Marko

Ja sam tada skrnavio maksimalno, pa nije čudo da je bio apsolutni no comment/reaction na sve što sam okačio. Mada opet, nije da mi je palo na pamet da sad treba nešto da nađem, što se sa jedne strane uklapa u treš, a sa druge da bude nešto na šta ljudi ovde mogu da se rilejtuju. Naprosto, morao sam da napravim jedan solidan dump (ili što bi reko Šeške, da se izaserem 😁), svog đubreta što sam čuo i video, pogotovo iz 2000s perioda.

Augusto Ferrer-Dalmau (Barcelona, 1964) je španski slikar. Majstor Hiperrealizma, najviše se fokusira na špansku vojnu istoriju. Dobitnik čitavog niza nagrada i priznanja u Španiji i svetu.

Ne idem već dugo, bio sam redovan 2000-ih i do pre 7-8g, ali od neke '13-'14 sam video da nije to više za mene. Od onda sam svratio nekoliko puta u međuvremenu, na par sati/jedno veče. Za sve te godine što sam bio, nakupio sam i više nego dovoljno sećanja i svakakvih momenata. Ali, za moj ukus, onako kako je bilo sredinom i krajem '00s, mi je bilo potaman: Imaš main stage za raznorazne headlinere, dance arenu za svu moguću elektro muziku, plus sve one manje bine. Razumem trendove i ciljnu publiku, ali od onih godina kad su Dj-evi krenuli da budu glavna atrakcija i na mainu, tad sam krenuo da gubim interesovanje, naprosto mi je to bilo jedno veliko razvodnjavanje i šabloniranje Exita, i poprilično srozavanje kvaliteta i raznolikosti. Bar meni, savršeno mi je jasno da mlađi koji nisu bili onda na festivalu/oni kojima je elektronika sve i svja u muzici, se ne bi složili. Kol'ko para tol'ko muzike, razume se da ovo važi i za program festivala. Pojaviću se ja na tvrđavi opet, ali to je druženja i neke nostalgije radi, bude mi dovoljno zabavno. Muzika mi je takva, da uglavnom mi bude svejedno da li svira ili ne svira. Što se tiče hrane, bezbroj predloga bi imao. Samo ne bi rangirao fast food restorane, jer je to baš nezahvalno, pogotovo pizzerije, za koje mi se čini da sto ljudi ima sto mišljenja gde je najbolje.

Tampa-Montreal finale. Ne bi se kladio na ovo, pogotovo da ce Habsi da imaju deep playoff run, let alone make it to the finals. Od svih u Western Conference, baš oni da izađu sa Zapada... Ko god da pobedi, finale i narativi obećavaju: Boltsi back to back, ili prvi kanadski šampion i Habsi posle 28g, Suzuki kao otkriće ove sezone...

Ima ih ovde i u NS koliko hoćeš. Osim po parkovima i većim zelenim površinama, idu po dvorištima naravno. Juče bio jedan u mom dvorištu, a to je nekih 300 kvadrata trave, žbunja i drveća, nije sad ne znam kakva priroda...

Manje više da, ali to se podrazumeva. Ovaj deo o funkcionisanju pro sporta u Severnoj Americi, to mi se čini da neki ne znaju ili su malko zaboravili. Dodao bih još i to da je tamo tenis često stvar socijalnog miljea, klase, ali i u tome je odavno primat preuzeo golf. Ne sumnjam da će se ameri kad tad vratiti, jer gore od ovog teško da može, ipak im je prevelik underachieving u mens tennis odavno. Ne mislim da će dominirati kad se taj comeback desi, ali će bar imati neke contendere.

Tačno je da su ameri jednodimenzionalni, i da takvi igrači ni ne mogu da prođu daleko, tj nemaju šta da traže u današnjem tenisu. Samo što ovde vredi napomenuti nekoliko jako bitnih faktora, pogotovo za ovo "Kako nisu sposobni da naprave igrača koji će umeti da igra top20 tenis na svim podlogama". Da, očigledno da im se struka,infrastruktura, i sistem uopšte nisu prilagodili današnjoj igri, ali iako ima do toga, mnogo više je do motivacije vezane za novac... USA pro sport je tako napravljen i konfigurisan, da koledž sport proizvodi igrače za njihove Major Leagues u Severnoj Americi, a Minor Lige su naravno između koledža i pro, za doradu/razvoj. Tenis je u koledž sportu nebitna stavka, ne skupa rabota među sportovima, a školarine smešne/nepostojeće u odnosu na njihove velike sportove. Zato najbolje atlete biraju što sigurniji pathway towards NFL/MLB/NBA/NHL. Koliko potencijalno odličnih tenisera, sa odličnim fizičkim predispozicijama za tenis, nikad ni ne pogleda reket. Za razliku od muškaraca, žene nemaju tako očigledan no brainer izbor, pa zato ameri daleko bolje stoje na WTA nego na ATP listi, jer ženski sport nema te velike lige koje privuku i usisaju toliku količinu talenta. Likovi za koje niko ne zna, 10-ti, 15-ti, 20-ti igrači svojih timova, imaju takve ugovore da je jasno šta su najbolje opcije za talentovane, i u šta ih što pre treba uputiti. Rizik da se sve te godine rada i truda ne isplate je daleko veći u tenisu naravno. Big bucks are in big leagues... A i rekao bih da im je mnogo lakše i lepše da u tim godinama igraju timske sportove. Jeste, 330 mil stanovnika, sa tolikim terenima i sredstvima bi trebalo da stvori mnoštvo kvalitetnih igrača, ali ne ide zbog svega ovog, te popularnost tenisa opada i dalje. Stvarno me ne bi začudilo da su golf, lacrosse, plivanje itd popularniji od tenisa u Severnoj Americi, i ne bi bio iznenađen da im tenis regresira dalje. Ka Country Club statusu, karikiram sad malo. Plus, čest je scenario, da na američke koledže dođu strani teniseri (pogotovo iz Evrope) koji su nešto stariji i koji su npr igrali klupske lige u EU, pa neki amer baš i nema previše šanse za schoolarship. I tako stagniraju, tj ne razvijaju se dalje. Outsourcing, kinda.