slobodno potraje još 100 godina, ovaj brlog ovde ima totalno šta je zaslužio.
Ja imam dovoljnog staža u "borbi za slobodu" (al opet nedovoljnog za penziju [emoji39]) da mogu da ispijam sa strane svoje pivo, bljujem na stoku i više - ne radim ništa osim što dižem tenziju folk pahuljicama i "razumeocima" naroda i situacije po forumu.

Klinca ću da maknem odavde, a moj babl je više-manje nedodirljiv. Akademskog sranja kao što su ovi razgovori, ko što rekoh, ne želim da se lišim. I meni je tu i tamo još ponešto zanimljivo, ne samo tebi



Sent from my phone using their app

[freethrow]

Ili se namerno maši poenta ili je u pitanju suštinsko odsustvo razumevanja nekih pojmova. Postoji jedan opšti duh, jedan opšti osećaj pripadnosti određenoj grupaciji koji je veoma lako uklopti tako da uključuje i dodatne kriterijume. I među svim tim faktorima, mi smo se ovde sticajem okolnosti uhvatili muzike, ali daleko od toga da je muzika presudna ili nešto posebno bitna, iako je zgodan kriterijum, barem po meni. 

 

SPC je recimo sjajan primer - dok bi inicijalno trebalo da bude Crkva (sa velikim C) i da se bavi stvarima kojima bi jedna crkva trebalo da se bavi u 21. veku - dakle humanitarnim radom u krajnjoj liniji - mi smo dobili ovu agresivnu parapolitičku državnu strukturu koja osim što ima jail pass u nebrojenim slučajevima, te upliv u škole, kasarne, firme, fakultete i ministarstva, služi i kao pesnica države i službi Srbije i Rusije (!) za razračunavanje sa grupama koje su ocenjene kao neprijatelji - žene, lgbt, zapadne vrednosti, you name it. Pa ipak! Velika većina popustljivog naroda ne vidi SPC kao takve, već ih u najboljem slučaju prihvata kao, eto, neku varijaciju Crkve, pravoslavnu bazu, deo identiteta naroda, održavajući tu neku vezu i pozivajući te iste popove u kuće pred slavu i plaćajući im poslednje pare jer tako treba. Ne postoji na žalost u barem 90% taj neki osećaj koji bi rekao čekaj prijatelju, ti si sjajan čovek i znam te iz kraja i dobar si pop, zašto dopuštate ovo što radi Patrijarh. Ne, budimo realni, ovo se nikada ne dešava, jer to je sada tako. 

 

Zapravo sve se na kraju svodi na dopuštanje, kao kod malog deteta ili mladog psa koji ispituje granice, dokle može da ide, ispitivanja nakon čega zapravo dolazi do kazne. Pa verujem da sam čitao da su i Zemunski klan i ovi novi Belivukovi isto krenuli - prošlo je jednom, prošlo je drugi put, onda je došla zaštita države i dil i onda je sve odatle krenulo da se odmotava. Pamtim Vučićevu prvu PPV postavu dok se krio iza Tominih skuta, pa pamtim čak i prvu vladu, kada je bio premijer, kako je postepeno ispitivano dokle može da se ide. Taj inicijalni period SNSa je bio proslava demokratije u odnosu da kasnije i poslednje Brnaba izvjedbe. Tada je postojao i neki trud da se izvade nesrećnici poput Verbića ili Alise Marić, ali je ubrzo shvaćeno da to jednostavno nije potrebno. Udri Vulina, Gašića, Betmena. See, nobody cares.

 

Ne pominjem slučajno ove dve stvari - crkvu i vladu, jer su duboko isprepletane sa celim fazonom koji zapravo čini sistem. Sistem nije nov i nije ni pronalazak SNSa, iako jeste suštinski vezan za naprednjačku političku ideju kao kontrapoziciju zapadizaciji Srbije. Tu je crkva, tu je gazda (lokalni ili na poslu) koji je veliki i jak, tu je briga za podanike, tu je Rusija kao imaginarna zaštita od neprijatelja, tu je turski poklon dert i merak subotom i nedeljom, tu je kavaljerstvo koje prikriva suštinsku mizoginiju, tu je širokogrudost domaćina koja je omotač za suštinski rasizam, tu je ponos na Noleta i Jokaru (koji moraju biti integrisani u sistem!) i svima će da bude dobro. Tu su tradicionalne vrednosti koje nisu tradicionalne, a tu je i muzika da se čovek proveseli. E ta muzika je upravo ono što je tema ovde, a ne pojedinačni istupi pojedinačnih ljudi. Uini je to lepo pojasnio:

 

Quote

taj xy muzički žanr nosi sa sobom neke kulturološke i životne stavove, načine ponašanja i razumevanja toga šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo.

kada bi taj set vrednosti koji ta kultura fura, bio prepušten sam sebi, odnosno, ne forsiran decenijama od strane države a usput država nudila i nekakav drugačiji pogled, taman da se ne opredeljuje (kao što se ozbiljne države opredeljuju), šta je okej a šta nije - onda bi to bio samo xy muzički žanr.

 

Ipak, priložio bih jako interesantan rad iz 2013 godine koji se bavi ovim fenomenom na temeljan način. https://core.ac.uk/download/pdf/296589765.pdf

 

 

Quote

1995. je i godina Cecine udaje za Arkana, kada ona definitivno postaje najveća zvezda u Srbiji. Njena figura i muzika su najsimptomatičnije za konstrukciju scenskog identitita u ovom periodu. Druge izvođačice prate iste muzičke obrasce, ali sa manjim uspehom. Nakon svadbe Ceca definitivno postaje najveća muzička zvezda na južnoslovenskim prostorima. Ona neguje imidž raskošne i bogate, ali religiozne i požrtvovane Srpkinje – primerne za svoj rod, požrtvovane za svoj narod. Osniva fondaciju Treće dete, „za borbu protiv bele kuge“, tj. za finansijsku pomoć parovima koji dobiju više od dvoje dece, podržava muževljeve akcije na frontu u Bosni i Hrvatskoj, pridružuje mu se u upravljanju fudbalskim klubom Obilić, na sve to stiže da rodi dvoje dece, stiče nadimak Ceca Nacionale, i kao majka, i to majka cele jedna nacije, osvaja vrh ženske hijerarhije. Za sve to vreme, njen scenski identitet je identitet glamurozne žene koja pati zauvek uhvaćena u determinante hijerarhijskih rodnih režima i heteronormativnih odnosa. Prema tekstovima Cecinih pesama, zone kulturne inteligibilnosti koje žena može da nastani su zone žrtve (v. Delić 2013, 77), odnosno u kombinaciji sa vizuelnom prezentacijom, fatalne žene/žrtve. Kako primećuje Zlatan Delić za tekstove njenih pesama, „jedina pozicija za ženski subjekt koju može zauzeti unutar teksta ili unutar kulture, (je) isključivo pozicija emotivne i ranjene žrtve iz koje joj je jedino omogućeno da bude govoreni subjekt unutar falogocentričnih struktura moći“

 

i još par zanimljivih delova:

 

Quote

Potraga za sponzorom je u ovom diskursu izjednačena sa ratom, nacionalizmom, „trijumfom gluposti i primitivizma“, ekonomskim sunovratom, iako je zapravo njihova posledica. Sponzoruše su praktično u istoj ravni sa svojim sponzorima. U terminu sponzoruša oličena je moralizacija kanala društvene mobilnosti odnosno mržnja prema klasnom usponu, brzoj promeni klase, ne prema klasnoj i rodnoj nejednakosti koja navodi žene da potraže kompenzaciju za svoju uskraćenost u savremenoj ekonomiji. 119 Sponzoruša je picaro koji se ne percipira kao ekonomski samostalni subjekt (što bi bio srećni kraj priče o uspešnom picaru koji zaslužuje simpatije publike), a njen rad se ni ne priznaje kao rad. To je žena koja komoditizuje svoj emocionalni120 i seksualni rad, svoju seksualnost, dobija materijalnu nadoknadu za njih. Ovo je rad koji se inače uzima zdravo za gotovo i smatra se da žena treba da ga obavlja besplatno – što će reći, ne računa se kao rad. To je ta „nelagodnost u kulturi“ koju sponzoruša izaziva, jer ona zahteva da se on prizna – tačnije, da za njega dobije nadoknadu.

 

Ili kada priča o odnosu folk muzike (nazovimo je tako) prema ostatku sveta:

 

Quote

Ispostavlja se da balkanska kulturna intimnost nije samo kolektivna potrošnja (novca i alkohola) u kafani, niti puko prepoznavanje regionalnih sličnosti, već „pravo, ljudsko“, afektivno zbližavanje koje nedostaje materijalno bogatoj, ali otuđenoj i hladnoj Evropi. Ovo bi mogla biti manifestacija dubokog okcidentalizma, ali mislim da se ne radi o tome. To nije okcidentalizam, nego konstrukcija Balkana kao prostora kulturne intimnosti u manevru koji insistira na sopstvenim kapacitetima i vrednostima regiona. „Ma kakva Evropa“ nije nužno odbacivanje proevropskih diskursa, nego promovisanje Balkana. Ove interpretacije Balkana nisu anti-evropske niti antizapadne216 koliko su pro-balkanske. Superiornost Evrope odnosno Zapada se dovodi u pitanje. Zapravo pop-folk pruža ono za šta su neki istraživači mislili da balkanska varijanta world music predstavlja, a to je specifični kontraodgovor na monolitičnu 216 O okcidentalizmu u tranzicionoj Srbiji videti Радовић 2008. 225 modernost koju propagiraju EU procesi (v. Čolović 2008, 116; Kiossev 2002, 184). Naime, ovo shvatanje modernosti podrazumeva izvesni mimesis, prema kome je „istočna“ modernost samo simulakrum, bleda kopija zapadnog originala (Gumpert 2007, 149; Robins 1996, 67). Balkanska varijanta world music ne pruža nikakav kontraodgovor ovome, pošto je ona proizvod za zapadno tržište, pakovano po njegovim standardima; međutim, pop-folk ne smera na zapadno tržište nego postjugoslovensko i balkansko, njegove reference su drukčije, a kontraodgovor koji pruža podrazumeva i osporavanje hegemonije preovlađujućih reprezentacija iako ih donekle imitira. On podrazumeva eksplicitno pozicioniranje u odnosu na Evropu i Zapad koje je mnogo više inadžijsko i začikavajuće nego balkanska world music; mnogo jasniju artikulaciju kako Balkanci misle da ih Zapad vidi, tj. kao inferiorne, i da to ne prihvataju.

 

Uprošćeno - stari latini varalice, anglosaksonska đubrad i hladni Skandinavci i Švajcarci koji te ne primaju u svoju kuću su dobri da im se uzima kinta i da se vaćare na foru, ali prava duša slovenska živi negde istočnije...

 

Mrzi me da kopam po celom radu, dosta je dobro artikulisan, mada je prošlo izuzetno puno vremena a od tada smo dobili i invaziju na Ukrajinu i dodatne ose podele.

 

Još jedan rad koji pruža solidan pregled turbofolka kao ključne komponente u različitim sistemima (Srbija, Hrvatska, Slovenija) je ovde: https://www.routledge.com/Turbo-folk-Music-and-Cultural-Representations-of-National-Identity-in-Former/Cvoro/p/book/9781138249059#:~:text=Description,debates for over two decades.

 

U prethodno navedenoj knjizi je detaljnije analiziran odnos KPJ prema nastajućoj novoj narodnoj muzici, te o tretmanu koji je primenjivan u odnosu na Bregin čoban rok i sarajevsku školu koja je posle fino poslužila da neko od Pink Flojda ili Dire Straitsa ne skrene slučajno prema Zapadu, već nepogrešivo prema Istoku.

 

Za ekipu koja pokušava da banalizuje stvari i da svede ovo na bukvalnu analizu reči - ne, ne mislim da ukoliko osoba A sluša Cecu ta osoba svesno želi i aktivno doprinosi Zajednici Rusije, Belorusije i Srbije. Takođe ne tvrdim da osoba koja sluša Mrtvi Metal ili postpunk dela u smislu članstva u NATo. Govorim o sumarnom dugoročnom efektu nametanja kroz medije, televiziju, radio, novine, narodnjaka a pogotovo turbofolka prepletenog sa kriminalom kao model. Ne toliko eksplicitnom glorifikacijom, koliko kao nečega što je tu, što je deo nas. A trik je u tome što je deo nas upravo zbog toga što se servira, a ne zbog toga što su naše duše inherentno kompatibilne sa ovakvim melosom. 

 

Imamo i ovaj po meni sjajan primer ne toliko ni prikrivene glorifikacije kriminala i to kao rubrika u novinama: https://www.kurir.rs/tag/505223/legende-devedesetih

 

Da li zaista verujete da ukoliko bi sada freethrow stranka došla na vlast i 2 godine puštala na RTSu i Pinku i ostalim glavnim kanalima isključivo klasičnu muziku i operu, a po novinama se prenosile dogodovštine pisaca i profesora, da bi bilo isto kao danas?  

 

Ono što je bilo moje zapažanje je da povećana tolerancija na Cecu ili Lukasa jako često povlači i povećani stepen političke inertnosti, prihvatanja neminovne sudbine i jedan Zajdi Zajdi momenat, neke da se vrati, uz neminovni kriminal moćnika koji se eto dešava i kojeg će uvek biti od svagda i za svagda, da ne pričamo o ulozi žene u društvu. Ja u kafiću u kojem se pušta Ceca ili Lukas nisam nikada bio i kada bi me neka ekipa sa kojom treba da se vidim pozvala, ljubazno bih odbio. Što ne znači da sam ja kul ili nekul ili drkoš ili ne znam kakav. Jednostavno sam takav, svako postavlja sam sebi granice, šta je prihvatljivo i šta nije prihvatljivo i to je u redu. Verovatno bih kada bih ušao u politiku išao da lično zubima koljem jaganjce na svetkovinama zubima jašući na Romu trubaču koji pak jaše svinju, ali srećom, ne moram to da radim, za sada.

 

Negiranje snažne veze između turbofolka, viđenja ruske agresije, odnosa prema kolektivnom Zapadu, odnosa prema SPC kao instituciji, odnosa muškarca i žene, je užasno kratkovido, po mom više nego najskromnijem mišljenju.

 

Edited September 2, 2023 by freethrow

[Smrtokapa]

@freethrow

 

Hvala na pojašnjenju. Što se tiče banalizacije i mašenja poente, mi ovde imamo dve paralelne teme, jedna je ova sociološka i dugoročna o kojoj ti i uini pišete, a ima i druga, koja možda jeste banalna ali nije mašenje teme jer je od nje sve i počelo.

 

Da parafraziram jednog forumaša: mogu da progutam što Jokić ne igra za reprezentaciju, mogu da progutam što podržava sns i slika se sa Dačićem, mogu da progutam što se radi nešto sumnjivo sa hipodromom i još nekim delovima grada, ali to što je Jokić u stanju da sluša Cecu, e preko toga neće moći da se pređe!

 

Ono što je, bar meni, u prethodnom tvom upisu unelo zabunu je tvoje unapred ograđivanje od toga da ne želiš nikoga da uvrediš. Kao da u ovom tvom širem sociološkom pogledu (koji je inače vrlo kvalitetan i zanimljiv, čak i ako možda nije 100% korektan) ima nešto uvredljivo.

[freethrow]

Ne uspostavljam nikakve uzročno-posledične veze, pre bi se moglo reći statističke ili stohastičke. Jokiću, za razliku od velike većine ovde, ne zameram što kulira reprezentaciju i ne zameram što sluša Cecu i šuska na njenim koncertima, niti mu zameram što se opija na istim. Zameram mu lizanje sa režimom, veoma.

[DameTime]

Većina tekstova ženskih pesama na ovim prostorima se svodi na tu neku žensku dualnost I can be your victim & I can also be bitchy about it. Ti tekstovi nisu baš Cecina tvorevina (tj. njenih saradnika), a nisu čak ni rezervisani samo za "naše" pevačice; ima toga i na svetskoj muzičkoj sceni. Ženama se praktično nude dve opcije: ili je ona žrtva, potčinjena i ostavljena (kad bi bio ranjen krvi bih ti dala, oba svoja oka kad bi bio slep - ok), ili je kučka koja gazi štiklom sve pred sobom (kad kažu mi uspori, tad lomim sve - pa dobro je rekla hehe). Žene se u tome pronalaze zato što takvi tekstovi u mnogome rezonuju sa onim kroz šta one same prolaze u nekim muško-ženskim odnosima.

Edited September 2, 2023 by DameTime
slovce

[freethrow]

Sumirala si u 4 reda moj post koji uključuje link na po meni dosta kvalitetnu disertaciju koja se bazira na specifičnostima srpskih narodnjaka i u okviru istih posebno na Cecu. U pravu si.

[DameTime]

Pregledaću disertaciju kad budem imala više vremena, svakako da je vredna tema za razmišljanje. U suštini me je inspirisao citat koji si izdvojio a koji referira na tekstove. Što se tiče ostalog, potpuno je normalno da svako od nas sebi postavlja određene granice i slično, mislim da to niko nikome ne osporava. Problem nastane kad pretpostavljamo o drugima napamet i donosimo generalizujuće zaključke. Inače kao što sam već pisala, (turbo) folk kao i bilo koji drugi oblik stvaralaštva ne smatram uzrokom, već posledicom društveno-političkih zbivanja.

[fancy]

Sumirala si u 4 reda moj post koji uključuje link na po meni dosta kvalitetnu disertaciju koja se bazira na specifičnostima srpskih narodnjaka i u okviru istih posebno na Cecu.
...

Ergo, odgovor na te pojave treba uvek da bude kao i kod porodičnog nasilja ili uopšteno nasilja prema ugroženim grupama - nulta tolerancija.

Svaka rečenica koja bi posle ovoga usledila i počinjala sa Da ali... je samo novi prilog beščašću i racionalizacija zla.

E, ali jbg... [emoji6]

Sent from my phone using their app

[ćušpajz]

29 minutes ago, DameTime said:

Problem nastane kad pretpostavljamo o drugima napamet i donosimo generalizujuće zaključke. Inače kao što sam već pisala, (turbo) folk kao i bilo koji drugi oblik stvaralaštva ne smatram uzrokom, već posledicom društveno-političkih zbivanja.

 

problem je sto mi pricamo o uticaju na kolektivno a ti bi da istaknes pojedinca, koji jednostavno nikada nije merodavan.

 

na stranu to sto o drugima ne donosimo ovde napamet zakljucke, taman da neko ima potpuno izmisljenu licnost za forumske potrebe.

 

upoznao sam makar 200 ljudi najpre online a zatim i irl, i u 90&kusur% slucajeva su bas onakvi kakvim se predstavljaju svojim pisanjem

 

ali to je nebitno. ono sto je vaznije a to je uticaj svih tih medijskih mega-efforta tokom decenija, dovodi do ovoga gde smo danas; sve je okej, samo nek se okrece turbina

 

...

edit, kad smo vec kod turbine, srbini osvajaju njujork u luksuznom hotelu

 

https://www.instagram.com/p/CwrviiELF1P/

Edited September 2, 2023 by uini

[DameTime]

Ne može se o kolektivnom pisati na osnovu svog babla u kom se živi, donositi zaključci na osnovu sopstvenih uverenja, stavova i verovanja. Na stranu to što mi nikad ne možemo baš stopostotno isključiti te faktore, ali sve dok se gazi po tom gasu, u startu se postavlja frame u koji se uklapa to o čemu se piše. 

[ćušpajz]

dovoljno dugo zivim ovde da mogu

a eto i naucni rad me podrzava.

[Smrtokapa]

5 minutes ago, uini said:

dovoljno dugo zivim ovde da mogu

a eto i naucni rad me podrzava.

Pročitaj naučni rad.

Došao sam do 33. strane i za sada sam vrlo zadovoljan.

[McLeod]

5 hours ago, DameTime said:

Taj XY muzički žanr sa sobom može da nosi određene životne i kulturološke vrednosti. Pre baš dosta godina, mada ima nekih koji to i danas misle, hevi metal je bio simbol voršipovanja Satane. Pa da li su svi ljudi koji slušaju Megadeth, Mastodon, Rammstein satanisti? 

 

S tim sto nije nikad.

 

Da li je verovatnije da osoba koja slusa hevi metal neopevana seljacina, neobrazovani nacionalista, koji voli da nekad istuce zenu, ili je verovatnije da je takva osoba "boem" koji slusa tres narodnjake?

 

generalizacija je no-no, ali da li mozes da saznas nesto o osobi i njenim svetonazorima samo iz toga kakvu muziku slusa - apsolutno. Isto kao sto mozes da saznas i ako ga pitas koju knjigu je poslednju procitao i kada, ili ako ga recimo pitas sta gleda na TVu, koje novine/portale cita, da li ima i koji su mu hobiji i tako dalje.

Edited September 2, 2023 by McLeod

[DameTime]

Quote

Srpska politička i kulturna elita je ceo svoj moderni razvoj sagledavala iz perspektive oslobađanja od otomanskih, azijatskih elemenata i približavanja svom „prirodnom“ evropskom, dakle hrišćanskom kontekstu. Ova modernizacijska matrica, ukorenjena u evropskom prosvetiteljstvu (iz koga je potekla većina modernih evropskih ideologija poput liberalizma, socijalizma ili nacionalizma), bila je nametana od strane svih modernih režima u Srbiji bez obzira na njihovo ideološko odreðenje – jednako od konzervativaca, liberala ili komunista.

 

Sve ovo, najbolje se reflektuje na području popularne muzike u raspravama i odnosu prema takozvanim orijentalnim elementima (melizmi, trileri, mnoštvo sinkopa i asimetrični ritmovi) izuzetno prisutnim u srbijanskoj popularnoj muzici. S jedne strane, elita je sve vreme insistirala na uvođenju dursko-molske lestvice, parnih ritmova i drugih elemenata srednje-evropskog i zapadnoevropskog muzičkog podneblja i trudila se da što je moguće više prokaže i protera orijentalne elemente inaèe predominantne u svakodnevnoj narodnoj praksi popularne muzike.

....

Tokom prvih dvadesetak godina dvadesetog veka vodila se ozbiljna rasprava o orijentalnim elementima, koja je naročito pojačana nakon stvaranja zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima, kada se zapadnoevropski uticaj pojačao. Argumenti iznošeni tada u gotovo identičnom obliku ponovljeni su devedesetih godina.

....

Popularna muzika je ponovo uletela u fokus tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Da bi se ta diskusija shvatila potrebno je razumeti specifičan položaj jugoslovenske komunističke federacije. Nakon čuvenog raskida sa Staljinom jugoslovenski komunisti su bili prinuđeni da se u velikoj meri otvore prema zapadu od koga su dobijali veliku materijalnu pa čak i oružanu pomoć. Za uzvrat, Tito je bio prinuđen da uvodi mnoge elemente liberalizacije kako na političkom tako i na svakodnevnom planu. Tokom sedamdesetih godina, kada su zahvaljujući povećanom materijalnom standardu mnogi Jugosloveni kupili gramofone i kasetofone, razvila se potpuna muzička industrija gotovo identična sa zapadnim sistemima produkcije i prezentacije popularne muzike. Vodeća komunistička elita je na sve moguće načine, uključujući i lingvističke odrednice (afirmacija zabavne muzike kao nečeg urbanog, pozitivnog, elitnog, vrednog i kritka narodne ili neo-folk muzike kao nečeg zaostalog i primitivnog) pokušavala da promoviše i nameće zapadnu pop-muziku. Naraslo gradsko stanovništvo, koje je moglo da putuje i da prati zapadnu produkciju (od džeza, italijanskih kancona pa do Bitlsa), formiralo je sebe kao deo ukupnog zapadno-evropskog prostora i predstavljalo je značajne konzumente ovih proizvoda.

....

Međutim, daleko veći komercijalni uspeh imali su pevači takozvane neo-folk muzike. Dok je zabavna muzika bila namenjena visokoj i višoj srednjoj klasi, neo-folk slušateljstvo je činila čitava armija seoskog stanovništva, tek oformljene radničke klase i prigradskog stanovništva; dakle niža srednja klasa i radnička klasa i seljaštvo koji su sebe prepoznavali u tekstovima koji govore o selu, o tuzi za rodnim krajem, o izgubljenoj ljubavi, kafani,i rođacima u tuđini, a možda još više u sve naglašenijim orijentalnim i neparnim ritmovima koji su od kraja sedamdesetih počeli da dominiraju. Tokom osamdesetih u ovoj vrsti popularne muzike sve su zastupljeniji trendovi orijentalizacije, s jedne, i tehnološke modernizacije, s druge strane. Tako pevačica Lepa Brena uvodi disko-ritmove, drugi pevači počinju da eksperimentišu sa mediteranskim, grčkim i turskim zvucima, a pevač Halid Muslimović počinje da koristi distorziranu električnu gitaru.  Zanimljvio je uočiti da i u pop i rok muzici najbolje prolaze oni koji počinju da koketiraju sa folklornim nasleđem poput Bijelog dugmeta. Svi ovi procesi su razumljivo diktirani zahtevima tržišta koje u skladu sa društvenom dinamikom traži inovaciju, eksperiment i proširenje zvuka. Dakle, treba uočiti da je upravo zahvajujući tržišnoj liberalizaciji došlo do istinske demokratizacije popularne muzičke prakse u Jugoslaviji i Srbiji. 

....

Ovo je bitno shvatiti zbog diskusija koje se oko popularne muzike vode devedesetih godina. Svi trendovi koji su eksplodirali devedesetih, već su osamdesetih bili prisutni i jačali su u razvoju takozvane neo-folk muzike (dakle i tehnološke inovacije, i ritmičko ubrzavanje, i sve naglašeniji melizmi i trileri u pevanju, i uvođenje disko ritmova nakon kojih su došle tehno-matrice, i „pozajmljivanje“ pesama od Grka i Turaka). Rok-en-rol je, s druge strane, iako tržišno neisplativ, sem u retkim slučajevima, bio nametan od državnih kuća i struktura kao urbana, moderna evropska muzika jer je toj eliti izrazito trebala zapadna legitimizacija. 

....

Analitičari su celo područje proglasili za Turbofolk (TF) koji je dakle ideološka odrednica a ne oznaka za muzički žanr. Umesto da uđu u razuđeno proučavanje ovog područja oni su svi zajedno sve što nije navodno urbani rok en rol proglasili za TF i sada se samo vode globalne apstraktne ideološke borbe o tome šta je to i da li je to dobro ili nije. 

....

Stanovište takozvanih globalista ili kosmopolita. Paradoksalno i oni, iako fundamentalno suprotstavljeni ovim prvima, TF vide kao najveću opasnost po društvenu kulturu, ali ga smatraju za nacionalistički produkt kojim je Milošević namerno uništio rok-en-rol, što je po njima urbana matrica muzike koju bi svi trebalo da slušaju u Srbiji. Dakle i oni smatraju da je u pitanju državna intervencija ali usmerena u drugom pravcu: dok oni prvi tvrde da je TF-om vlast namerno lišavala Srbe nacionalnih obeležja, ovi drugi tvrde da je TF-om vlast vršila nacionalističku mobilizaciju.

....

Dakle, zaključak je da pravi posao na formiranju i prepoznavanju područja popularne muzike kao zasebnog područja tek predstoji. Tek nakon toga mogu uslediti ozbiljna ulaženja u analizu pojedinih sfera ovog područja, njihovih procesa i posebno preporuka za delimičnu stimulativnu intervenciju države u kreiranju kvalitetnije ali isto tako žive i kompleksne autentične popularne muzike. Takođe se mora shvatiti da su orijentalni elementi ne samo integralni i legitimni deo muzičkog identiteta Srbije, kao multinacionalne zajednice, već i samih Srba kao nacije. Dakle, da nije zadatak prognati ih i zabraniti već naći načina da se izbegne njihovo prenaglašavanje i vulgarizacija.

 

https://doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2004/0353-57380525271D.pdf

 

[DameTime]

17 minutes ago, McLeod said:

Da li je verovatnije da osoba koja slusa hevi metal neopevana seljacina, neobrazovani nacionalista, koji voli da nekad istuce zenu, ili je verovatnije da je takva osoba "boem" koji slusa tres narodnjake?

 

generalizacija je no-no, ali da li mozes da saznas nesto o osobi i njenim svetonazorima samo iz toga kakvu muziku slusa - apsolutno. Isto kao sto mozes da saznas i ako ga pitas koju knjigu je poslednju procitao i kada, ili ako ga recimo pitas sta gleda na TVu, koje novine/portale cita, da li ima i koji su mu hobiji i tako dalje.

 

Ženu vole da istuku i rokeri i narodnjaci, jer nasilje nad ženama nije omeđeno muzikom koju muškarci slušaju već patrijarhatom. Ženu ne tuku samo neobrazovani nacionalisti i seljačine, kao što ni metalci nisu uvek nekakva gospoda, a oni koji slušaju treš narodnjake neopevane seljačine.

 

Da, možeš da saznaš o nečijim interesovanjima kad ga pitaš šta čita, sluša i gleda; taj neko ti se svidi ili ne (uglavnom ovo prvo ako mirroruje tvoja interesovanja), ali ne možeš znati da jeste ili nije nacionalista, psihopata i da li glasa za AV.

[McLeod]

Znam metalce i pankere koji su i fasisti, nasilni, jednom recju stoka, ali ako pricamo o svetonazorima i diskusiji koja se povela, da, mnogo je verovatnije da lik koji tuce zenu u Srbiji slusa Cecu ili Jecu, nego Metaliku ili Iron Maiden. Isto kao sto je verovatnije da glasa za Vucica/Dveri nego za Zelene. I to bas onako vrlo verovatnije. Sto ne znaci da ih nema ni u ovim grupama i vrlo je pohvalno izbegavati stereotipe, ali ne treba se ni praviti lud na ocigledne stvari. Kao sto je verovatno da osoba koja misli da nas truju vakcinama vrlo verovatno voli autokrate, bez ikakve razumne uzrocno posledicne veze izmedju ta dva.

[DameTime]

Mešaš babe i žabe, kao što rekoh nasilje nad ženama nije omeđeno muzikom koju vi muškarci slušate. Kamo sreće da jeste tako, mnogo bismo lakše radili na prevenciji istog. Nacionalizam + nasilje nad ženama je nešto drugo, kao i nacionalizam + Vučić ili Dveri. Ovo poslednje je verovatno tačno, pošto ljudi koji veruju u teorije zavere su skloniji i magijskom mišljenju, a oni su skloniji da padnu na fore autokrata.