Arsenije Pesic

Bilo bi dobro da izađemo u majicama sa natpisom partiZan, da upotpunimo genijalnu ideju učešća na ovom turniru. I ne znam u kakvom će sastavu biti Lokomotiva, ima li povređenih, zaraženih koronom, mobilisanih itd.

Na spominjanje nuklearnog rata na više mesta čujem ili čitam "nije Putin baš toliko lud". Isti komentari su se čuli i kada je krenuo da gomila vojsku oko ukrajinske granice. Dakle razloge za nadu da neće sve otići dođavola treba tražiti na drugim stranama, ne u Putinovoj ne-ludosti.

Sve ovo plus činjenica da su svi igrači dovoljno košarkaški pismeni da: a) nisu rupe u odbrani, b) umeju da vode loptu i c) umeju da daju koš. To sa jedne strane značajno otvara mogućnosti treneru, a sa druge omogućava da se sa priličnom lakoćom rešavaju agresivna odbrana i zonski presing i da brdo nekih graničnih situacija na terenu prevagne na stranu Španaca. I onda imamo odnos izgubljenih lopti 9 prema 19 što je ogromna razlika. Španci su imali 62 šuta iz igre a Francuzi 48.

Nisam znao. Bilo bi zanimljivo da je tipovao na Francuze pa da imamo epski kleš dve moćne sile, ovako ništa.

Ovo što ja brojim u navijače Partizana nikada nije obraćalo pažnju na nacionalnost igrača, zna se kako su postajali "naši". S druge strane, ne može se reći da Željko nije od povratka pokušavao da dovede što više domaćih igrača, stvar je malo i do samih igrača koji iz različitih razloga neće u Partizan.

Mene živo zanima na koji način će večeras da usere Francuze. Pošto sam priču da ih je dovoljno sralo i da to mora da stane odbacio još onomad, dakle na onakvu količinu sreće protiv Turske njima stiže još veći kontigent protiv Italije, a pošto ni to nije dovoljno dobiju vesele Poljake u polufinalu. Znači njih ovde vuče takva sila da nije pitanje da li će ih opasno usrati i u finalu, već samo na koji način. Koliko su visoko podigli letvicu, ne bi me iznenadilo da Gober saspe pet trojki ili tako nešto.

2:0 77:75 je najopasniji rezultat

Naše rano ispadanje mi je pokvarilo užitak inače sjajnog prvenstva, ne pamtim bolji turnir. O svim greškama selektora i igrača koje su dovele do poraza protiv Italije je uglavnom sve napisano, čak i u random rezimeu ove teme koji sam uspeo da pročitam. Ono što bih ja dodao kao zamerku je neka vrsta gordosti u našem ponašanju i mindsetu na toj utakmici, u fazonu wow, Italijani poveli protiv nas, kako je to uopšte moguće, doživljava se kolektivni šok od kojeg nije bilo oporavka. S druge strane, gledam Špance koji ne doživljavaju šok što gube od Finske 15 razlike, već se skupljaju i kreću da riljaju da bi preokrenuli utakmicu, pritom se radujući kao da okreću utakmicu protiv drim tima. OK, ima i do tajminga i trenutka kada se to desilo, Italijani su nam otišli na dvocifrenu razliku u trenutku kada je bilo malo vremena za preokret, za razliku od priprema kada su nas ranije u utakmici ošurili pa smo uspeli da se vratimo. Ali i pored toga, ostaje mi utisak da mi nismo pokazali ono što sve ostale ekipe u eliminacijama jesu - fajterski duh i spremnost da se preokrenu stvari na terenu. U tom smilsu ovo prvenstvo je imalo brdo sjajnih takmičarskih utakmica a mi nismo bili deo toga. I ako je na to mislio @Drug Crni u jednoj prepisci koju smo imali tokom grupne faze, kada je pisao da mu se ne sviđa što nemamo nijednu zaista takmičarsku utakmicu pre eliminacija, pokazalo se da je bio potpuno u pravu. Ne znam da li bi neki jači protivnik ili poraz u grupi promenio stvari u tom smislu, ostaje samo saznanje da toga dana nismo bili dovoljno takmičarska i dovoljno ratnička ekipa u najvažnijoj utakmici. Pešić je uspeo da sastavi jaku ekipu, da obezbedi dobru hijerarhiju i međusobne odnose u ekipi i da stvori igru u kojoj sam iskreno uživao. Naša najbolja košarka na ovom prvenstvu, bolja je od bilo čega što je bilo koja druga reprezentacija pokazala. Na minus strani, tu su situacija sa Teom, problematična selekcija i izbor igrača za kraj klupe i, verovatno najvažnije, vođenje utakmica. Za dalje, bliži sam mišljenju da bi trebalo tražiti drugo rešenje umesto njega, jer on neće postajati mlađi i bolji, a slede kvalifikacioni prozori gde je 90% trenerskog posla upravo vođenje utakmice i prilagođavanje dešavanjima na terenu. Što se tiče igrača, nama se mnogo češće dešavaju situacije da gledamo kako igraju ispod očekivanja, bez obzira na to ko je selektor, koji je kontekst i koje je tamičenje u pitanju nego obrnut slučaj - da neko u reperezentaciji eksplodira i odigra iznad svog nivoa. Zašto je tako nemam pojma, ali te herojske partije u drugim reprezentacijama gledam na dnevnom nivou, a kod nas baš mršavo.

Sranje, baš mi je žao Nedovića, pre svega zbog posvećenosti koju je pokazao. Ne pamtim da je ikada igrao bolju odbranu. Naravno da smo oslabljeni bez njega, možemo samo da polemišemo u kojoj meri.

Možda i jeste bio udarac kolenom u kuk, ali je bio i neprirodan doskok nakon toga.

Lučiću je 'klecnulo' koleno pri doskoku na desnu nogu. Živ nisam dok ne dođu vesti.

Razumem tu vrstu opreza ali ne vidim šta smo večeras mogli bolje da uradimo. Brinem i ja za eliminacione utakmice ali me to ne sprečava da uživam u journey-u.

Ne slažem se, naročito za ovu utakmicu. Kidali smo i u odbrani i u napadu od samog starta, a pritom je Finska bolja ekipa ili bar egal sa onima koje su uspele da iznenade favorite ovde. Večeras me posebno oduševilo što nije bilo klasičnog garbidž tajma iako smo utakmicu rešili posle 15 minuta. Svaka čast i Fincima i našima kako su igrali na 30 razlike. Nedović je lepo uhvatio ritam, Davidovac takođe, ostali već jesu tamo gde treba da budu. Ja sam uživao, ovo je kad se uzme sve u obzir bilo savršeno veče. Bravo za naše momke.

Čitam ovo, a čuvene reči Žofrija Lovernja mi se pojavljuju pred očima... Inače, sinoć je Spasa izdominirao, brutalna partija. Znam, znam, čekaj bitne utakmice i jače protivnike, ali ništa što se dalje desi neće izbrisati ovaj fakat.

Nema javljanja sa lica mesta od našeg specijalnog izveštača @medobrundo ? Ili sam ja propustio? Btw, lepo mu stoje brkovi i

Je l' odgledao još neko drugu epizodu? Gde ste svi?

Okej, bilo je petnaestak minuta brljanja što igrača što trenera i to jeste značajno pokvarilo opšti utisak, čak do nivoa da kod mnogih preovladava nezadovoljstvo i zabrinutost nakon utakmice. ali Postoji razlog zašto je pobediti Tursku na domaćem terenu vazda bio težak zadatak. Gledam i sinoć kako njihovi igrači u jednom trenutku upadaju u taj mod, praktično trans, gde brže trče, više skaču, agresivnost im se penje na supermax a pritom pogađaju ono što inače ne pogađaju. Kombinacija toga sa publikom koja je takođe u transu, gde nekako nose jedni druge, i sudijama koje su u svojoj posebnoj vrsti transa dovelo je do toga da smo se u jednom dužem periodu pogubili. To nije dobro, ali treba shvatiti da ovako nešto jednostavno nije svakodnevna situacija, niti uporediva sa drugim vrućim terenima, ovo je prosto nivo iznad. Čak su uspeli i Jokiću da uđu u glavu, praktično ga potpuno zaustavili i doveli do toga da na kraju baca sa pola metra onaj pas Kaliniću, tako nešto stvarno ne pamtim od Jokića. Znam da ništa novo nisam rekao ali mi se čini da se prelako prelazi preko ovoga, pa sam morao da naglasim. Važno pitanje koje se ovde postavlja je i da li smo morali da dopustimo situaciju da Turci padaju u trans i kreću da nas melju u situaciji kad smo imali 20 razlike i igru kojom smo ih razbijali. Ja to ovako vidim: prvo, 20 razlike u današnjoj košarci ne garantuje pobedu i imamo na redovnom nivou situacije da se ekipe vraćaju iz tih minusa. Drugo, na +20 Ataman je rešio da se kocka, udvaja Jokića i ostavlja otvorene šuteve. I kocka mu se isplatila, mi smo u tom delu 3/4 imali šut za 3 nešto tipa 1 od 7, od čega je većina bila iz potpuno otvorenih pozicija. U isto vreme njih je krenulo u napadu i to je bilo dovoljno da se sa +20 spuste na jednocifrenu razliku. A onog trenutka kada su se spustili na minus osam ili devet, počeo je drugi tip utakmice i ovo o čemu sam pisao gore. Ima tu još mnogo stvari ali i ne mora sve u jedan post, kao što je činjenica da je Ataman sam vrh trenerskog posla van NBA, a naročito je dobar u prilagođavanjima tokom utakmice, i njegov Efes je brdo utakmica dobio gaženjem u 3/4 i 4/4. Vasa je igrao sa očiglednim strahom od povrede, ne znam da li je imao dva njegova tm ulaza za celu utakmicu a i tada je više vodio računa kako će da doskoči. itd itd I na kraju, ima valjda nešto dobro i u tome kako smo došli do +20 protiv Turske i kako im nismo dali da dobiju utakmicu na domaćem terenu iako su u samom finišu imali egal. Igramo pametnu košarku, stepenom uigranosti i nekim detaljima u odbrani sam iskreno zapanjen, mnoge ekipe na kraju klupske sezone ne uspevaju da izgledaju u odbrani kako mi povremeno uspevamo već sada. I na kraju 2, čija god vradžbina da je radila, uradila je posao, prošlo je bez povrede. Tako da je meni za ovo sinoć plus strana sve u svemu značajno deblja.

Previše mračenja ove noći.

Znači umesto prinošenja žrtve, žrtvuješ sebe apstinencijom od mesa, i to u najvažnijem obroku u nedelji? To ti je i jače nego ovo moje.

HBO barabe su uporno i neprestano gruvale reprize GoT-a čisto da me podsete koliko sam navučen. I tu nema pomoći, naravno da ću da gledam HoD iako me prva epizoda nije baš kupila.

Zašto ne bi moglo? Ako imaš dva HDMI ulaza na TV, mogu dva STB-a. Ja već dugo imam istovremeno i iris i eon, u jednom trenutku su mi dokurčili strimovi i daleko mi je manja patnja da plaćam dve kablovske i gledam sve što hoću na tv-u, k'o pravi srpski domaćin. Inače, jedina istinska korist od Arene je PL kanal koji je delgado pomenuo. Slučajno naleteh, nalazi se negde iza svih Areninih kanala. Prenosi, komentari, pregledi, sve što mi treba u vezi PL je tu, ne moram uopšte da slušam domaće komentatore.

Ne stižem puno da pišem, pa da se vratim par koraka unazad. Za mene je utakmica protiv Grčke bila vrlo bitna u smislu da je rezultat te utakmice značajno određivao raspoloženje, samopouzdanje, poruku koju šaljemo glavnim rivalima na EP, dakle u tom smislu sam rezultat utakmice smatrao vrlo bitnim. I pobeda jeste ostvarila efekte koje sam očekivao, i igra i pobeda su ozbiljan stejtment. Utakmica sa Turskom, po meni, ima drugačiji značaj. Ovde je prva i najvažnija stvar pobedom ostati u igri u kvalifikacijama koje mogu da se ispostave kao vrlo bitan faktor za bližu budućnost naše reprezentativne košarke i u tom smislu nama je svaki sledeći meč važan gotovo kao četvrtfinale velikog takmičenja. Pobeda nad Grčkom je, osim ostalih pozitivnih efekata, upravo odškrinula vrata mogućnosti da uspešno prođemo kvalifikacije i sad bi trebalo uraditi sve da se ta šansa iskoristi. To vasži i za večerašnji meč, koji nam u principu dolazi u prilično dobrom momentu i zato bi trebalo ići punim gasom, a važi i za sve mečeve do kraja kvalifikacija, u smislu da svako mora da odradi svoj deo, jer na primer bilo koji igrač Partizana i Zvezde koji bude priključen reprezentaciji u prozorima donosi veliki plus. Druga za mene bitna stvar večeras je da vidim koliko je zaista ova naša ekipa spremna za fajt u svakom smislu. Jer, budemo li pobedili Tursku na njihovom terenu u takmičarskom meču, uz ceo repertoar koji očekujem da jedan takav meč donese, to će meni da potvrdi da imamo, pored kvaliteta, i herc i glavu i ostale neophodne organe da uradimo velike stvari. E da, šamani, vudu vračevi, vlaške veštice i ostala braćo i sestre, ubacite ako nije frka na današnju plejlistu onaj stari, ali uvek aktuelni hit da se niko ne povredi večeras. Evo i ja ću da prinesem žrtvu za ručak u vidu dva smuđa, 700 i 800 grama, i oplačem ih uz malo tamjanike, da odobrovoljimo basket bogove ako je ikako moguće.

Da li je to većanje bilo nešto kao...

Zaboravih da pitam, je l' ukačio neko onaj tajmaut Pešića, crta neki side pick pa raspoređuje ostale, crta kružiće po tabli ovaj ovde, ovaj ovde, pritom ne pominje nijedno ime. Na kraju ga Lučić nešto pita, a Kari mu odgovara nešto kao 'ali ja ne znam gde ti stojiš'. Nisam čuo lepo, možda sam i potputno pogrešno skapirao, ali se nakon toga i Šarenac nasmejao i prokomentarisao u smislu 'zanimljiv tajmaut'.

Ali kakav revolveraški obračun Obsta i Marinkovića...pripaljuju trojke, lopta ne dira obruč. Nego, meni nikad nije u redu čašćavati igrače svakakvim epitetima kada vidiš da daju svoj maksimum, što je na primer kod Vanje očigledan slučaj. Ja ga nikako ne volim kao igrača još tamo iz poslednjih sezona u Partizanu i nemam nikakav problem s tim da ovde ne bude u 12, ali mora da se kaže da je ovaj period priprema i utakmica pošteno odradio. I da ako bude bio u 12 ima šta da ponudi, makar to bio i samo ozbiljan trud u odbrani i istrčavanje kontri. Kad sam kod kontri, posle mnogo vremena imam privilegiju da navijam za ekipu koja ume da realizuje kontru, fala basket bogovima.