Marko

Moje sećanje na pradedu što mi se najviše urezalo, nekoliko meseci pre nego što će on umreti: Ja klinac (4god), trčim iz trpezarije, (verovatno tražio psa dok su mama, tata, baba i deda bili na kuhinjskoj terasi), i ulećem u dnevnu sobu, vidim na prvu prazno, psa nigde, nema nikog, ni na foteljama, ni na stolicama, a ni na kaučima. Zastanem, skrenem pogled ka desno, kad ono pradeda kleči na tepihu, onako mator sa nikakvim zglobovima, izvadio češalj iz džepa na džemperu i češlja tj ispravlja resice tepiha da budu ravne Bio sam zatečen, tj blago rečeno nisam razumeo šta se dešava. Puno godina posle, prepričava meni baba kako je sve deda nervirao svog oca, baš zato što je ovaj bio toliko minuciozan: Deda dođe kasnije kući, a pradeda je čak i puter vraćao u frižider savršeno izravnan i izglačan, (kao da je libelom merio), i onda deda uzme nož i izbode taj puter na sve strane da bi ovaj šizeo kad sledeći put otvori frižider Takvo ponašanje i pedantnost oko sitnica bi danas valjda bilo, bez previše razmišljanja, okarakterisano kao OCD. Ali opet, čovek je bio rođen u Vojvodini, u Österreichisch-Ungarische Monarchie, i diplomirao na Medizinische Universität Wien, i cenim da su mu navike odande ostale za ceo život. Kum moj je neki sličan slučaj, ali ne zato što je odrastao u takvoj kulturi, nego nekako sam od sebe: Na jednoj slavi, dođem ja kod njega u Beograd, i prođe sve kako treba, dođe ponoć i polako se svi razilaze: Gosti otišli kući, kuma sprema sudove, čaše, a ja prespavam tamo i ujutro se vraćam za NS. A kum posle ponoći pali usisivač i kreće sve da usisava, ne samo tamo gde su gosti bili i prolazili, nego i ostavu, i terasu, u jednom momentu je otvorio prozor i krenuo da riba sims na prozorima, kad mi glava nije otpala od smeha...

Znamo već svi, i ptice na grani znaju, da je prosto čudo jedno, kako je uopšte bilo ko, ko je igrao u NBA '80-ih&'90'-ih preživeo da priča. To su bile takve odbrane i bitke do smrti da ti se krv u žilama zaledi. Ma kakav Staljingrad u sezoni 1942/1943...

Pričam o finalima jer su često glavni talking point, i ispadaju krucijalni argument kad se priča o tome da li je neko šampion ili luzer, ko je bolji, veći itd

Koji protivnički tim je bio pravi rival Bullsima '90-ih? Ako je MJ bio daleko najbolji igrač svoje generacije/te ere, kao što jeste, i bio u ekipi gde je bio u poziciji da potvrdi da je No1 (ne računajući period pre Pippena naravno), kao što je bio slučaj, koji to tim je bio dorasla konkurencija? Da se podsetimo par činjenica... Ni jedno finale koje je igrao Chicago nije došlo do G7 npr. 4/6 trijumfa u finalima su bila poprilično lišena neizvesnosti, da se blago izrazim. Finale sa LAL '91 se sastojalo od jednog tesnog poraza, jedne tesne pobede, jedne rutinske i dva razbijanja od 15-20 razlike. Blazersi su nekako uzeli dve pobede, a od 4 izgubljene, jednu su izgubili jednocifreno (u proseku gubili sa 15). Sunsi su već daleko kompetitivniji bili, sve ili skoro sve je bilo na par poseda. Sonicsi su gubili 3:0 u finalu '96, jesu ubedljivo dobili Bullse u G4&G5, ali su bili zgaženi u 3/4 poraza. Ostaje Jazz '97 kao možda najteže finale koje su Bullsi igrali ('98 su lakše osvojili), i Pacersi kao najveći '90s rival u EC. Osim toga, Jordanu se nikad nije sudbina toliko usrala u život kao Lebronu 2015, (na početku playoffa ode No3, a na početku finala ode No2 u ekipi). Takođe, a za Lebronova izgubljena finala, ja još nisam video valjan argument da se njemu bilo šta prebacuje, osim finala sa Dallasom zbog znamo svi čega. Za sve druge poraze, može se komotno reći da su došli od boljih timova, gde Lebron nije ni mogao mnogo što se ishoda tiče ( ali je tako odigrao u par navrata, da su se ljudi zapitali zašto finals mvp baš mora da bude iz pobedničkog tima).

Pre nego što se pominju godine i realni kvalitet, da se možda ipak držimo onoga da je uzeo ono šta može/šta hoće. Tako da njegov potpis za Cavse može da bude za neko čuđenje, samo ako sigurno znamo da je istu ili bolju ponudu imao u EL. "Kladio se na sebe" 😁 Mislim, svakako se kladio na sebe u smislu da je otišao tamo gde će više zaraditi. I još nešto, ne samo da će se konačno oprobati u NBA, nego je Cleveland najbliža moguća destinacija njegovom rodnom kraju u York, Ontario (ako izuzmemo Raptorse naravno).

No irony whatsoever. We should never mix apples and oranges...

Samo sam se uklopio ovde 😄

Ja sam bar bolje prošao sa ovim - Ceca&Anastasija 😁

Bio sam, ne baš skoro, ali se sećam ture. A o Eugenu otprilike ne znam samo šta je bio u (kineskom) horoskopu. Za postere: Nisam ih skupljao, ostali su mi neki od mojih i rodbine. A nisam ni prošao pored nečega poput Branke Katić u prirodnoj veličini

Dimenzije su nebitne kad ih gledaš bez perspektive, samo ovako na ekranu. Videti sliku uživo, a sa pravilne razdaljine, je naravno pravi ugođaj/doživljaj. Mrzi me da, prilikom kačenja ovde, nalazim i fotke slika u muzeju, da bi se videlo kako to izgleda. Sećam se da sam kačio ovde Jana Matejka, koji je poznat po tim istorijskim slikama sa ogromnim dimenzijama, ne znam da li si video ili znaš za njega npr (da sad ne ponavljam ceo post), ovo je ona čuvena , što se čuva u Nacionalnom Muzeju u Varšavi, 987x426cm

Alcesta ne voli Pešikana, ali voli Banjca. Šta ćeš, tako je to u životu, negde dobiješ negde izgubiš...

John Martin (1789-1854) je bio engleski slikar, jedan od glavnih predstavnika Romantizma u slikarstvu Velike Britanije prve polovine XIX veka. Najpoznatiji po kompozicijama antičkih, biblijskih i fantastičnih tema, glavne karakteristike njegovih dela su: Grandioznost, majstorski kolorit, kontrasti i suprotstavljenosti (dobra i zla, svetla i tame, reda i haosa, prokletstva i spasa...). Iako je njegov stil, pun melodrame i epike, nailazio na popriličnu rezervu kod vodećih kritičara, a ignorisanje i zaborav njegovog dela bili činjenica tokom dugog niza narednih generacija, (u Viktorijanskom i post-Viktorijanskom UK), u drugoj polovini XX veka je ustanovljeno da su njegov uticaj i nasleđe nesporni: Od romantičara u Francuskoj i Engleskoj, preko prvih pejzažnih slikara u Americi ("Hudson School"), pa sve do literature i filma nastalih posle njegove smrti. Danas se njegovo delo i vizija cene višestruko: Mada se na njegovim slikama redovno prisutna apokalipsa ne shvata bukvalno, vredi napomenuti da je, već onda proročki predvideo ekološke pošasti: "Is it not probable that a too ignorant waste of manure has caused the richest and most fertile countries such as Egypt, Assyria, the Holy Land, the South of Italy etc to become barren as they now are?".