Kinik

... Sto volim ova srpska predvidjanja! Sva im glavudza u cvegerima - no albancima ce se obiti o glavu! Nesto u stilu: Неочекивана Сила Која Се Изненада Појављује и Решава Ствар. ...

... I to odavno! Kako je ono pisao u svom dnevmniku J. Gebels: 'sutra cu da pitam firera kad ce da primeni nase tajno oruzje'. ...

... Srbija je po kosovskom pitanju kao kucence koje olizuje ostatke hrane iz musave cinije, gurkajuci je levo-desno po citavoj prostoriji. Interesantno - uvek nesto ostane, ili neko plejsne jos jednu kutlacu zderila - pa eto nove radosti. Toliko mahanja repicem, toliko radosnog cviljenja, a ono - nista! I tako vec od '99. I niko srbiji ne odgovara - ni MZ, a nije odgovarao onaj Ahtisari (sada bi dali doope da se njegov plan implementira - to je bilo vise od ZSO), ni ostali likovi - a kola sve vise tonu u glib. Na svaki srpski pokusaj politickog driblinga - albanci odgovore kontrom. I to jos kakvom! Sta vredi neko sitno zacikavanje albanaca u kuloarima kada svi znaju - srbija mora potpisati! Mislim, ne moraju da potpisu - no, onda neka se zaista oproste od 'svetog kupusnog kamena'. Ispod Ibra zivi vise srba nego u severnoj srbohaziji, Pristina ce donositi zakone i implementirati. Bice po onoj - 'tiha voda breg roni' - sav taj svet ce se polagano izmestiti ispod srpskog uticaja i prihvatiti Pristinu kao neminovnost (primer 'rvacke). Uostalom svako zivi samo jednom. A ovim nesretnicima na severu - sa takvom nakaradnom politikom (ali to su samo lajavi beogradki placenici koji ce sutra da zdime u srbiju) - nema leka ni pomoci. To je neki srpski patoloski samoubilacki poriv. Deja Vu. Srbi misle da ce time povuci citav svet za sobom? Nece. Drugi ce se izmaknuti, pa i neki srbi, - a ludaci ce da osinu o tvrdu zemlju. Ja se secam nekih demonstracija u Pristini - policija i vojska mahnitaju, a sa terasa treste narodnjaci! Pa sam rekao - sta to radite nesretnici? Jeste li vi normalni? Ajde, pakujte se odmah i u bezaniju! Tako je i bilo. Late Mother i Late Father su gledali nemo, bez komentara. Kada se prave neki planovi oko resenja kosovskog pitanja, srbi se pozivaju na neki 'kompromis'. Sto podrazumeva samo jedno - da oni, na kvarnjaka (a to im nije prvi put!) maksimalno nametnu neke svoje iscasene fantazije, a albanci, kao i uvek - samo podlegnu. No, ta su vremena prosla. Jednostrano se projektuje neka 'eksteritorijalnost' manastira, povracaj drzavne i privatne imovine, kontrola nad onih nekoliko raspadnutih firmi koje opstaju zahvaljujuci dotacijama iz Bgd, primitivno uslovljavanje oko vode i ostale nepodopstine tipa srbohazije vrljavog lopinskog krmka iz Laktasa. Mislim MZ se prevarila vec jednom u_bosni, sumnjam da ce i na Kosovu. Sa druge strane - niko ne spominje i srpske obaveze - sva zaostala primanja, staz, socijalna davanja, dug prema zdravstvu, obrazovanju, etc, etc - da ne govorim o pitanju ubijenih i nestalih. Zar neko zaista veruje da je to moguce sakriti pod tepih? Kad se podvuce crta - tesko da ce srbi nesto mnogo ucariti, a ono prosjacenje 'dajte nam barem nesto' to je dno dna! ...

Citam neke ruske analiticare (opozicione) kao i politicke komentatore - malo je reci da se zgrazavaju sta se dogadja u siriji i kakve su im prognoze. Sto se vise kremaljski degenerik trsi - vecu cenu ce da plati. Spao je na neke crtace i umobolne projekcije nekog 'nevidjenog tajnog oruzja koje niko nema'! To je sizofrena patologija, neukog lika koji je odavno oboleo. Moralni patuljak i bioloski otpadak. No, to mu ocigledno nije najbitnije - on se samo trudi da sebe, i svoju gangstersku bandu koja ga okruzuje nafiluje parama. Zato sto su sve ruske inicijative - ali apsolutno sve - od 'gasnih tokova, pa do oruzja i 'finansijske pomoci' usmerene na to da putljerovo okruzenje zaradi pare. Pa oni pokradu 50% svih para! Sta neko misli, da je ono rusko zahrdjalo oruzje, onaj 'sssr surplus' namenjen kao pomoc srbiji? Ne, to je samo prilika bosovima da otimaju novac. U svemu, u svakom poslu - zna se koliko uzima putljer, a koliko ostali. To je bure bez dna i to ce jednog dana kostati jako puno. Imaju oni iskustvo sa propalom drzavom - ovoj niko ne garantuje da ce potrajati. ...

... Odlicno! Onda neka ti ukinu takse, formiraju ZSO i izaberu sastav vlade. ...

... Vrlo malo me zanimaju rašističke fantazije i zaverologija iz kremaljske pozlacene klonjare. ...

... Normalno da je lika likvidirala rusko-sirijska zlocinacka banda, ne bez doprinosa turske, no slaba im je vajda. Nikada oni nece resiti sirijsku krizu i kad-tad ce kremaljski degenerik morati da podvije rep i ode iz sirije. Normalno, i iz zivota! ...

... >> ... Slike i prilike Hajde da se malo odmorimo od tutumračenja po bespućima srpske politike (ne)ozbiljnosti, subota je dan za kulturu, zašto je ne bismo posvetili kulturi novinske fotografije, koja je u povijesnim razmerama relativno nova pojava. Piše: Svetislav Basara, 09. novembra 2019. 20.00 Podsetih vas onomad da londonski Times – bastion vrhunskog novinarstva, koji je dugo odolevao novotarijama – nije objavljivao nikakve fotke, sve do početka osamdesetih godina prošlog veka, niti je (čak i vrhunske) novinare potpisivao drugačije osim inicijalima. Punog imena i prezimena (i to ispod teksta) udostojavao je isključivo ličnosti formata Vinstona Čerčila ili Bertranda Rasela. Moja malenkost takođe ne navodi novinske fotografije, ali budući da je mali Mujo, a ne Don Kihot, šta će, kud će, ide tamo kud i drugi Turci. Ako se možda pitate zašto sam (načelno) protiv novinskih fotografija, pogotovo protiv fotografija autora, evo odgovora, zato što nakon objavljivanja prve novinske fotografije nekog veleuglednika nije trebalo da prođe ni trideset godina da bi u novinama osvanula slika mindže neke veledromfulje. Nemojte trčati pred rudu, nije u pitanju moralna panika, nije problem u slici mindže, problem je u posmatračima slike, čista filosofija je u pitanju. Budući dvodimenzionalne, novine su prirodno stanište za dvodimenzionalnost teksta, ali su gubilište za trodimenzionalnost uslikanih stvari, ljudi i pojava. Novinske slike – htele ne htele (a najčešće hoće) – sve nekako izjednače. Poistovete babe i žabe. Zapandrče, recimo, sliku patrijarha Pavla, ispod uture sliku raščepljene Cice, kriterijumi s vremenom opadaju, pa sasvim nestanu, sve to ide subliminalno, neosetno, a naročito neosetno ide u Srbiji čiji žitelji u otupelosti ne osećaju ni nabijanje Sebastijana u mozak. Koliko Srbi ne vole promene, čak i kad ih se ništa ne tiču, pokazala je promena moje nadfamozne slike. Od ponuđene dve tri izabrao sam gornju zato što je skorašnja, pa ko velim, zašto da ne izađem u susret komentatorima koji su zahtevali da umesto mladalačke, podastrem fotografiju koja pokazuje pravo stanje (pretpostavljene) oronulosti moje malenkosti. Ne možeš ti Srbima ugoditi, lepo mi je govorila moja baba. Komentatorsko nezadovoljstvo mojom novom slikom (i stanjem oronulosti) bilo je saborno; pretpostavke šta sam slikom hteo da kažem – koga da podržim, a kome da uvalim dubaru, da ne kažem baš Sebastian – na granici (a bogme i preko granice) paranoidne shizofrenije, a najbolje mi se dopao neprejebivac koji je raskrinkao srodstvo po vijetnamci između Vulina i mene. Oglasio se i Radovan Cetvrti konstatacijom da slika „otkriva moj karakter“ (ne treba valjda ni reći kakav je). I ja ću reći nešto o Radovanovom karakteru. Pikantno je. Bio sam, naime, u društvu sa Radovanom u B. Bašti, nema tome ni dvadeset dana. Radovan je pod pravim imenom bio u dlaku isti kakav decenijama glumata da jeste, sve dok se ne dokobelja do kuće i tamo se skljoka u ljigavu želatinsku masu koja smogne snage da kucka po tastaturi. Šta da vam kažem. Slike i prilike. ... << ... ...

... Pa onaj monstrum, sifiliticar Uljanov je jednom rekao - 'svaka kuvarica ume da upravlja drzavom'. ...

... Nista - samo prezime. Secam se najava na Radio Beogradu, kada se nekom spikeru omaklo - ... Efrema Kurtza ... Pa kad je izasao iz studija a raja se valja - alo, bre, jesi pijan? Kaze se - orkestrom diriguje E. Kurtz! A sto se tice slicki - neka Atreid malo srčuje po Net-u o berlinskim diplomatskim danima 'njegove ekselencije' I. Andrica, prijemu i rukovanju sa Adolfom, nemackom ordenju i sl.

... Zasto ne bih negovao isti stav? Pa ne zivim ja tudji, nego svoj zivot. Nisam duzan da ispunjavam necija ocekivanja. Za to postoje 'profesionalni pcelari'. Sa povecim politickim 'opušom'! Eto, muceni Svetislav nikome ne mora da se slihta, ni da se dodvorava. Btw, nemoj ti brinuti o meni, brini o 'profesoru'. Samo se seti kako se seljacki krljao sa grcevitim mr. Prangyjem. Milina je bilo gledati / citati kad su se sudarile dve 'biografije, celokupne figure, 'opuši'. Onaj policajce-prangijas, ovaj pcelar koji nagurava aute. Bottom line: niko ti ne brani da pises kako hoces, nii da imas svoje politicke favorite. Samo jedno preskoci - nemoj pokusavati da me ubedis u neku svoju istinu, jer samo gubis vreme. Moze da se ispostavi da toliko nisam u pravu - da hoce nebo da padne na srbiju. Iskreno - svejedno mi je. ...

... Sta su poceli da kopiraju demokraturce? Kada blatis - blati mnogo, uvek nesto ostane? Ruska mafija je bila premrezila UK, gde su se budalcine navadile na ruske pare, dok ona nesretnica Mejova nije pocela da vrsi razna istrage. Ko se naprimao tih para? Laburisti? ...

... Kad su u pitanju stavovi oko knjizevnih poslenika, misljenja, ocene i slicno - jedini stav koga se drzim je moj stav. Sve ostalo preskacem. No, to nikoga ne treba da brine - meni je i Mona Liza rugoba, a neki 'najeminentniji' spisateljski likovi tek tuzni skribomani. Ne znam samo cemu je sluzio onaj carsav, kad je sve moglo da stane u jednu recenicu: >> ... Proces u kojem se nemogućnost branjenja (na bilo kojem nivou) određene diktatorsko kriminalne grupacije (ne nazivam ih političkom opcijom, jer to nisu, nisu bili ni 2012te, ali to je druga priča) kompenzuje, manje ili više uspešno, pljuvanjem svega onoga što nije deo te grupacije, a posebno onih snaga, pojedinaca, grupa ili ideja koje za cilj imaju, na bilo kakav način, smenjivanje vlasti, rušenje diktature i rušenje vrednosnih tablica nametnutih odozgo. ... << Napisao sam vise puta - neka pobede vec jednom na tim f'n' izborima i onda voze svoju pricu. Ovako se samo isprazno kurobecaju. Tek ono: ' ... diktatorsko kriminalna grupacija / pljuvanje svega / snaga, pojedinaca, grupa ili ideja za smenjivanje vlasti, rusenje diktature ...' spada u onaj referen - i rezanci s makom! Btw, u sredini recenice se 'profesor', pa makar i pcelarstva, pise malim slovom. Doduse to je novokomponovani politicki recnik u stilu: '... da pozdravimo Gospodina Prangyja ...' ...

... >> ... Support The Guardian from as little as €1 – and it only takes a minute. Thank you. ... << ...

... Vec smo raspravljali o tome - DT je pre svega poslovni covek / menadzader, vrlo dalek od demokraturskog i republikanskog politickog brloga. On ih je jednako sokirao. Na mnoge stvari gleda drugacije - nepojmljivo mu je da USofA trguje na svoju stetu, daje prednost konkurentu u ime neke sumnjive ideje. Taj konkurent ne polazi od istih principa kao USofA, vec na sve moguce nacine pokusava da izvuce korist - uz primenu lazi, obmana, podmetanja, potplacivanja tudjih menadzera, kradje, spijuniranja i cega sve ne jos. Sto bi neko trpeo te nepodopstine kad ne mora? Mislim da su se i americki establisment, a i citav svet dobrano potresli / zgranuli nakon izbora DT, jer je trula torba pukla i unaokolo se rasule sarene djindjuve. Otud opsesija - grcevita borba da se sve vrati na staro, poznato i ususkano - no to nije moguce. Ima Marfijevo pravilo - kad crvi pobegnu iz konzerve, mogu se samo pokupiti u vecu konzervu. ...

... >> ... Sebastijanov odgovor Iscrpan i seriozan utuk inženjera, profesora, akademika, dede i ljubitelja vina, Dušana Teodorovića na moju kolumnu, kojoj je u opisu radnog mesta da bude zabavno-zajebantsko-satirično štivo – koja je, dakle, u svetu tekstualnosti ono što je u svetu likovnosti karikatura – ipak zaslužuje ozbiljan komentar. U dve tačke. Piše: Svetislav Basara, 04. novembra 2019. Tačka prva. Profesor priznaje da „nije politički lumen“, ali odbija svaku primisao da se kloni „konkretnog političkog angažmana“. Kao protivargument nabraja gde je sve gurao automobile, u kojim je sve emisijama pričao i u kojim je sve varošima držao antiprotivne govorancije. Ništa ja od toga nisam sporio, ali napominjem da je gorenabrojano samo površinski sloj političkog angažmana, a da je veliki problem – ne samo profesora Teodorovića nego čitavog ovog društva – što u današnjoj „demokratskoj“ (kondukter, kesu) opoziciji ispod tog sloja nema ništa, nikakvog „političkog mesa“, što će reći političkog organizovanja sa precizno definisanim programom i detaljnim planom kako tim programom iskopati rupu i namamiti stvarnost da u nju upadne. Eto, to je konkretan angažman, sve drugo je glumatanje i kerebečenje. Došlo se do toga – tačnije srozalo se na to – da se u Srbiji „političkim delovanjem“ smatraju redovne subotnje smotre seljačkog konceptualizma sa sve deljenjem budalastih odlikovanja, „odbranom železničkog mosta“ i protestom „protiv zagađenja vazduha“. Bojkot efendije i grupe građana kojima profesor daje podršku – i kojima gura automobile – sve koji se ne slažu sa njima optužuju – na podobije svog askurđela, podnarednika, vaginofila – da rade za Vučića, ja pak u ime svih uzvraćam tvrdnjom da za Vučića rade – i to udarnički – svi koji podržavaju ovu i ovakvu opoziciju. Vučić bi bio na vlasti – mada verovatno ne ovoliko dugo – sve da protiv sebe ima stvarnu i ozbiljnu opoziciju, ali se suočen sa stvarnim opozicionim otporom ne bi usuđivao da radi ono što radi, a stvarni mu otpor ne mogu (tačnije – neće) pružiti oni koji su, doduše malo diskretnije, radili isto što i on i što nameravaju da rade kad se Vrhovni po sili fizičkih zakona strmopizdi sa vlasti. Tačka druga, Bajaga. „Momčilo Bajagić me mnogo razočarao što se slikao sa Vesićem“, piše Teodorović i dodaje da je razočarenje možda pomalo nespretno formulisao na tviteru. Imam pitanje. Šta gospodine Teodoroviću, čovek vaših godina i vašeg ugleda uopšte radi na tviteru, mediju političke fukare, starleta, kretenizovanih i sumašedših? Imam još jedno pitanje. Ne uviđate li, profesore, izvesnu sličnost između vašeg razočarenja što se Bajaga slikao sa Vesićem i odbijanja primitivnih naroda da se slikaju iz straha da će im fotoaparat (ili fotograf) „ukrasti dušu“. Neće, valjda, biti da je Vesić prigodom slikanja ukrao Bajaginu dušu, odneo je Vrhovnom Prevashodstvu i prostro je pred njim kao trofej, da ne kažem baš kao lavlju kožu. Želim vam, uvaženi profesore, uspešno guranje automobila i na sledećim predsedničkim izborima. ... << ...

... >> ... Rekord U ponedeljak, 4. 11. 19. u 7.42 AM siđoh u podfamoznost i ustanovih da je naša subotnja kolumna oborila sve rekorde komentarisanosti. Piše: Svetislav Basara, 05. novembra 2019. U to doba beše tačno 81 (i slovima osamdeset jedan) komentar, and counting… Ne treba valjda ni reći da mi je srce bilo puno, mada mi nije bilo sasvim jasno otkuda toliko „odziva“. Tim više što u kolumni nije bilo ničega o čemu se već nije govorilo. I to tokom vikenda kada je – pretpostavljam zbog odavanja komentatorluka svemu što vole mladi – obično najmanji. Osamdeset jedan komentar – to je pogolema masa teksta pa zato metodom slučajnog uzroka pročitah samo nekoliko i uverih se da sam ih još davno (i višekratno) čitao. Jeste, što reko Propovednik, da pod suncem nema ništa novo, ali pod podfamoznim Suncem, osim što je sve staro, sve je dozlaboga otrcano i izanđalo. Poput, recimo, ko zna kojeg po redu epohalnog raskrinkavanja da moja malenkost – pod uticajem alkohola, naravno – piše ovako kako piše zato da bih ponovo postala NJena Ekselencija. Da li N. N. komentator zaista misli da je tome tako? Ma jok. Negde je to načuo (ili pročitao, a imao je gde), pa to ponavlja (kao sopstvenu mudrost) kao što je ona češka baba u nastupu pravovernosti dodavala grančice na lomaču na kojoj je goreo Jan Hus. Ako se, dakle, N. N. komentator protiv mene (ne protiv stavova koje iznosim) „bori“ (tj. pljuje mi pod prozor) izmišljotinama, da li je realno da N. N. komentator – i stotine hiljada njegove N. N. sabraće – očekuju da se njima kolektivno ne manipuliše izmišljotinama. Jedan , opet, još NN-iji komentator piše da je Vesna Pešić huškanjem na bele listiće dovela na vlast „nesmenjivu vlast“ (nema, uzgred, takve vlasti), ja pak ne bih bio tako strog prema Vesni. Tadića i njegovih 40 razbojnika jeste TREBALO smeniti, debelo su to bili zaslužili, problem – koji je izmakao Vesninoj (i ne samo njenoj) pažnji jeste to što nije bilo nikoga da ga zameni i što bi se sve – sve ga na JexS-ovo mesto došao Franja Asiški – svelo na manje više isto. A zašto, to je u preksinoćnom Utisku nedelje ukratko objasnio Goran Ješić rekavši da je to zato što nemamo državu, a ja dodajem i što je nikada nismo imali i što je – kako stvari stoje – nikada nećemo ni imati. Ruku na srce, i ja sam to vrlo kasno shvatio, tek negde 2014, kada se bezdržavnost pogoršala proporcionalno porastu (povratku) autoritarnosti, tako drage većinskom srpskom srcu. Nekako u to vreme sam se politički deemocionalizovao, dokonao da davno započeti procesi raspadanja – koje je jedva dva-triput pokušano zaustaviti – po sili nužde moraju ići do svog žalosnog kraja, koji je sve bliži, tu je, nadohvat ruke. Nije da sam dibidus ravnodušan – kamo sreće da jesam – ali vaistinu me zabole Sebastian da li će razaranje strukture koja nikada nije ni sagrađena kraju privesti Vučić ili će posao preuzeti SZS – koga je ideja bojkota srozala na 8,5% podrške. A vama, kao i prof. Teodoroviću, želim uspešno guranje automobila po pešterskoj visoravni. ... << ...

... Svako ima pravo da se u na 4umu / blogu predstavi kako hoce. Pa ako je voljan - i da izgradi virtuelni 'lik / karakter'. Nema potrebe cikati nekoga 'anonimnoscu' - to nije korektno. Sa druge strane, ocigledno postoje stvari / cinjenice, o kojima nikovi ne pisu / ne zele da pisu, ma koliko se trsili da su istinoljubivi. FMD je rekao - 'ako bi svi govorili istinu, svet bi se usmrdeo'. Pre svega to ne treba njima, a tim pre auditorijumu. Eno i konjusarov sin Harry i ona 'princeza' nesto lanuli / prosuli u javnost, pa sad QQLL, nikako da prikupe sve konce. Tako da ne treba cackati oko 'istine'. Najbolja trgovina bi bilo kupiti coveka po pravoj vrednosti, a prodati za onoliko koliko sam sebe proceni. Zna se sta je definicija 'hakerisanja' i kakve to konsekvence nosi. Oko misljenja. Meni recimo nista ne znaci Obamino misljenje o 'javnom zdravstvu', a tek nekog anonimnogf 4umasa, sve u stilu 'draga Saveta'. Jeste, ima na 4umu nikova koji pisu o raznim stvarima. To su samo ljudske posude, specificnog oblika koje se pune odredjenim sadrzajem. Pa tako svaki nik pise o svojoj - swejskoj, rusiji, ameriki ili nekoj egzoticnoj nedodjiji. Ne misle valjda da nekome otvaraju oci svojom 'istinom'? No, ima likova u zivotu koji nikada nisu bili na odredjenim mestima koje opisuju u nekoj svojoj imaginaciji - umetnickoj, pesnickoj, novinarskoj - pa im se vise veruje nego nekoj 'influenserki / influenseru' koji umislja ako se posrao u apartmanskom WCu nekog hotela pored turisticke znamenitosti - da je ekskluzivni vlasnik iste? Ili 'istine' o njoj? 'Strucno misljenje' je za strucnu raspravu / 4um, mahom samo da publikum cita, no zatvoren za piskaranje (pitanja se mogu uputiti samo Moderatoru). Doduse, i to se izbegava (zbog 'hakerisanja'), pa zato postoje savetovanja / simpozijumi gde je potrebno fizicko prisustvo i akreditacija. A 4um je samo lagana razbibriga za zgubidane, pa nema potrebe ulagati citavog sebe u tu rabotu. ... ...

... ...

... ...

... >> ... Библиографија [уреди] Приче у нестајању (1982), Peking by Night (1985), Кинеско писмо (1985), Напукло огледало (1986), На ивици (1987), Фама о бициклистима (1987), Феномени (1989), На Граловом трагу (1990) - наставак чувене Фаме о бициклистима, Монголски бедекер (1992), Тамна страна месеца (1992), De bello civili (1993), Дрво историје (1995), Уклета земља (1995), Виртуална кабала (1996), Looney Tunes (1997) - Манично-параноична историја српске књижевности у периоду 1979–1990. године, Света маст (1998) - Наставак манично-параноичне историје српске књижевности у периоду 1979–1990. године, Вучји брлог (1998), Идеологија хелиоцентризма (1999), Машине илузија (2000), Краткодневница (2000), Џон Б. Малкович (2001), Бумеранг (2001), Оксиморон (2001), Срце Земље (2004), Фантомски бол (2005), Успон и пад Паркинсонове болести, Београд: Дерета (2006) ISBN 978-86-7346-554-8, Изгубљен у самопослузи (2008), Мајмуноописаније (2008) - књига прича, Дневник Марте Коен (2008), Дрво историје (2008) - књига у издању "Службеног гласника", која садржи есеје раније објављене у књигама „На ивици“ (1987), „Дрво историје“ (1995), „Виртуална кабала“ (1996) и „Идеологија хелиоцентризма“ (1999), Нова Страдија (2009), Фундаментализам дебилитета (2009), Ерос, гирос и Танатос (2010), Почетак буне против дахија (2010), Тајна историја Бајине Баште (2010), Mein Kampf, Лагуна, Београд (2011), Дуговечност, Лагуна, Београд (2012), Гнусоба, Лагуна, Београд (2013), Тушта и тма, Лагуна, Београд (2014) - књига писама са Миљенком Јерговићем, Анђео атентата, Лагуна, Београд (2015), Други круг, Лагуна, Београд (2015) - друга књига писама са Миљенком Јерговићем, Очај од нане, Лагуна, Београд (2016), Андрићева лествица ужаса, Лагуна, Београд (2016), Нова српска трилогија (2017, три раније објављена романа, „Успон и пад Паркинсонове болести“, „Дневник Марте Коен“ и „Почетак буне на дахије“, обједињена заједничком историјском судбином), Пушачи црвеног бана (2017, избор колумни), Атлас псеудомитологије (2018), Београд, Службени гласник у саиздаваштву са Институтом за јавну политику из Београда. ... << Zaista - klasicno izd...anje. Nikada taj nece postici uspeh nekog estradnog mrsomuda kojih se namnozilo kao kusih pasa u ovom provizorijumu. Pogotovo kafanskih 'selektorskih' sibicara ('komentatorluk') koji bi nesto da dobacuju, no su nemusti i neuki sa 3 casa i 2 odmora, 'malim & velikim'. A i jasno je sta mu zameraju - sto nece da se svrstava uz politicku luzersku bagru, sto je recit, sto besprekorno vlada zanatom i sto moze sebi da dopusti da opljune koga hoce i kada hoce. Ostalima samo sledi onaj sjebastjan_qurtz. ...

https://www.thesun.co.uk/news/1740960/couple-with-eight-kids-says-family-have-been-neglected-by-council-who-only-offered-five-bedroom-house/ Prosto da se sovek sazali na ovog kamerunskog shitholinskog kozoeba, koji je morao da zameni svoju vilu u savani sa vise soba i vise kupatila, ofisom i gymom sa kozama za neki cumez u UK! Zaista, zivot i kad je najbolji ume da bude nepravedan. ...

... Ako neko nije star, nije bolestan, nije hendikepiran - on treba da radi, a ne da masta o tome da ga drugi izdrzavaju. Kad vec dobija socijalu - to mu je sto mu je. U vecini zemalja covecanstva, neka sirotinja zivi za 1-3 $ dnevno. Ovo sto evropski dzabalebarosi i izdrzavana lica dobijaju, a sposobni su da rade, to je misaona imenica za mnoge nesretnike. https://time.com/8515/what-the-world-eats-hungry-planet/ Dovoljno je da pogledas ove pregojene likove - razdesene od ugljenih hidrata, raznoraznih sokica, slatkisa ... i ostalog junk fooda i uporedis ih sa sirotinjom, pa da ti bude sve jasno. I ti siromasni nesretnici zive RL, a ne kao evropska krmad. 🐽 ...

... >> ... Završni račun Što reko legendarni užički kelner, Rade Klej, hajde, manguparijo, da vidimo šta smo imali u obračunskom periodu 2009 – 2019. Piše: Svetislav Basara, 08. novembra 2019. Imali smo dakle lošu (i sve lošiju). lažovsku, muljatorsku i lopovsku vladavinu personifikovanu JexS-m Tadićem, koji se – usran od straha da i on ne bude streljan kao Đinđić – posrao na sve što su Đinđić i DS uradili na poslu stvaranja institucija i oslobađanja građana i – pod supervizijom čika Dobrice – krenuo putem kojim se (prividno) lakše ide, a koji vodi i završava u OVOM. Tačka. Novi red. Nakon što je poseljačio DS – spreman i na kozojepstvo u kome bi zacelo završio da se u poslednji čas nije strmopizdio – JexS i njegove maloumne majke invencije „evropeizovale“ su glavne konkurente, radikale, računajući, valjda, da će tako „evropeizovani“ radikali izgubiti glasove antievropskih glasača koji će, je li, pojuriti u poseljačeni DS. Bio je to moronski zajeb u računu. Glasači radikala idu tamo gde im Vrhovni Radikal kaže. Ako treba na Mars – na Mars. Sve te muljavine izazvale su (razumljiv i opravdan) revolt u redovima demokratskostranačkog simpatizerstva koje se u jednom momentu unervozilo i požurilo da JexS-u i Co vidi leđa. Debelo je on zaslužio da mu leđa budu viđena, ali nervoza je loš saveznik, pa su beli listići (i ko zna ko još) na vlast instalirali Vrhovno Prevashodstvo, koje je tada bilo isto kao i danas, sledstveno mi nije sasvim jasno šta su nervozna biračka tela očekivala od njega. Razočarani izgledom Vrhovnog Lica – ne znam, rekoh, šta su očekivali da vide – gorepomenuti građani i simpatizeri su vrlo brzo poželeli da vide i Vrhovna leđa, ali su videli samo poveliki Sebastian Kurtz, pa su se (ne baš energično) okrenuli onima kojima su juče sami okrenuli leđa i u njima počeli da priviđaju spasenje i moralne gromade, svejedno što su ih do prekjuče (i to ne bez razloga) smatrali propašću i moralnim nakazama. I tu je izbio kurcšlus. Jbg. Taknuto-maknuto, znate posle čega nema kajanja. E sad, kad bi se tih deset godina mogle sažeti u desetominutni animirani film (u režiji Rada Kleja). Nakon špice bismo videli krdo izgladnelih magaraca koji u gustoj magli radosno njačući pritrčavaju kradljivcu slame, nazovimo ga X, da bi vrlo brzo – razočarani što im kradljivac mažnjava slamu – panično njačući otrčali drugom kradljivcu slame, nazovimo ga Y, koji slamu mažnjava možda i više od X-a da bi se, onda gladni i razočarani, a da kakvi – ovoga puta još brže – vratili kradljivcu slame X i da bi magarcima (možda još većim od njih) koji im govore „aman, braćo, magarci, slamokradice jedni, slamokradice drugi“ njačući odgovarali – „jeste, ali ovi su opozicija“. Kad smo već kod magaraca, prisetimo šta „naš narod“ kaže zašto magarce zovu na svadbu, a vi zaokružite jedan od ponuđenih odgovora. 1. da jedu, piju i da se vesele ili 2. da nose vodu. ... << ...

... Zato sto Basara vredi barem pola 'Danasa'. Bez Basare - to bi bio samo podlistak, sto i jeste. Da nije Basare sumnjam da bih ikada ukucao adresu. A prestao sam da ga kupujem / citam odavno. ...