Rat u Ukrajini

[ras kass]

Dobro zvuci sta god ovo znacilo. 

 

D

[fancy]

Jel realno da ti ovo poredis? Vukovar bio druga drzava u to vreme?

Nije naravno. Ali razlike nema.
Isti profil ljudi.

Sent from my SM-N9860 using controlled FACT 200

[Devil In My Pants]

😁

[Eddard]

24 minutes ago, fancy said:

Nije naravno. Ali razlike nema.
 

Zavisi iz čije perspektive gledaš. Ne znam od kad je slika, ali pretpostavljam da je nastala nakon proglašenja samostalnosti Hrvatske, pa je iz hrvatske perspektive to bio napad na drugu državu. A i iz perspektive međunarodne zajednice tamo negde od početka 1992. kad su počela priznanja. 
 

Da, nije potpuno uporedivo, ali i nije i da nije.

[shonke]

Koliko različitih uniformi. Kao da su ih sami šili od materijal akoji sami nađu.

[fancy]

Zavisi iz čije perspektive gledaš.
... nakon proglašenja samostalnosti Hrvatske, pa je iz hrvatske perspektive to bio napad na drugu državu.
...

Aman više jbl vas države, ja govorim o ljudima.

LJUDIMA.
Lj. U. D. I. M. A.
Tačnije o onome što stoji na mostu.

Nek su tenkovi išli iz Rakovice u Borču na pišanje, svejedno, ista stoka je bacala cveće na njih kao ovi koji svršavaju na Putinove zlikovce.

Da li sam sad dovoljno jasan?

Da nije možda bitna i marka i model tenkova za poentu? [emoji38]


Sent from my SM-N9860 using controlled FACT 200

[Eddard]

Dobro bre, šta se jediš 😀

[Beonegro]

17 hours ago, Klotzen said:

UK između ostalog šalje 125 protivavionskih topova Ukrajini, upravo ono što smo pričali da im treba za obaranje dronova. To ujedno znači da su prage po magacinima koje smo spominjali neupotrebljive.

Gledao sam nešto na tu temu na YT ovih dana, nije stvar u topu (OK, postoji i tu razlika u zavisnosti da li teški mitraljez/top može da koristi rasprskavajuću munuciju koja ima proximity fuse, kako god da se to kaže na srpskom, ili ne) koliko u radaru, jer su noviji radari optimizovani za mete koje lete velikom brzinom, dok stari sovjetski radari jednostavno nisu dovoljno dobri da bi naciljali malu letjelicu (koja pritom ima dosta kompozitnih materijala koji slabo reflektuju radarski snop). Rešenje su možda neki stariji zapadni radari koji su dovoljno precizni da vide te manje mete i dovoljno nemoderni da ih ne ignorišu zbog premale brzine, tipa ovog koji je na njemačkim Gepardima.

 

Uglavnom, izgleda da će odbrana od dronova biti veeeeeelika glavobolja za sve moderne vojske u godinama koje dolaze, ne prvenstveno zbog toga što nema odbrane od njih, nego što te tjeraju da se braniš mnogostruko skupljim sredstvima koja imaš u ograničenim količinama:

 

 

[Dragan]

Rekapitulacija.

Десет заблуда оповргнутих победом Украјине у Херсону

 

Spoiler

Недељу дана након ослобођења Херсона, време је за привремену процену: где је Украјина у рату против Русије? И који се увиди могу стећи из успеха на југу за будућност?

 

Сломом руског окупационог режима у Херсону пре недељу дана Украјина је однела још једну значајну победу. Да бисмо га оценили, вреди га ставити у контекст са досадашњим током рата. Као кључне моменте протеклих месеци треба истаћи пет великих успеха Украјинаца:

 

- Победа у бици за Кијев (март): Одбијањем напада клештама на престоницу, Украјинци су осујетили руски план да елиминише владу Зеленског и донесе брзу одлуку о рату. После тешких борби, Кремљ је крајем марта морао да повуче своје трупе из Кијевске области.

 

- Одбијање напредовања до Одесе (март): Још једна прекретница која је често била потцењивана је неуспех руске операције у Одеси. Заузимање трећег по величини града би потпуно одсечило Украјину од мора. Одлучујући фактор била је победа Украјинаца у бици за Миколајев. То им је омогућило да спрече освајаче да пређу Јужни Буг и наставе ка Одеси.

 

- Стабилизација фронта у Донбасу (јул): После померања рата на исток, Руси су у почетку добили територију. Али од јула (заузимање Лисичанска) они су углавном заглављени. Стабилизација фронта упркос првобитно очигледној артиљеријској инфериорности је још један велики успех Украјинаца, иако по цену великих жртава.

 

- Контраофанзива код Харкова (септембар): Поновним заузимањем више од 8.000 квадратних километара источно од Харкова, Украјинци су по први пут показали своју способност да покрену контраофанзиву великих размера. Заузимање стратешки важног града Изјума осујетило је руски план за напад клијештима у Донбасу.

 

- Ослобођење Херсона (новембар): Победом у бици за једину престоницу покрајине коју је Русија заузела од фебруара, украјинска војска је показала још једну способност: ратовање на даљину. Операција није успела фронталним нападом, већ систематским уништавањем руских путева снабдевања. Ово је приморало противника да се повуче после добра три месеца.

 

Победа код Херсона није значајна само зато што је значила да су руске трупе изгубиле свако присуство западно од Дњепра. Он такође пружа увиде који побијају исхитрене претпоставке у западној јавности. Десет таквих заблуда и погрешних тумачења заслужују посебну пажњу:

 

- „Украјина неће вратити изгубљене територије“: Ово је повезано са „добронамерним“ саветом да би Украјини било боље да пристане на мир уместо да жртвује више живота у борби против надмоћног противника. Овакав став занемарује чињеницу да руководство у Кијеву константно јача своју преговарачку позицију са успесима попут оног у Херсону. У супротном би морала да прихвати огромне губитке територије које политички не би преживела.

Из даљине, посматрачима попут Елона Маска – најбогатијег човека на свету и идејног творца сопственог „мировног плана“ – може изгледати ирелевантно посматрачима који поседује одређени део земље на планети. Међутим, становници Херсона, који су управо ослобођени режима терора, у томе виде разлику од егзистенцијалне важности. Украјинци су сада поново заузели више од половине територија окупираних од фебруара, верујући песимистима.

 

- „На југу Украјине преовлађују руске симпатије“: Ово гледиште, које је било посебно распрострањено пре рата, одржава у животу пропаганда Кремља. Председник Путин наводи историјске везе са јужном Украјином, која је некада била позната као Новоросија. На погрешне закључке наводи и чињеница да је руски језик још до пре неколико година био доминантан на југу и истоку земље. Руско говорење не треба мешати са љубазношћу према Русији; то већ показује пример председника Владимира Зеленског.

У Херсону је можда било много случајева добровољне или присилне сарадње са окупаторима, али окупатори нису дочекани са радошћу крајем фебруара. Напротив, понављани су митинзи против окупатора. С друге стране, прославе у Херсону прошлог викенда јасно показују колико су симпатије јасно распоређене.

 

- „Испоруке оружја само продужавају крвопролиће“: Ово је аргумент који је, између осталих, изнео бивши шеф немачког Бундесвера Харалд Кујат, да би критиковао подршку Украјине западним ратним материјалима. Обично се претпоставља да западно оружје има ефекат ескалације. Међутим, Херсонска операција је показала сасвим другачији ефекат.

Захваљујући ракетној артиљерији коју је испоручила САД (Химарс и ракетни бацачи М270), украјинске оружане снаге су успеле да учине непроходним мостове Дњепра на југу и направе војни заокрет. Положај руских трупа на десној обали Дњепра постао је неодржив. За тамошње становништво западно оружје није продужило рат, напротив, оно га је за сада окончало.

 

- „Русија ће одржати свој мостобран свим потребним средствима“: После освајања Херсона, генерални секретар Кремљске партије Јединствена Русија Андреј Турчак је током посете донео поруку да је Русија „заувек дошла овде“ . У ствари, из стратешких разлога, много је наговестило да ће Москва задржати овај мостобран на највећој реци у земљи и проширити га ако је могуће. Одавде су се отварале могућности за офанзиве на запад и север, све до Кијева.

Још у октобру, Русија је послала додатне војнике у Херсон, укључујући елитне јединице као што су ваздушно-десантне трупе. То је оставило западне војне стручњаке несигурним да ли ће Русија без борбе предати овај терен. На крају се, међутим, догодило управо то. Дугорочно, Москва ће вероватно изгубити опцију покретања нових офанзива са југа.

 

- „Освајање анектиране територије је црвена линија“: ово се заснива на претпоставци да Путин ни под којим околностима не може дозволити да се „руска територија“ изгуби. У септембру је Русија анектирала четири украјинске покрајине кршећи међународно право. Са становишта Кремља, херсонска офанзива је стога била напад на саму Русију. Националисти и државни пропагандисти позвали су на употребу нуклеарног оружја против Украјинаца који су напредовали. У стварности, ништа се војно није променило као резултат анексије. Москва је сама одустала од контроле над анексираним областима око Херсона.

 

- „Са генералом Суровикином, руско ратовање се јача“: Главнокомандујући који је постављен у септембру има много обожаватеља међу тврдолинијашима у Москви. Суровикин делује храбро, али чак ни он не може једноставно магијом да отклони структурне слабости војске. Његове трупе су и даље иза њега. Повлачење из Херсона носи Суровикинов рукопис. Генерал вероватно рачуна да се јединице ослобођене као резултат могу ефикасније користити на другим секторима фронта.

 

- „Новомобилисане трупе мењају однос снага“: Делимичном мобилизацијом наређеном у септембру, Москва жели да ојача професионалну војску распоређену у Украјини са 300.000 војних обвезника. Према званичним подацима, 87.000 људи је већ послато у ратну зону до краја октобра. Према неким извештајима, новомобилисане трупе су такође биле распоређене у Херсону. Ипак, за сада се не може видети јасан ефекат мобилизације, што може бити последица недостатка обуке, лоше опреме и недостатка морала у борби. Мобилизација и даље представља претњу Украјини, али је бар на херсонском фронту била неефикасна.

 

- „Војно, ништа се не може учинити против анексије Крима“: Тренутно је тешко замислити повратак полуострва окупираног 2014. Али ове јесени ствари су се промениле. Захваљујући напредовању на Дњепру, Украјинци сада својом ракетном артиљеријом могу да гађају скоро целу област северно од Крима. Они свакодневно нападају чворове и базе. То ће отежати снабдевање полуострва са севера и смањити вредност „копненог моста” створеног током рата од Русије до Крима.

Од бомбашког напада на Керчки мост у октобру, такође је погођено снабдевање са истока, што открива до сада непознату руску рањивост на полуострву. Ово само по себи неће окончати анексију, али ће Кијеву обезбедити још један аргумент моћи у будућим преговорима. одају руски страх од украјинске офанзиве. Поред тога, новоподигнуте противтенковске баријере и ровови на северној граници Крима

 

- „Ослобођење Херсона је највећа победа Украјинаца до сада“: специјалистички часопис „Форин полиси“ Ова теза коју је изнео делује неосновано. Колико год Украјина била одушевљена повратком у Херсон, не треба прецењивати значај недавних догађаја. За разлику од других великих украјинских успеха, победа у Херсону за сада има само ограничене последице. Дњепар је за сада вероватно превелика природна препрека да би Украјинци у скорије време могли да напредују преко реке. Вероватније је да ће обе стране померити своје трупе на исток и тамо се поново састати.

 

- „Путин је изгубио сваки контакт са реалношћу“: Одлука владара Кремља да изврши инвазију на Украјину одавно се испоставила као катастрофална грешка. На различите начине то је представљано као чин лудака. Међутим, повлачење из Херсона, колико год било политички болно, доказује да је Путин и даље способан за хладно промишљање. Могао је да нареди војсци да издржи у Херсону, одлажући тренутак срама. Али то би изложило његове трупе безнадежном рату на исцрпљивање. Путин остаје рационалан противник, што га не чини мање опасним.

 

 

Infographic - Impact of sanctions on the Russian economy

 

 

 

Edited November 20, 2022 by Dragan

[Klotzen]

Bosanci su nekako poslali minobacače u Ukrajinu :

 

 

 

Na ruskim medijima se sve više priča o drugom talasu mobilizacije, neki misle da bi do njega moglo doći već u januaru i februaru.

 

 

[Dragan]

O ruskim zahtevima za "pregovorima".

 

 

Situacija se zaostrava.

Naoružani ukrajinski vojnik prešao je bjelorusku granicu

 

 

[ras kass]

 

 

21 minutes ago, Dragan said:

 

Situacija se zaostrava.

Naoružani ukrajinski vojnik prešao je bjelorusku granicu

 

 

[Klotzen]

Tu je prvo pitanje kuda ide granica. Pola mapa pokazuje da je granica 200-300m od tog mosta u pravcu gde on osmatra a pola mapa pokazuje da je granica baš na tom mostu.

 

 

[Devil In My Pants]

Putleru je jasno da je puno ulozeno u UA da bi neko pustio da on pobedi bez ww3. Sad se cenjka da dobije nesto, a dobice ,I,

 

Cela ekonomija UA se bazira bas na tom delu gde su Rusi.

[Klotzen]

Italijanski ministar odbrane najavio nastavak pomoći Ukrajini u 2023. godini. Predlaže da se na nivou EU troškovi ulaganja u odbranu izbace iz računice za dozvoljeni deficit. Kaže da ima podršku više zemalja za to. Ovo bi značilo da će naoružavanje Evrope dobiti na tempu  a time i pomoć Ukrajini jer bi se uklonila ta prepreka za sve EU vlade.

 

Rusofili na jednom drugom forumu su slavili dolazak ove nove vlade. Kakvo razočarenje za njih 🙂

 

[HAMMER]

22 hours ago, Beonegro said:

Gledao sam nešto na tu temu na YT ovih dana, nije stvar u topu (OK, postoji i tu razlika u zavisnosti da li teški mitraljez/top može da koristi rasprskavajuću munuciju koja ima proximity fuse, kako god da se to kaže na srpskom, ili ne) koliko u radaru, jer su noviji radari optimizovani za mete koje lete velikom brzinom, dok stari sovjetski radari jednostavno nisu dovoljno dobri da bi naciljali malu letjelicu (koja pritom ima dosta kompozitnih materijala koji slabo reflektuju radarski snop). Rešenje su možda neki stariji zapadni radari koji su dovoljno precizni da vide te manje mete i dovoljno nemoderni da ih ne ignorišu zbog premale brzine, tipa ovog koji je na njemačkim Gepardima.

 

Uglavnom, izgleda da će odbrana od dronova biti veeeeeelika glavobolja za sve moderne vojske u godinama koje dolaze, ne prvenstveno zbog toga što nema odbrane od njih, nego što te tjeraju da se braniš mnogostruko skupljim sredstvima koja imaš u ograničenim količinama:

 

 

svi dronovi barem za sada se upravljaju daljinski. hocu da kazem da nemaju integrisanu AI pa da sami lete okolo i traze mete delujuci nezavisno od operatera. ta cinjenica dovodi do zakljucka da bi prekidanje te veze sa operaterima ucinio dron beskorisnim. ono sto mi prvo pada na pamet je energetsko oruzje ili recimo mali nivo usmerenog EMP koji bi skroz onesposobio dron a verujem da ne zahteva puno prostora za montiranje i povezivanje sa radarom. u krajnjem slucaju moze da se nakaci direktno na elektro mrezu sto bi EMP top ucinio jos manji.

[Devil In My Pants]

Putlerove vrednosti..

[40Wins]

2 hours ago, HAMMER said:

svi dronovi barem za sada se upravljaju daljinski. hocu da kazem da nemaju integrisanu AI pa da sami lete okolo i traze mete delujuci nezavisno od operatera. ta cinjenica dovodi do zakljucka da bi prekidanje te veze sa operaterima ucinio dron beskorisnim. ono sto mi prvo pada na pamet je energetsko oruzje ili recimo mali nivo usmerenog EMP koji bi skroz onesposobio dron a verujem da ne zahteva puno prostora za montiranje i povezivanje sa radarom. u krajnjem slucaju moze da se nakaci direktno na elektro mrezu sto bi EMP top ucinio jos manji.

 

Zar nisu sa tako necim ovi nasi skinuli dron iznad kasarne u Rashkoj?

[Klotzen]

Ove iranske kosilice nisu upravljive. Njima se zadaju koordinate i ona leti po njima.

 

Ukrajinci su već dobili to oružje što prekida vezu sa dronom tako da to već radi posao.

 

Kod vrednijih dronova se primećuje da ih koriste tako da oni ne idu iznad ruskih linija nego osmatraju njihove linije iz daljine. To se jasno vidi u videu ukr jedinice terra koju sam kačio.

[ras kass]

Lepo rekose Krim do nove godine 

 

 

 

[Dragan]

 

Spain will send more Hawk, more generators and a battery of 105 mm howitzers to Ukraine

 

Israel to provide arms to Ukraine if Russia receives Iranian missiles

 

Ima neka tajna veza ...

Saudis Approve Hosting U.S. Troops Amid Rising Tensions With Iran

An increase of up to 500,000 barrels per day is now under discussion for OPEC+'s Dec. 4 meeting, the report said.

 

[Dragan]

34 minutes ago, ras kass said:

Lepo rekose Krim do nove godine 

 

 

 

Kakve su sanse da Ukrajinci kod Nove Kahovke predju na drugu stranu i naprave ozbiljniji mostobran ?
Moze li se uopste tamo preci preko brane/mosta sa tezim naoruzanjem ?

 

[Devil In My Pants]

Nikakve..vrv Rusi prave neku zamku kid Zaporozja ili jbm li ga. Toliko su nesposobni na terenu da je jezivo. Mada danas mrtvih na sve strane..ne znam koliko Vagner ima "vojnika" ali broj im se smanjuje rapidno svakodnevno.

 

Bas me zanima gde ce UA udariti sledece jer je sad koncentracija Rusa veca i bice vrv opet preko 1k+ mrtvih dnevno jer su borbe u nekim delovima veoma bliske..

[Klotzen]

Stoltenberg izjavio da će NATO zemlje povećati proizvodnju oružja kako bi mogli da nastave da pomažu Ukrajinu. Upravo ono što smo spominjali pre par dana.

 

Ukrajinci su pokrenuli istragu povodom tvrdnji da su njihovi vojnici streljali 10 ruskih zarobljenika. Tvrdi se da postoji video ali ja sam video samo neki na kom jedan rus iskače tokom predaje i puca na ukrajince, tu se video prekida. Ima i video posle gde rusi leže mrtvi na pozicijama gde su se predali, postoji osnovana sumnja da su pobijeni. Videćemo da li će biti išta od te istrage.

 

Moje mišljenje je da napad preko Kahovske brane nije realan. Ono što je teorsetski moguće je da preko njega pređe 2-3 bataljona ali onda bi odma on postao meta Rusa kao što su ga gađali Ukrajinci što bi značilo da bi onda Ukrajinci bili u situaciji da se snadbevaju pontonima i skelama, međutim Rusima bi bilo mnogo lakše da ih otkriju jer bi potencijalnih mesta bilo mnogo manje nego što su oni imali.

 

Drugi problem je taj što Rusi znaju da brana može lako da se popravi i gotovo sigurno je tu vrlo jaka odbrana. Ono što je realno na tom frontu su diverzantske akcije i ništa više. Taj front će se aktivirati samo ako neka od armija stigne dotle sa druge strane. Rusi preko Zaporižja, a Ukrajinci preko Melitopolja ili Energodara. Za sada i jedan i drugi scenario vrlo malo mogući.

[MeanMachine]

8 hours ago, AgroLaki said:

 

Zar nisu sa tako necim ovi nasi skinuli dron iznad kasarne u Rashkoj?

 

Taj je valjda bio neki komercijalni dron.

 

Jedno je ometati da kazemo AliBaba i AliExpress dronove a potpuno drugo vojne. Npr Rusi koriste svoje Lancete samo tako u Ukrajini, ometaci bi trebali da rade protiv njih ali svako malo neki video gde pogode nesto mnogo skuplje od tog drona, Lancet je "smesno" jeftin videh da se pominje oko 5000 dolara sad kad je krenula serijska proizvodnja istog.

 

Inace ovaj rat je uticao da Rusi batale trazenje dlake u jajetu kod tih projekata sto je i razlog sto su tanki sa bespilotnim letelicama. Postoji teorija da je rusko RV namerno kocilo razvoj istih jer su ih videli ko konkurenciju.

 

Edited November 21, 2022 by MeanMachine