Yoyogi

Karate trening, u školi. Zbog završnih ispita koje uskoro diplomci srednje škole ovih dana polažu, cela sportska hala je za njih. Karatisti pod strehu.

Čestitke, deda. Ima još vremena da prođe da budem u istom tom raspoloženju kao ti danas, trebaće bar još 7-8 godina. Otvaram topik o porodici i deci na "Razno", neka Modovi vide ako hoće negde da ga premeste. Mislim, ima nas dosta ovde sa decom.

Onda si ti gornji. Meni je to bilo iznenađenje, tako niske cene hrane, kao da privuku kupce koji bi posle u radnji kupili stvari koje im ne trebaju.

Matematika, pre 4 godine mi škola pošalje pismo da je moja ćerka loša u matematici i da joj treba još neke nastave. Ja se na to prevrnem unazad. Inženjer koji ima matematiku u malom prstu, ispadoh kao "U obućara najgore cipele". White board, tabla u kući pa redom. Ne više od pola sata. Ocene koje su bile od 1 do 8, počelo je od 2, danas je 6. Dosta je i to, "vrlo dobar", neću da preterujem. Mada, malo mi je žao da njeni planovi (šta i zna sa 15 godina i planove koje može da promeni) nemaju ništa sa inženjerstvom.

Ovo mi je bio prvi utisak, pre 16 godina. Evo ga, nije se promenilo, i poslednji od pre neki dan. Cipele u elitnoj robnoj kući u Tokiju. Nisam čuo za ovu marku, ceo sprat su cipele. Pokazuju obe Ne samo po robnim kućama izlažu obe cipele nego i po ulicama sa velikim pešačkim prometom, kao Balkanska u Beogradu.

Ovo, nešto kao tvoj džez? Improvizacje?

Eh, old farts sa pokojnog Foruma. Pa samo da pozdravim mlađe u svet u kojem ništa nema.

Nisam obratio pažnju, sad me becnuste, drug Bane radi takve stvari?

Pa buranija (sarkazam od boranija) i sam to prepoznaješ.

A gde se to gdin Bane dere?

To sam i hteo da pitam. Znači, ništa neobično. Mada je meni bilo iznenađenje. Za mesec dana ću (opet, mislim da nije bilo nikakvog restorana, kamoli tako velikog) da vidim IKEA u Bangkoku i da proverim da li su uopšte imali restoran tih razmera. Ako i ikakav. Mislim, da su u Japanu uhvatili lokalce na njima neobičnu hranu, atraktivnu i jeftinu. Ček da potvrdim da li sam u krivu. Za sada, Vili, ti si u pravu.

Kada je Poljska ušla u EU, čitao sam članak kako tamo crnče. Neke radnice u nekom privatnom supermarketu izjaviše "Što ranije počnemo sa radom, to kasnije završimo."

Čitao sam raspravu trojice filologa početkom 1980-ih, u NIN-u. Jedan je zastupao istu tezu koju ti reče. Drugi je zastupao valjevsku tezu. Treći, da je to u stvari jezik iz Aranđelovca/Topole. Davno je bilo, po sećanju, onaj koji je zastupao valjevski govor je rekao da su u Užice dolazili Hercegovci (otuda Užičanima opšteprihvaćen nadimak "Ercovi" ili "Ere") i da su oni doneli svoj dijalekat pa da to nije čisto kao što Valjevo imalo. Još je i rekao da Šumadija ima zavrtanja u govoru pa time probao da diskvalifikuje Aranđelovac. Kasnije, negde pročitam, književni kritičar (u predgovoru knjige koju sam tada upravo bio kupio) isto reče Valjevo i ništa drugo. Moguće da je bio baš onaj "Valjevac" od one trojice.

Druga IKEA u Japanu, u mom predgrađu, otvorena 10. oktobra 2017. U sred pirinčanih njiva, tuda ide deo moje 12km biciklističke staze. Prođem pored nje svaki dan, nikada nisam svratio (do pre neki dan kada me uhvati kiša) a stalno saobraćajna gužva, navala. Kakav nameštaj, pa tamo je krkanluk u restoranu sa self-service i možda 1,000 sedećih mesta. Evo ga šta je: neverovatno jeftina i atraktivna hrana, Japancima malo poznata (cene su kao u dinarima). To je 40% jeftinije nego uobičajeni rameni ili šta se jede za ručak. Puno je mamam sa malom decom, dođu na ručak i da se nađu. Supe, čorbe, hlebovi Bezalkoholna pića, pivo i vino po cenama iz radnje Imaju ova kolica za poslužavnike da se natovare i odguraju do stola Ovo je najprodavanije jelo, sweedish meatballs. Kao švedsko a negde sam čitao da je to švedski kralj doneo recept posle posete Turskoj početkom 18. veka, turska "kofte", kod nas poznata kao ćufte. Posle ove pohovane ribe, sam sam počeo da je pravim kod kuće Kolači, jako ukusni Ono što mi jako nedostaje su pite od mesa, u Australiji svaki dan. Ove su mnogo bolje (550 dinara jedna) i ne mogu da stanem da ih jedem. Sada idem da samo njih kupim i krišom spakujem da nosim kući. Politika firme je "no take-out". Pa da pitam. U IKEA Sydney, bila je kafeterija sa sendvičima ali ništa ovako kolosalno, industrijskih razmera. Mislim da nameštaj dotira cene, ovo je nemoguće po tim cenama u Japanu. Ko je bio skoro u IKEA u svojoj zemlji, ima li ovo kod vas? U IKEA Bangkok nema ni kafeterija.

Dnevni izlet u Iga, postojbinu nindži. Odatle je i Matsuo Basho (1644–1694 ), velikan haiku poezije. Njegov mauzolej Njegov muzej. Bio je i veliki putnik

Sarajevski Marlboro su bile zapaljene krpe. Kao i Thai Marlboro. Veze nemaju sa originalom.

Sarajevski Marlboro nije imao veze sa originalom. Staviš cigaretu uspravno, ona se ugasi posle 5mm. Original izgori ceo, da ga ne diraš.

Pa to, dovučeno sa neta. Ja mislio neko negde bio, uživao u prirodnim lepotama.

Na Stock Exchange, sve informacije o statusu neke firme su sadržane u ceni njihovih akcija. Ako se cena promeni, na gore ili na dole, znači da je stigla nova informacija. Naravno da firme u SFRJ nisu bile na berzi. Ako se pogleda kroz ovu prizmu, kakve bi informacije stizale o firmama iz SFRJ? Malo ako i ikako pozitivnih čak i dok je država SFRJ formalno postojala.

Razumem ja kako je to u Srbiji. Čak i vidim da još gajite neke utopije, nadajući se nečemu što neće stići. A i to je ljudski. Nada je san budnih. Ja sam samo jedan od pola miliona Srba iz matice koji u to nisu verovali i otišli, ekonomski. Na to još naša prekodrinska braća prinuđena golim preživljavanjem. Pa se svi nekako snašli kojekude a vi, u Matici, niste.

Pa da, probaj to (opet). Onda ti ostanu malinari kao privreda, pa i oni zakrčavaju puteve i protestuju. Ako te baš zanima, živim u Nagoya, prestonica Chubu regije koja godišnje okrene 1.3 triliona dolara prometa od proizvodnje automobila, robotike, elektronike, medicinskih aparata.

To što reča, to je dosta pojednostavljeno, to ti je utopija, mislim. 80% hard diskova na planeti se pravi u Ayutthaya, Thailand, ekvivalent Mladenovca u Srbiji. Tamo su svi proizvođači diskova (danas i SSD memorije), iako su konkurenti, koriste istu logistiku i firme za nabavku i transport. Za delove "in" i za proizvode "out". Tu je i stručna baza, sve grupisano. To njima pojeftinjava proizvodnu za 30%, analitičari kažu. Detroit ima snabdevače koji rade i za Ford, Chrysler, GM, kao što i Toyota (na primer Denso jedna od stotina firmi na istoj lokaciji, koji rade i za Toyota, Mitsubishi, Honda, Subaru, Daihatsu, Suzuki, Yamaha) ima, klaster proizvođača i snabdevača u krugu od sat vremena da kamion dođe i isporuči. Pa tek onda, izlaz na more, za izvoz. I to ne bilo kakav izlaz na more (ništa kao Neum u Bosni) nego deep sea luke gde veliki brodovi mogu da uđu i da odnesu tu robu u izvoz. Vidi samo kako se Vjetnam grči. Nemaju ni jednu jedinu deep sea harbour, šta naprave nije teško, kao Nike patike i garments. Ništa teže od toga ne mogu u nekom značajnom volumenu da transportuju.

Kao onaj "doktor" u prvom filmu "Lude godine" što ilegalno radi abortuse i kaže "Ma samo još taj jedan ispit".

To je OK, samo na tome što ti pričaš se ne pravi IT karijera. Ako vam je manje od toga dovoljno i neke parice, što da ne.

Zima 1989. uvek sam išao u Opatiju zimi. Hotel, mislim da se zvao Adriatic, promenili su vlasništvo i imena. Tamo, slučajno upoznam tipa koji je bio programer iz NCR Sarajevo. Mic po mic, on je tamo trebao da ispravi nešto što hotelu nije valjalo, njegova NCR (Unix Tower) oprema. Odemo u njegov comms room, kablovi, uređaji, ostanemo 8 sati. I prođemo kroz source code. Nije bilo teško naći o čemu se radi, on je bio presrećan da je imao "peer review" samo da neko nezavistan pogleda i da je završio posao. Odnekuda, isuče bocu viskija, Red Rose i reče ajde da je stučemo. Napismo se kao zveri. Uvek sam posle mislio šta je bilo sa njim, ratovi, negde primetih da je u Kanadi.