Yoyogi

Pa eto, mogu da se prime pare za rad.

Radi orijentacije članstva Foruma, ja imam svoj sajt. Kupio sam software (vBulletin) 680US$. Platio profesionalnu instalaciju, 160US$. Bazirano na tome, sajt sam napravio za 10 sati, 2011-te. Godišnje, za postojanje sajta, koji živi na shared server, plaćam 160US$. Ima još i da mi obnavljaju domain name, sklone privatne podatke, svezajedno 200US$ godišnje. Jednom mi je sajt imao 224 posetilaca (ne spiders, pravi korisnici) i nije trokirao.

AMD ide u robote, radne mašine, lepo oni žive na tome. PC su 5% tržišta za chip makere.

"Donacije" topik je zaključan, ne može da se odgovori. Ovde da kažem. Potrebne donacije stavite kao šta nam treba, šta smo dobili, koliko smo daleko od cilja. I jednostavni Excel bar diagram. Lično sam uveren da vi od toga ne bi pravili biznis. Ako do danas imate dovoljno donacija biće i druga kampanja (ako danas sedite na serveru koji ima 200+ virtuelnih mašina) može brzo da dođe do većih potreba sajta. Čisto da bude preglednije i jasnije. Nisu to donacije u 1,000-dama dolara, niko neće gladovati ako pomogne funkcionisanje sajta.

Ta je ideja (samovozeći autobus), to mora da sam pročitao u štampanom izdanju nekih novina, pukla na nekom testu. Googlao sam, ne mogu da nađem gde. Mislim, po sećanju, da je bilo negde u Kanadi, nisam siguran. Bilo je, banda kriminalaca zasedne i samo čeka same ženske da uđu u autobus a tamo nikoga da pazi na red. I da su se "street urchins" vozali njima da im bude toplo a nikoga da ih pita za kartu ili da ih istera. Nema ništa od toga, mislim. Možda po kratkim kontrolisanim relacijama gde su svi putnici isti, kao putnici na aerodromima od terminala do terminala, bez drugog saobraćaja.

Neko reče, ne sećam se ko, da postoji limit broja slika po postu. Ako je to za slike koje se aplouduju na Forum, onda OK. Ako je za eksterne slike koje ne zauzimaju prostor nego samo character-based link, to je isto? U oba slučaja, mislim da je 10 slika dovoljno.

"Moguće je da sačuvaš podatke ali uvek prilikom instalacije postoji rizik da se podaci oštete ili potpuno izgube". To je IT ekvivalent za airline crashs sa mrtvima. Poginulima. Gde ja viđam Linux je korisnici imaju ga kao "Apache" server. Ima ga još, firme ga imaju kao interfejs sa microcode. Cisco, IBM , Brocade...

Dvodnevna ekskurzija do Tottori, Japan, peščanih dina, ponavlja se svake godine. Pre svega zbog "Sand Museum" čija se postavka menja jednom godišnje. Dine Ima i jahanje kamila, ko voli, nije jeftino Postavka muzeja je Južna Azija (Indija, Sri Lanka...) Legendarno kupanje u reci Gang, 3-D Porodična ekskurzija, lepo proveden dan.

Ček da ovo kažem. Koliko se ništa nije promenilo za 10 godina. U kadru su dva All-in-One računara sa velikim ekranima. Onaj udaljeniji je NEC, ovaj je DELL OptiPlex 7760. NEC je kupljen u decembru 2009. a DELL u februaru ove godine. 10 godina razlike među njima. NEC je bio došao sa Win 7, tada tek izdat, pre dve godine sam apgrejdovao na Win 10. Šta se promenilo za 10 godina? Ništa primetno. Jedino što sam za DELL kupio duplo memorije, ako i on bude trajao 10 godina ko zna za šta može da mi zatreba. Vidi miša: drajver iz 2006: Rezolucija ekrana je ista: 1920 x 1080. To je pre 10 godina kada sam kupio NEC bilo čudo. Sa mesta se nije pomaklo, DELL je isti. Ne samo da se nije pomerilo nego i korak nazad: novi DELL nema DVD. Toliko o PC revoluciji.

To ti je firmin server blokirao pristup. Meni iskoči crveni ekran "High risk website. This website has been blocked because it poses a risk to the company and its information". Kaže mi kome da pošaljem mail sa opravdanjem zašto mi treba pristup i da odblokiraju. Kada neko počne da pristupa sajtu, to je za njih novo i treba im 2-3 dana da se uradi klasifikacija sajta i kada ga blokiraju to traje doveka. Zato ti je prvo radio pristup pa prestao. Ne znam na osnovu čega to rade, verovatno je neki softver. Stari i sada neoperativan forum nikada nije bio tako blokiran.

Ne, ne, više od 13". Jedino ako je da stoji na stolu. Za prenos, kao u školu svaki dan, imali smo 15" bila je noćna mora.

Ma ti si ti, znaš šta znaš, ako znaš recept, ispečeš svoj kolač bilo gde da si. Niko ti ne treba. Možeš, ako si zaintersovan, da usvojiš lokalni foklor ali to od tebe niko ništa ne traži. Dobro, ja sam bio zaintersovan ali ništa da se ja negde uklopim kao kameleon.

Ja sam živeo u Port Moresby, Papua New Guinea. Tamo tvoje naivnosti ne pale. Još grđe, mogu da te liše života.

A što kapetana Jumbo Jeta boli uvo da bude deo bilo kog lokalnog društva? Qatar, Emirates, Brunei, Malaysia, Australia, Hong Kong, New Zealand? Može lepo da živi tamo a da lokalno društvo potpuno ignoriše.

Znači da je ASUS. Svi laptopovi, uključijući i Apple, se rade u FoxConn (firma tajvanska , ima 1.6 miliona zaposlenih u Kini) , ista proizvodna traka, danas HP, sutra DELL, prekosutra ...Ako mene pitaš, uzmi DELL XPS 13. 900g težak, baterija 25 sati, moja ga ćerka ima, ne treba da nosi kablove i charger a mora da ga ima u školi svaki dan. Baterija traje celu nedelju. ASUS je isto tako dobar, nije on ništa drugo nego ista proizvodna linija i razlika je šta je preinstalirano (koji virus check, koji office...) ništa bitno. Vidi cene, ne ustručavaj se da uzmeš ASUS ako je jeftiniji. I ja imam jedan koji sam kupio od svojih para. Odličan je. Imam i 3 DELL, ASUS je isto dobar kao i oni.

Negde 1992. kada sam kupovao veš mašinu u Sidneju, tražio sam da ima toplu vodu. Pita me prodavac, ko ste vi, svi ste isti, svi tražite "Gorendže", imate isti naglasak. Bilo je tada Gorenje Pacific. Nisam znao da prašak za pranje radi na hladnoj vodi.

30 godina, 7 zemalja i tri kontinenta, deca (jedno), život je uvek isti i uvek lep, samo se pejzaži menjanju. Integracija? Vidi ovaj primer. British Airways ima 15 hiljada pilota koji sednu za komande a kapetan i prvi oficir nikada nisu videli jedan drugoga. Isti trening, sve isto, smesta obojica znaju šta treba da rade i sve vodi ka bezbednom letu za putnike. Dole, na zemlji, niko ih ne pita ko su i šta su. Tu, "integracija" ima smisla kao poštovanje lokalnih normi i pravila. Da se neko prinudi da bude "lokalac", ne, nema potrebe.

Kada imaš struku, onda znaš da možeš da ispečeš svoj kolač, bez obzira gde si. Znaš recespt. Niko ti ne treba.

Da, bili su kažnjeni, čak i neki ovde, kao dezerteri, koji nisu smeli da se vrate u Srbiju godinama.

Mene su moji (tada živi) odjavili da prestanu da mi šalju pozive za vojne vežbe, 1993. To su slali, ne i pozive da se javim u tadašnje ratove a mogli su i to da šalju. Možda je to jedna stvar stvar oko odjavljivanja. Druga bi bila, ako si imao decu, neodjavljen a otišao sa decom, vlasti to ne znaju, zašto tvoja deca ne pohađaju obavezno školovanje? Takve neke stvari

Ko mora.

Lepo se živi i bez tih srpskih zakona.

Ne samo što moja žena radi kao licencirani "Chef" u Thai restoranu nego i šta se u kući jede. Njena kulinarska umetnost, da, kuvanje je umetnost a Thai su kulinarska super sila. Do danas, ćerka (15 godina stara) zna da napravi 30 dana različitih obroka, doručak, ručak i večera, cilj nam je da ih napravi dovoljno da se ništa ne ponovi 90 dana. Možda, da rasturi svoju buduću svekrvu. Mogu ja da stavim topik "Azijska kuhinja", ako se ovaj panel slaže.

Ma neću više da prijavljujem ništa, Forum radi a i ovo što sam prijavio su minorne stvari. Pozdrav ekipi koja Forum postavila na noge.

Ja imam pasoš SFRJ, vozačku dozvolu i ličnu kartu. Sve isteklo 1993. Nekim (notarnim) poslom u ambasadi Srbije, 2008, pitam kako da to ponovo uspostavim, rekoše mi, ako mi je hitno, moraću da odem u Srbiju. Reče mi još taj službenik, "Pa ti praktično nemaš ništa." Ako se nisam (a nisam) se zvanično odrekao državljanstva Srbije, to mi je sve, za početak, reče on. Rekoše, ako nije hitno, to se menja, automatizuje, biće lakše. Od tada je prošlo 11 godina, nisam se više raspitivao, tu i tamo vidim po novinama da se to unapređuje u smeru "digital government". Imam u Beogradu stan, od roditelja (čiji sam otkup ja platio) "uknjižen" na moje ime, to nisam rekao u ambasadi. U njemu, po ugovoru koji je napravila advokat (naša školska drugarica) živi moj prijatelj iz detinstva sa porodicom, bez kirije, samo plaća dažbine.