Yoyogi

Nema od toga ništa, mislim. Za taksiste, da kažu državi da će nastaviti prevoz a ne plaćati ikakve poreze, dok im se nešto ne ispuni, to bi im bilo bolje .

Pa gde je tu država, kada taksisti blokiraju grad? Neko bi trebao da kaže da se grad ne sme blokirati, da će automobilske blokade biti uklonjene radnim mašinama i prohodnost uspostavljena. Šteta na vozilima onih koji su blokirali grad da ide na njih (na te koji su grad blokirali).

Pa nađeš svoje pivo i njega piješ. I nikoje drugo. Tu nema priče. Ovo mi izgleda kao da pušač probava razne marke cigareta.

Tu su se silno zayebali. Nisam pogledao spot, mora da je neka patetika, sudeći prema Trampovim i Putinovim reakcijama, došla im je kao kec na 11. Upravo revolt prema takvima koji su je isturili je izglasao Trampa a Putina čini podnošljivim. Lepo su to iskoristili da tom injekcijom bezveznog oblakovštva zabave svoju glasačku bazu. Pa i da dobiju nove pristalice.

Da, različite metode. U Thai, niko od države ništa ne traži, sami se snađu ili su uvek imali neki prihod koji ih ne pokazuje kao nezaposlene. Papua Nova Gvineja, na vrhu liste sa malom nezapošljenošću, tamo 99.5% stanovništva i ne zna ni šta znači biti nezaposlen niti šta znači biti zaposlen osim državne službe i nešto stranih kompanija.

Komagatake, Središnji Alpi Japana. Odemo jednom godišnje. Visina 2963m, za 100m više od Triglava. Ljudi na stazi, kao mravi. Treba dva sata da se uspne Sa vrha, kao da si na drugoj planeti. Vidi se 250km udaljeni Mt Fuji. Vreme se promeni za 5 minuta. A koliko je strmo, tačno da skočiš sa padobranom i da se spustiš na planinarski dom.

Nije, to je iluzija i propaganda. Ko je pravio film (snimljen na Šri Lanci 1957) nikada nije bio na pravom mestu. U filmu, to je kao most U stvari je neugledna ćuprijica, jedva preko glave odraslog čoveka Nekoliko puta dnevno prođe turistički voz, kao da ga šalje sam FaceBook

Evo kako ne može. Kina je rekla, naše zagađenje je vaše (Zapadno) za vaše profite mi pravimo robu a za to treba energija. Mi je pravimo (energiju) kako znamo i umemo (energija na ugalj) a vaše potrošače koji kupuju tu robu jeftino to ne zanima. Istina, Kina je na tome dobro izvukla skoro milijardu ljudi iz bede za zadnjih 30 godina.

Jedna veganka mi održala vakelu o štetnosti mesa i uopšte o uzgoju životinja za ljudsku ishranu. Ona ima dva psa i mačku. Kada sam je pitao, šta njeni kućni ljubimci jedu, da nisu i oni postali veganci, ustade i ode.

Pada kiša po riveru Kvaju. Tropski pljusak u klisuri. Kanchanaburi, Thailand, 100km severozapadno od Bangkoka. To je u stvari hotel sa 126 soba gde ti reka (čujno) protiče ispod kreveta. Nema struje, nema ni jedne sijalice, ni priključke za struju ni za punjenje baterija telefona i kamera. Nema Interneta, video sam da ljudi muvaju preko mobilnih "hotspot". Kuhinja radi na gas, pića se hlade u ciglama leda. Pri čekiranju, svaka soba dobije dva fenjera, na slikama sa njihovog sajta su isto fenjeri, nije struja. Splav je dugačak 400m, u prsluku za vodu se skoči i otpluta nizvodno, popenje se, opet na početak. Voda 32C. Nisam ni znao da se hotel nadobijao toliko nagrada, išli smo zbog nemanja struje i aircona. River Kwai Jungle Raft Hotel

Pa sigurno, kako bi inače znao da ti nisu oni rekli? Nije to samo specijalitet u domaji, to je mentalitet koji se nosi. Koliko smo puta videli ovde na Forumu da oni koji ne znaju gde je Japan ili Tajland mene uče (linkovima) kako je i šta je ovde.

Čujem se juče sa školskim drugom koji je bio u Srbiji mesec dana, ide svake godine. Rano se penzionisao posle saobraćajne nesreće a inače je atleta, sav od mišića, stamen čovek. Da otvorim razgovor, pitam ga ono što najviše mrzi da ga ga pitaju: "Pa, kako je u Americi?". Veli on, pitaju ga to (poznanici kada ga prepoznaju na ulici, ne društvo koje ide da vidi) pa njemu objasne kako je u Americi, pre nego što je išta rekao. Mesec dana tamo, njega ne zanimaju lokalne službe, zdravstvo, birokratija, politika. Pitam ga da li je video nešto loše. Kaže, mnogo se pije alkohol. Sednu dvojica pa sljušte 12 buteljki vina.

E, vidiš, to meni kada sam na Forumu ne izgleda tako. Verovatno vi ovde niste reprezent generalne populacije ali je primetna sofisticiranost članstva i ništa (bar ne ovde) kao "Teška selendra smo bili i ostali.".

To je bre za mene. Bio sam u Komatsu pre 3 nedelje, jedna od atrakcija je Komatsu (istoimena fabrika) kamion 930E, jedan od najvećih na svetu (ima 950E, 980E) Pun, težak je skoro 500 tona. Boeing 747, Jumbo, pun putnika i goriva je 400 tona. Ima 2,700 ks. Opet, vozilo je električno. Dizel generator (kao što imaju bolnice i ustanove) pravi struju za dva elektromotora u zadnjoj osovini. Ćerka u inspekciji, vozilo je zapanjujuće jednostavno, nema prenosa, brzina. Ima kabinu ali se njime upravlja daljinski. Sa 500 tona, veličinom i toliko mrtvih uglova, tačno bi mogao da pregazi pickup truck a da i ne primeti.

Mt Fuji (3,776m) , jun 2019. iz shinkansena. Ovako može da se vidi samo 40 dana godišnje, inače je u oblacima. Neuobičajeno malo snega 2018/2019. Plantaže zelenog čaja, stubovi su ventilatori da pokreću vazduh, čaj ne voli velike oscilacije u temperaturi a zimi da se ne smrzne u nepokretnom vazduhu. Kraj septembra 2019.

Značajna jer je primila 3 zatvorenika iz Guantanama i za uzvrat dobila te direktne letove. Kako tako ali ih ima. Od miliona izbeglica koje su prošle kroz Srbiju, niko se ne čudi ako su se trojica baš i zadržala.

Šta je dobro, šta ti treba, je original (istina, u živo). Oduvek sam imao tu pesmu, CD. Sa mog stola. Traje 10 minuta. Steve Winwood je ovaj skroz desno Evo i sound spot, Dear Mr Fantasy

Jadna Slovenija.Tomos i Elan su preselili proizvodnju u Kinu i Indiju. Ljudi bez posla. Do 1990. su Slovenci mogli da odu direktnim letom u New York, svaki dan u godini. Danas ni regionalni letovi malim avionima više ne pale. Istini za volju, ti letovi Beograd - New York mada su bili dnevni, jedan dan su sletali u Zagreb, drugi dan u Ljubljanu, širokotrupni DC-10. Niko od njh nema letove za Ameriku a Srbija ih ima. Trebali bi Slovenci da se sete da je cela Jugoslavija znala za njih, na muzičkom su deca, pa i ja, u Srbiji, pevala "Solčence zahaja", i "Moj očka ima konjčka dva". Čitala cela SFRJ knjige Ivana Cankara. Danas su beznačajni, niko ne yebe 2% i da Trampova žena nije Slovenka, niko ne bi ni čuo za tu državu. Propast Adria Airways? Naravno, kao što je propao mađarski Malev kada je EU naredila nema više državnih subvencija. Neka se spremi za propast Croatia Airlines. Frank Zappa, roker, izjavi jednom da država mora imati avio kompaniju i svoje pivo. Slovenci izgleda ostaju samo na pivu. Šta će im više kada ne znaju kako da vode avio firmu.

Ma kakvi bre Britanci? To je tetovirana huliganska stoka koje se svako stidi, low cost airlines ih vozaju da se napijaju i pišaju po fontanama u Pragu ili u Beogradu. To nisu Britanci.

Nisam znao za tu verziju. Imam 5 CDja sa punk obradama poznatih pesama (iz 2004.). otuda znam za ovu verziju od Ramonz77. Ma čuda živa na tim CD. Maltene šlageri (kao na primer Country Road Take Me Home ili Hotel California) urađeni do pankerske besvesti.

Punk obrada Ramonz 77 je bolja od originala:

Negde 1973. sam video natpis "ТЕЛЕВИЗOP У БОЈN" u izlogu robne kuće ispred Ei Niš TV aparata koji nije bio uključen. Evo ga i moj, Sharp Aquos. Izgleda kao da mu je slika manja od ekrana. Nije pokvaren a zadnji put je dao znak svog života kada je Obama postao predsednik USA. Slika (program) mu se menja jednom godišnje, ne treba daljinac. Na inače crnu rupu u sobi se lepljivom trakom po uglovima zalepi besplatan poster sa festivala cvetanja ajisai (hortenzije). Svake godine novi dezen, milina jedna. Sledeća promena slike je zakazana za 1. jun 2020. Pa drugovi, jesmo li zato išli u inostranstvo, da se nafilujemo tehničkom robom ili nismo?

"Ima li u Srbiji uopšte hrane?" upita se onaj američki novinar kada je Srbija pobedila Ameriku u košarci.

Ne, ne. Konobari, izloženi alkoholu, mnogi su cirkali kao i gosti. Kada imaju uglednog gosta, lekara, zubara, profesora pa i direktora srednje škole, ako ga oni pitaju koliko je sati, on se slomi da im kaže. Kada ga mi (srednjoškolci) isto to pitamo, misli da mi mislimo da smo toliko važni. Pa se na nas otrese. Evo i novog pitanja: kako je bilo moguće da maloletnici (kao ja tada) u javnom restoranu piju alkohol i puše cigarete u SFRJ? Mene je otac slao da mu kupim pivo i "Moravu" cigarete, niko me ništa nije pitao u radnji. Ovde gde sam, to nije moguće da dete (maloletnik) kupi alkohol ili duvan. Pa to mora da se promenilo i u Srbiji.

Ne bih se ja baš upisao u listu jugonostalgičara, znao sam na pola faksa da ću otići. Opet, imam simpatije za one koji to jesu. Od nas 10 inženjera zaposlenih istog dana u firmi, ostao je samo jedan. Od prvog dana je govorio da nema nameru da ide bilo gde. Sada, posle maltene 30 godina, oni od nas koji idu u Srbiju, ne slušaju rodbinu i vesti nego pitaju njega, sa poštovanjem, da im on kaže kako se preživelo i kako se živi. Niti on ode niti se iko vratio.