Oi!

Polako step by step.

Ili je to neki stariji igrac, da vodi ekipu, iskusan. Zinjak, Dani Alves... Mada Brazilci su znali da vode top igrace tipa Dani Alves i Neymar, ipak oni zive za fudbal pa cak i na OI.

Kapa dole momci. Srecno, pa da pokupimo medalju (ako moze zlatnu) 😎

https://oks.org.rs/lista-kvalifikovanih-sportista/

Uefa Euro U19 2019

U pravu si, sutra gimnastika 😂

Na kraju Brazil - Obala Slonovače 0:0 Argentina minimalcem dobila Egipat Francuska - Južna Afrika 4:3 Španija jedva protiv Australije 1:0

Teško sada protivnicima SAD-a 😂

Atletika je jedna od temeljnih i najraširenijih sportskih grana, koju karakteriše osnovni ljudski pokret i ponašanje, a koja obuhvata: trkačke, bacačke i skakačke discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti naziva se, i istinski jeste, kraljica sportova. Atletskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje kao što su hrabrost, odlučnost i upornost. Discipline atletike odlikuju se motoričkim kretanjima koja se uspešno mogu primenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vežbanja, pomoću kojih se značajno utiče na podizanje opšte psihofizičke sposobnosti pojedinca. Atletika je polazište i temelj za sve ostale sportove. Od 1896. godine uključena je u redovni program Olimpijskih igara. Ona predstavlja osnovni i najznačajniji sadržaj svakih Olimpijskih igara. Međunarodna atletska federacija (IAAF) osnovana je 1912. godine u Stokholmu i danas ima 212 država - članica. Od 1983. održava se prvo na četiri a sada na dve godine svetsko prvenstvo za seniore i seniorke, od 1986. godine za juniore i juniorke a od 1999. godine i za kadete i kadetkinje. Od 1930. svake četvrte godine održava se prvenstvo Evrope za seniore i seniorke, a od 1929. godine i Balkanske igre. Atletika je najrazvijenija u SAD, a odmah za njom su Rusija, Nemačka, Kuba, Kenija i Jamajka. Rezultati trkačkih događaja se odlučuju završnom pozicijom (ili vremenom, ako se meri), dok se pobede u skokovima i bacanju postižu najvišim ili najdaljim merenjem iz serije pokušaja. Jednostavnost takmičenja i nedostatak potrebe za skupom opremom čini atletiku jednim od najčešćih takmičarskih sportova na svetu. Atletika je uglavnom individualni sport, sa izuzetkom štafetnih trka i takmičenja koja kombinuju performanse sportista u ekipni rezultat, kao što je ќros-kantri. Organizovana atletika datira još iz vremena drevnih Olimpijskih igara iz 776 p. n. e. Pravila i format modernih događaja u atletici su definisana u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi u 19. i ranom 20. veku, i zatim su se proširila u druge delove sveta. Većinu modernih takmičenja najvišeg nivoa sprovodi Međunarodna asocijacija atletskih federacija i njene članice federacije. Atletska takmičenja su okosnica Letnjih olimpijskih igara. Najznačajnije međunarodno atletsko takmičenje je Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom, koji obuhvata nadmetanja na stazama i polju, trčanje maratona i takmičarsko hodanje. Druga atletska takmičenja istog nivoa su Svetsko prvenstvo u krosu i Svetsko prvenstvo u polumaratonu. Sportisti sa fizičkim invaliditetom takmiče se na Letnjoj paraolimpijadi i Atletskom svetskom šampionatu. Reč atletika je izvedena od antičke grčke reči ἀθλητής (athlētēs, „borac u javnim igrama“) od ἆθλον (athlon, „nagrada“) ili αθλος (athlos, „nadmetanje“).[7] U početku je termin korišćen za uopšteno opisivanje atletskih takmičenja - tj. sportsko nadmetanje zasnovano prvenstveno na ljudskim fizičkim poduhvatima. U 19. veku pojam atletika je dobio užu definiciju u Evropi i počeo je da opisuje sportove koji uključuju takmičarsko trčanje, hodanje, skakanje i bacanje. Ova definicija je i dalje najprominentnija u Velikoj Britaniji i većini područja bivše Britanske imperije. Štaviše, slične reči na mnogim germanskim i romanskim jezicima koje se odnose na termin atletika takođe imaju slično značenje. U većem delu Severne Amerike, atletika je sinonimna sa sportovima uopšte, što odražava u većoj mori istorijsku upotrebu termina. Reč atletika se retko koristi u smislu sporta atletike u ovom regionu. Termin staza i polje (engl. Track and field) preferentno se koristi u Sjedinjenim Državama i Kanadi za većinu atletskih događaja, uključujući takmičarsko hodanje i trčanje maratona (mada se kros kantri trčanje obično smatra zasebnim sportom). Takmičenja u atletici Atletika je zasigurno najrasprostranjeniji sport na svetu. Vrste i nivoi takmičenja su brojni. Prema dobu takmičara razlikuju se predškolska i školska takmičenja, srednjoškolska i studentska, pa sve do takmičenja veterana u različitim kategorijama. Prema nivou takmičenja postoje amaterska takmičenja za građane i rekreativce, pa sve do profesionalnih takmičenja. Kvalitativni vrhunac atletike su Olimpijske igre, koje su uvek do sada u istoriji imale u programu neko od atletskih takmičenja. Atletika na Olimpijskim igrama Atletika na Olimpijskim igrama je bila u programu svih do sada održanih Olimpijskih igara. Iako su se broj i vrsta atletskih disicplina kroz istoriju bitno menjali, osnovna podela na trkačke discipline, bacačke discipline, skokove i višeboj je uvek bila prisutna. Danas su u programu 24 discipline za muškarce i 23 discipline za žene: disciplina u kojoj se takmiče samo muškarci je hodanje na 50km. Muške discipline Atletski program za muškarce po disciplinama se nije menjao od Igara u Helsinkiju 1952. godine kada je uvrštena disciplina hodanje na 20 km, osim što je jednom (Igre u Montrealu 1976. godine) nije bilo takmičenja u disciplini hodanja na 50 km. Od disciplina koje se više ne nalaze u programu tu su uglavnom različite dionice preponskih utrka, skokovi iz mesta, neke bacačke disicpline te mešovite štafete, u kojima su takmičari iz jedne ekipe trčali različite dužine deonica. Ukupno su se do sada na OI pojavile barem jednom 52 različite disicpline za muškarce. Muške discipline: Ženske discipline Takmičenja u atletici za žene su uključena u program na Igrama u Amterdamu 1928. godine. Do sada se u programu Igara pojavilo ukupno 26 različitih disciplina za žene. Ženske discipline: Rekordi Tabela medalja po nacijama (preko 30 medalja) Dodato nakon OI u Riju 2016, s obzirom na oduzete medalje od 21. juna 2017. Najuspešniji osvajači medalja: Pavo Nurmi, finski atletičar je najuspešniji po broju medalja u atletskim disciplinama u obe konkurencije, osvojio ih je 12, 9 zlata i 3 srebra. Trčao je srednje discipline i bio veoma dominantan, takmičio se od 1920 do 1928. godine. Među uspešnijim takmičarima je i Karl Luis iz SAD sa 10 medalja, 9 zlatnih i 1 srebrnom, posebno se ističe zato što se takmičio u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m i skokom u dalj. Takmičio se od 1984 do 1996. godine. Među ženama izdvaja se amerikanka Alison Feliks, osvojila je 9 medalja, 6 zlatnih i 3 srebrne. Trčala je sprinterske discipline 100, 200 i 400m. Takmičila se od 2004 do 2016. godine. Još jedna uspešna žena je svakako čuvena Merlin Oti iz Jamajke, osvojila je 9 medalja, ali nijednu zlatnu, 3 srebrne i 6 bronzanih. Takmičila se u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m. Za kraj ostavio bih najboljeg takmičara u današnje vreme, velikog, čuvenog i nepobedivog Juseina Bolta iz Jamajke, osvojio 8 medalja i svih 8 zlatnih. Takmičio se u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m i postavio je brojne rekorde koji će teško biti oboreni. Kao i svi navedeni sprinteri i Bolt je trčao štafete, u 3 discipline u kojima je učestvovao drži 3 svetska rekorda, sprint na 100 i 200m i štafeta 4x100m. Po svemu sudeći Bolt je promenio noviju istoriju atletike i podigao ju je na više standarde. Takmičio se od 2008. do 2016. godine. Za kraj bih ispisao i sve osvajače medalja iz Ria 2016. godine: Muškarci: 100m - Jusein Bolt, Džastin Getlin, Andre De Grase 200m - Jusein Bolt, Andre De Grase, Kristopf Lemetr 400m - Vajd Van Nikerk, Kirani Džejms, LaŠavn Merit 800m - David Rudiša, Tofik Maklufi, Klejton Marfi 1500m - Matju Kentrovic Jr, Tofik Maklufi, Nik Vilis 5000m - Mo Farah, Pol Čelimo, Hagos Gerivet 10 000m - Mo Farah, Paul Tanui, Tamirat Tola 100m prepone - Omar MekLeod, Orlando Ortega, Dimitri Baskou 400m prepone - Keron Klemon, Bonifejs Tumuti, Jasmani Kopelo 3000m stiplčes - Konseslus Kipruto, Evan Jeger, Mehidin Mekisi-Benabad 4x100m - Jamajka, Japan, Kanada 4x400m - SAD, Jamajka, Bahami Maraton - Eliud Kipčoge, Fejisa Lilesa, Galen Rup 20km hodanje - Vang Žen, Čai Zelin, Dejn Bird-Smit 50 km hodanje - Matej Tot, Jared Talent, Hiroki Arai Skok u vis - Derek Druin, Mutaz Esa Baršim, Bohdan Bondarenko Skok s motkom - Tiago Braz da Silva, Reno Lavileni, Sem Kendriks Skok u dalj - Džef Henderson, Luvo Manjonga, Greg Ruderford Troskok - Kristijan Tejlor, Vil Klej, Dong Bin Bacanje kugle - Rajan Kruzer, Džo Kovač, Tomas Valš Bacanje diska - Kristof Karting, Pjotr Malčovski, Daniel Jasinski Bacanje kladiva - Dilšod Nazarov, Ivan Cikan, Vojčeh Novicki Bacanje koplja - Tomas Roler, Džulijus Jego, Kešorn Valkot Desetoboj - Ešton Iton, Kevin Majer, Damjan Varner Žene: 100m - Elani Tompson, Tori Bovi, Šeli-An Frajser-Prajs 200m - Elani Tompson, Dafne Šipers, Tori Bovi 400m - Šaunae Miler, Alison Feliks, Šerika Džekson 800m - Kaster Semenja, Fransine Nijonsaba, Margaret Vambui 1500m - Fait Kipjegon, Genzebe Dibaba, Dženifer Simpson 5000m - Vivijan Čerijot, Helend Onsando Obiri, Almaz Ajana 10 000m - Almaz Ajana, Vivijan Čerijot, Tiruneš Dibaba 100m prepone - Briana Rolins, Nia Ali, Kristi Kastlin 400m prepone - Dalila Muhamad, Sara Petersen, Ešli Spenser 3000m stiplčes - Rut Jebet, Hivin Jepkemoi, Ema Koburn 4x100m - SAD, Jamajka, VB 4x400m - SAD, Jamajka, VB Maraton - Jemima Sumgog, Eunis Kirva, Mare Dibaba 20km hodanje - Liu Hong, Maria Guadalape Gonzales, Lu Žiuži Skok u vis - Rut Beitia, Mirela Demireva, Blanka Vlašić Skok s motkom - Ekaterini Stefadini, Sandi Moris, Eliza MekKartni Skok u dalj - Tiana Bartoleta, Britni Ris, Ivana Španović Troskok - Katerina Ibarguen, Julimar Rojas, Olga Ripakova Bacanje kugle - Mišel Karter, Valeri Adams, Anita Marton Bacanje diska - Sandra Perković, Melina Robert-Mišon, Denia Kabaljero Bacanje kladiva - Anita Vlodarčuk, Žang Venži, Sofi Hičon Bacanje koplja - Sara Kolak, Sunet Viljoen, Barbora Špotakova Sedmoboj - Nafisatu Tijam, Džesika Enis-Hil, Brajan Tesien-Iton Malo je post poduži, ali verujem da kraljica sporta to zaslužuje, nešto sam pisao, nešto preformulisao, nešto kopirao... Razni su izvori. Mislim da je poređenja radi ok što sam ispisao osvajače medalja iz Rija. Oboreno je 8 rekorda u atletici, pa da vidimo da li može to da se nadmaši u Tokiju. U Riju su pali svetski rekordi na - 10 000m Ž, 400m M, Bacanje kladiva Ž, i olimpijski rekordi u 5 disciplina: Skok s motkom M, 3000m stiplčes M, Bacanje kugle M, desetoboj M, 5000m Ž.

Finale na 400m, vrhunski performans, taktika i tehnika plivanja Keti Ledecki. Ne zaostaju puno ni ostale 4 devojke, Titmus je vrlo dominantna bila u svojoj grupi celu trku.

Uživanje mi je gledati SAD na OI. Vrhunac reprezentativne košarke.

Stao ti na žulj komentarom 😂 Kada igramo sutra?

Mislio sam na Buluta, nisam sitni provokator 😃

Pa dobro, ali gde je sada...

3.13:13 Rusi kao 8. ušli u finale, šteta, odličan rezultat za naše momke!

KetiONfire Kreće štafeta 4x100m pre planiranog vremena 3.13:71 bravo momci NR

Velja u polufinalu

Marfi i Rilov u istoj grupi 😂 Doktori ove discipline i Kinez što je malopre uzeo 1. mesto u grupi.

Olimpijski rekord pao 1.04.82 Tatjana Schoenmaker - 100m prsno 👋👋👋 Brži si 😄 Ipak King 1.05:55 čuva se za najteže

Tačno tako, od malih nogu navjiam za njega, ali mi je jednako drag i Novak. Nišikori prevelik zalogaj za Rubljova. Sećam se 2006. godine pustio kosicu, imao sam 14 godina i nagovorio tatu da kupimo znojnicu i ono oko čela i tako idem mlataram kao reketom, doduše na šljaci 😂

Mladi Rumun David Popovići iz Veljine grupe ima samo 16 godina

Upravo ide snimak na RTS1 Najbolji rezultat ove godine 1:46.26 Bravo Veljo

Sa dosta lošijom igrom smo u igri, to je odlika velikih timova. Ima nade.

I treba da izgubimo kada pričamo po novinama kako nisu sila jer nisu ništa osvojili. Sa ovakvom igrom nema šta da tražimo, primamo golove sa 100m. Uozbiljiće se nakon ovog meča kako god da se završi.

Otvaram uskoro, ne brini.