Oi!

Mali je nestvaran igrač, čini mi se da ću imati za koga da navijam kada se Nole penzioniše (Fedeks je već otišao) Zaista mi se dopada njegova motorika, brzina, rad, trud i zalaganje samo da to potraje malo duže, da se ne desi neki novi Dominik Tim, mada sumnjam, Nole mu je dao neverovatnu motivaciju da radi na sebi i pobeđuje u kontinuitetu, ovaj USO to dokazuje, zaista je dominantan, nadam se da će finale igrati protiv Novaka, da uživam u novom spektaklu ove godine. Srećno dečače u daljem radu i treningu.

Pozdrav drugari... Ne mogu vam opisati koliko mi je srce puno zbog ovih momaka, nisam im davao ni blizu ovakve šanse na početku prvenstva. Iz utakmice u utakmicu slušam priče ispadamo od Litvanije pa lagano od Kanade, ali ne da su nas demantovali, već su demonstrirali silu protiv navedenih, kapa dole. Svim srcem sam uz njih u finalu pa kako bude, ovo je neverovatan uspeh za zemlju košarke

Pozdrav... Da se javim starim drugarima ovde, ipak je ovo "moj" topic :) Slažem se da je prelazni rok izvrsno odrađen sa budžetom kakvim raspolažemo, ispratio sam prva tri kola i zaista zam zadovoljan prikazanim. Složiću se za Tonalija, sa tim parama smo doveli 4-5 igrača koji nam zaista mnogo više znače od jednog veznog poput njega, ne bismo uspeli tako da se pojačamo bez tog transfera a fali nam to, teško da bi Žiru sam mogao napred celu sezonu. Što se Luke tiče nemam komentar, zaista promenljivo igra ne znam koliko će i da li će uspeti da se nametne, voleo bih da bar bude korektan džoker ili bar napadač iz senke, da ogira kada je najpotrebnije.

Slažem se sa komentarima da smo ostavili odličan utisak, odigrali gotovo egal utakmice sa Nemačkom i Norveškom, falilo nam je malo snage na kraju. Mišljenja sam da smo bili u grupi sa Mađarskom, Islandom, Portugalom da bismo imali realne šanse za drugo mesto, siguran sam da smo egal ako ne i bolji od pomenute tri ekipe, ali šta je tu je, ne treba biti nezadovoljan, šta reći za učesnike grupe sa Španijom i Francuskom gde nisu imali nikakve šanse ostali protivnici. Po meni Hrvati su dosta podbacili, onakva rola protiv Danaca a tako loš meč sa Egiptom, gledao sam meč protiv Danske i zaista ne vidim Egipat ispred njih u nokaut fazi. Danska - IMPRESIVNA, Gidsel na Maestro nivou, 52 gola pre meča sa Špancima u kom su ga dobro čuvali, ali ostavili su previše prostora Hansenu, Pitliku i ostalima, kakav je samo desni bek, čini mi se da ima preko 80 % efikasnosti iz šuta iz igre, a skoro svi golovi su mu iz igre, ako Danska osvoji, a čak i da izgubi, prvi je favorit za MVP-a. Danci su najkompletnija ekipa na svakoj poziciji, Landin je imao 10 odbrana u prvih 16 minuta što uliva strah u kosti protivnicima, Španci nisu znali kako da izađu na kraj sa njim. Zaista igraju lepršavo i podjednako dobro po krilu, šut spolja, igra na pivota, strašna ekipa, dajem im blagu prednost u finalu. Francuska - Standardno i očekivano za klasu bolja ekipa od ostalih, ne računajući Dansku. Kako su samo matirali Šveđane, zatvorili sve prilaze golu, dominirali su celu utakmicu i stavili domaćinima do znanja ko uzima kartu za finale. Takođe u meču protiv Pancera pokazuju svoju snagu u drugom poluvremenu, kakva partija Remija Debonea, treba napomenuti da je debitovao za reprezentaciju i napravio 16 odbrana u drugom poluvremenu, nikako nisu mogli da ga savladaju, čime je overio put u polufinale i postao junak Francuza i igrač utakmice, nije mogao da zadrži suze na kraju. Očekuje se izvrsno finale, zaista su na nekom višem nivou pomenute dve reprezentacije, Norvežani su zaista razočarali u poslednjem napadu protiv Španije ali to je sport, siguran sam da bi isti rasplet bio na kraju.

Eto i mene posle dužeg vremena, pa da bacim koju... Nisam preterano zadovoljan dešavanjima u poslednje vreme a kako bih i bio, sramno ispadanje iz kupa od Torina, onako loše igranje sa igračem više je nedopustivo pa čak i da igramo sa 5 rezervnih igrača. Lazio nas je doslovno demolirao, ništa nismo pokazali na toj utakmici. Takođe još jedna razočaravajuća utakmica za mene je finale Super kupa protiv Intera, delujemo kao tim poput Salernitane kojeg svako može da zgazi. Protiv Lećea nismo imali sreće na kraju, drugo poluvreme je bilo na nivou, a odbrana u prvom nije postojala tačnije kod prva dva pogotka. Nekako od onog šokantnog remija sa Romom je krenulo sve nizbrdo, primiti dva gola iz 5m iz prekida je nedopustivo za šampiona Italija i za tim koji igra nokaut fazu Lige šampiona, ništa konkretno nismo pokazali od tada, nadam se da slede svetliji dani za Milan jer ovim tempom nećemo nigde dogurati. Sutra da nekako pobedimo Sasuolo kod kuće pa idemo na megdan Interu da popravimo stvari iz prethodnog derbija. Ako iz ta dva meča ne uzmemo bar 4 boda ne vidim nam svetlu budućnost ove sezone.

Napoli je mogao da pobedi minimum 3 razlike, promašili su penal, pogađali stativu, imali još par izglednih prilika za postizanje pogotka, odlična utakmica za njih, nije možda kao neka prethodna, ali sve osim njihove pobede bi bilo ogromno iznenađenje, gledao sam utakmicu pa bih to dodao. Što se Milana tiče, nadam se da ćemo ispasti u grupi da možemo da jurimo Skudeto, iako to ne bih voleo, teško da možemo na dva fronta, nažalost nismo taj kalibar. Inter igra dobro, ne kao prošle sezone, ali moramo napomenuti i da Lazio nema poraz na svom terenu u Seriji A od 12.12.2020. Od tada imaju bilans 15-2-0. Fantastični su na Olimpiku. Izgubila Fiorentina sinoć od Venecije, mislim da se tu vidi veličina ekipe, po meni još uvek nisu za sam vrh iako su mi jako gotivna ekipa, nekolicina navijača vređalo Vlahovića jer je navodno odbio najviši ugovor u istoriji kluba.

Očigledno pogrešna taktika, lepa igra do 0:2 i onda ništa, isto je bilo i prošle sezone, 0:2 za Veronu i ugasili se, Ibrahimović promašio penal u drugom poluvremenu i posle postigao pogodak za 2:2 u 90+3 minutu. Kada bi samo malo slobodnije zaigrali i pokušali da stanu na loptu, a ne da se totalno povuku, lagano bi dobili utakmicu, Milan baš ništa nije pokazao, tanak kazneni udarac i Verona sama sebi dala 3. gol.

Kakav meč, čekao sam pobedu Juventusa za 28 000, retki momenti da pratim i navijam za Juve 😂 Mada bio sam siguran i nisam branio tiket, mnogo tanku klupu ima Murinjo, raspali su se posle 70. minuta, ali 15-ak minuta pritiska u drugom poluvremenu, Juventus mi je delovao kao Kaljari. Na kraju rutinska pobeda, Bernandeski me je oduševio. Kjelini zver, kako je samo par puta zatvorio pozadi, ali Bonući mnogo greši, ne znam šta mu je, daje poprečne lopte, loše startuje, slaba utakmica zaista. Perfektne izmene Alegrija, kako je ubacio Artura i Kuluševskog Juve se oslobodio pritiska i konačno je mogao da zaigra pas igru i mirno sačuva prednost. Srećno u nastavku sezone, nikada uzbudljivija Serija A.

Opet strašan start sezone, plašim se da ne bude gori pad nego prošle jer igramo i LŠ. Čudna utakmica protiv Verone, ali na kraju preokret na jedvite jade. Vrlo tanak penal su nam dosudili i plus autogol, dobro je sve u svemu, nova 3 boda.

Zaista moćna igra sinoć, zadovoljan sam. Brahim pokidao.

Da li bi ti onda bilo ok i ne bi bio SNS projekat? Ne mešam se stvarno u to.. Ali sigurno da znači mladim igračima da igraju sa iskusnim našim reprezentativcima, samo će biti bolji, poguraće i ostale klubove da budu bolji. Radnički igra LŠ.

Čestitke bratu Rusu, samo tako nastavi!

Kakva je to priča sa Iskom, navodno nam ne treba?

Blago rečeno katastrofa, posle onakvog prvog poluvremena, gde nisam video apsolutno ništa od CZ, došlo je drugo još gore poluvreme. Stanković nije uspeo ništa da promeni, igrači su bili neprepoznatljivi, sramotna utakmica, 5 pasova kao svet nisam video. Razočaran sam, ne zbog plasmana, nego zbog igre, igra je bila katastrofalna, suma sumaru je da CZ nema šta da traži u LŠ sa ovakvom igrom, mora mnogo ozbiljniji pristup ako uopšte želite da budete konkurenti u LE. Sa moje tačke gledišta, ostao mi je veoma gorak ukus, saosećao sam se sa navijačima sa kojima sam gledao i smatram ovo debaklom. Srećno dalje.

Pohvala za @Don Juan za praćenje i ažuriranje potforuma OI. Pohvala takođe za @Betolingar Misdongard za kvalitetne postove, @Cilemile za statistiku i naravno još nekoliko forumaša je doprinelo kvalitetnoj diskusiji, ali su uglavnom moderatori, tako da bih pohvalio moderatorski tim, neću nikoga isticati. Uživao sam ove dve nedelje.

Mogla bi se povesti polemika oko medalja Evrope vs medalja SAD-a, što da ne.

0-0 sa Realom, ako je neko gledao neka baci koju vise.

MVP: Mathias Gidsel, Denmark Left wing: Hugo Descat, France Left back: Mikkel Hansen, Denmark Centre back: Nedim Remili, France Right back: Yahia Omar, Egypt Right wing: Aleix Gomez Abello, Spain Line player: Ludovic Fabregas, France Goalkeeper: Vincent Gerard, France Top scorer: Mikkel Hansen – 61 goals Ipak Gidsel, svaka im čast, nisam se nadao. Gomez Abeljo takođe ima fantastičan turnir, kakav samo postotak šuta, vodio je Španiju do bronze, da su ušli u finale, sigurno bi on bio MVP. Mada je i Hansen bio realna opcija, ali dosta su mu 2 titule na svom kontu. Što se ženskog turnira tiče, nagrade su sledeće: MVP: Anna Vyakhireva, ROC Left wing: Polina Kuznetsova, ROC Left back: Jamina Roberts, Sweden Centre back: Grace Zaadi Deuna, France Right back: Anna Vyakhireva, ROC Right wing: Laura Flippes, France Line player: Pauletta Foppa, France Goalkeeper: Katrine Lunde, Norway Top scorer: Nora Mork, Norway – 52 goals

Most Valuable Player - Earvin Ngapeth (FRA) Best Outside Hitters - Earvin Ngapeth (FRA) and Egor Kliuka (ROC) Best Middle Blockers - Ivan Iakovlev (ROC) and Barthelemy Chinenyeze (FRA) Best Libero - Jenia Grebennikov (FRA) Best Setter - Luciano De Cecco (ARG) Best Opposite - Maxim Mikhaylov (ROC) MVP: Jordan Larson (USA) Outside hitters: Jordan Larson (USA), Michelle Bartsch-Hackley (USA) Setter: Jordyn Poulter (USA) Middle blockers: Carol Gattaz (BRA), Haleigh Washington (USA) Libero: Justine Wong-Orantes (USA) Opposite: Tijana Boskovic (SRB)

I onda neko kaže nije bitno učestvovati na OI i pogledaš Danija Alveša koji igra fudbal koji zaista nije na nivou nijednog ekipnog sporta. Kakva požrtvovanost i ljubav prema reprezentaciji, svaka čast majstore. Kakav bi šlag na tortu bio da uzme SP u Kataru, jedino mu to nedostaje, koliko sam shvatio najavio je da će igrati.

Što se muške odbojke tiče pre bih okrivio same odbojkaše i promenljive rezultate nego loš sistem kvalifikacija, ne kažem da nije loš, ali jednostavno je nedopustivo izgubiti od Bugarske, kao što krivim Hrvate što su izgubili od Portugala, doduše ne krivim ih, nije moja država, ali ne mogu ni na šta da se vade, osim na svoju lošu igru u tom trenutku, kako odbojkašicama i košarkašicama niko i ništa nije kriv/o. Jesmo mi prvaci Evrope, ali jednostavno nismo dorasli u tom trenutku protivnicima, sa jednom vrlo ozbiljnom ekipom smo igrali SL pa smo imali mnogo uspona i padova. Popustio je Brazil koji je zaista bio dominantan uz Poljsku u prethodno vreme, Francuzi su kao i mi ekipa koja bukvalno od svakoga može da izgubi, ali i svakoga može da pobedi. Izgubili smo i od Italije, koja nije ništa specjialno pokazala u prethodnih par godina, ako tako gledamo i oni se mogu žaliti u košarci, igrali su u gostima protiv jedne od najboljih ekipa na svetu, pa su ćutali, pobedili i prošli na OI. Slažem se da bih promenio to da bude kao u nekim drugim sportovima, ipak smo bili 4. na svetu i 2. ekipa iz Evrope (pored Poljske) bilo bi ok da su nas automatski plasirali na OI. Gotovo sam siguran da ćemo imati košarkaše i odbojkaše u Parizu, video sam odličnu igru u SL i ne vidim po čemu smo to lošiji od Francuske ili Argentine. Ruku na srce odigrali su neverovatan turnir, ali generalno gledano da igramo po 5 utakmica sa svakom ekipom, svaka bi bila egal, ubeđen sam. Što se tiče generalno ovih OI moramo biti prezadovoljni, jesu neki podbacili, ali neku su iznenadili i po ukupnom broju medalja biti najbolji u regionu je fantastičan uspeh.

Rukometni G.O.A.T. – Nikola Karabatić: Rođeni Nišlija, rođeni pobednik Tri olimpijska zlata i jedno srebro, četiri puta šampion sveta, tri puta prvak Evrope, osvajač tri Lige šampiona sa tri različita kluba, tri puta izabran za rukometaša godine, najbolji sportista Francuske 2011... Niko, nikada kao as Galskih petlova G.O.A.T. (Greatest Of All Time)... Svedoci smo da se poslednjih godina prave brojne analize, istraživanja na temu ko su najbolji svih vremena u različitim sportovima - fudbalu, košarci, tenisu, boksu. Mišljenja su podeljena, brojke nekada otkrivaju, nekada ne. Ove godine je Novak Đoković na putu da zauvek svima pokaže i dokaže da je najbolji teniser u istoriji. U SAD-u, kada je u pitanje najvažniji sport Amera, fudbal (ili kako ga mi zovemo američki fudbal), postoji konsezus da je G.O.A.T. Tom Brejdi, kvoterbek Tampa Bej Bakanirsa, pre Nju Ingland Petriotsa. U košarci retko ko bi rekao da postoji veći od Majkla Džordana, u boksu od Muhameda Alija. U fudbalu je najveća dilema - Lionel Mesi, Kristijano Ronaldo ili možda Dijego Armando Maradona ili Pele. Kakva je situacija u rukometu? Neki bi se vratili u prošli milenijum, u vreme Veselina Vujovića, kasnije Šveđanina Magnusa Vislandera. Hrvatski superstar Ivano Balić je početkom ovog veka napravio rukometnu revoluciju, od ovog sporta, na oko grubog, napravio umetnost. Nije slučajno Splićanin dobio nadimak "rukometni Mocart". Legende se prepričavaju kada je u pitanju danski bombarder Mikel Hansen. Godinama prava napast za golmane, bek specifičnog šuta. Za Danca je verovatno zauvek ostalo da je najbolji šuter svih vremena. Rukometni pijedestal rezervisan je, ipak, za Nikolu Karabatića, rođenog Nišliju, igrača koji je najtrofejniji u istoriji ovog sporta. Legendarni francuski as u subotu je stigao do trećeg zlata na Olimpijskim igrama. U finalu ja pala Danska sa 25:23 u reprizi borbe za zlato pre pet godina u Riju, kada su Skandinavci slavili. Iako u poznim igračkim godinama, napunio je u aprilu 37, iako nedovoljno spreman posle pauze od devet meseci zbog teške povrede kolena (ukršteni prednji ligament kolena), odigrao je u Tokiju poslednji ples u dresu Trikolora. I završio ga je trijumfalno. Ovo su mu pete Olimpijske igre, odigrao je 40 mečeva na najvećem sportskom takmičenju na svetu. U grupnoj fazi je protiv Španije prestigao legendarnog Rusa, golmana Andreja Lavrova. Samo u Atini pre 17 godina nije uspeo sa Galskim petlovima da stigne do medalje. Francuska je ispala u četvrtfinalu. U Pekingu 2008. godine je uzeo zlato, to ponovio 2012. u Londonu, a onda je Danska sa Mikelom Hansen bila bolja u finalu u Riiju 2016. Konačno, najsjajnije olimpijsko odličje opet je u rukama Nikola Karabatića i ostalih izabanika selektora Gijoma Žila koji je nasledio prošle godine na mestu selektora neuspešnog prethodnika, Didijea Dinara, još jednog legendarnog člana zlatne rukometne reprezentacije Galskih petlova. Iako na ovim Olimpijskim igrama nije bio na nivou ranijih igara, njegovo prisustvo na terenu činilo je Trikolore jačim. Tokom čitave karijere ga je pratio epitet da je rođeni pobednik, da je neko ko preuzima odgovornost u ključnim trenucima. Za razliku od Ivana Balića, Karabatić je bio i jedan od najboljih defanzivaca na svetu. Jedan je od retkih koji je mogao da čuva jedan na jedan hrvatskog asa kada je bio u zenitu karijere. I teška povreda na početku prošle sezone u dresu Pari Sen Žermena nije ga slomila. Želeo je, i uspeo, da vrati olimpijsko zlato u Francusku i da se sa ispisnicima, Lukom Abaloom i Mišelom Giguom oprosti od najdražeg plavog dresa Galskih petlova. Osim tri olimpijska zlata, Nikola je bio četiri puta šampion sveta sa Francuskom, tri puta prvak Evrope. Ima i po dve svetske i evropske bronze. I na klupskom planu je fantastičan. Osvojio je tri Lige šampiona i to sa tri različita kluba – Monpeljeom 2003. godine, zatim sa Kilom 2007. u vreme najvećih uspeha Zebri s Baltika koje je s klupe predvodio hrvatski stručnjak Zvonimir Noka Serdarušić. Poslednju krunu najboljeg tima Evrope je osvojio sa Barselonom 2015. Već šest godina je član superbogatog PSŽ-a, ali kruna najboljeg tima Starog kontinenta i dalje zaobilazi Grad svetlosti. Osim pomenuta četiri kluba, Monpeljea u dva mandata, Kila i Barselone, sadašnjeg Pari Sen Žermena, kratak period 2013. je branio boje malenog Eksa, tima iz okoline Marselja. Osim najvrednijeg klupskog trofeja na Starom kontinentu, Nikola je bio i 13 puta šampion Francuske kao član Monpeljea i Pari Sen Žermena, u Nemačkoj je tri puta bio prvak sa Kilom, a u Španiji dva puta sa najtrofejnijem klubom na svetu, Barselonom. Osvajao je i 2013. i 2014. godine Superglob, nezvanično klupsko Svetsko prvenstvo. Što se tiče individualnih priznanja i oni se teško mogu nabrojati. Bio je tri puta biran od strane Svetsko rukometne federacije (IHF) za najboljeg rukometaša godine – 2007, 2014. i 2016. Tri puta je bio drugoplasirani. Možda najveće priznanje je dobio pre deceniju kada je biran za sportistu godine u Francuskoj 2011. Zna se koliko ova zemlja ima vrhunskih sportista, a izbor je te godine pao na rođenog Nišliju. Na večnoj listi najboljih strelaca Lige šampiona nalazi se na drugom mestu sa 1.100 golova. Neodostižan je neuništivi makedonski veteran Kiril Lazarov koji je trenutno stao na 1.363 pogodaka. Igrao je čak 15 godina elitno klupsko takmičenje Evrope. Na toj listi najefikasnijih rukometaša u najjačem takmičenju na kontinentu u vrhu su dvojica Srba, Momir Iiić na četvrtoj poziciji sa 969 pogodaka i Marko Vujin na šestom mestu sa 861 golom. Karabatić je rođen u Nišu 11. aprila 1984. godine. Nikolin otac je takođe se bavio rukometom. On je Hrvat iz Vrsina, sela između Trogira i Marine. Branko je igrao za Železničar iz Niša gde je upoznao Radmilu, rodom iz Aleksinca. Porodica Karabatić se preselila u Francusku kada je Nikola imao tri po godine. Takođe, i njegov brat Luka je reprezentativac Francuske i saigrač u Pari Sen Žermenu. Iako ga svojataju i u Srbiji i Hrvatskoj, Nikola je u brojnim intervjuima govorio da voli zemlje svojih roditelja, ali da se oseća Francuzom. "Poznajem mnoge sportiste koji su rođeni u Francuskoj i osećaju se više Srbima, nego Francuzima. Sa mnom i bratom je to suprotno. Moj otac je bio presrećan što nas je Francuska prihvatila i naturalizovala. Oduvek nam je govorio da je na nama da se adaptiramo na Francusku. Ponosan sam na svoje poreklo, veliki sam navijač Đokovića i Čilića. Ponekad navijam za Hrvatsku ili Srbiju više od ostalih. Ali, ono što me tera da sanjam je Francuska“, rekao je Karabatić u intervjuu za Ekip kada je ovaj poznati dnevnik na ovu temu pričao i sa francuskom teniserkom srpskog porekla, Kristinom Mladenović. Jedina mrlja u karijeri Nikole Karabatića dogodila se 2012. godine kada je bio umešan u aferu oko nameštanja utakmice tadašnjeg kluba Monpeljea u šampionatu Francuske. Bio je i priveden sa suprugom i bratom Lukom. Posle duge istrage francuske policije, braća Karabatić su proglašena krivim, kažnjeni su sa dva meseca uslovno i 10.000 evra. Osim njih sankcije je dobilo 14 osoba, između ostalih i nekadašnji reprezentativac Srbije Mladen Bojinović. Popularni Dugi je dobio četiri meseca uslovno plus je morao da plati 20.000 evra. mozzartsport Jedan zaista lep tekst, da ulepšamo ovaj topik, Nikola je to zaslužio, novo zlato sa Francuzima, kakva era francuskog rukometa, po mnogima rukometni GOAT, oprašta se od reprezentacije.

Najbolja muška reprezentacija ako gledamo period od 2005. godine, sasvim sigurno bez premca to je vaterpolo tim Srbije. Možda nije konkurencija kao u fudbalu i košarci, ali po svim postignutim rezultatima, može se reći da nosimo tu titulu. Hvala velikoj 7 za sve prikazano i za svaku medalju, srećno im bilo u karijerama i daljim životima, verujem da Savić ima razrađen plan za Pariz.

Imali su zene.

Mandiiiiiiiccccc