Trenutno razmišljam...

[Pletilja]

8 hours ago, Div said:

Hvala, biće, valjda, dobro.
Nije mi prva operacija, još pre dvadesetak godina su me seckali i dobro sam prošao, znam da je lakše podneti operaciju u četrdesetim nego u šesdesetim, ali, nemam baš nekog izbora.

 

Dive, sa 65 sam morala na operaciju u inostranstvu, ovde je ne rade, otisla sam sama iako je u propratnoj dokumentaciji trazeno da imam pratioca, okolnosi su bile takve da sam morala da idem sama. Aviona se plasim od kad znam za sebe, aerodromi su u medjuvremenu postali ogromni mravinjaci, B&B smestaj u oba grada u kojima sam morala da boravim - na poslednjoj stanici gradskog metroa, vreme mi nije islo na ruku, operisala sam oko a tih dana je sasvim neocekivano sijalo sunce koje mi je izazivalo zaslepljujuce suze, jedva da sam ista videla na ulicama i sa najtamnijim naocarima za sunce.  I, kao vrhunac, post operativna terapija na drugom kraju zemlje, u drugom po velicini atomskom reaktoru u Evropi, sa sektorom za atomsku medicinu, dovoljno je da pogledate zgradu sa reaktorom pa da vam klecnu kolena. Nista na tom putu od 18 dana nije bilo ni lako ni jednostavno. Ipak, vratila sam se srecna i poprilicno sigurna da ce sve biti dobro. Ohrabrenje sam dobila od medicinskog kadra koji je brinuo o meni, o divnim ljudima koje sam tada videla i nikad vise ali ih ne zaboravljam ni posle 6 godina. 

Dive, svakome je vlastita muka najveca ali mi smo, kao pacijenti, deo proverenih protokola, nase operacije su za njih, lekare, tehnicare, osoblje, rutinska stvar, nema iznenadjenja, sve sto je moglo da krene naopako - njima se vec desilo i imaju spremne odgovore na svaku eventualnost. Ponesite nesto za citanje, obavezno mobilni telefon (ne zaboravite punjac!) da slusate radio i muziku koju volite i sve ce biti dobro. Ako sam to mogla ja, mozete i vi. Srecno Dive, shaljemo vam dobru energiju, mislimo na vas i javite se kad budete mogli. 

Edited June 4, 2021 by Pletilja

[Div]

Hvala svima na podršci i lepim željama, tu sam i dalje, na forumu, još nisam dobio termin za operaciju, pišemo se i dalje, a i javiću se posle, čim budem mogao.

[Kronostime]

Drz` se, matori, nece ona basta sama da se sredjuje, a i Kosta mora negde da se igra.

[Div]

17 minutes ago, Kronostime said:

Drz` se, matori, nece ona basta sama da se sredjuje, a i Kosta mora negde da se igra.

 

Ko, bre, mator?  Pa, ovo mi je tek prvi život.

 

[zoran59]

Dive,

ne znam o cemu se radi i ne tice me se.

 

No znaj da si u sigurnim rukama, rade znajuci profesionalci i bice najbolje koliko koje moguce.

 

Drz'se (makar i za glavu). bice sve OK.

 

Navijam za tebe!

[Div]

3 hours ago, zoran59 said:

Navijam za tebe!

 

Neka pobedi bolji. 

 

[Kronostime]

8 minutes ago, Div said:

 

Neka pobedi bolji. 

 

[Džudi]

Razmišljam da li da ostavim post ovde ili u pdf-u "Politika"...

 

Ja sam poštovala i volela energičnost koju je imao premijer Đinđić i tog 12.03 i narednih dana sam plakala.. Zaista mi je žao i dan danas.

 

Sada razmišljam- da li pisanje o njemu, i spominjanje njegovog imena gotovo svakog dana može da bude neka vrsta botovanja, a čovek je mrtav 18 godina 😞 

 

Ili  pisanje o čoveku koji je ubijen na vratima svog radnog mesta nije botovanje?

 

Da li je iznošenje činjenica šta je sve urađeno u Beogradu i za Beograđane za vreme Đilasovog mandata botovanje? 

 

Eto, razmišljam..i apsolutno se slažem sa forumašem @Tamburinjo i njegovim postom koji je ostavio juče na pdf-u Politika, na temi  " Vox Populi".

 

Razmišljam da pauziram sa pisanjem na pdf-u Politika..neko vreme..

 

 

[Džudi]

Ja izgleda najviše razmišljam.. 🙂

 

Razmišljam o tetki i o ručku na koji smo trebali da idemo danas ali se ona razbolela. Radili su joj i PCR i brzi test i negativna je. Ali..:))) bolje je što je ručak odložen za desetak dana, možda i 15..

 

Sigurnije ću se osećati kad znam da je prošlo 15 dana od testiranja. Ti testovi mogu da pogreše, kao što su pogrešili kod moje sestre ( imala je simptome korone a bila negativna )..

 

Razmišljam kako sam prekršila obećanje dato za pdf "Politika"..Neću više da pogrešim 🙂 

 

I na kraju razmišljam kako da napišem sutra dobar prikaz knjige kada se radnja ubrzava na 150 i nekoj strani..a prethodno je bilo..pa malo dosadno..

 

U stvari..znam kako ću napisati 🙂 Posle ću to podeliti i ovde na pdf-u Književnost..prikaz će biti malo drugačiji..od svih dosadašnjih..

[Džudi]

Opet ja 🙂 

 

Razmišljam, pitam se...

 

Zašto se ovde još spominje ex b92 forum?  I zašto se proziva jedan od najboljih moderatora na forumu? 

 

Od 2003. sam na net forumima..i kao član i negde kao admin, mod, global mod..i sigurna sam da je ovaj admin mod tim najtolerantniji..

 

Nikome ne laskam ovde, znam kakva sam veštica bila kao admin, i kakva sam sada negde tamo....nisam više veštica, ali nisam ni blaga kao moderatori i admini ovde. 

[Kronostime]

20 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

Opet ja 🙂 

 

Razmišljam, pitam se...

 

Zašto se ovde još spominje ex b92 forum?  I zašto se proziva jedan od najboljih moderatora na forumu? 

 

Od 2003. sam na net forumima..i kao član i negde kao admin, mod, global mod..i sigurna sam da je ovaj admin mod tim najtolerantniji..

 

Nikome ne laskam ovde, znam kakva sam veštica bila kao admin, i kakva sam sada negde tamo....nisam više veštica, ali nisam ni blaga kao moderatori i admini ovde. 

Pominju Nemea, moda ovde, koji nije ni bio moderator na rahmetli B92 Forumu kao Baracuda - bar za moja 3  bitisanja tamo.

Koga god je banovao ovde - dobro je prosao.

[Džudi]

4 hours ago, Kronostime said:

Pominju Nemea, moda ovde, koji nije ni bio moderator na rahmetli B92 Forumu kao Baracuda - bar za moja 3  bitisanja tamo.

Koga god je banovao ovde - dobro je prosao.

 

Nije bio moderator na rahmetli forumu? Verujem ti.  

 

I neću više ništa da pričam...da ne bude da sam "drveni advokat"..ili draga saveta

 

 

[zoran59]

naslov teme... - o svemu i svacemu.

 

Kako godine idu, proslost je sve veca a bududucnost kraca, a buducnost manja.

 

Znam da je glupo, proslost ne mogu promeniti, a svejedno se sekiram zbog gluposti koje sam uradio.

I tako sedim, sam sa salicom kafe, i mastam - zamisljam kako bi bilo bolje da sam nesto uradio bolje.

 

A onda i zamisljam kako bih uredio zivot cerki. Znam, na ce ga urediti kako hoce, tako i treba, ali mene svejedno raduje da mastam i zamisljam.

 

Ne bih voleo da ponovi greske roditelja, a to je ipak neizbezno.

Mama i ja smo napravili silne greske, zajebali se na milion nacina, a ne mozemo ili ne znamo kako da sprecimo cerku da se isto tako zajebe.

 

I eto, ja sedim i pizdim. A onda se setim i lepih i dobrih trenutaka, pa se smejem i radujem.

 

Voleo bih da mogu da uradim selekciju, da samo mislim na dobre stvari i ne setim se svinjarija.

Jebiga, ne mogu.

 

 

 

 

[Koca Popovic]

7 hours ago, zoran59 said:

naslov teme... - o svemu i svacemu.

 

Kako godine idu, proslost je sve veca a bududucnost kraca, a buducnost manja.

 

Znam da je glupo, proslost ne mogu promeniti, a svejedno se sekiram zbog gluposti koje sam uradio.

I tako sedim, sam sa salicom kafe, i mastam - zamisljam kako bi bilo bolje da sam nesto uradio bolje.

 

A onda i zamisljam kako bih uredio zivot cerki. Znam, na ce ga urediti kako hoce, tako i treba, ali mene svejedno raduje da mastam i zamisljam.

 

Ne bih voleo da ponovi greske roditelja, a to je ipak neizbezno.

Mama i ja smo napravili silne greske, zajebali se na milion nacina, a ne mozemo ili ne znamo kako da sprecimo cerku da se isto tako zajebe.

 

I eto, ja sedim i pizdim. A onda se setim i lepih i dobrih trenutaka, pa se smejem i radujem.

 

Voleo bih da mogu da uradim selekciju, da samo mislim na dobre stvari i ne setim se svinjarija.

Jebiga, ne mogu.

 

 

 

 

Jbte, kako ti to lijepo kazes. Mi se ne poznajemo, ali kao da mi misli citas. Puno toga sto ti kazes mi je kao nesto poznato, samo sto ja ne umijem da lijepo kazem, a ti to lijepo i slikovito izneses ovdje. Ja vec neko vrijeme ne razmisljam o postupcima mojih sinova. Dovoljno su omatorili da bih ja brinuo o njma. I sto je veoma bitno, ja sam poceo da ih pitam za savjet kad mi treba. Uvjren sam da i ti mozes tako. Uvjerices se da  su i nasa mladuncad sposobna da misle (misle). Glavu gore, bice i malih Zorana.🙂

[zoran59]

2 hours ago, koca popovic said:

......

Puno toga sto ti kazes mi je kao nesto poznato, samo sto ja ne umijem da lijepo kazem .............

 

 Dragi Koco, umijes, i mogu ti reci da rado citam tvoje postove.

 

Forum je mozda zastario oblik komunikacije, klinci valjda imaju te neke "socijalne mreze."

Ja to nemam, nije me se "primilo." Imam lazni nalog (tj. pod laznim i izmisljenim imenom) na Facebooku zato jer necu da me bilo tko trazi i nadje i zajebava. Jedini "prijatelji" su mi kcer i brat. Samo zbog njih tamo ponekad zalazim.

 

Ne pisem tamo. Pisem neku knjigu i pjesme, samom sebi, a onda se povremeno izlajem na forumu. To mi dodje kao neka doza ekstrovertnosti, da "prodajem pamet" i budem "faca" pa se onda opet povucem u sebe i svoj cosak, da me nitko ne vidi.

 

Sto bi rekla moja zena - "za popizdit' ."

[Pletilja]

Momci, glavu gore! Da je moglo bolje - dogodilo bi se. Kako kaze moja baka: "Za prosutim mlekom se ne zali".

 Majstorski sam tokom karijere izbegavala polozaj moci i velikog novca. Prijala mi je senka, drugi plan, ja sam covek podrske, realizacije,  ne volim da moja bude zadnja, ne volim tu vrstu moci, plasi me, jedva da sam prezivela i to sto sam u okviru porodice morala da donosim vazne odluke, da uticem na necije sudbine. I sad imam besane noci u kojima shvatam da je to bila greska, da sam drugima prepustala moc sa kojom sam mogla vise da uradim, pa cak i bolje od onih kojima sam davala ideje, kojima sam bila dobar saradnik. Da nisam bila kukavica, mozda bi nekim ljudima bilo bolje, bila bih korisnija i sebi i drugima? No, tako je kako je, i, da opet citiram moju baku iz Zmaj Jovine : Ko zna zasto je to dobro". Ti drugi putevi na koje nismo zagazili, mozda bi nas odveli u vece poraze, mozda su nase (pogresne?) odluke i dela bili mera nase snage u tom trenutku, niko namerno ne bira da gresi, greska nije izbor, greska je vise kao stanje koje dodje i prodje. 

S druge strane, zaprepastim se kad od prijatelja cujem da sam celog zivota bila zahtevna, stroga, da mi nije lako ugoditi, da su mi standardi visoki, vec je u vic uslo moje traganje za "savrsenim trenutkom". Cine mi nepravdu kad me tako kvalifikuju, nisam tragala za savrsenstvom vec za najboljom verzijom sebe i drugih, ni vise ali ni manje. 

Nedavno, kada sam cerki obrazlagala razloge zbog kojih nije pametno da bas sad dolazi iz Amerike na 2 nedelje tokom kojih moze svasta da s iskompikuje, cerka mi je rekla: "Mama, moram da dodjem, Amerika me je ulenjila, predugo spavam na lovorikama, treba mi reset, trebas mi ti". 

Ne, treba joj najbolja verzija nje same. I to je moj legat, to je ono sto ostavljam za sobom. Da li je vredelo? Jeste, vredelo je. 

 

[Div]

 

Ne razmišljam o odlukama koje sam donosio, ne procenjujem ih, ne delim na dobre i loše, mada neminovno ponekad prođem kroz vreme detinjstva mladosti, srednjih godina ili kroj pojedine epizode, više to gledam kao čačkanje po uspomenama, neka naknadna pamet mi ne bi ni u čemu pomogla, ništa se više neće ponoviti pa da primenim neku novu pamet. pomislim često o pređenom putu, o sadađšnjem trenutku, gde sam, šta sam, šta sam uradio sa svojim životom. Pa, eto, radio, decu odgajao, penziju dočekao, prezadovoljan decom, unučetom, šta bih sebi mogao da zamerim, za ovaj jedan život dovoljno, u sledećem - videćemo.

 

 

 

 

[C.F.]

Umirem od smeha. Stigla mi ova poruka greškom na moj broj telefona i sad razmišljam kako će jadna Keily ostati uskraćenom za večeru 😁

 

[C.F.]

On 8/13/2021 at 8:47 PM, Pletilja said:

 Majstorski sam tokom karijere izbegavala polozaj moci i velikog novca. Prijala mi je senka, drugi plan, ja sam covek podrske, realizacije,  ne volim da moja bude zadnja, ne volim tu vrstu moci, plasi me, jedva da sam prezivela i to sto sam u okviru porodice morala da donosim vazne odluke, da uticem na necije sudbine. I sad imam besane noci u kojima shvatam da je to bila greska, da sam drugima prepustala moc sa kojom sam mogla vise da uradim, pa cak i bolje od onih kojima sam davala ideje, kojima sam bila dobar saradnik. Da nisam bila kukavica, mozda bi nekim ljudima bilo bolje, bila bih korisnija i sebi i drugima?

 

Nalazim dosta sličnosti sa ovim, ali da prijavim da sam to prevazišla pre par godina zahvaljujući svojim mentorima na poslu (u pitanju su žene ukoliko to znači). One su me pogurale, te sam zahvaljujući toj njihovoj podršci napredovala, ali nije samo to što smatram vrednim pomena jer nije sve u položaju niti novcu, bar ne meni. Ono što sam iz toga izvukla je koliko je cenjen moj trud i radna etika. To me je podstaklo da i sama krenem njihovim stopama i budem mentor drugima i iznenadila sam samu sebe. U ovim godinama kad mi je vreme razmišljati o penziji ili prestanku s radom, nalazim se u situaciji da sam ekstra zadovoljna na poslu i da me ispunjava, daje energiju, data mi je sloboda da dam svoje ideje, mišljenje i da se ista saslušaju i primene. Mogla bih da provodim dane žaleći što nisam sve to ranije radila, gurala se, "uspela", prosuto mleko, što kažete. Bolje ikad, nego nikad. Kad pomislim da ću jedan dan napustiti posao, obuzima me tuga. Jesam malo control freak za svoj posao i (u poverenju) nisam još naišla na nikoga ko bi ga radio kako ga ja radim. Ponekad me to muči, a ponekad pomislim, radiće ga neko tek da ga uradi, njihov problem, a možda se nadje i neko kao ja, pa se pokaže boljim. 

[C.F.]

On 8/13/2021 at 9:05 PM, Div said:

 

Ne razmišljam o odlukama koje sam donosio, ne procenjujem ih, ne delim na dobre i loše, mada neminovno ponekad prođem kroz vreme detinjstva mladosti, srednjih godina ili kroj pojedine epizode, više to gledam kao čačkanje po uspomenama, neka naknadna pamet mi ne bi ni u čemu pomogla, ništa se više neće ponoviti pa da primenim neku novu pamet. pomislim često o pređenom putu, o sadađšnjem trenutku, gde sam, šta sam, šta sam uradio sa svojim životom. Pa, eto, radio, decu odgajao, penziju dočekao, prezadovoljan decom, unučetom, šta bih sebi mogao da zamerim, za ovaj jedan život dovoljno, u sledećem - videćemo.

 

 

 

 

Smatram da je poželjno reflektovanje na neke delove prošlosti, ali ne ono što ovde zovu dwelling, kada se opterećujemo u želji da promenimo što se promeniti ne može jer je u prošlosti. Ponekad i iz jako loših životnih epizoda, odluka, puteva kojima smo krenuli, postoji nešto što se da izvući kao pozitivno. Ponekad nas je neka loša odluka odvela na put koji je kasnije rezultirao u nečem dobrom po nas ili druge.

Spremna sam na mnogo šta što život može da donese u ovim godinama, zato imam puno strpljenja, grabim svaki momenat za stvari koje me inspirišu, raduju, motivišu, imam planove, ali zadovoljna sam i ako ostane ovako kako je. Ne gubim vreme na nevažne stvari ili stvari koje nemam moć da menjam. Život je dragocen i imam nameru da cenim svaki minut svog postojanja.

[Div]

Ne znam ni da li razmišljam. Ležim u bolnici, operisan, čekam rezultatte, nadam se dobrom.

Još 4- dana, nadam se.

 

[C.F.]

Kako si, @Div?

[Div]

Hvala na pitanju, izgleda da ide na bolje, imam najavu da u ponedeljak idem kući.

Lepo me neguju i paze, za svaku pohvalu su.

[Pletilja]

Faza, stanje "E, sad necu ni kako ja hocu". Prazni dani, ne uzimam u ruke beleznicu sa "to do" spiskom, otaljavam dan, plutam na povrsini stvarnosti kao panj u mocvari, evo, pocela i mahovina da se hvata.....sad sam najgora, tvrdoglava verzija sebe. 

To je strah pred redovnu kontorlu kod moje doktorke, analize pa UZ oka u Bg, da se osmotri melanomcic u levom oku,  da vidimo gde je, kako je.....

Proci ce me, znam, vec se dosta osecanja krivice zbog ove infantilne tvrdoglavosti nakupilo, sledi faza freneticnog dovodjenja stvari u red, ako nalaz ne bude dobar, da bar ostavim sve cisto za sobom....kao da je najvaznije da svaka sherpa ima svoj poklopac, ne daj Boze da su mi se pauci raspustili u nekom cosku....da je po meni ovakvoj, svet bi se doveo u red za 24 h, oprali bi se svi prozori na planeti, sve zavese, sve fijoke i ormani bi bili kao pod konac i zavladao bi red i mir.....kako strah od mene napravi okorelu puritanku, cudo jedno!

Srecom po svet i kosmos, ovo me hvata "samo" 2 puta godisnje.....😜

[C.F.]

Ovog vikenda sam pod stresom pred put i sama podklekla emocijama, dovela sebe do plača. Imam divnog partnera, neizmerno ga volim. Rešio pred put da ugradi security system na što sam negodovala jer sad moram i to da učim, a preopterećena da završim puno toga na poslu, ne smem ni sat slobodnog vremena da uzmem. Vikend je bio namenjen pakovanju, ali i raspitivanju o testovima i booster vakcini, tako je u subotu ustanovljeno s njegove strane da nedostaju pasoši zajedno sa karticama za vakcinaciju. Dva sata smo tražili, prevrtali sve preko i popreko da bi on najzad pronašao da je stavio u neku korpu i ugurao ispod kreveta. Na žalost, kako je proticalo vreme, u meni je rasla frustracija. Sve što je potrebno za put bilo je organizovano i složeno na krevetu u gostinjskoj sobi, ali je on sve to ubacio u plakar jer nije želeo da ljudi koji instaliraju sistem obezbedjenja vide da putujemo. Ok, logično, razumno, ali kako je vreme prolazilo, pasoši nedostajali, tako se meni u glavi broje česti gubici naočara, ključeva od auta, mobilnog telefona…da ne pominjem koliko puta sam ga spasila da ne nagazi neku škorpiju hodajući bos. 🙂 Sreća njegova da je sam pronašao pasoše jer bi mu ovo nabijala na nos zanavek.