Yoyogi

Kada sam 1999. došao u sadašnju firmu, poslali su me na 6 meseci školovanja u Chicago (tamo je jedan od training centers, zatvoren pre 5 godina, firma nema ništa sa tim gradom). Bilo nas je 12 a među nama dvojica iz Kine. Rekoše mi tada da im je plata 600 dolara mesečno. Danas, razgovaram sa kolegom, Australijancem koji se oženio u Shanghai i tamo radi kao local hire, manager istog nivoa kao ja. Kolike su sada plate u Shanghai u IT? Kaže, počinju sa 40K USD, oni koji su duže su na 70-80K USD. Developeri su na 120-140K USD. To je možda upola manje od Amerike ali nije dirt cheap.

Kao i Srbi. Samo još da se odluče da li će da idu da biraju opcije na izborima. Ima velika razlika: život je u Kini svaki dan sve bolji i bolji a o opcijama neka dumaju disidenti. Narod zabole.

Bio, radio, u Singapuru i živeo. Svaki dan radim sa njima. Viđam ih u Thai na stotine hiljada, isti brodovi, isti avioni, isti restorani.

Brexit nije bila stvar za demokratiju nego za ekonomiju, to nije smelo ni da ide na referendum. U kineskoj partiji sigurno da ima Jutki koji naprave 30,000 stanova koji nikome ne trebaju da bi ispunili kvotu ali takvi nikad ne stignu daleko, pogotovo ne da se sučeljavaju sa Trampom. Nisam ja prezentovao da je najveći broj US milijardera nasledio bogatstvo. Upravo suprotno, 67% njih je prvo koleno koje se obogatilo dok je u Kini njih 97%. U Kini nisu imali kada, tek od 1980. kada sistem otvoren za privatno vlasništvo i preduzetništvo. Kao kada je DDR odjednom postala deo Zapadne Nemačke samo na 30 puta većoj skali. Demokratija se ne gradi u bedi, pogledaj Indiju i Kinu, obe su bile na istom 1980. a Indija je još uvek tamo, jedva da se mrdnula sa mesta. Postovao sam već dijagram ukidanja siromaštva. Ko je izvukao 800 miliona ljudi iz bede? Bono i Bob Geldof ili Kina? Nije to moglo bez direktne komande. To što vi mislite o Kini je maoistička Kina do 1976. Deng Xiao Ping je zemlju otvorio i reformisao od 1980. Kinezi kažu "gadna stara vremena". Danas se golim okom vidi da nivo standarda svakodnevno raste. Ovo danas nema veze sa Maom, narodu čak i odgovara. Pre je uporedite sa Singapurom koji nikada nije imao veze sa komunizmom. Jedna partija uvek pobeđuje i o svemu odlučuje. Da se tamo uvede demokratija, to prosperitetno mesto bi se za mesec dana raspalo po nacionalnim linijama (Kinezi 70%, Malay 20%, Indusi 10%) i pretvorilo u Bosnu i građanski rat. Još gore, Malezija bi skočila da zaštiti svoju manjinu, Kina svoju, Indija svoju i eto ti rata mnogo većeg od građanskog.

Prekini ako te je volja. Evo ti, u nacionalnom interesu Tramp vodi (za sada) trgovinske ratove, nezapamćene a baš je on došao na svoj položaj glasovima onih koje Kina smatra budalama.

Eto, Kina misli da je protiv nacionalnih interesa da se budalama da da izvedu referendum kao Brexit. To su stvari za eksperte a ne za narod.

Ko, kada, gde? Kad se pretera u voljenju Amerike, postane se njen

Šta ti to proglašavaš "činjenicama"? Nikakve činjenice, čisto zlo kulja da se zamagli da je Kina 1980. promenila sistem i iz startnog pištolja označila početak nove ere. Potencijal je bio već tamo samo nije smelo privatno vlasništvo i preduzetništvo. Kada to može, evo ti. To ti je ravno proglašenju jedinstvene Nemačke kada je bivšoj DDR odjednom svanulo. Kakav je to sistem u kome to tako može odjednom? Eto kakav, nemački koji je samo trebao da počne da važi na celoj teritoriji. A to za klanjanje, koliko ima milijardera u Americi tipa Noam Čomski? Kada bi i hteo i znao da se obogati, dokle bi stigao sa publikovanjem svojih mišljenja? Sistem je autokratski u smislu da smatra da su 95% ljudi budale i da im ne treba dati niti ih pitati ništa ozbiljno. Eto, nemoguće je da se u Kini desi J.W. Bush, Trump. Brexit, Vučić. Takav sistem je široko podržan od strane javnosti a protivnici su brojni i važni kao u Srbiji "Peščanik". Indija, najveća demokratija na svetu, po infrastrukturi je tamo gde je kina bila 1980. Bangalore aerodrom, rutinski se šalju ekipe sa dugim cevima u džipovima da oteraju goveda sa piste ili da pobiju pse lutalice. Dogradnju i proširenje sprečavaju okolni slamovi koji neprekidno izglasavaju u parlament jednoga koji drži reč da im slamove niko neće dirati. To u Kini nije moguće, bez ikakvih ceremonija, danas su tu, sutra nisu.

Milovan Danojlić. Imam sve njegove knjige. Čitam ih u krug da održim svoj srpski. Poznajem ga i lično. Ko ide u Beograd, šta mi treba da se donese, samo pitam ima li nešto novo od Danojlića? Kada nema, stara knjiga pripovetaka Milovana Glišića, uvek tu, pred spavanje, valjevski, najčistiji srpski jezik. Otvorim je na bilo koju stranu. Isto i Danojlića, to je to mada decenijama kasnije.

Zamisli da u Americi srednjoškolci, maloletnici, izađu na ulice na masovne i nasilne proteste, zatvaranje, na primer, JFK aerodroma u NY? Ti u Hong Kongu se i ne sećaju britanske uprave (do 1997), mnogi su bili rođeni bar 5 godina kasnije pa dok su tek odrasli. Hong Kong je bio Kini prozor u svet, bio je 1997. bar 20% dodatog nacionalnog dohotka na mainland, danas je 3%.

Pa to ti je i tačno. Amerika ima više milijardera nego Kina. Kada se pogleda dublje, 67% američkih milijardera su nasleđe. Dok je kineskih 97% prva generacija koja se obogatila tako silno. Onda se to znatno obrne. Naslednici Majkla Džeksona, koji spaljuju nasledsvo, počeli od možda 10 milijardi, sada su na preostalih 5 pa se opet učipe u tom krugu. Dok je Amerika imala stotine milijardera, kao David Rockefeller (treća generacija, nasledstvo) Kina nije imala ni jednog, čak šta više od 1958-1962 u Kini je od gladi (Mao Tse Tung "Great Leap Forward) umrlo 45 miliona ljudi. A vidi sada. Evo ti ilustracija tog palanačkog mentaliteta (ideolog vam otišao): Odmah nešto nije fer. Bar bi mi rođeni u SFRJ trebali da podržimo Kinu a ne da je palanački blatimo, uvlačeći se nekima koji su nas i bombardovali. Pa naravno da nije važno koja je zemlja prva ili druga nego da svi postaju bogatiji.

Singapore, pečeni pilići. Kod nas je bilo po supermarketima čak i 1970-ih da se okreću na ražnju. Sećam se dragstora u podzemnom prolazu u Nušićevoj, uvek ih je bilo Za Aziju je to nova stvar, pa se i slikaju sa time Po radnjama i supermarketima čak i nema da se kupi celo pile. Po domaćinstvima ne postoje rerne gde bi celo pile moglo da se ispeče.

Ma nisi ni na pola puta. Šta beše sa perjanicom kapitalizma, Wall Street? Njihova pohlepa je umalo slomila planetu 2008. Ko je spasao američke banke i osiguranja? Kada su ti kriminalci zvali mamu, došle su u spas samo komunističke SSSR metode kroz državu Ameriku sa parama poreskih obveznika. Od tog celog šljama (njih 60% je imalo MBA degree) ne samo da niko nije na robiji nego niko nije ni sudski proganjan. (Dick Fuld, Leehman Brothers, jeste, pa oslobođen). Što je Amerika uložila u spasavanje svojih propalih za tih 6 meseci, to SSSR nije ni 10% uložio za svojih 3 generacije postojanja. Ima se, može se. Pa onda naivčine pričaju o tržištu i njegovim neminovnostima. Evo ti sada i Trampa. Državne tarife da se sačuvaju lokalci a njima je super išlo, puše se ne znajući šta im to njihov predsednik radi.

.... Kao da su ovi na vlasti, sumarno, bolji. Ne znam, vi znate.

Neverovatno, viđao sam dobar rod divljih kupina ali ovo je ekstraordinarno. Da su samo mogle toliko da rode firmi "Blackberry". 😃

Šta ćeš, kada je dan za kupanje, opet Laguna Gamagori. Osetno manja poseta, možda 30% od onoga 18. avgusta. Danas je zadnji dan školskog raspusta u Japanu, možda idu i kupuju olovke i sveske. Devojke i momci "u lovu" na suprotni pol, isto ih ima, sada se još više primete u manjoj gužvi.

Da je bilo po tebi, ovih dana bi USA slavila prvu desetogodišnjicu bez domaćih proizvođača automobila. U samrtnom ropcu 2008. tri fabrike (Chrysler, Ford, General Motors) su spaljivale 2 milijarde dolara mesečno. Za penzione planove zaposlenih su davali više nego za čelik od kojeg prave ono što oni zovu automobilima. I, ko ih je i kako spasio? Majka država spasila svoje retarde, sovjetskim metodama (kamionima para) i eno ih, i dalje ćopaju usput praveći najgora kola koja pare mogu da kupe.

Da nisu možda među kineskim milijarderima direktori državnih službi kao pošte, vodovoda, elektrodistribucije?

Razvodnio si priču, ček da nam naši Ameri nešto kažu.

Pa udaraj se ti u glavu ali stvari su na terenu nepromenjenje.

TLTR = too long to read. Reče li on nešto tome kada će američki milijarderi koje Amerika izglasava opet i opet, nanovo, već jednom nešto uraditi o smanjivanju nejednakosti u društvu?

Nema veze, ima ih više (dolarskih milijardera), to ne bi moglo u zemlji koji amerofili ovde toliko ponižavaju. Kada i relativizuješ, smer puta je opet jasan.

Kina ima više milijardera nego Amerika.

Danas, 31. avgust 2019. odem opet na ovo mesto. Regionalnim putem, razdaljina kao Beograd - Ljig. Pirinčane terase mnogo drugačije i impresivnije izgledaju. Proveo sam dva sata uživajući i slikajući. Pristup je slobodan. Mnogo je drugačije, uporedite slike istih njiva tek posejanog pirinča sa skoro zrelim. Pogled sa druge strane Pirinač je u sazrevanju. Kao što rekoh u junu, ravnali su ih i pravili kao što su se temelji zamkova pravili - kamenom. Trebalo je to raditi i dovući kamenje bez mehanizacije pre 500-600 godina. Eto, ja nisam znao kako klas pirinča izgleda dok nisam došao u Aziju pre 20 godina. To je Aziji njena "šenica bjelica", osnov ishrane kao u Srbiji hleb.

Neću moći da se oženim zbog tog warna.