Marko

Ništa ti ne verujemo dok je ne staviš na avatar, samo tako možemo biti sigurni da stvarno to misliš

Mislio sam na razočarenje pravih fanova, koji je prate od samog početka. Lako je postati fan kad je postala No1 i osvojila GS. To su sve bandwagoneri, a pravi fanovi su je znali mnogo ranije i verno je pratili, bez obzira na rezultate

Meni je bilo drago kad je postigla sve što je postigla. Ali lagao bih ako bi rekao da mi nije par puta na pamet palo nešto tipa: "Šteta što je cena uspeja morala biti tako velika za tolike gledaoce" 😁

Nemam običaj da gledam ovakve filmove, jer mi naprosto ne bude interesovanje. Muzike uvek nekako manjka, a svega drugog ne. Dokumentarac mora da bude dobar da me zaintrigirao. Kod muzike je generalno tako: Ako nije sama izvedba, onda jako dobro mora biti izrežiran materijal, sa entuzijastičnim i harizmatičnim ljudima/licima koja vode glavnu reč, (što garantuje dobru naraciju, prezentaciju i drži pažnju, isto važi i za dokumentarce/emisije druge tematike). Takođe, valjalo bi da delo ne bude ni po čemu puff piece, jer tako onda samo iritira. Logičan izbor materije kod klasične muzike bi naravno bili veliki kompozitori i dela, dirigenti, solisti, orkestri, umetnički direktori itd tu mogu da posluže samo da upotpune celu stvar u emisiji. Primera radi, kad sam gledao emisiju o Rossiniju, raznorazne velike face u svetu klasične muzike su u proseku imale po nekoliko rečenica, dok je narator sve vreme prisutan sa činjenicama, objašnjenjima itd. Bez veličanja, mistifikovanja umetnosti od strane bilo koga, a sve odlično izrežirano i editovano tako da i oni koji nemaju pojma mogu da gledaju, a oni koji sve znaju o GR imaju šta da vide i koječega da se podsete. Ovo je bila kompletna emisija, dok ja takođe volim i minimalistički pristup, ali koji se opet fokusira na delo: Kad npr solista ili dirigent objasne u kraćoj formi nešto o delu, tipično pred samu izvedbu, kad su svi sveži, naoštreni i celim svojim bićem u tome.

Ja još u osnovnoj, kad god keva ode napolje a nemam ništa drugo slatko, kašikom žderao Nesquik, Kraš, Cadbury... Fazon je u tome da sačekaš da prah krene da se topi u ustima, jer ako požuriš možeš da se zagrcneš jer prah upada u disajne puteve (pro tips), jednom kad se izveštiš, bude ti legit slatkiš ko sve drugo 😁 Ti mu onda mu daj neki jači challenge: Lubenicu sa majonezom, eurokrem sa sarmom, sardinu sa voćnim sirupom... 😄 Ako do toga dođe, kada moramo, ješćemo što ne volimo, bilo šta. Pa ako bude još gore, ima da jedemo što nam je inače nezamislivo. Pa ako dođe do najgoreg, ješćemo se između sebe. Until then... Kakvih derišta, pa i ljudi ima, ja sam dobar, i kad sam bio dete i sad, što se hrane tiče. Ne računajući ljude sa netolerancijom/alergijom na određene namirnice, i dalje ljudi izmišljaju puno, to jeste činjenica... Kafu volim jednom, dvaput u mesec dana. Espresso i sl mogu češće. Jeste, potpisujem. Mogao sam baš da se tovarim time kao klinac, u poslednjih 10-ak god probam možda dva parčeta svake zime. Roštilji, na tiganju pečeno meso, u rerni itd, je nešto, što mi se čini da kako ja, tako i većina ljudi može daleko više od pečenja.

Ispratio ja malo par mečeva u Los Cabosu, i upravo odgledah Escobedo-McDonald. Nisam mogao da verujem da se lik zove Mackenzie McDonald, nekim roditeljima treba zabraniti imenovanje dece. Dobro mu nisu dali i srednje ime na Mek...

U Lidlu još nisam kupio nešto a da sam se iole prevario, a kamoli zažalio. Mada, čuo sam od par ljudi za neke stvari, da bi ih trebalo izbegavati, ali ja iste ionake ne uzimam tamo.

Nisam ja doslovce potpisao to što je BM rekao, već sam se nadovezao na tvoj odgovor njemu, gde sam ukazivao na to da ima istine u tome što on kaže. Za ovo drugo, jbg sad, ko je u pravu... Videću da li bi mogao da potkrepim nečim. Da neko ne voli paradajz mi je nepojmljivo, ali imam i ja slučaj jednog prijatelja koji ne samo da ne voli paradajz, nego ne voli ni crni luk (beli koristi samo za kuvanje). Liku je rendani kupus najbolja salata, a u kiseli krastavac se kune zimi, i to bi bilo to od salata što se njega tiče. Šta reći koju posluku porati. Tvoja žena sigurno onda bar voli sok od paradajza? 😄 Ovo nisam čuo davno. Hvala bogu. Razmišljam šta bi radio ako bi do toga došlo, valjda bi spamovao jedna te ista jela koja volim, da izbegnem ova što ne volim.

Imao sam šansu da idem na ovu tekmu ali sam profulao. Sećam se da je ovde bila poprilična euforija i među onima koji nisu bili na tekmi.

Možda su sa Whiteom bili u fazonu: He who dares wins 😊

Haha, to sa tvojom kevom me podsetilo na mog dedu: "Ješćeš šta ima!" A imao je maniju da trpa puno i svačega u zamrzivače, pa je bilo baš svega, ali je on birao šta će biti na meniju tog dana/nedelje... Ovo što kažeš za kupus, deda nas je i tu povremeno terorisao sa kombinacijom kuvani kupus+ovčetina, ja sam gledao da izbegnem to, međutim kad ne mogu, onda sam se spašavao kako mi je jedino bilo moguće: Mnogo kiselog mleka/jogurta sa puuuno hleba, tako sam jedino znao da neutrališem tu za mene groznu kombinaciju, jednom sam pojeo ceo hleb i popio litru jogurta da bi tanjir od pola litre ovoga zgutao nekako 😁 Za tikvice nisam imao tih problema, volim ih, ali i sa time mi treba nešto slično, mada ni blizu kao sa ovim.

Ne pričam napamet za nešto što je očigledno: Ratluk je zastupljen manje, i prema svemu što sam video naokolo i svugde, pogotovo je zanemarljiv u mlađoj populaciji. Znamo i zašto, bez nekih referata i disertacija na temu. A naravno da ima svoju nišu (razne stvari iz prethodnih generacija imaju svoju nišu). Ono oko čega se izgleda ne razumemo je to, da li se možda nekima ta zastupljenost čini većom nego što jeste, zbog te niše i specifičnosti, odnosno gledanja stvari iz perspektive svoje generacije. Možda je ništa manje obična i ekskluzivna poslastica sam po sebi, ali rekao bih da mu neki market share samo delić onoga što je bio pre. Primera radi, u mojoj familiji, (kako među onima u Srbiji, tako i u inostranstvu), klince ne zanima, samo na nagovor će probati, a ovima koji su sad u 40-tim i 50-tim, ratluk može jednom u ko zna koliko/ga ne vole uopšte, vole ga ovi što su bar 60+. I ok, u principu ovde i bukvalno pričamo o ukusima... Konkretno za ovo, vidim trend doduše, i ništa suprotno tom trendu nisam video, što bi mi reklo da ima tu nečega... Nisam ništa od jela zavoleo, a što sam mrzeo kao klinac. Obrnut slučaj kod mene bi bio da sam neka jela drastično smanjio, (pa i na nekoliko puta godišnje), pogotovo ona teža. To važi za klope koje sam voleo ili ne sam po sebi. Ima par stvari koje su mi ogadili kad sam bio mali, i koje ne mogu da pogledam, a kad ih omirišem imam neki refleks gađenja, to bi kod mene bilo najbliže ovom tvom da si imao noćne more. U mom slučaju džem od jagoda bi bila ta poslastica: Još u osnovnoj me naterali jednom da pojedem posle večere dva parčeta hleba sa puterom i tim džemom, ja nekako progutao i izgledalo je sve ok. Legnem da spavam, i u pola noći se probudim i bacim peglu po krevetu i tepihu. Shvatili su poentu, a i verovatno ukapirali da ako volim 95% stvari, (što je jako zahvalno za malo dete), da bi trebalo da zaborave onih 5% sa mnom.

Nije vezan za neko vremensko razdoblje? Baš nimalo? Mislim da jeste, pogotovo procentualno gledano. Da se ljudi drže tradicionalne ishrane, pa tako i poslastica, nema teorije da bi konditorska industrija imala toliku prodaju i varijetet proizvoda tj asortiman. Kao što ni fast food lanci i lokali ne bi bili tolko sveprisutni. Interesantno bi bilo kad bi se, po godištima i mestu stanovanja, sprovela anketa o tim stvarima. Zato cenim da itekako ima do toga šta je, koliko, gde i kada ljudima bilo dostupno...

Slatko da, to manje više svaki put kad sam kod rodbine dole. Ratluk ne. Jedno je kad nešto ne jedeš u nekom periodu života, pa posle kreneš redovno sa tim, to je česta pojava rekao bih. A sasvim drugo je kad nešto izrazito ne voliš, ili ti ogade, onda teško da ćeš to jesti u kasnijim godinama. To nisam čuo još: Da nešto što ne možeš da smisliš, ti priraste za srce nakon nekog vremena. Više važi za glavna jela nego za ove dezerte, užine, pića itd. Mislim da je suprotno verovatnije (nešto voliš pa ne voliš). U slučaju dezerta/poslastica, svakako da je konditorska industrija izmenila ukus širokih masa, pogotovo mlađih, i to na uštrb zdravlja, ali naravno da su tako napravljeni da se lako navući. Na stranu to oko zdravlja, taj fiks i zadovoljstvo ne mogu da nađem kod domaćih/organskih slatkih namirnica, iako neke baš volim (džem od kajsije najviše). Bilo bi interesantno kad bi se sprovela anketa o svim tim starim poslasticama i specijalitetima, vrlo moguće da bi se u promilima merila ta jela kod mladih/najmlađih. Probao bi ja ponovo, no neću da se opet zgrozim baš sad, ali ajd da napravim kompromis, degustacija će da bude uskoro: Ako mi bude užas opet, ko zna kad ću sledeći put i pomisliti da probam (Možda posle 50-te u tom slučaju).