Yoyogi

The Ecomist, fina štampa, svi članci su nepotpisani. Iza svakog članka stoji cela redakcija. Oprobana stvar, nije loše da i vi imate nešto takvo, makar u vidu opšteg moderatora, kao reč uredništva Foruma.

Šta imam ja da mislim, ti si tu, mogao si već da kažeš, ovako, krene u smeru da je tu bilo neke mutljavine. Šta ima tu lično? Ja ti kažem da sam išao preko javno publikovanih i svima raspoloživih (ali ne prođu svi) programa.

Biće dobrodošao kada god da se vrati.

Kako si ušao u Ameriku? Na velika vrata ? Ili u gepeku kola preko Meksika i porozne granice? Ja sam u Australiju ušao sa rešenom vizom, trenutkom stupanja na tlo sam postao "permanent resident" na osnovu "skilled migrant" vize. U Japan sam ušao na "special engineerig skills" vizu, posle 5 godina cela familija ima permanent residence, green card. Možemo da dobijemo japanske pasoše sutra ako baš hoćemo.

Naše omiljeno selo, Magome. Nema kablova i žica, sve je ispod zemlje. Izgleda kao pre 100 godina. Imaju ovaj onsen i bazen, sve vulkanski zagrejana prirodna voda. Isti bazen sa kiselom vodom, Nakatsugawa onsen. Žene to vole, dobra voda sa kožu, kao da si namazan uljem za sunčanje. Ovo mi je palo u oči: mladi parovi, na vikendu, niko ne pije alkohol, ni pivo

Ne kaže ništa o legalnosti, čak kao da to namerno izbegava: "Children born to foreign citizens on French soil can claim French citizenship by descent on their 16th birthday and be granted full citizenship at 18 years old provided France has been their main residence for five consecutive years since the age of 11." Po tome što si izgooglao , Meksikanci rođeni u Americi bi bili Amerikanci, ne bi Obama mogao da ih deportuje u stotinama hiljada, kao što je uradio.

Francuska.

Nema Baracude od 3. avgusta. Je li moguće da ga je Kinik banovao?

Ne slažem se. Dok se priča, bar se zna ko je na čemu, verbalno, čak i kada se njome (pričom) neko ugrožava. Kada se priča zabrani, ide se na gore stvari, to se upravo dešava u Americi.

Andurile, šta se desilo? Kakvi su ovo prilozi sa tvoje strane?

Pa opet, da ti kažem da si u pravu.

Vidi ovu slobodu. Moja ćerka, udari dlanovima o kolena i kaže "Australia time". Bye mammy, bye daddy. Ustane dete i ode u Australiju, niko je ne prati, niko je ne vozi. 10 sati leta. Trebala je da promeni 3 voza (svezajedno 24 minuta) da se nađe sa drugaricom. Kao da je jedna išla iz Zemuna druga sa Banovog Brda (Beograđjani će razumeti razdaljinu). Nađoše se devojčice. Tada su prešle 12 godina starosti, plaćaju punu cenu avionske karte. Neko ih je slikao (moja ćerka je desno) Tek onda, Shinkansen do Osake. Pa voz do Kansai aerodroma. Onda, zemaljske stjuardese ih dovedu do aviona, air side stjuardese do njihovih sedišta. Daju im crtanke, krejone. Pitanje je da li bi te australijske stjuardese bile u stanju da same izvedu taj put koji su devojčice prešle bez ičije pomoći. Lepe moje, Cairns, Mission Beach, splashing Xmas water To je sloboda.

Ti si onda u pravu, ja sam u krivu. Onda je tako kako ti kažeš.

A ja znam neke koji kažu da moraju. Nije ni neka velika igra. Čak je i intuitivno jasno: isplata penzija nekome ko je umro, kada će primaoci da kažu da se sa isplatama prestane? Nikada. Ne mora Srbija, Kamboža, i tamo ih ima koji žive dok žive.

Ma baš je to tako lako? Samo daš broj računa pa ti penzija stiže u Srbiju. Može i to, samo treba da imaš lokalnu adresu (Kanada, Australia, Amerika, Japan) gde potvrđuješ svoje prisustvo, ma kako bilo retko. Nemačke penzije, naši bivši gastarbajteri, moraju tamo da se pojave jednom godišnje za nastavak isplate penzija.

Da ti potvrdim o slobodi u socijalizmu. Svež pasoš SFRJ maloletan ja odem autostopom Norvešku, da vidim Sex Pistols na University of Trondhaim. Pet dana i noći autostopom da se stigne. Mnogo kasnije, kada sam aplicirao za posao u IBM u Australiji , prošao 5 tehničkih intrvjua, onaj koji donosi odluku, the hiring manager, me pita ne koje je moje najveće dostignuće nego "Koja je najveća glupost koju si uradio u životu?"Ja mu kažem odlazak na taj koncert Sex Pistols, kao tinejdžer. On se zavali u stolicu, u neverici, pa reče "Ti, tamo bio? Uvek sam hteo da to vidim. Pa tamo su premijerno izveli punk verziju Frank Sinatre "I did it my way. Bio si tamo, really?" Yes, I was there, on the spot. Plain truth. Pozvao je mog budućeg neposrednog menadžera da mi pokaže gde će mi biti sto i računar.

Da vratimo ovo na temu "Investicije na Balkanu". U Srbiji nema penzionog fonda, penzije idu iz budžeta. U Australiji ih ima na desetine (svaka banka i finansijska institucija ih ima). Oni te pare koriste za investiranje. Korisnicima daju tri mogućnosti u koji deo da stave pare. High risk, high return, 10-14% godišnje. Medium risk, medium return , 6-10% godišnje. Low risk, low return, 4-6% godišnje. Taj low risk je recimo da Penzijski fond finansira izgradnju autoputa koji će se naplaćivati, sigurna dobit ali relativno mala (kao kamata u banci) a mali i rizik. Japanski penzioni fond sedi na tim parama, trilioni dolara), nigde ih ne investira, ne sme. Bila je kampanja da se privatizuje i natera u akciju ali se stanovništvo pobunilo pa im tako pare sede bez kamate.

Ja bih da radim još podosta, do 67. To znači, broj godina (ja neću imati 40) x poslednja bruto plata (porez na to je 10%) i penzija počinje da teče od prvog dana prestanka rada (jer bih tada već bio preko 65).

Bilo je to ranije postovano. Da pojednostavimo, da uzmemo samo državne službe i firme koje imaju ista pravila. U penziju se ide sa 60. godina a penzija stiže kada se napuni 65. Sa odlaskom u penziju, dobije se otpremnina koja je 40 x poslednja bruto plata i na to se plati porez. Dao sam bio i primer da je kolegin otac koji je bio policajac dobio po tadašnjem kursu skoro pola miliona dolara otpremnine. Onda nije hteo da sedi i krcka otpremninu dok penzija ne počne da stiže (5 godina bez prihoda) i zaposlio se kao obezbeđenje u nekoj banci. Kada je napunio 65 onda je definitvno otišao. Jeste, 40 godina staža i 60 godina puna penzija. Puna (državna) penzija je mala, 700 dolara, svako ima jos i svoje privatne uplate da ga digne do 1,500-2,200$ pa još ta otpremnina.

Zašto se to zove otpuštanje? To je penzija posle navršenih 40 godina radnog staža ili 60 godina života. Moji roditelji su otišli u penziju kada su im se stekli uslovi (baš tako, sa 55 i 60 godina života) , nisu otpušteni. U Južnoj Koreji je 50 godina. Tamo su mnogi dobri za još najmanje 10 godina rada pa to i rade - nađu novi posao. Kod mene u firmi je 63 godine starosti da se ode u penziju. Može da se radi do 67-me ko hoće, bez teranja u penziju ili ponovno zapošljavanje. Znam jednoga koji je došao iz Fujitsu kada je penzionisan sa 60. godina i ostao 3 godine dok nije stigao do 63. što je pravilo u firmi. Državne službe su tu striktne - 60 i gotovo. Imaju ta pravila i stare firme kao Fujitsu, pravila koja datiraju iz decenija kada je priliv novih bio redovan. Na kraju, posle 60. godine efikasnost počne naglo da opada a taj je na najvećoj plati do koje je dogurao u životu, postane preskup za ono što mu je od sposobnosti preostalo. Šta da kapetan putničkog aviona, koji idu u penziju sa 55, hoće da radi do 75-te? (njima su u Japanu produžili do 60-te). To bi dohvatila štampa i moglo bi da upropasti firmu kada se pročuje. Još, masa poslova (rudnici, gumare, valjaonice...) i nisu mesta na kojima bi neko ostao da radi minut duže nego što je neophodno. U ćerkinoj školi ima 12 autobusa, sve ih voze starci koji su bili vozači turističkih coach. Firme im jednostavno ne daju da nastave zbog bezbednosnih i marketinških razloga. Iznajmljivanje autobusa i vozača školama se tretira kao taxi usluga i tu može do 65-te. Znaju to i sami penzioneri. Godine 2018. su u Japanu sami vratili (otkazali) 330 hiljada vozačkih dozvola. To otkazivanje je bilo "normalno" i stajalo je na 30 hiljada godišnje 2005. Za 13 godina je skoro 12 puta veće. To je nateralo proizvođače kola u paniku, zauvek izgubljene mušterije, daj udešaje kao samo-parkiranje, prepoznavanje koje je svetlo na semaforu...da kupe bar još jedna kola pre nego što odu.

Fringipani, mirišljav cvet. Ženske znaju taj miris, od njega je Aloe Vera. Ima ga belih, žutih, crvenih U cvetu nema nektara, to pčele znaju pa ga ne zarezuju 2%. Kako preživljava i kako se razmnožava? Svojim lepim mirisom, noću, privlači one gadne crne noćne leptire (moths), koji misleći da će za džabe da se najedu nektara protumaraju cvetom i pre nego što shvate da tu nema ništa za njih, istabanaju okolo i usput izvrše oprašivanje. Svašta je priroda smislila.

Shimoguri, japanski Machu Picchu . Selo na 30% padini, osunčano ceo dan, nikada u senci. Tu su se naselili da budu daleko od puteva samuraja i ratnika Sada tu živi 80 ljudi, uglavnom starci. Odavno im je zatvorena škola, u zadnjih 5 godina su izgubili prodavnicu, poštu i autobusku liniju. Kažu da su selu dani odbrojani, otišli smo da ga posetimo pre nego što nestane (kao i Veneciju pre nego što potone 🙂 ). Ima samo jedan restoran koji služi 3 jela, jedini gosti su turisti vikendom. Tu sam kupio mali džak oraha, ćerka ih nikada nije videla u životu. Napravili su jadni i ovaj vidikovac (sa kojeg sam slikao) da privuku posetioce. Da se dođe, treba proći svim serpentinama, turistički autobus ako i može da prođe, nema prostora za mimoilaženje čak ni sa automobilom.

Kakvo iskorišćavanje? Pa oni su u penziji, to baš ako oni hoće da rade, to ima za njih. Minimalac, zaokruženo crnim, 1,521 US$. Za koje pare rade krupijei u Las Vegasu, 85 godina stari? 6 dolara na sat.

Da su ova kola ikada postojala, ćerka je morada da ode u Toyota Automobile Museum. Nikada ih nije videla na ulici a sva su legendarna Spaček (jednom u 5 godina) i Mini (skoro svakog vikenda) još i može, ima ih trofejnih

Taj odnos 5:1 pa i više je bio posle ratova ili u naglom razvoju (Kina), možda je bilo i u SFRJ 1960-1970ih. U Japanu je već (neobavezno) podignuta granica na 70 godina. Normalno je 60. godina pa prva penzija dođe kada se napuni 65. Pet godina bez prihoda, ko je bio u Japanu video je da su svi taksisti starci. To je jedan od poslova koje rade dok čekaju prvu penziju. Toyota ih pošalje u penziju sa 60 a da ne bi vozili taksi, ponovo ih zaposli ali za početničku platu (koja je kao i taxi) da rade nešto za šta treba iskustvo, mada ne isti bivši posao.