Marko

Ispratio ja malo par mečeva u Los Cabosu, i upravo odgledah Escobedo-McDonald. Nisam mogao da verujem da se lik zove Mackenzie McDonald, nekim roditeljima treba zabraniti imenovanje dece. Dobro mu nisu dali i srednje ime na Mek...

U Lidlu još nisam kupio nešto a da sam se iole prevario, a kamoli zažalio. Mada, čuo sam od par ljudi za neke stvari, da bi ih trebalo izbegavati, ali ja iste ionake ne uzimam tamo.

Nisam ja doslovce potpisao to što je BM rekao, već sam se nadovezao na tvoj odgovor njemu, gde sam ukazivao na to da ima istine u tome što on kaže. Za ovo drugo, jbg sad, ko je u pravu... Videću da li bi mogao da potkrepim nečim. Da neko ne voli paradajz mi je nepojmljivo, ali imam i ja slučaj jednog prijatelja koji ne samo da ne voli paradajz, nego ne voli ni crni luk (beli koristi samo za kuvanje). Liku je rendani kupus najbolja salata, a u kiseli krastavac se kune zimi, i to bi bilo to od salata što se njega tiče. Šta reći koju posluku porati. Tvoja žena sigurno onda bar voli sok od paradajza? 😄 Ovo nisam čuo davno. Hvala bogu. Razmišljam šta bi radio ako bi do toga došlo, valjda bi spamovao jedna te ista jela koja volim, da izbegnem ova što ne volim.

Imao sam šansu da idem na ovu tekmu ali sam profulao. Sećam se da je ovde bila poprilična euforija i među onima koji nisu bili na tekmi.

Možda su sa Whiteom bili u fazonu: He who dares wins 😊

Haha, to sa tvojom kevom me podsetilo na mog dedu: "Ješćeš šta ima!" A imao je maniju da trpa puno i svačega u zamrzivače, pa je bilo baš svega, ali je on birao šta će biti na meniju tog dana/nedelje... Ovo što kažeš za kupus, deda nas je i tu povremeno terorisao sa kombinacijom kuvani kupus+ovčetina, ja sam gledao da izbegnem to, međutim kad ne mogu, onda sam se spašavao kako mi je jedino bilo moguće: Mnogo kiselog mleka/jogurta sa puuuno hleba, tako sam jedino znao da neutrališem tu za mene groznu kombinaciju, jednom sam pojeo ceo hleb i popio litru jogurta da bi tanjir od pola litre ovoga zgutao nekako 😁 Za tikvice nisam imao tih problema, volim ih, ali i sa time mi treba nešto slično, mada ni blizu kao sa ovim.

Ne pričam napamet za nešto što je očigledno: Ratluk je zastupljen manje, i prema svemu što sam video naokolo i svugde, pogotovo je zanemarljiv u mlađoj populaciji. Znamo i zašto, bez nekih referata i disertacija na temu. A naravno da ima svoju nišu (razne stvari iz prethodnih generacija imaju svoju nišu). Ono oko čega se izgleda ne razumemo je to, da li se možda nekima ta zastupljenost čini većom nego što jeste, zbog te niše i specifičnosti, odnosno gledanja stvari iz perspektive svoje generacije. Možda je ništa manje obična i ekskluzivna poslastica sam po sebi, ali rekao bih da mu neki market share samo delić onoga što je bio pre. Primera radi, u mojoj familiji, (kako među onima u Srbiji, tako i u inostranstvu), klince ne zanima, samo na nagovor će probati, a ovima koji su sad u 40-tim i 50-tim, ratluk može jednom u ko zna koliko/ga ne vole uopšte, vole ga ovi što su bar 60+. I ok, u principu ovde i bukvalno pričamo o ukusima... Konkretno za ovo, vidim trend doduše, i ništa suprotno tom trendu nisam video, što bi mi reklo da ima tu nečega... Nisam ništa od jela zavoleo, a što sam mrzeo kao klinac. Obrnut slučaj kod mene bi bio da sam neka jela drastično smanjio, (pa i na nekoliko puta godišnje), pogotovo ona teža. To važi za klope koje sam voleo ili ne sam po sebi. Ima par stvari koje su mi ogadili kad sam bio mali, i koje ne mogu da pogledam, a kad ih omirišem imam neki refleks gađenja, to bi kod mene bilo najbliže ovom tvom da si imao noćne more. U mom slučaju džem od jagoda bi bila ta poslastica: Još u osnovnoj me naterali jednom da pojedem posle večere dva parčeta hleba sa puterom i tim džemom, ja nekako progutao i izgledalo je sve ok. Legnem da spavam, i u pola noći se probudim i bacim peglu po krevetu i tepihu. Shvatili su poentu, a i verovatno ukapirali da ako volim 95% stvari, (što je jako zahvalno za malo dete), da bi trebalo da zaborave onih 5% sa mnom.

Nije vezan za neko vremensko razdoblje? Baš nimalo? Mislim da jeste, pogotovo procentualno gledano. Da se ljudi drže tradicionalne ishrane, pa tako i poslastica, nema teorije da bi konditorska industrija imala toliku prodaju i varijetet proizvoda tj asortiman. Kao što ni fast food lanci i lokali ne bi bili tolko sveprisutni. Interesantno bi bilo kad bi se, po godištima i mestu stanovanja, sprovela anketa o tim stvarima. Zato cenim da itekako ima do toga šta je, koliko, gde i kada ljudima bilo dostupno...

Slatko da, to manje više svaki put kad sam kod rodbine dole. Ratluk ne. Jedno je kad nešto ne jedeš u nekom periodu života, pa posle kreneš redovno sa tim, to je česta pojava rekao bih. A sasvim drugo je kad nešto izrazito ne voliš, ili ti ogade, onda teško da ćeš to jesti u kasnijim godinama. To nisam čuo još: Da nešto što ne možeš da smisliš, ti priraste za srce nakon nekog vremena. Više važi za glavna jela nego za ove dezerte, užine, pića itd. Mislim da je suprotno verovatnije (nešto voliš pa ne voliš). U slučaju dezerta/poslastica, svakako da je konditorska industrija izmenila ukus širokih masa, pogotovo mlađih, i to na uštrb zdravlja, ali naravno da su tako napravljeni da se lako navući. Na stranu to oko zdravlja, taj fiks i zadovoljstvo ne mogu da nađem kod domaćih/organskih slatkih namirnica, iako neke baš volim (džem od kajsije najviše). Bilo bi interesantno kad bi se sprovela anketa o svim tim starim poslasticama i specijalitetima, vrlo moguće da bi se u promilima merila ta jela kod mladih/najmlađih. Probao bi ja ponovo, no neću da se opet zgrozim baš sad, ali ajd da napravim kompromis, degustacija će da bude uskoro: Ako mi bude užas opet, ko zna kad ću sledeći put i pomisliti da probam (Možda posle 50-te u tom slučaju).

Vreme i iskustvo donosi mnoge stvari, čisto sumnjam da je ovo jedna od tih. Teško će mi jela, koja su mi sad grozna, biti podnošljiva kad omatorim, a kamoli među omiljenim.

Tja, nije da ih mrzim sad, ali sam ih mrzeo kad sam probao 😁 (Hvala pokojnom dedi za mnoge stvari, ali ne hvala za većinu njegovih kulinarskih preporuka/omiljenih jela).

Možeš da mi kažeš da sam klinac, nemač pojma itd. Ali ratluk sam probao jednom i više nikad. Odvratna stvar.

Možda je mogao, iste sekunde kad je reket otišao, da se zaleti na mrežu i ponada se da će Filip u aut ili mrežu

10-ak kila za početak, pa ću posle videti, možda 15 ukupno. Nisam se prilagodio situaciji u poslednjih 15-ak meseci pa sam se zato ugojio. Uspeo sam doduše tokom prošlog leta da skinem skoro tih 10, ali se na zimu sve vratilo. Kad se setim koliko sam samo bio svestan rizika gojenja, ali džabe kad nisam imao disciplinu, a i na samom početku sam bio jako naivan misleći kako će cela pandemija proći za nekoliko meseci. Frustracija zbog mera kod mene, je bila i zbog toga što ne da nisam bolešljiv, nego sam i zaboravio kako izgledaju domovi zdravlja i bolnice - Za evo već 20 god, nekoliko puta sam bio bolestan, od toga dva puta sam morao kod lekara, a od tih dva puta, poslednji je bio pre 10g kad sam fasovao jer se nisam treznio nedelju dana, i to bez da sam razmišljao pijem li uopšte vodu i šta jedem. Suma sumarum, u XXI veku sportski lekar me je više viđao i mnogo više mi trebao, od lekara opšte prakse (od 2005 sam na rekreaciji na dva koša). Ne kažem da sam sad otporan na metke, ali baš se nisam mogao oteti utisku da su zdravi ljudi na svoj način postradali od covida: Posao, putovanja, rekreacija itd. Ja nikako nisam mogao da izbijem iz glave misli tipa "Kakve ja imam veze sa rizičnim grupama i svim ljudima koji su jednom nogom u grobu", "Šta ja imam zajedničko sa matorima koji piju 10+ lekova da bi uopšte bili živi/kako tako funkcionisali ". Regulisao sam sa svim svojim matorcima (ne)viđanje, pa nisam bio rizik za njih što mi još više povećavalo želju da se vratim u normalu odmah i bez ikakvih ali i šbbkbb, pogotovo sad kad sam vakcinisan. A za trenutnu težinu, nemam ja nikakvih tegoba ako se ne računa pomalo ego zbog izgleda (sva sreća što sam skoro 2m, jer ne želim ni da zamislim sebe da se ovoliko udebljam a da sam prosečne visine ili niži.)

Ameri mnogo bolji, pogotovo u odbrani. Za sam sastav, moram priznati da mi je čak i na egzibicionim mečevima i u datim okolnostima, egzotika da vidim nekog poput Magettea na parketu, čak i imao par poena i ast mislim... Tokom svoje rekreativne karijere zilion trojki sam šutnuo iz levog ćoška, ali nikad mi se nije posrećilo ovako kao Bealu na 2:10. Od 3p neke slične fluke šuteve sam imao samo sa top of the key. Lavineov poster je na 8:50.

Vrućinu ne mogu da smislim, pa samim tim i leto kao godišnje doba (naravno da volim letovanje, ali leto u gradu mi je uglavnom užas tj za izbegavanje, imajući u vidu kakva su leta nowadays). Ali, jedna jedina dobra i korisna stvar od ovolike vrućinčine, je što se stvarno može maksimalno kontrolisati dijeta i smršati. Ja sam sad otprilike na 30% apetita koji imam u jesen ili zimu, bukvalno jedan sasvim prosečan obrok kuvanog povrća, i posle neke voćke i galoni vode. Možda budem uspeo da postignem novi rekord skidanja kila (još uvek važeći je 14-15kg za 9 nedelja).

https://www.bloomberg.com/news/features/2021-03-24/novak-djokovic-other-tennis-players-seek-to-reform-economics-of-the-sport