Trenutno razmišljam...

[C.F.]

Otkako sam ovde, mama često pominje da odemo u kupovinu u Amadeus….i odem ja, prvi put ni obraćala pažnju da pogledam naziv na zgradi…drugi put pogledam Medius…🙂. Pre neki dan pričamo i ja kažem, kupila u Amadeusu…a sestra me pogleda, smeši se, rekla si Amadeus….eto ti kad neko ponavlja nešto pogrešno, pa udje u uho, nesvesno izgovorila…

[Džudi]

Razmišljam da li će se narednih dana vratiti vrtoglavice. U petak sam kupila naočare-za čitanje i rad na kompu...

 

Okej sam..nadam se da će tako ostati. 

[Džudi]

Nema vrtoglavica. 🙂 

 

Trenutno razmišljam o fenomenu koji je prisutan verovatno samo kod nas. Ne znam da li je neko od sociologa reagovao na pojavu "čoporativnog pljuvanja"..

 

Ne znam kako drugačije da nazovem ono šta vidim u svojoj okolini, ali i na društvenim mrežama. 

 

Javna ličnost XY ima naloge na društvenim mrežama. Nekome se ne dopada ta ličnost. Ima potrebu da to istakne na Fejsbuk ili Tviter nalogu persone XY.

 

Zatim usledi "poplava" sličnih komentara, smejanja na silu, zadovoljstva -" E neka sam rekao-rekla toj XY osobi"...

 

Nevažno je da li se radi o nekom novinaru, piscu, glumcu, političaru. Važno je da je taj neki anonimus rekao, napisao šta mu je na duši..I na njega se nadovezuju drugi.

 

Ne razumem. Imala sam loša iskustva sa pojedinim političarima, muzičarima, sa jednim glumcem.

 

Nikada mi nije palo na pamet da pljujem tog nekoga..ta loša iskustva ispričala sam mojoj porodici, kolegama, bliskim prijateljima. 

 

Nemam nameru da odem na profil te neke poznate ličnosti i da vređam. 

 

Sve dok postoji "čoporativno pljuvanje" neće postojati kultura dijaloga u našem društvu. 

 

 

 

  

[Harmonika]

On 6/27/2022 at 12:45 AM, Devojka Luke Razića said:

Nema vrtoglavica. 🙂 

 

Trenutno razmišljam o fenomenu koji je prisutan verovatno samo kod nas. Ne znam da li je neko od sociologa reagovao na pojavu "čoporativnog pljuvanja"..

 

Ne znam kako drugačije da nazovem ono šta vidim u svojoj okolini, ali i na društvenim mrežama. 

 

Javna ličnost XY ima naloge na društvenim mrežama. Nekome se ne dopada ta ličnost. Ima potrebu da to istakne na Fejsbuk ili Tviter nalogu persone XY.

 

Zatim usledi "poplava" sličnih komentara, smejanja na silu, zadovoljstva -" E neka sam rekao-rekla toj XY osobi"...

 

Nevažno je da li se radi o nekom novinaru, piscu, glumcu, političaru. Važno je da je taj neki anonimus rekao, napisao šta mu je na duši..I na njega se nadovezuju drugi.

 

Ne razumem. Imala sam loša iskustva sa pojedinim političarima, muzičarima, sa jednim glumcem.

 

Nikada mi nije palo na pamet da pljujem tog nekoga..ta loša iskustva ispričala sam mojoj porodici, kolegama, bliskim prijateljima. 

 

Nemam nameru da odem na profil te neke poznate ličnosti i da vređam. 

 

Sve dok postoji "čoporativno pljuvanje" neće postojati kultura dijaloga u našem društvu. 

 

 

 

  

Ti se cudis tome na mrezama, gde je to kao dobar dan, a imas to i nA ovom forumu, copre, klanove, i jezik kakav iskreno, ni NA mrezama video nIsam..jesu mreze gadne, ali, mreze su cvece, najgore je na ovim forumima, bio taj forum krstarica, ili vox, to je tek psoeban krug pakla, po meni

[RatzenStadt]

Primecujem da se vracam starim navikama i modelu ponasanja koji sam gajio na b92 forumu...
...kada iznesem neko kontraverzno misljenje npr, a odgovor ne stigne u roku od odma', dok me drzi ludilo, sve naknadne replikante u potpunosti ignorisem. Cak ni ne procitam sta mi je napisano.

Isto tako i sa privatnim porukama. Ako cu biti izazvan, ako ocekujem oprecno misljenje, ili bilo sta sto mi se nece svideti, obrisem pridoslu neprocitanu poruku, a da ni ne pogledam sadrzaj iste.

To bi mogao da bude simptom, tj posledica skidanja sa farmakoterapije od pre cirka pola godine. Anksiozniji sam znatno nego ranije.

[Džudi]

23 minutes ago, RatzenStadt said:

skidanja sa farmakoterapije od pre cirka pola godine. Anksiozniji sam znatno nego ranije.

 

Da li si sam odlučio da prekineš sa lekovima, ili uz dogovor sa lekarom? 

 

 

[RatzenStadt]

10 hours ago, Devojka Luke Razića said:

 

Da li si sam odlučio da prekineš sa lekovima, ili uz dogovor sa lekarom? 

 

 

Na svoju ruku...
Zavrsio sam sa psihijatrijskim ordinacijama. Ne treba mi niko, nicija pomoc, mentalna podrska i sl.

[Harmonika]

https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2945/smatracnica/4885071/svaka-zrtva-zasluzuje-isto-postovanje-bosnjacka-srpska-hrvatska-albanska.html

O ovom tekstu..neka to bude i moj odgovor na temu ratova, jer zaista, ovako i ja vidim ratove na ovim prostorima, i manje vise sve staje u uvodnu recenicu

Нема помирења и напретка без међусобних уступака, самоспознаје, покајања и саосећања. Нема просветљења док га сви не доживимо. У Сребреници, Братунцу, Книну, Загребу, Сарајеву, Београду. У Јастребарском, где је, баш на данашњи дан, пре 80 година формиран логор у којем је, за само месец и по дана постојања, скончало више од 700 српских и јеврејских дечака и девојчица.

[Kronostime]

Cujem se sa drugom iz osnovne i srednje skole, odrasli zajedno - od 34 nas ostalo 15 zivih.

Jebemte zivote, tek predjosmo pola veka.

[vilhelmina]

On 7/17/2022 at 9:26 AM, Kronostime said:

Cujem se sa drugom iz osnovne i srednje skole, odrasli zajedno - od 34 nas ostalo 15 zivih.

Jebemte zivote, tek predjosmo pola veka.

Podsetilo me ovo na moj prvi post na forumu b92. Znam mu cak i datum, 17 avgust 2004. Bila sam tek desetak dana u Svedskoj, pa jos u onoj severnoj pustosi. Priroda magicna, kao na drugoj planeti, ali nestvarno tiho i pusto. Kao ziva zakopana u svu tu lepotu, fantasticnu za posetiti, ali zar cu tu provesti ostatak zivota?!? I u tim mislima napisem nesto u stilu ”kako je vama bilo u pocetku” i dobijem gomilu odgovora, od kojih pamtim samo jedan. Glasio je ”sta te briga, ziveces duze”. 
Ne znam hoce li se prorocanstvo nepoznatog autora i ostvariti, ali svaki put kad cujem za nekog ko je u Srbiji otisao pre vremena, setim se toga i da su mi ovde, iz raznih razloga, daleko bolje sanse da se ne pridruzim tom spisku.

[Kronostime]

9 minutes ago, vilhelmina said:

Podsetilo me ovo na moj prvi post na forumu b92. Znam mu cak i datum, 17 avgust 2004. Bila sam tek desetak dana u Svedskoj, pa jos u onoj severnoj pustosi. Priroda magicna, kao na drugoj planeti, ali nestvarno tiho i pusto. Kao ziva zakopana u svu tu lepotu, fantasticnu za posetiti, ali zar cu tu provesti ostatak zivota?!? I u tim mislima napisem nesto u stilu ”kako je vama bilo u pocetku” i dobijem gomilu odgovora, od kojih pamtim samo jedan. Glasio je ”sta te briga, ziveces duze”. 
Ne znam hoce li se prorocanstvo nepoznatog autora i ostvariti, ali svaki put kad cujem za nekog ko je u Srbiji otisao pre vremena, setim se toga i da su mi ovde, iz raznih razloga, daleko bolje sanse da se ne pridruzim tom spisku.

Dobar deo njih je jos od `90  bio vani, ali  nije im se dalo.

Nesto je i do sudbine.

[Pletilja]

U detinjstvu mi se desavalo da budem u cudu: gledam svoje ruke, noge i pitam se - to sam ja? Sporo je to islo, to useljavanje u fizicko telo. I kada se jednom zavrsilo, odnos telo/um se ustalio na vladavini uma i koriscenje tela kao nuznosti, bez mnogo fokusa na njegove potrebe, cisto izrabljivanje. 

I sad je maca dosla na vratanca, starost tela, istrosenost i opet, posle toliko decenija, opet pitanje - to sam ja? Da, to sam sve ja. Konacno, zivimo zajedno: mudrost prozivljenog zivota i jedno telo nekad mlado, jako i zdravo koje to vise nije. I ne mogu a da ga ne posmatram ocima punim  razumevanja za njegove sadasnje slabosti i ogranicenja, presli smo zajedno dugacak put. Predaja, poraz? Ne, samo zahvalnost. 

P.S. Znate li sta nikad ne ostari? Pogled, cak i u starim ocima. 

 

[Pletilja]

Kum nije dugme? Nije ni kuma....

Mojoj kumi se nedavno omakla izjava da je AV najveci drzavnik kojeg smo ikad imali.

Vec 30 godina izbegavamo razgovor o politici jer smo zauzele pozicije jos devedesetih, bila je radikal i ostala. Pravimo se da je sve u redu, nasih roditelja radi i nase mladosti provedene u istoj ulici radi, razmenjujemo recepte, prepricavamo intimu, ostale smo same, ako i ova veza pukne, kao da nista nismo stekle u zivotu. Ne zivimo vise u istoj ulici ali nas razdvaja gradski park, ona sa jedne strane, ja sa druge, jedva 15 minuta laganog hoda ali se ne posecujemo, samo telefoniramo jedna drugoj kao da zivimo u 2 grada. Ona se pravda da ne moze uz stepenice, ja obecavam da cu je obici cim dodjem do malo vremena a istina je da ne mozemo da se pogledamo u oci jer bi na videlo izasla istina koliko smo nepomirljivo na razlicitim stranama. Znam da veruje da sam svojim navodnim licnim ambicijama oterala oboje dece iz zemlje, ja znam da je ona ta koja je glasanjem za radikalsku opciju svojim kumicima ucinila zivot ovde nemogucim pa su otisli...kaze, nedostaju i verujem joj, bila im je kao dobra vila, uvek brizna i pazljiva, deca su je volela i zbog pasa koji su joj nadoknjadjivali nedostatak vlastite dece....

 

Moja kuma je jedina osoba radikalskosnsovske orijetacije koju znam. Predlozila sam joj, davno, da sednemo i mirno, argumentovano, rascistimo svoje nepomirljive izbore, pokusale smo ali nije islo, obe smo do grla usancene u svojoj argumentaciji. Ni po pitanju rata Rusije i Ukrajine ne mislimo isto, kuma je po ocu Ruskinja....koliko god da sam volela njenog oca, slikara, koliko god da je moja zahvalnost za sve sto sam od njega naucila ogromna, ne mogu da je uverim da bi njen otac bio na mojoj strani a ne na njenoj. 

I tako, prolaze nam dani, sve mi je teze da se javim kad na displeju vidim kumin broj telefona ali me neka sila tera da podignem slusalicu i cujem kumino " sta radite macke..." 

Dve slamke medju vihorima......

 

 

 

 

[Dracarys]

Proveo sam detinjstvo u istočnoj Srbiji, sada nekako sve više razmišljam o tom mestu i generalno o mentalitetu te okoline. Sećam se da kada sam bio prvi razred, 30 đaka nas je bilo, to je bilo pre devetnaest godina. Pre neki dan sam čuo da sada polazi, samo pet. Bio sam iznenađen tom informacijom, ali kada se malo bolje setim, imao sam dosta drugova čiji su otac/majka ili neko od porodice/rodbine u inostranstvu, osećaj iznenađenja se smanjuje. Otidoše maltene svi, oni koji su ostali, retko i porodicu zasniva, to područje postaje veoma pusto, ne smem ni da zamislim šta će biti kroz 30-40 godina. Više niko neće na selu da živi, svi vijaju trendove, velike plate, putovanja, materijalizmom smo opijeni, da li je to pametno, ne znam. Živeo sam u mestu gde su se ljudi doslovno trkali ko će veću kuću da sagradi, bolja kola voziti, svadbu napraviti, bez 500 zvanica ništa, minimum. Baš sam naleteo na jutjubu snimak svadbe jednog koga znam iz viđenja, napravio je tako veliku svadbu i na izlasku iz crkve je izvadio novčanicu od 100 evra i odalamio po čelu čoveka romske nacionalnosti koji je svirao trubu. Mislim se u sebi, možeš li bar taj dan biti čovek, inače znam od ranije da je generalno loš i iritantan lik bio. Naravno, verovatno više nije meštanin, svoje bahaćenje čuva za dolaske u zavičaj.

 

Postoje ljudi koji su 40+ godina radili u inostranstvu, nigde nisu putovali, uživali, samo su štedeli za kućetinu, misleći da će se svi vratiti i ostati tu da žive, oni su se i vratili, ali ne i njihova deca na njihovu veliku žalost, niti imaju nameru da se ikada vrate,. Ta kuća ne vredi ičemu, jer nema više ni škole, ni pošte, za sve se mora putovati 10-20 km. U nekim selima si realno bez auta kao gorštak.

 

Lepe kuće su ostale, ili bolje reći vile, porodica od desetak ljudi može komotno da živi, jer neki vlasnici nemaju pojma ni koliko imaju soba, ali nije kao da im je bitno, žive pored te vile u nekoj staroj trošnoj kući koja ima samo najosnovnije, da se nova ne bi prljala. Kuća za goste i po neke TV emisije, ako je vila od 250k evra. Ne uživaju u onome što su stvarali, već u tome da ljudi vide da imaju takvu kuću. Polako dolazi vreme da će slabo imati ko i da vidi istu. Nisu to ni ljudi koji su se bavili nekim crnim poslovima, nego sasvim obični ljudi koji su to svojim trudom i zalaganjem stekli.

 

Zaista, ne znam da li igde više na svetu postoji takvo područje, nego Braničevski okrug. Ono što je sasvim sigurno, za 40 godina će se ugasiti 80% škola. To su veoma optimistične prognoze.

 

 

 

[Div]

 

Vidim, počinje svetsko prvenstvo u fudbalu, diže se neka tenzija, prognoze, očekivanja.

Nisam nikada bio neki zagriženi navijač ali svetsko prvenstvo je bilo barem događaj godine, presabiram se sada, šta znam, šta očekujem.
Ništa.
Zadnje prvenstvo koje sam gladao je bilo u Južnoj Africi, otad nemam pojma ni ko igra fudbal, imamo li ligu, koji su klubovi jaki, loji su neszali, čuo sam za 5-9 reprezentativaca i to tako što ne mogu da izbegnem sve naslove u kojim se pominju, svo znanje o njim se i svodi na pominjanje imena. Znam i selektora, ostalo je poštovanje iz vremena dik sam gledao fudbal.
Baš me zanima da li ću odgledati neku utakmicu, više od decenije nisam mogao više od nekoliko minuta fudbala da gledam.

Nemam pojma ni zašto pišem ovo, nemam razloga ni da se hvalim ni da se žalim, jednostavno konstatujem neku činjenicu, nešto što nisam mogao ni da zamislim pre 30-40-50 godina, opet, mislim da nije do godina, vidim da su mnogi moji vršnjaci, a i stariji, još zagriženiji sada nego dok su bili mlađi, znaju već ko će koga pobediti i kojim rezultatom.

 

 

[RatzenStadt]

^ccc, imun si na patriotsku, cak i nacionalisticku euforiju pred velika sportska (inter)kontinentalna takmicenja? 😮

Ja obozavam fudbal.

 

ti si kanda emotivno ispunjen covek, zakljucuje se ako bi se vodili logikom izvucenom iz izjave Duska Radovica o tome kakve muskarce privlaci fudbal 😄

 

opet ja, kao "emotivna luda" (by Ceca circa 2000), cesto trazim emotivno ispunjenje u fudbalu i zato najcesce za gledanje biram utakmice sa velikim nabojem kao kriterij ispred kvaliteta. Osam dana u nedelji bih pre gledao Gvadalahara vs. Club America, nego li dosadnjakovice Totenhem vs. Everton npr...

ili plej-of meceve NBA/NFL, to mi je kul, to volim da gledam.

 

otprilike mi dodje kao eskapizam od stvarnosti, jer je moja totalna propast i raspad,

lek za neispunjeni osecaj pripadnosti nekoj grupi,

i uzbudjenje, kao (nota bene) nepreteca simulacija nekog primitivnog nagona za borbom ili opstankom 🤣

 

 

 

 

[Div]

5 hours ago, RatzenStadt said:

^ccc, imun si na patriotsku, cak i nacionalisticku euforiju pred velika sportska (inter)kontinentalna takmicenja? 😮

 

Ma, da, i to je verovatno neki stečeni poremećaj, ne ugrožava vitalne funkcije ali dovodi u pitanje svrhu postojanja. 

 

 

[RatzenStadt]

6 hours ago, Div said:

 

Ma, da, i to je verovatno neki stečeni poremećaj, ne ugrožava vitalne funkcije ali dovodi u pitanje svrhu postojanja. 

 

 

Tako to ide kod visoke indiferentnosti prema stvarima koje bi trebalo da su od znacaja.
Kod mnogih ljudi, ta nihilisticka spirala zna da povuce ljude do samog dna.
Prvo krene briga o prolaznosti zivota, pa gubitak moralnih nacela, pa motivacije, itd.

Bio bih voljan za jednu trac partiju u Maxbetu uz espreso, da zaustavimo taj pad i revitalizujemo ljubav prema SP, ako li se nadjes u NS.

ps: upis ostavljen u polu-saljivom tonu

Edited November 21, 2022 by RatzenStadt

[Div]

 

 

Dileme, etičke i druge.

Sjajan tekst sjajnog Marčela, izdvajam jedan pasus, ostalo na linku:

 

 

Da li je boldovano štamparska greška? Oseća li Mitrović staDostrašće pored toliko vernih gledalaca.

No, nije to dilema, dilema je ono što se Marčelo pita i odgovara, može li se prihvatiti poklon kupljen prljavim novcem, može li se besčašće umanjiti nekom sumom. 

Može li se zameriti mladima koji prihvataju poklone u vidu 5.000 ili koliko već, dinara i puta, koji im daje Vučić iz naših džepova. Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Ko iz etučkih razloga odbije da uzme ostaviće više onima koje etika ne ometa, ako se u prvom primeru ne prihvati poklon Mitrovića, više će ostati Mitroviću, a on će naći način kako da ga (zlo)upotrebi.

Ima toga još, primera radi osnivači humanitarnih fondacija sa mnogo repova. Uplatim često skromni prilog fondaciji "Budi human" za lečenje teško obolelih, često dece, prvih par puta sa zadrškom, to je Šapićeva fondacija, preskočio sam to, uplaćujem za lečenje čoveka, deteta ne za promociju Šapića i njegovih.

 

Otkupljuju li oni grehove, da nije negde duboko ostao trag ljudskosti, ulažu u samopromociju, sve to pomalo. Ili bolje pitanje, šta mi radimo ako prihvatimo, podržimo, učestvujemo sa najboljom namerom i verom da nekom pomažemo.

 

Edited December 9, 2022 by Div

[Besni lala]

Zašto ne spavam subotom u pet ujutru

[vilhelmina]

Zamalo da ovo stavim na temu o zivotinjskom svetu, ali nisam htela da mracim tamo, a moram negde da podelim bes i frustraciju, pa cu ovde.

 

U Svedskoj poslednjih godina nicu zabavni parkovi kao pecurke. Korona, rat i ostale nevolje, pa ljudi radije trose pare u zemlji. Nista lose u vezi toga, naravno. Ima tu svega, od lepe prirode, mogucnosti da se voze terenci, motocikli, da se pentra po stenama, akvaparkovi, skejtparkovi i ostalo sto je danas in. Ljudi vole, pa neka im bude.

 

Ali zasto na jednom mestu na ovakvoj lokaciji….

 

 

… uz sve pomenuto, i mnogo toga jos, mora da postoji i zooloski vrt?!? I to sa sve zivotinjama iz tropskih dzungli, na mestu na kojem zima traje sedam meseci, a obdanica trenutno jedva pet sati? 
A izgleda da mora, jer besna publika i jos besnji vlasnici parka misle da tako treba.

 

Danas je iz tog parka pobeglo pet simpanzi. Pravo u skandinavsku mracnu sumu, na minus 10. Cetvoro je ubijeno, a za petim se jos traga. Da li su pobegli svojevoljno, iz ocaja, ili su isterani da bi se ustedelo na struji za grejanje, valjda ce pokazati nekakva istraga. Bar se nadam, jer su ustreljeni od strane vlasnika parka, bez policije. 
 

Kako god, pretuzno, prebesmisleno i krajnje razocaravajuce za jednu civilizovanu zemlju.

 

Izvinjavam se ako sam nekom pokvarila dan, ali kako rekoh, morala sam da podelim, da se ne raspadnem od besa i tuge.

[Pletilja]

 

On 12/14/2022 at 6:19 PM, vilhelmina said:

Zamalo da ovo stavim na temu o zivotinjskom svetu, ali nisam htela da mracim tamo, a moram negde da podelim bes i frustraciju, pa cu ovde.

 

U Svedskoj poslednjih godina nicu zabavni parkovi kao pecurke. Korona, rat i ostale nevolje, pa ljudi radije trose pare u zemlji. Nista lose u vezi toga, naravno. Ima tu svega, od lepe prirode, mogucnosti da se voze terenci, motocikli, da se pentra po stenama, akvaparkovi, skejtparkovi i ostalo sto je danas in. Ljudi vole, pa neka im bude.

 

Ali zasto na jednom mestu na ovakvoj lokaciji….

 

 

… uz sve pomenuto, i mnogo toga jos, mora da postoji i zooloski vrt?!? I to sa sve zivotinjama iz tropskih dzungli, na mestu na kojem zima traje sedam meseci, a obdanica trenutno jedva pet sati? 
A izgleda da mora, jer besna publika i jos besnji vlasnici parka misle da tako treba.

 

Danas je iz tog parka pobeglo pet simpanzi. Pravo u skandinavsku mracnu sumu, na minus 10. Cetvoro je ubijeno, a za petim se jos traga. Da li su pobegli svojevoljno, iz ocaja, ili su isterani da bi se ustedelo na struji za grejanje, valjda ce pokazati nekakva istraga. Bar se nadam, jer su ustreljeni od strane vlasnika parka, bez policije. 
 

Kako god, pretuzno, prebesmisleno i krajnje razocaravajuce za jednu civilizovanu zemlju.

 

Izvinjavam se ako sam nekom pokvarila dan, ali kako rekoh, morala sam da podelim, da se ne raspadnem od besa i tuge.

Razumem Vili.....

Pretvorili smo se u cudovista. Gledam klip u kojem dabar u zubima nosi 2 velike grane preko asfaltiranog puta u nekoj nedodjiji. Klip je plasiran kao primer egzotike, " vidi dabra, bas je sladak..." pa nije "sladak", mucenik je. Dabar radi ono sto dabar ume, takav je, ima potrebu da zagradi neki potok, napravi sebi dom u toj brani, on nema alternativu, perspektivu....za razliku od nas. Koji smo im sve oteli, pretvorili u profit. I koji secemo granu na kojoj sedimo. Sto jedan dabar, je l te, nikad ne bi uradio. 

 

 

 

 

 

 

Edited December 19, 2022 by Pletilja

[Amigo]

Nesto kontam kada vrijeme pocinje da utice na raspolozenje znaci da se ostarilo.

Nedavno bas bio neki sivi dan i to siv ono totalno, nema boja uopste, gore od crno bijelog televizora. Toliko da se odrazilo i na moje raspolozenje.

Poslije se sjetim da je tako nekada bilo u Sarajevu i to od novembra pa do kraja februara, skoro non-stop, cak i mnogo gore sa smogom koji se danima nije razilazio, razapnut izmedju brda i obronaka Trebevica, cvrsto prikovan za dolinu Miljacke, dok su se ulicne svjetiljke nazirale u sivim nocima.

Jedne prilike se sjecam, stojim na trolejbuskoj stanici i zaustavi se automobil i vozac nas upita, gdje se nalazim 

To mi tada uopste nije smetalo, niti sto su dani kratki, niti sto je hladno, niti sto su mi se noge smrzle, uopste zima je imala neki poseban smek, prepuni kafici, diskoteke, kina, redovni koncerti subotom u Domu mladih, vikendi kod Cicka.

Vrela krv mladosti je odnosila pobjedu, bojila je to sivilo u najsarenije boje, kao da smo imali neke ruzicaste naocare.

Jedna od onih pjesama koje i nisu nesto i koje se zaboravljaju, ali ima dah tog vremena, kada je najvaznija podjela medju rajom bila ko slusa kakvu muziku.

 

U vrijeme otkazanih letova

 

 

 

 

[RatzenStadt]

Tesko mi ide remigracija na gornje spratove nakon circa 30ak dana provedenih gotovo iskljucivo na sportu za vreme SP.
Toksicnost manje-vise, zabole me, ali dominacija i sveprisutnost nekoliko clanova koji ni Turingov test ne bi prosli, ranije mi nisu smetali, al' sad...

[Besni lala]