Marko

https://www.b92.net/automobili/vesti.php?yyyy=2022&mm=02&nav_id=2101935 😄

Bezveze ako gostuje u Ćirilici sam. Za pravi ugođaj bi morali da budu bar još Nestorović i Obradović 😁

Dejan Brojiloga 😁 To kad sam prvi put procitao na forumu smejao sam se jedno 10min 😂

To svakako. Imaju b92 stranicu razno (Vesti>Razno), koja im se uglavnom sastoji od onog "Na današnji dan". Ja pre neki dan slučajno odem tamo na datum 27.1, pogledam sve što su stavili, i vidim da ladno nisu naveli da se 27.1.1756 rodio W.A.M. (Znam neke da kažemo bitne/relevantne datume još od srednje). Odem u komentare i napišem da bolje da ne drže takve stranice ako ovako nešto omaše, mislim ni manje ni više nego ovo da previde-Komentar naravno nije pušten. Google sa "Google Doodle", kod obeležavanja nekih datuma, godišnjica i sl, ume da bude ne samo glup, nego i sporan i pristrasan sa svojim izborima. Ali kod njih je ta agenda odavno očigledna (Big Tech)

James Tissot (1836-1902) je bio Francuski slikar. Rođen kao Jacques Joseph Tissot u Nantu, bio je sin trgovca tkaninama, te je verovatno odatle potekla određena sklonost slikanju sa velikom pažnjom u modnim detaljima. Anglizirano ime je usvojio oko 18-te. Sa 20-ak god odlazi u Pariz da studira, da bi već posle nekoliko godina izlagao u Salonu. Nakon Francusko-Pruskog Rata odlazi u London, gde postiže velik uspeh i priznanja: Bogatoj klijenteli je imponovao njegov stil i tematika, Engleski umetnici su ga brzo primili u svoje klubove, a redovan je na izložbama koje je organizovala Royal Academy (Crtao je i karikature za "Vanity Fair"). Mada je tokom zrele karijere bio i ostao u prijateljskim odnosima sa istaknutim Impresionistima, nije izlagao sa njima niti se stilski približio narastajućem pravcu, ostajući veran svom realističnom a uglađenom izrazu. Njegove slike su na svoj način dokumenti svakodnevnog života Belle Époque-a i Viktorijanske Engleske, pogotovo imućnijih slojeva Pariza i Londona. Vrhunac stvaralaštva se poklopio sa periodom života sa ljubavnicom Kathleen Newton, a nakon njene smrti 1882, vraća se u Pariz gde nastavlja da slika u svom stilu, da bi se poslednjih 10-ak godina posvetio Biblijskim temama radeći u gvašu. Danas se njegova dela nalaze kako po velikim muzejima, tako i u privatnim kolekcijama, a one najčuvenije među njima su čest predmet reprodukcija, i mogu se naći na raznoraznoj robi, printovima i sl.