Oi!

Kako god se zvali ovo je fantazija, prvo su proglasili Ruse šampionima, pa su pali na 4. mesto pa su pričali da neće uzeti medalju, pa čas su Kinezi prvaci, čas Japanci posle poslednje vežbe, ludilo 😂 👋👋👋

Bravo momci. Ovo je neviđena drama 😄

Sjajan i Rus, čekamo tabelu 👋

Kakva drama, vrhunac sporta, predivno.

Ali komentator kaže fantastičan doskok 😂 Još jedna greška Rusa.

Da, ispao sa partera, a Japanci su 2. trenutno.

Vidim sada upravo, još slikam rezultate i rekoh kraj je po njihovoj priči ono mrtva trka i još jedan krug ostao 🙄

Rusi vrhunskim performansom vode u sedmoboju, fantastične takmičare imaju. Takmičenje je uveliko u toku a već imamo bilans medalja u muškoj konkurenciji. Rusi će ako ne padnu sa sprave ili ne naprave neki ogroman kiks osvojiti zlato, Kina i Japan se bore za preostale 2 medalje.

Gimnastika je sport u kojem se takmičilo na svim Letnjim olimpijskim igrama od prvih modernih Olimpijskih igara 1896. u Atini. Temelji današnjeg programa sportske gimnastike na Igrama su postavljeni 1924. u Parizu kada su organizovana prva takmičenja u individualnoj i ekipnoj muškoj konkurenciji. Od 1928. u Amsterdamu i žene nastupaju u sportskoj gimnastici na Igrama, ali je tek 1960. godine u Rimu program utvrđen na današnjih 6 disciplina. Ovim sportom su od 1952. godine dominirali sportisti iz bivšeg Sovjetskog saveza, sve do 2008. u Pekingu kada su se kineski sportisti najviše puta popeli na pobedničko postolje. Takmičenje se održava u sportskoj gimnastici, ritmičkoj gimnastici i trambulini Sportska gimnastika Na prvom gimnastičkom takmičenju na Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine učestvovalo je 18 gimnastičara iz 5 zemalja. Proizvoljne vežbe izvođene su na 6 sprava: vratilu, paralelnom razboju, konju sa hvataljkama, karikama, preskoku i penjanju uz konopac. Promene su postepeno vršene na svakom narednom takmičenju na Olimpijskim igrama: u broju sprava, broju gimnastičara u timu, kao i u kvalitetu izvođenja vežbi. Savremeni gimnastički program postavljen je na OI u Helsinkiju 1952. godine. U sportskoj gimnastici, muškarci i žene takmiče se posebno. Muškarci se takmiče na 6 sprava: parteru, konju sa hvataljkama, karikama, preskoku, paralelnom razboju i vratilu. Žene se takmiče na 4 sprava: preskoku, dvovisinskom razboju, gredi i parteru. Muškarci i žene se takmiče i za pojedinačne i ekipne titule. Sve do Atinskih igara 2004. godine, sistem bodovanja za sportsku gimnastiku koristio je „maksimum 10 bodova“. Na Igrama u Montrealu 1976, Nađa Komaneči iz Rumunije postala je prva takmičarka koja je ikada zaradila „savršen rezultat“ od 10. Njen veliki uspeh na ovim Igrama u Montrealu, kada je imala 14 godina, najavio je eru mladih šampionki, treniranih za gimnastičarke od najranijeg detinjstva. Kasnije je, kako bi se sprečilo pomeranje te granice u još mlađe kategorije, uvedeno pravilo da takmičari na olimpijskim igrama ne mogu biti mlađi od 16 godina. Godine 2005. ukinuta je ocena „savršenih 10“ kao maksimalni rezultat u korist novog otvorenog sistema, dizajniranog da omogući veću razliku između performansi sportista. Uvedene su dve vrste rezultata: ocena „D“ (težina) u oceni izvedenih tehnika i „E“ (izvršenje) ocena koja ocenjuje umetnost i performanse. Ovi rezultati se kombinuju u sistemu gde sada nema maksimuma. Sada je sistem bodovanja uklonio gornju granicu poteškoća sa veštinama, sportisti moraju da odluče koju od najsmelijih tehnika koju će uključiti u svoju rutinu i kako da kombinuju pokrete različitog stepena teškoće u koherentan, angažovan i pobednički nastup. Takmičenje u umetničkoj gimnastici započinje kvalifikacijskim krugovima da bi se utvrdilo ko će preći u timsko, pojedinačno takmičenje i pojedinačna finala. Bodovi koje svaki sportista osvoji za jedan nastup u svakom događaju odlučuju da li će nastaviti sa takmičenjem. U ekipnom višestrukom takmičenju svaki sportista iz četvoročlanog tima nastupa, a medalje se dodeljuju prema ukupnom rezultatu. U pojedinačnom takmičenju jedan sportista se takmiči u svakoj disciplini (šest za muškarce, četiri za žene), a ukupan rezultat određuje njihov položaj. U pojedinačnim disciplinama, sportisti se takmiče jedni protiv drugih kako bi postigli najveći rezultat. Rezultati iz kvalifikacionih kola se ne uzimaju u obzir, samo oni postignuti u nadmetanjima za medalje. Ritmička gimnastika Svetska gimnastička federacija je priznala ritmičku gimnastiku kao izdvojenu disciplinu 1963. godine, a godinu dana kasnije je organizovano i prvo međunarodno takmičenje u Budimpešti. Na igrama 1984. godine u Los Anđelesu ovaj sport postao je stalni član porodice Olimpijskih sportova. Do Barselone 1992. godine na programu su bila isključivo individualna takmičenja, a ekipna su na program uvrštena 1996. u Atlanti. Ritmička gimnastika je isključivo ženski sport i ima pet disciplina: čunjevi, lopta, traka, obruč i višeboj. Ritmičke gimnastičarke ocenjuju se na osnovu umeća izvođenja performansi uz muziku. Jedinstvenost sporta leži u kombinaciji muzičke interpretacije, uz rizik da se rekvizit baci nekoliko metara u vazduh i izgubi se iz vida tokom izvođenja skokova, okreta ili akrobatskih rutina, a zatim bude uspešno uhvaćen. Ritmičke gimnastičarke su sportistkinje koji poseduju izuzetnu snagu, brzinu, veštinu i fleksibilnost, ali i umetnički sklad. Nastupi se održavaju na prostirci veličine 13 sa 13 metara, u različitim formatima za pojedinačna i grupna takmičenja. Gimnastičarke koje učestvuju u pojedinačnim takmičenjima nastupaju četiri puta, koristeći svaki rekvizit jednom. Svaki nastup mora trajati u intervalu od 75 do 90 sekundi. U grupnom takmičenju, ekipa od pet gimnastičarkinastupa dva puta koristeći više rekvizita istovremeno. Svaki nastup mora trajati između 2 minuta 15 sekundi i 2 minuta 30 sekundi. Prelazak ili ispod tog vremena dovodi do odbitka od 0,05 poena za svaku sekundu. Muzika koja se puštala tokom nastupa takođe igra značajnu ulogu u uspostavljanju raspoloženja i stila. Muzika sa vokalom dozvoljena je za jedan nastup po grupi i za dva nastupa po pojedincu. Trambulina Prve moderne trambuline su napravili gimnastičari Džordž Nisen i Lari Grisvold oko 1934. godine na Univezitetu u Ajovi. Bili su inspirisani cirkuskim akrobatama i njihovim padovima na sigurnosnu mrežu. U početku su korišćene za savladavanje akrobatskih veština, kao priprema astronauta za let u svemir, za pripreme skakača u vodu, gimnastičara ili skijaša slobodnim stilom. Postala je popularna zbog mogućnosti za zabavu koje pruža i ubrzo postala poseban sport. Trambulina - olimpijski piktogram Svoj olimpijski debi je imala na Igrama u Sidneju 2000. godine, a takmičili su se, u odvojenim konkurencijama, i muškarci i žene. Gimnastičari na trambolini izvode seriju kratkih rutina koje sadrže mnoštvo okreta, odskoka i borbenih udaraca. Precizna tehnika i savršena kontrola tela su od vitalnog značaja za uspeh, a sudije daju ocene za nivo složenosti pokreta, izvršenje i vreme leta. Olimpijske kvalifikacije zasnivaju se na rezultatima postignutim na Svetskom prvenstvu u godini koja je prethodila olimpijskim igrama. U kvalifikacijama učestvuje 16 muškaraca i 16 žena koji u kvalifikacijskoj rundi izvode dve rutine, jednu obaveznu i jednu po sopstvenom izboru. Svaka rutina se sastoji od deset veština. U obaveznoj rutini, sportisti izvode osam veština koje se procenjuju samo na osnovu tehnike izvođenja i dve veštine koje je gimnastičar odabrao, a koje se ocenjuju i po izvođenju i po težini. Osam takmičara koji su postigli najviše poena napreduju do finala. Rezultati iz kvalifikacionog kruga ne prenose se u finale koje se sastoji samo od samostalno odabrane rutine označene težinom, izvršenjem i vremenom provedenim u vazduhu. Postoje tri osnovna položaja u vazduhu za skokove, a izvođači dodaju rotacije i uvijanja kako bi zaradili veći rezultat u kategoriji težine. Učešće po disciplinama Muškarci Žene Bilans medalja - ukupno Osvajači medalja u Riju 2016: Artistic gymnastics Men's events Team all-around - Japan, Russia, China Individual all-around - Kōhei Uchimura, Oleg Vernyayev, Max Whitlock Floor exercise - Max Whitlock, Diego Hypólito, Arthur Mariano Pommel horse - Max Whitlock, Louis Smith, Alexander Naddour Rings - Eleftherios Petrounias, Arthur Zanetti, Denis Ablyazin Vault - Ri Se-gwang, Denis Ablyazin, Kenzō Shirai Parallel bars - Oleg Vernyayev, Danell Leyva, David Belyavskiy Horizontal bar - Fabian Hambüchen, Danell Leyva, Nile Wilson Women's events Team all-around - USA, Russia, China Individual all-around - Simone Biles, Aly Raisman, Aliya Mustafina Vault - Simone Biles, Maria Paseka, Giulia Steingruber Uneven bars - Aliya Mustafina, Madison Kocian, Sophie Scheder Balance beam - Sanne Wevers, Laurie Hernandez, Simone Biles Floor exercise - Simone Biles, Aly Raisman, Amy Tinkler Rhythmic gymnastics Group all-around - Russia, Spain, Bulgaria Individual all-around - Margarita Mamun, Yana Kudryavtseva, Ganna Rizatdinova Trampoline Men's individual - Uladzislau Hancharou, Dong Dong, Gao Lei Women's individual - Rosie MacLennan, Bryony Page, Li Dan

Katinka Hocu izvrsna, vrhunska trka 2:09:70 Anja Crevar 2:17

Caeleb Dressel, Blake Pieroni, Bowen Becker and Zach Apple hold off a spirited Italy to win 10th Olympic gold in men’s 4x100m freestyle relay Svetski rekord za Australijanke, bravo devojke, sestre Brota i Kejt Kempbel, Ema MekKeon i Meg Haris.

Kada je najpotrebnije 😂

Kakva utakmica SAD - Rusija (ROK), poveli Rusi 2-0, Ameri se ekspresno vratili u 3. setu i u 4. vodili 20-16 i uspeli da izgube par dugih i neizvesnih poena, nekako su mi tanki Rusi kada igraju "našu" odbojku sve na Mihajlova i naravno čeka ga uvek trojni blok i tu nema šta da se traži, proći će možda u 50 % slučajeva. Sve u svemu vrhunska odbojka, veoma visok nivo igre i jak intezitet, brzi poeni, lepo za oko. Ruski selektor je na kraju 4. seta zatražio tajm aut i verovatno im je rekao da malo šaraju stil igre što je i donelo rezultat.

Kakav performans i kakvo serviranje u prvom setu, ne pamtim da sam video skoro tako nešto. GJ Nole.

Bravo Anči, moramo dobiti ovo

Polako step by step.

Ili je to neki stariji igrac, da vodi ekipu, iskusan. Zinjak, Dani Alves... Mada Brazilci su znali da vode top igrace tipa Dani Alves i Neymar, ipak oni zive za fudbal pa cak i na OI.

Kapa dole momci. Srecno, pa da pokupimo medalju (ako moze zlatnu) 😎

https://oks.org.rs/lista-kvalifikovanih-sportista/

Uefa Euro U19 2019

U pravu si, sutra gimnastika 😂

Na kraju Brazil - Obala Slonovače 0:0 Argentina minimalcem dobila Egipat Francuska - Južna Afrika 4:3 Španija jedva protiv Australije 1:0

Teško sada protivnicima SAD-a 😂

Atletika je jedna od temeljnih i najraširenijih sportskih grana, koju karakteriše osnovni ljudski pokret i ponašanje, a koja obuhvata: trkačke, bacačke i skakačke discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti naziva se, i istinski jeste, kraljica sportova. Atletskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje kao što su hrabrost, odlučnost i upornost. Discipline atletike odlikuju se motoričkim kretanjima koja se uspešno mogu primenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vežbanja, pomoću kojih se značajno utiče na podizanje opšte psihofizičke sposobnosti pojedinca. Atletika je polazište i temelj za sve ostale sportove. Od 1896. godine uključena je u redovni program Olimpijskih igara. Ona predstavlja osnovni i najznačajniji sadržaj svakih Olimpijskih igara. Međunarodna atletska federacija (IAAF) osnovana je 1912. godine u Stokholmu i danas ima 212 država - članica. Od 1983. održava se prvo na četiri a sada na dve godine svetsko prvenstvo za seniore i seniorke, od 1986. godine za juniore i juniorke a od 1999. godine i za kadete i kadetkinje. Od 1930. svake četvrte godine održava se prvenstvo Evrope za seniore i seniorke, a od 1929. godine i Balkanske igre. Atletika je najrazvijenija u SAD, a odmah za njom su Rusija, Nemačka, Kuba, Kenija i Jamajka. Rezultati trkačkih događaja se odlučuju završnom pozicijom (ili vremenom, ako se meri), dok se pobede u skokovima i bacanju postižu najvišim ili najdaljim merenjem iz serije pokušaja. Jednostavnost takmičenja i nedostatak potrebe za skupom opremom čini atletiku jednim od najčešćih takmičarskih sportova na svetu. Atletika je uglavnom individualni sport, sa izuzetkom štafetnih trka i takmičenja koja kombinuju performanse sportista u ekipni rezultat, kao što je ќros-kantri. Organizovana atletika datira još iz vremena drevnih Olimpijskih igara iz 776 p. n. e. Pravila i format modernih događaja u atletici su definisana u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi u 19. i ranom 20. veku, i zatim su se proširila u druge delove sveta. Većinu modernih takmičenja najvišeg nivoa sprovodi Međunarodna asocijacija atletskih federacija i njene članice federacije. Atletska takmičenja su okosnica Letnjih olimpijskih igara. Najznačajnije međunarodno atletsko takmičenje je Svetsko prvenstvo u atletici na otvorenom, koji obuhvata nadmetanja na stazama i polju, trčanje maratona i takmičarsko hodanje. Druga atletska takmičenja istog nivoa su Svetsko prvenstvo u krosu i Svetsko prvenstvo u polumaratonu. Sportisti sa fizičkim invaliditetom takmiče se na Letnjoj paraolimpijadi i Atletskom svetskom šampionatu. Reč atletika je izvedena od antičke grčke reči ἀθλητής (athlētēs, „borac u javnim igrama“) od ἆθλον (athlon, „nagrada“) ili αθλος (athlos, „nadmetanje“).[7] U početku je termin korišćen za uopšteno opisivanje atletskih takmičenja - tj. sportsko nadmetanje zasnovano prvenstveno na ljudskim fizičkim poduhvatima. U 19. veku pojam atletika je dobio užu definiciju u Evropi i počeo je da opisuje sportove koji uključuju takmičarsko trčanje, hodanje, skakanje i bacanje. Ova definicija je i dalje najprominentnija u Velikoj Britaniji i većini područja bivše Britanske imperije. Štaviše, slične reči na mnogim germanskim i romanskim jezicima koje se odnose na termin atletika takođe imaju slično značenje. U većem delu Severne Amerike, atletika je sinonimna sa sportovima uopšte, što odražava u većoj mori istorijsku upotrebu termina. Reč atletika se retko koristi u smislu sporta atletike u ovom regionu. Termin staza i polje (engl. Track and field) preferentno se koristi u Sjedinjenim Državama i Kanadi za većinu atletskih događaja, uključujući takmičarsko hodanje i trčanje maratona (mada se kros kantri trčanje obično smatra zasebnim sportom). Takmičenja u atletici Atletika je zasigurno najrasprostranjeniji sport na svetu. Vrste i nivoi takmičenja su brojni. Prema dobu takmičara razlikuju se predškolska i školska takmičenja, srednjoškolska i studentska, pa sve do takmičenja veterana u različitim kategorijama. Prema nivou takmičenja postoje amaterska takmičenja za građane i rekreativce, pa sve do profesionalnih takmičenja. Kvalitativni vrhunac atletike su Olimpijske igre, koje su uvek do sada u istoriji imale u programu neko od atletskih takmičenja. Atletika na Olimpijskim igrama Atletika na Olimpijskim igrama je bila u programu svih do sada održanih Olimpijskih igara. Iako su se broj i vrsta atletskih disicplina kroz istoriju bitno menjali, osnovna podela na trkačke discipline, bacačke discipline, skokove i višeboj je uvek bila prisutna. Danas su u programu 24 discipline za muškarce i 23 discipline za žene: disciplina u kojoj se takmiče samo muškarci je hodanje na 50km. Muške discipline Atletski program za muškarce po disciplinama se nije menjao od Igara u Helsinkiju 1952. godine kada je uvrštena disciplina hodanje na 20 km, osim što je jednom (Igre u Montrealu 1976. godine) nije bilo takmičenja u disciplini hodanja na 50 km. Od disciplina koje se više ne nalaze u programu tu su uglavnom različite dionice preponskih utrka, skokovi iz mesta, neke bacačke disicpline te mešovite štafete, u kojima su takmičari iz jedne ekipe trčali različite dužine deonica. Ukupno su se do sada na OI pojavile barem jednom 52 različite disicpline za muškarce. Muške discipline: Ženske discipline Takmičenja u atletici za žene su uključena u program na Igrama u Amterdamu 1928. godine. Do sada se u programu Igara pojavilo ukupno 26 različitih disciplina za žene. Ženske discipline: Rekordi Tabela medalja po nacijama (preko 30 medalja) Dodato nakon OI u Riju 2016, s obzirom na oduzete medalje od 21. juna 2017. Najuspešniji osvajači medalja: Pavo Nurmi, finski atletičar je najuspešniji po broju medalja u atletskim disciplinama u obe konkurencije, osvojio ih je 12, 9 zlata i 3 srebra. Trčao je srednje discipline i bio veoma dominantan, takmičio se od 1920 do 1928. godine. Među uspešnijim takmičarima je i Karl Luis iz SAD sa 10 medalja, 9 zlatnih i 1 srebrnom, posebno se ističe zato što se takmičio u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m i skokom u dalj. Takmičio se od 1984 do 1996. godine. Među ženama izdvaja se amerikanka Alison Feliks, osvojila je 9 medalja, 6 zlatnih i 3 srebrne. Trčala je sprinterske discipline 100, 200 i 400m. Takmičila se od 2004 do 2016. godine. Još jedna uspešna žena je svakako čuvena Merlin Oti iz Jamajke, osvojila je 9 medalja, ali nijednu zlatnu, 3 srebrne i 6 bronzanih. Takmičila se u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m. Za kraj ostavio bih najboljeg takmičara u današnje vreme, velikog, čuvenog i nepobedivog Juseina Bolta iz Jamajke, osvojio 8 medalja i svih 8 zlatnih. Takmičio se u sprinterskim disciplinama na 100 i 200m i postavio je brojne rekorde koji će teško biti oboreni. Kao i svi navedeni sprinteri i Bolt je trčao štafete, u 3 discipline u kojima je učestvovao drži 3 svetska rekorda, sprint na 100 i 200m i štafeta 4x100m. Po svemu sudeći Bolt je promenio noviju istoriju atletike i podigao ju je na više standarde. Takmičio se od 2008. do 2016. godine. Za kraj bih ispisao i sve osvajače medalja iz Ria 2016. godine: Muškarci: 100m - Jusein Bolt, Džastin Getlin, Andre De Grase 200m - Jusein Bolt, Andre De Grase, Kristopf Lemetr 400m - Vajd Van Nikerk, Kirani Džejms, LaŠavn Merit 800m - David Rudiša, Tofik Maklufi, Klejton Marfi 1500m - Matju Kentrovic Jr, Tofik Maklufi, Nik Vilis 5000m - Mo Farah, Pol Čelimo, Hagos Gerivet 10 000m - Mo Farah, Paul Tanui, Tamirat Tola 100m prepone - Omar MekLeod, Orlando Ortega, Dimitri Baskou 400m prepone - Keron Klemon, Bonifejs Tumuti, Jasmani Kopelo 3000m stiplčes - Konseslus Kipruto, Evan Jeger, Mehidin Mekisi-Benabad 4x100m - Jamajka, Japan, Kanada 4x400m - SAD, Jamajka, Bahami Maraton - Eliud Kipčoge, Fejisa Lilesa, Galen Rup 20km hodanje - Vang Žen, Čai Zelin, Dejn Bird-Smit 50 km hodanje - Matej Tot, Jared Talent, Hiroki Arai Skok u vis - Derek Druin, Mutaz Esa Baršim, Bohdan Bondarenko Skok s motkom - Tiago Braz da Silva, Reno Lavileni, Sem Kendriks Skok u dalj - Džef Henderson, Luvo Manjonga, Greg Ruderford Troskok - Kristijan Tejlor, Vil Klej, Dong Bin Bacanje kugle - Rajan Kruzer, Džo Kovač, Tomas Valš Bacanje diska - Kristof Karting, Pjotr Malčovski, Daniel Jasinski Bacanje kladiva - Dilšod Nazarov, Ivan Cikan, Vojčeh Novicki Bacanje koplja - Tomas Roler, Džulijus Jego, Kešorn Valkot Desetoboj - Ešton Iton, Kevin Majer, Damjan Varner Žene: 100m - Elani Tompson, Tori Bovi, Šeli-An Frajser-Prajs 200m - Elani Tompson, Dafne Šipers, Tori Bovi 400m - Šaunae Miler, Alison Feliks, Šerika Džekson 800m - Kaster Semenja, Fransine Nijonsaba, Margaret Vambui 1500m - Fait Kipjegon, Genzebe Dibaba, Dženifer Simpson 5000m - Vivijan Čerijot, Helend Onsando Obiri, Almaz Ajana 10 000m - Almaz Ajana, Vivijan Čerijot, Tiruneš Dibaba 100m prepone - Briana Rolins, Nia Ali, Kristi Kastlin 400m prepone - Dalila Muhamad, Sara Petersen, Ešli Spenser 3000m stiplčes - Rut Jebet, Hivin Jepkemoi, Ema Koburn 4x100m - SAD, Jamajka, VB 4x400m - SAD, Jamajka, VB Maraton - Jemima Sumgog, Eunis Kirva, Mare Dibaba 20km hodanje - Liu Hong, Maria Guadalape Gonzales, Lu Žiuži Skok u vis - Rut Beitia, Mirela Demireva, Blanka Vlašić Skok s motkom - Ekaterini Stefadini, Sandi Moris, Eliza MekKartni Skok u dalj - Tiana Bartoleta, Britni Ris, Ivana Španović Troskok - Katerina Ibarguen, Julimar Rojas, Olga Ripakova Bacanje kugle - Mišel Karter, Valeri Adams, Anita Marton Bacanje diska - Sandra Perković, Melina Robert-Mišon, Denia Kabaljero Bacanje kladiva - Anita Vlodarčuk, Žang Venži, Sofi Hičon Bacanje koplja - Sara Kolak, Sunet Viljoen, Barbora Špotakova Sedmoboj - Nafisatu Tijam, Džesika Enis-Hil, Brajan Tesien-Iton Malo je post poduži, ali verujem da kraljica sporta to zaslužuje, nešto sam pisao, nešto preformulisao, nešto kopirao... Razni su izvori. Mislim da je poređenja radi ok što sam ispisao osvajače medalja iz Rija. Oboreno je 8 rekorda u atletici, pa da vidimo da li može to da se nadmaši u Tokiju. U Riju su pali svetski rekordi na - 10 000m Ž, 400m M, Bacanje kladiva Ž, i olimpijski rekordi u 5 disciplina: Skok s motkom M, 3000m stiplčes M, Bacanje kugle M, desetoboj M, 5000m Ž.

Finale na 400m, vrhunski performans, taktika i tehnika plivanja Keti Ledecki. Ne zaostaju puno ni ostale 4 devojke, Titmus je vrlo dominantna bila u svojoj grupi celu trku.