Marko

Teška priča sa tim preskupim satovima gde je dizajn takav da ne samo da se ne vidi iz prve koliko je sati, nego je i dizajn sam po sebi upitan. Klasična dizajn rešenja su ipak superiorna i ovde...

Sorry... Decembar je. Winter is coming. Važno je biti u duhu godišnjeg doba.

😃

U finalu GSL Super Tournamenta (Završni turnir u godini, bar što se onih najvažnijih tiče), opet Rogue i Maru. Naravno da nije bilo favorita, ali se igralo svih 7 mapa. Ovo rivalstvo se spominje, kao jedino u SC2, koje može da se poredi sa Flash-Jaedong rivalstvom u Brood War eri, (I ZvT match up, i izjednačenost, i dominacija kroz godine i nad drugim rivalima, a i kvalitet samih mečeva). Lično ne gotivim previše ni jednog ni drugog. Ali konstantnost im je neverovatna. Što se tiče GSL turnira uopšte, osim Korejske elite, uvek svake godine bude jedan foreigner u glavnom žrebu, ali ne plasira se u završnicu. U principu, čini da neće skoro neki stranac ponoviti Serralove uspehe, a ne njegovu 2018 sezonu. Clem je jedan od foreigner igrača koje bi voleo da vidim, kako na GSL-u, tako i na WCS turnirima. Velik je talenat, što je već pokazao ove i prošle godine, i ako bude posvećen, a pro tour se vrati u normalu, već naredne godine može da eksplodira i uzme mnoštvo premier titula.

Vezano za zastave sa tim šahovnicama koje počinju sa belim poljem: Ostalo je to na sve strane, jer zemlje domaćini ili ne mare za to ili zaista nemaju pojma. Ja se povremeno kladim na fudbal, pa tako mi i mečevi regionalnih odnosno državnih Australijskih liga nekad padnu na pamet da odigram kasno uveče, jer se igraju otprilike od rano ujutru do podne sutradan po našem vremenu (drugorazredna i trećerazredna takmičenja kad se radi o fudbalu u Australiji, ne mešati sa onim Australian rules football). I jednom odem na flashscore da im vidim tabele i raspored i sl. Kad ono ima poprilično klubova, osnovanih od Hrvatskih emigranata, koji za grb imaju i te šahovnice - Za iole upućene ništa iznenađujuće, a za ljude sa prosečnim znanjem i poimanjem to je još samo jedan grb ili folklor...

Giovanni Antonio Canal, (1697-1768), poznatiji kao Canaletto, je bio Italijanski slikar. Jedan je od najčuvenijih slikara Rokokoa, kao i urbanih pejzaža (veduta) u istoriji umetnosti. Rođen u Veneciji, (otac Bernardo je isto slikao vedute, a živeo je od slikanja scenografskih pozadina u teatru), gde stiče praksu radeći sa ocem,, te započinje karijeru sveukupno dugu oko 50g. Moglo bi se reći da, za jednog vedutistu, nije bilo boljeg grada da se u njemu rodi i krene da slika. U Rimu se upoznaje sa delom G.P. Panninija, koje je bitno uticalo na na početak i kompletno stvaralaštvo. Osim veduta, slikao je i capricce (imaginarne pejzaže, arhitektonske fantazije). Engleski plemići na proputovanju Evropom su, već na samom početku njegove karijere, postali esencijalne mušterije Canaletta: Prvo kroz posredstvo trgovca umetninama Owen Swiny-a, a posle će partnerstvo sa Britanskim bankarom, (i konzulom u Veneciji), kolekcionarom i mecenom , Josephom Smithom, u velikoj meri odrediti put Canaletta. Smith će mu biti agent i mecena dugi niz godina. Zbog rata ("Rat za austrijsko nasleđe"), 1746 Canaletto odlazi u London, da bi tamo, gde je već imao ime, bio pored svojih najvažnijih mušterija, i gde provodi narednih 10-ak god, a osim prestonice, slika i zamkove po grofovijama. Nakon povratka u Veneciju nastavlja da slika do smrti. Kako za života, tako i neposredno posle smrti, pa sve do danas, njegova dela su uvek bila na ceni - Monarsi i plemstvo širom ondašnje Evrope su se otimali za njegova dela (George III je bio vlasnik najveće kolekcije slika), a u sadašnjosti njegove slike dostižu ogromne cene na aukcijama. Dva najistaknutija učenika su mu bili njegov nećak Bernardo Bellotto i Francesco Guardi. Velika većina njegovih dela nalaze u muzejima i kolekcijama van Italije, ponajviše u UK i USA. "